Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, te da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Borislav Pelević i Vlajko Senić.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović pozvala da današnjoj sednici prisustvuje predstavnica predlagača Diana Dragutinović, ministarka finansija.
Prelazimo na 24. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZADUŽIVANjU REPUBLIKE SRBIJE KOD ALPHA BANK SRBIJA A.D, VOJVOĐANSKE BANKE A.D. NOVI SAD I PIRAEUS BANK A.D. BEOGRAD (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Radovan Radovanović, Zoran Nikolić i Jorgovanka Tabaković.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Podsećam narodne poslanike da je vreme koje je na raspolaganju za raspravu u pojedinostima vreme koje imaju poslaničke grupe, vreme od 15 minuta koje ima svaki predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe i po dva minuta koje na raspolaganju ima svaki podnosilac amandmana.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem gospođi Diani Dragutinović što je usvojila sva tri podneta amandmana na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Alfa banke, Vojvođanske banke i Pireus banke. Međutim, dva amandmana koja se tiču preciziranja namene kredita su prosto, mogu reći, tehničkog karaktera i zaista doprinose samo preciziranju onog što je i sama Vlada napisala u obrazloženju i da ovaj kredit služi za finansiranje budžetskog deficita, ali i za refinansiranje duga.
U tom smislu, niti mogu sebi uzeti u veliku zaslugu što je usvojen ovaj amandman, a vama svakako priznajem da ste korektni što ste ono što ste napisali u obrazloženju uneli i u zakon.
Ono što je amandman na član 3, takođe usvojen, gde su u stvari troškovi ovog kredita, gde nije bilo precizno određeno da kamatna stopa, koja je inače određena kao zbir jednomesečne referentne kamatne stope i fiksne marže od 4,75, mora da bude na tom nivou od jednog meseca obračunata i tako i plaćena.
Trebalo je to precizirati amandmanom zato što su rate za otplatu kredita ustanovljene na šestomesečnom nivou i ovakvim preciziranjem se u stvari izbegava mogućnost banaka da obračun na jednomesečnom nivou pripisuju do onog šestog meseca osnovnom obračunu kamate, da se ne bi neopravdano uvećavali troškovi ovog kredita, tako da i taj amandman mogu u jednom delu smatrati tehničkim pojašnjenjem.
Molim predsedavajuću gospođu Čomić da sve one kojima ovo nije interesantno zamoli da omoguće nama koje ovo zanima da u miru i u punoj koncentraciji ovo raspravimo, sada kvorum nije potreban, ne mora 84 njih da sedi ovde, a za razgovor ima dovoljno mesta i u ostalim prostorijama Skupštine.
Ovih 25 minuta koje imam u ime poslaničke grupe u stvari iskoristila bih da ponovo postavim pitanje, ne u ono gluva doba noći kada je išao prenos odloženi, a povodom ove teme, kako smo došli u situaciju da se uopšte zadužujemo 90 miliona evra za pokriće budžetskog deficita?
To je tema zbog koje najdirektnije ili indirektno imamo situaciju koju neki nazivaju – vrela jesen je došla usred leta i početak i kraj svih štrajkova, pretnji njima, obustava rada ili ono što će se dešavati, u suštini ima kao osnovni razlog neodgovorno trošenje finansijskih sredstava kojima je ova vlada raspolagala.
Svoju diskusiju fokusiram na dva osnovna pitanja. Da li je ova vlada stavila pod kontrolu sve ono što je morala da stavi u smislu javnih prihoda i da li je isprano njeno zaduživanje. Kad kažem njeno, neću podrazumevati samo ono što su krediti koje odobravamo u ovom domu, kao zakonodavno pravo Skupštine da odobri Vladi zaduživanja koja se ovde ratifikuju, već ću zaista morati da dotaknem i temu onog odobrenog kredita tri plus jednu milijardu od MMF, zato što je od njega deo već na raspolaganju, onih osam stotina miliona, a za devizne rezerve.
Jednom rečju – ova vlada nas je sve vreme, kad kažem ova vlada mislim na vladu od 2001. godine do danas, držala u pogrešnom uverenju da imamo devizne rezerve u visini koju jeste objavljivala u realnim ciframa, ali ne u strukturi kakve su te devizne rezerve zaista bile. Moraću da dotaknem priču o privatizaciji, odnosno o sredstvima od privatizacije koja su nas zaista zbog načina trošenja dovele u situaciju da se danas zadužujemo, a da to nismo morali da uradimo.
Građane ću da pitam, da li sada mogu da procene ko je bio Pinokio, a ko nije imao poima o ekonomiji. Znate, Pinokio je simbol dečaka koji laže i kome raste drveni nos, a u ovom našem društvu možete lagati do mile volje i nikada nećete imati prilike da za to budete kažnjeni, čak ni podsmehom. Zato ćete, ako ekonomiji iznesete prave argumente, rizikovati da vas nazovu neznalicom u ekonomiji, nekim ko je zlonameran i to je najmanje što vam se može desiti.
Pred sastavljanje ove vlade u javnosti se mnogo razgovaralo o tome da li su pare iz privatizacije potrošene. To je tvrdio guverner. Mudro je ćutao u vreme izborne kampanje u to vreme, a onda su i oni koji su se bojali da li će moći da sastave vladu po njihovoj meri, a njihova mera je njihovo učešće u vladi, počeo da mu daje za pravo bivši ministar finansija, a onda kao i neko ko je postao premijer vlade, da para iz privatizacije nema.
Da para iz privatizacije ima na računima i da su sačuvane, nama ovih 90 miliona evra zaduživanja u zemlji od poslovnih banaka ne bi trebalo.
Godinu dana unazad postavljali smo pitanje samo onog realnog priliva koji je evidentiran u 2007. godini.
Od ukupno tri i po milijarde evra stranih direktnih investicija, koje bukvalno možete da čitate kao prihod od privatizacije, jedna i po milijarda evra je dobijena od prodaje Mobija 063, namerno kažem ne od Mobtela nego Mobija 063 i sve o toj transakciji iznela sam za ovom govornicom, a toga se najbolje sećaju privatni računi gospodina Dinkića i gospodina Šlafa.
Znači, 320 miliona evra je prihodovano od licence Telekomu Austrije, 122 miliona evra od Panonske banke, 385 miliona evra od Vojvođanske banke, prodaje, i svi su ti prihodi prijavljeni u 2007. godini. A pored ove cifru, koju nabrajam, stiglo je 220 miliona evra od prodaje DDOR-a, a onda je došao i prihod od Robnih kuća Beograd.
Postavlja se pitanje gde je tri i po milijarde evra stranih direktnih investicija od prodaje preduzeća unetih u zemlju samo krajem 2007. godine.
Budžet, gospođo ministre, znate dobro i vi i ja, i svi srednjoškolci koji se bave ekonomijom, da se on tiče jedne kalendarske godine i da on ima tekuće prihode i rashode, i da se zemlje koje nemaju privatizaciju prihode od privatizacije moraju finansirati u jednogodišnjem vremenskom periodu mimo ovakvih izuzetnih prihoda.
Nas su ovi ovakvi izuzetni prihodi trebalo da sačuvaju od onog u čemu se danas nalazimo, jer ovo u čemu mi danas jesmo nije posledica svetske finansijske krize, već posledica potpuno naše autonomne krize, koja se zove bezrezervno trošenje bez polaganja računa i razmišljanja o budućnosti, a ova kriza je samo razgolitila sve probleme koje inače imamo.
Uopšte se ne čudim što vi u obrazloženju za ovo zaduživanje niste naveli ni jedan jedini razlog zašto se naš budžet nalazi u ovoj krizi, sem finansijske krize.
Znači, znam da je prvi posao vlasti da se brani i čuva svoju poziciju, ali ta odbrana mora da se temelji i na podacima kojima raspolaže javnost, podacima koji se mogu videti na vašim sajtovima i iz zvanične dokumentacije koju dobijamo.
Prihode od privatizacije je neko negde držao na nekim računima, neko i negde je to naplaćivao po nekim kamatama i sve to mogu da tvrdim da ima specifičan tretman, ne doslovno, ali tretman državne i vaše tajne, jer mi nemamo uvid u to kako su i zašto potrošene ove pare, sem što imamo osnovnu sumnju, koja nije pravosnažno dokazana, da je ovaj novac potrošen u svrhu sprovođenja izbora.
Ali ne izbornih radnji, nego u svrhu dobijanja izbora onih koji su ovakvu privatizaciju dobili nalog da sprovode, vrlo zdušno Zakon o privatizaciji napravili u 2001. godini po međunarodnom ugovoru objavljenom u broju 8. iz 2001. godine, a zvao se poklon starateljskog fonda Svetske banke, gde su nacrtani mehanizmi, institucije koje će na ovakav način sprovoditi privatizaciju.
Kad kažem na ovakav način, kažem da je odgovornost dobila država u Agenciji za privatizaciju da se saglašava, kontroliše, naplaćuje i troši sredstva od privatizacije. Ne verujem da danas postoji iko u ovoj državi, pa i van nje, ko će reći da je ovo bio dobar model.
Loša privatizacije nije domen teoretske rasprave, i loša i neuspešna privatizacija nije problem za sporenje i raspravu u ovom domu i naučne skupove, nego je problem ljudi koji su ostali bez posla i koji danas potražuju svoja osnovna ljudska prva na rad, lečenje i na pristojan život. Para nema, ljudi su ostali bez posla, a rešenje je u novom zaduživanju. Zašto?
Zato što država koja nije smela sebe da ovlasti za sve radnje iz privatizacije i da osnivanjem Agencije za privatizaciju to pokuša da drži samo u prvom trenutku, dok nije agenciju skinula sa budžetskog finansiranja.
Država je morala da kontroliše i da se odgovorno ponaša sa ovim sredstvima, jednako onako kako danas ne može da izbegne odgovornost za ljude koji se nalaze na ulici zato što su ovakvim činjenjem ostali bez posla.
Ne može država da dozvoli da ono što je resurs ovog naroda i države prepusti da prodaje neko drugi, da nema kontrolu nad tim sredstvima, a da onda ovde izađe kao najneodgovorniji čovek koji će, kad god mu nedostane para reći, meni treba nov kredit.
Pitanje je odakle će se taj kredit vraćati i šta ćemo zarađivati novo da te kredite možemo da vratimo. Znači, prvo što vam stavljam na teret, kao vlasti od 2001. godine do danas, jeste neodgovorno trošenje para iz privatizacije koja je sprovođena po lošem modelu, za šta se nije saznalo juče i ovog leta i u svetlu finansijske krize.
Predug je spisak afera u kojima je, ne zloupotrebom privatizacije, nego upravo načinom kako je ona zamišljena da se sprovodi, to onemogućeno.
Šta je sledeći izuzetno sporan problem u trošenju i neodgovornom vladanju Vlade u smislu čuvanja novca ovih građana? Svi zakoni koji su donošeni od 2001. godine pa naovamo, trebalo je da imaju za svrhu bolju konkurenciju, znači da do poslova, da čovek do posla, da firma do posla dođe na najvidljiviji način kao konkurentna, ona koja nudi najnižu cenu za najbolji kvalitet posla koji će uraditi.
To smo pokušavali kao društvo, i građani su vam za to davali pravo, da ostvarimo kroz razne agencije, razne organe, uprave kojima je trabalo suzbiti korupciju, sprečiti preklapanje funkcija i zloupotrebu javnog interesa u lične svrhe.
Velika očekivanja svih nas su bila i od donošenja Zakona o javnim nabavkama. Taj zakon je predviđao jednu posrednu kontrolu države preko tog organa u svim poslovima gde se troše budžetska sredstva i vrše značajne nabavke.
Ako niste ništa od tog zakona iskoristili kao Vlada, morali ste iskoristiti definiciju da se pod preduzećima čije se javne nabavke moraju, moraju neizostavno kontrolisani, podrazumevaju sva preduzeća u kojima je država osnivač, makar sa 50%, u kojima država ima preko 50% upravljačkih prava, u kojima država ima onu jednu zlatnu akciju, a iznad svega...
Zaista molim kolege iz DS da mi omoguće da govorim.
Gospodine Konstantinoviću...
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da omogućite narodnom poslaniku da govori i da pratimo gospođu Tabaković.)
Razumem da je gospodinu Konstantinoviću bilo najzanimljivije da ukine pravo na ishranu u toku rada poslanicima ove skupštine, računajući da ćemo tako izgubiti motivaciju da radimo. Nisam jedna od tih.
Moja motivacija da radim ovaj posao je jednako važna i bez te naknade za topli obrok. Zaista bih vas molila da intervenišete, i u međuvremenu i jeste.
(Predsednik: Molim vas da omogućite atmosferu rada.)
Razumem da ova tema nije nimalo prijatna za ovih 126 poslanika vladajuće većine koji podržavaju vlast, ali osnovno demokratsko pravo je da nekome omogućite da govori, a nijednog trenutka se ne služim proizvoljnim podacima, improvizacijom, već isključivo dokumentacijom i ciframa koje Vlada iznosi, Vlada koju podržava vladajuća većina.
Ako je Zakon o javnim nabavkama trebalo da omogući kroz svoje definicije maksimalnu kontrolu trošenja javnih sredstava, zašto ste onda sada vi u liku te Vlade, gospođo Dragutinović, na zahtev da dostavite meni, kao jednoj od mnogobrojnih poslanika ovde u Skupštini, o tome kolike su plate onih koji iz budžeta primaju enormno visoke plate, odgovorili ovako - čitam vaše obaveštenje od 27. maja.
(Predsednik: Izvinite, samo da vas podsetim da je prošlo 15 minuta. Hoćete li koristiti vreme poslaničke grupe?)
Rekla sam da koristim vreme poslaničke grupe, 25 minuta, a kada mi to istekne koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika.
Na pitanje - koliko iznose plate svih onih koji se finansiraju iz budžeta, 27. maja sam od Ministarstva finansija, kao poslanik SNS, dobila ovakvo obaveštenje: Postupajući po zahtevu narodnog poslanika, Ministarstvo finansija je zatražilo od 36 javnih preduzeća i povezanih pravnih lica, sada ide u prilog jedno dva kilograma materijala, osnovanih i onda se samo jedna reč, naizgled bezazlena provuče, 100% od strane javnih preduzeća. Pitanje nije bilo tako formulisano.
Upravo definicija koju ste sada dali u Zakonu o budžetskom sistemu šta su javna sredstva, šta je odgovornost svih onih koji troše pare iz budžeta, podrazumevala su da dostavite odgovor na pitanje - kako se troše sredstva koja iz budžeta prenosimo raznovrsnim agencijama, upravama, organima uprave u sastavu, koja imaju i danas, tvrdim, neki od njih i po 500 hiljada platu, pa se pitam - kakvim radom, kakvim zaslugama to uspevaju u vreme kada nam podnosite odobrenje za zaduživanje od 90 miliona evra za budžetski deficit, oni koji ili imaju finansiranje iz budžeta ili rade, zarađuju na ovlašćenjima koja im je država dala.
Ponoviću, naplaćivanje preleta nije umeće ljudi u Kontroli leta, ni u Agenciji ni u onom Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, kojima ste čak dozvolili da se registruju kao deoničarska društva sa ograničenom odgovornošću.
Da ste stavili pod kontrolu deo preduzeća koja osniva država direktno ili indirektno preko svojih javnih preduzeća, preko svojih zavisnih preduzeća u liku republičkih organa, u liku organa i vlasti na nižim nivoima, vi danas ne bi imali potrebu da nama izađete sa zahtevom za zaduženje od 90 miliona evra.
Ono što je najspornije je to što buka u kojoj želite da se ne čuje naš glasa, strah u kojem želite da zatvorite novine, ne branim one koji nedoličnim imenima nazivaju ljude, ne branim one koje maloletnike izlažu ruglu, ne branim nijednu prejaku reč, ali branim pravo na prozivanje vlasti kako troši novac i da to ne može da se radi samo po pravosnažnim rešenjima.
Ne možemo tek kada vas sud osudi reći da se neodgovorno troši.
U takvoj klimi, kada treba zatvoriti medije, kada ne dozvoljavate kroz ukupna poslovnička ograničenja da se o ovim stvarima govori, čak i institut poslaničkog pitanja dezavuišete na način da odgovarate da je to samo za preduzeća koja su, ima ih 36, osnovana direktno itd.
Da li ste imali, pitam moje kolege iz vladajuće većine, samo 36 preduzeća na spisku kada ste međusobno dogovarali kvote za učešće u vršenju vlasti? Ne, mnogo više.
To vam ne sporim. Onaj ko na izborima dobije pravo da vrši vlast, onaj ko umećem raznovrsnim, ali nikada neću da opravdam trošenje budžetskih sredstava, da bi se znala napraviti koalicija, a i to će jednog dana biti predmet preispitivanja, znači to nije umeće, to je zloupotreba državnih resursa da dođete do neke koalicije, tako što ćete nekome obećati, nekome dati prava koja ne dajete drugima, da li je to neki predsednik opštine, da li je to neka koalicija, da li su to neki interesantni zakupi koje će sledeća vlast proveravati, ali to nije umeće sastavljanja koalicije, to nije koalicioni kapacitet, i na takvim osnovama ne treba niko da se hvali da je dobio pravo da vrši vlast.
Kada ga već dobije i kada dobijete u ruke pravo da vodite javna preduzeća, imajte minimum odgovornosti prema onome što se zove - trošenje budžetskog novca i trošenje javnih sredstava. Prvo pokušajte da počistite svaki ćošak ove državne kuće od suvišne administracije, od rasipanja para, gde pojedinci, tvrdim pojedinci, sa žmurenjem stranaka, zgrću ogromna bogatstva, izdvajajući se u neku posebnu elitu i klasu, koja će i ono malo efekata koje imate kao dobri, zamagliti, omalovažiti i ni to malo vam građani neće priznati.
Zašto je nedopustivo da kada dobijete vlast odlučujete o trošenju državnog novca ne dozvoljavate ono što se zove - osnovana kritika i ukazivanja na prave probleme.
Da ste slušali, da ste hteli da čujete, da nas niste nazivali neznalicama, vi bi još godinu dana unazad shvatili da je lažna priča o kupovnoj moći građana opasna i da će nam se obiti o glavu, da je lažna priča o stabilnim deviznim rezervama koje ima Narodna banka, u trenutku kada je iznosila između 11 i 13 milijardi evra. To je ta priča u kojoj kažem, a ko je danas Pinokio i ko to ne zna ekonomiju.
U to vreme kada je guverner, za mene neodvojivi deo vlasti i vladajuće većine, koliko god se zaklanjao nekom posebnom nezavisnošću koja mu je i zakonom omogućena, pričao da imamo visoke devizne rezerve, upozoravali smo da te devizne rezerve služe samo kao antesteziona priča za dalje zaduživanje i građana i države.
Mnogi, i ovoga puta ću i njih da podsetim na to vreme, govorili su da su to stabilne devizne rezerve, da nismo u situaciji da imamo dužnički problem itd. I tada i sada ponavljam, zahvaljujući lošoj politici obaveznih rezervi koju je vodio gospodin Jelašić, u deviznim rezervama su se našlo 40% sredstava od onoga što su strane banke morale da polože kod guvernera u toj državnoj kasi samo za vreme dok traju krediti.
Vi ste građane uveravali da su to naše stabilne devizne rezerve, od čega je 70% bilo deviznih rezervi kojim ova država nije mogla da operiše, zato što nisu bile ni trajne ni stabilne i zavisile su od kreditne aktivnosti banaka, svega 2,5 milijarde.
Ovo nije panika, ovo je podsećanje na vreme u kojem ste morali da se zabrinete. Svega 2,5 milijardi evra je bilo državnih depozita i onog stvarnog i trajnog deviznog rezervnog novca.
Stručnjaci koji su mogli o tome da govore su ćutali, jer je to unosno i korisno. Opozicija, o tome sam govorila, mnogi novinari stidljivo i šta se dešava? Izlazite nam sa slavodobitnom pričom o kreditu od MMF, a za održavanje sada deviznih rezervi.
Gospođo Dragutinović, da li je dovoljno vremena kako se nalazite u Vladi da vam vaši saradnici pokažu račune koliko se od javnih fondova, državnih preduzeća, onog što se zovu depozitni računi ove vlasti, nalazi oročeno u poslovnim bankama, dok kod vas potražuju pare iz budžeta, dok daju poslovnim bankama novac koje su trgovale hartijama od vrednosti sa Trezorom i Narodnom bankom? Da li mislite da građani zaista ne mogu da saberu dva i dva i da vide šta se njihovim novcem radi?
Ovakvim tonom i načinom ne pozivam građane da oni vode monetarnu politiku i dođu ispred Vlade, pozivam ih da procene vašu odgovornost za upravljanje novcem i da shvate da je novca bilo, da novca ima i danas, ali da vi njime ne želite da upravljate tako da taj boljitak osete i građani.
Znači, gubitak Narodne banke iz 2006. godine zbog loše monetarne politike kojom su se stvarali viškovi novca, a onda povlačili skupim operacijama, u praktičnom životu izgleda ovako.
Poslovna banka dobije od nekog državnog organa ili fonda stotinu miliona evra, kada ih prikupi lepo, i na klackanju kursa i onoga što je Narodna banka davala, u jednom trenutku su se kamate kretale 7 do 8% izdan inflacije, tim novcem su kupovali hartije od vrednosti, zaradili sigurnu razliku, ne daju kredite građanima, ne daju kredite privredi, daju tek malo da ne bi bili problematični.
Šta se iz toga naučilo, sem gubitka Narodne banke, koji je iznosio tada 375 miliona evra, i nemojte mi reći kursne razlike, jer je naš devizni kurs politički proizvod. U sledećoj godini je taj gubitak iznosio 150 miliona evra i vi umesto da sprečite tu praksu, u trenutku svetske finansijske krize ste krenuli da tu praksu primenjujete i na realnom sektoru.
Ponudili ste preduzećima kamate sa 3%, bankama ste ih dotirali i onda ste rekli organizujte proizvodnju. Rekli su vam, pouzdano to znam, ti privrednici koji su imali časti da kažu - a što bih nešto proizvodio ako ću sa kreditom koji ste meni dali, po ceni od 3 do 5%, otići i kupiti ili vaše hartije ili dati depozit kod vaših banaka kojima ste omogućili likvidnost da meni sa dva potpisa, sa dva virmanska naloga, bez proizvodnje, omoguće da zaradim razliku koja se kretala od 5 do 10% po jednoj transakciji.
Država je ovo morala da zna i da vidi koji su učinci njenih politika. Da li znate šta je meni problem? Zarađujte i vi i ti privrednici koji ne žele da rade, ali ko će građanima omogućiti da dobiju posao, u kojim će to firmama da rade, da primaju plate, da uplaćuju doprinose, na osnovu kojih će da se finansira i penzija i fond zdravstva i sve ono što znači obezbeđenje osnovnih uslova za funkcionisanje ove države.
Ne mogu da shvatim da niste imali tu dugoročnost sagledavanja kada ste dozvolili da se fensi finansijama, tako se to danas zove, nekim modernim bankarstvom bavi polovina ove privrede koja ima para. Umesto da instrumentima kontrole, to nije cenzura u štampi, to su uobičajeni sistemi ranog upozorenja za funkcionisanje bankarskog sistema i kontrola namenskog trošenja datih kredita, novac ide u proizvodnju i da zaista pokažete da je cilj ove države zaposlenost i građani koji će omogućiti ekonomski razvoj ove države. Zašto to niste uradili?
Jedan od tih mojih prijatelja kaže da bi ovoj vladi trebalo zabraniti da upotrebljava futur kao buduće vreme, da kaže - ja ću, mi ćemo, zato što su od 2000. godine do danas imali dovoljno vremena da pokažu kako će, a pošto nisu, zabranjeno je obećavati da ćete, nego zašto niste. Tako i pitam - zašto niste?
Danas ste personifikovani predstavnik Vlade sa jednako lošom monetarnom politikom, zapostavljanjem proizvodnje, nefinansiranjem proizvodnje i uništavanjem svega što se zove zdrava osnova bankarskog sektora, tradicionalnog bankarstva, gde će se davati kredita onoliko koliko se prikupi depozita. To je tradicionalno bankarstvo.
Zato sam vam one noći u kasne sate pominjala kao poučno iskustvo Brazil, gde država o tome vodi računa, ali usput radeći to preko domaćih banaka. Vi ste nas doveli u apsurd da mi danas uzimamo kredit od komercijalnih banaka za pokriće troškova, koje ne da ne možemo da odobrimo, nego su troškovi koje zaista ne bi bila spremna da podnese ni jedna nemačka država, ne u krizi nego u najboljim danima, jer nam je ona najbliža na ovom prostoru.
Zaista sam iznenađena da niste našli, kao što ste za subvencionisanje i razne druge vidove pomoći nalazili uredbe, pa nam onemogućavali mogućnost da o tome govorimo ovako kako govorimo danas. Stvar je došla do najozbiljnijih razmera i zato sam prvi put u svom političkom delovanju upotrebila reč "panika", a zaista me je uhvatila kao čoveka panika kada sam videla da Vlada izlazi sa zahtevom za odobrenje kredita od komercijalnih banaka u iznosu od 90 miliona evra. Taj kredit će morati da se vraća iz budžeta, koji ima iste rashode, a prihodi sve manji i manji.
Ono čime ću zaključiti svoje izlaganje je priča da kredit sa Međunarodnim monetarnim fondom jeste briga nekog drugog - ne može da opstane, ne u ovom trenutku, nego sa ljudima koji imaju elementarnu logiku. Kredit MMF je i suviše težak, po ograničenjima koja nosi u smislu obaveza koje treba da izvršavamo, to jest da sprovodimo ekonomsku politiku koja će biti usmeravana, a ne kreirana ovde.
Usmeravana, ne kažem nalagana, ali usmeravana, a niko ne dolazi da vam pomogne u vašem interesu, nego u sopstvenom. To su davne premise. Učili smo i vi i ja iz nekih knjiga u kojima se to jasno govorilo.
Znači dobijaćemo kredit na raspoloženju koji nije besplatan, koji nije beskamatan, koji nije poklon. On jeste novac u nekoj fioci, koji će čuvati devizne rezerve za koje smo lažnu sliku davali građanima i onima koji su se zaduživali.
Ali, svaka država koja zaboravi da je osnov demokratije - suverena vlast nad nacionalnom valutom i nad upravljanjem novcem, zaista će se suočiti da nad tom državom vlada onaj ko nad novcem ima vlast, a to ova vlada nije. Čak neću ni da kažem da ste toliko dovitljivi da nam samo stvarate privid da nemate kontrolu nad novcem.
Još jednom ću pomenuti Rotšilda koji je rekao – dajte mi vlast nad novcem i kontrolu nad njim i nije me briga ko u jednoj državi pravi zakon. Baš zato o tome govorim na ovaj način i baš zato govorim ovoliko dugo.
Nemojte da kredit sa MMF bude negde na sajtu Narodne banke, koja glumi nezavisnost od ovih građana, od ove ekonomske politike i od ove države, jer će se troškovi tih kredita i tog kredita, u meri u kojoj budu iskorišćeni iz ovog budžeta isplaćivati jer vi druge kase nemate, vi druge građane nemate, vi drugi parlament nemate - to je ovaj.
Ovde moramo o tome da se pitamo, da procenjujemo težinu tih zaduživanja i da vas upozoravamo savešću javnosti da ovo nije način za izlazak iz krize.

Iskorišćeno je celokupno vreme na raspolaganju poslaničke grupe Napred Srbijo. Od vremena na raspolaganju kao ovlašćene predstavnice poslaničke grupe šest minuta i 10 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, prvo ću izraziti jednu nedoumicu u vezi načelne rasprave.
Žao mi je što gospođa Dragutinović nije odgovorila na naše argumente u vezi suverenizacije duga i u vezi izvesne opasnosti, tako bih je nazvao, koja se postavlja pred srpsku državu, srpsku ekonomiju. Podsetiću vas još jedanput, u vezi ovih amandmana, u vezi načelne rasprave i u vezi ova tri ugovora, koji će zadužiti Republiku Srbiju za dodatno 300 miliona evra, na sledeće činjenice.
Godine 1983. u istoj ovoj sali, za vreme zasedanja tadašnje Savezne skupštine SFRJ, na noćnoj sednici, to vam govori kolika je bila važnost te sednice i neuobičajenost, doneta je odluka da SFRJ prihvati uslove MMF, a MMF je u tom trenutku bio navodno nekakav neutralni pregovarač između SFRJ i inostranih kreditora sa Zapada - da SFRJ pristane na suverenizaciju duga. Ako se ne varam, tada je javni dug SFRJ iznosio negde oko četiri milijarde dolara. Naravno, gospođa Dragutinović će verovatno reći, i mi se s tim slažemo, da je tada dolar mnogo manje iznosio nego sada i inflacija.
Međutim, mi opet podsećamo na naše argumente, da je ipak velika razlika između broja stanovnika one velike Jugoslavije i Republike Srbije. U tom smislu ukazujemo na kontekst tih dešavanja.
S druge strane, tzv. privatni dug SFRJ je iznosio negde oko 14 milijardi dolara, ako se ne varam, a ukupan dug je bio oko 18 milijardi dolara. Upravo zbog MMF-a, koji se toliko glorifikuje u našoj javnosti, i izuzimajući SRS niko se ne usuđuje da kritikuje, već se kritikuju neke periferne pojave u smislu ljudi koji rade na nekim poslovima. Oni su važni, ali ne određuju samu makroekonomsku politiku Republike Srbije.
Upravo taj MMF je naterao SFRJ da prihvati suverenizaciju duga. Šta bi to značilo u našem konkretnom slučaju? U našem slučaju to bi značilo da će Republika Srbija biti dužna 30 milijardi dolara u 2008. godini ili 21 milijardu evra, ako se spoje privatni i javni dug. Mi odgovorno tvrdimo da će se to desiti.
Ovim ekonomskim problemima ne prilazimo iz ideoloških razloga, niti sa nekom ostrašćenošću ili mržnjom prema Zapadu ili MMF, već iz jedne proste pretpostavke – jednostavno MMF polazi od interesa poverilaca. Interesi poverilaca su da se naplaćuju dužniku što veće kamate. U tom smislu i u smislu diskusije prethodnih govornika hteo bih da napomenem još jednu stvar. Mi možemo da kritikujemo periferne pojave, ali sama odrednica nekakvog ekonomskog programa mora da bude sledeća.
Da li se zalažete za dalje zaduživanje Republike Srbije? Mi smatramo da Republika Srbija ne treba više da se zadužuje, a imamo ljude kao gospodin Aleksandar Vučić, koji tvrdi da se treba zaduživati kod EU i da to jednostavno nema alternativu. To je sa ekonomske tačke gledišta, najblaže rečeno, besmisleno, jer upravo MMF, tzv. evropske banke i Svetska banka, mi to odgovorno tvrdimo, jesu povezane institucije. Daćemo vam i sledeći primer.
Zamenik predsednika izvršnog odbora MMF gospodin Portugal je izjavio za naš dnevni list – da navodno Srbija, zamislite u ovom trenutku kada je kriza na svom vrhuncu, treba da izvrši reforme u zdravstvu, obrazovanju i drugim socijalno osetljivim oblastima. Zamislite sada – to je ono što traži MMF.
U tom smislu i potpredsednik Vlade zadužen za regionalni razvoj i ekonomiju je priznao, kao ekonomista, i mi nemamo ništa protiv te izjave – da je upravo MMF uništio privredu Letonije, jer je tražio da se plate spuste za 20 do 30%, što je dovelo do pada BDP za 18%.
Dakle, to nije naša izjava, već je to izjava iz vlasti. U tom smislu je jasno šta MMF traži od jedne države – uništavanje socijalnih oblasti, penzija, zdravstva, školstva.
Naravno, da bi se taj proces u neku ruku amortizovao postoje druge povezane institucije. Jedna od njih je Svetska banka. Vi imate ugovor sa Svetskom bankom, koji danas razmatramo i koji smo razmatrali u načelnoj raspravi, od nekih 10 miliona evra, ako se ne varam, gde se upravo ta sredstva upućuju ka zdravstvu, koje je veoma ugroženo upravo zbog uslova MMF.
Vi znate, gospođo Dragutinović, da je nemoguće zaključiti ugovor sa Svetskom bankom ako nemate ugovor sa MMF – dakle to su dve povezane institucije. Slično se može reći za tzv. evropske banke. Daću vam i konkretan primer koji potpuno obara ovu tezu gospodina Vučića, a to je sledeće.
Taj toliko glorifikovani i toliko sporni za neke, a za nas potpuno jasno šta donosi taj ugovor za Srbiju, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi sigurno znate da je u članu 117. tog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uslovljeno da se tzv. evropska pomoć, to bih nazvao briselska pomoć, jer ne smatram da su Evropa i Evropska unija isto, uslovljava sa saradnjom sa MMF. Dakle, to je više nego jasno. Ako pročitate član 117. biće vam jasno da ne možete sarađivati parcijalno sa tzv. evropskim bankama, a da ne prihvatite uslove MMF.
Ako se ekonomska nauka, naravno neću citirati Štiglica, ali to je više nego jasno, i druge nobelovce, ali ako ekonomska nauka, čak i u Vladi postoji jedno mišljenje da je MMF štetan i da vi sarađujete sa MMF zato što „morate“, onda je jasno – da je štetna i saradnja sa evropskim bankama, tzv. evropskim bankama. U tom smislu mi se protivimo naravno ovom ugovoru o daljem zaduživanju kod Evropske investicione banke od 250 miliona evra, jer smatramo i sa pravne i ekonomske tačke – da je to vrlo, vrlo štetan ugovor za Republiku Srbiju.
Ako se sećate, mi smo napomenuli da tamo imate neke odredbe koje su, najblaže rečeno, sa pravne tačke gledišta sporne i pokazuju – da dve strane u ugovoru nisu ravnopravne.
Vi ste videli da Evropska banka traži doslovno od najnižeg nivoa, znači od službenika u NBS, i u vašem Ministarstvu i u Vladi, da prijavljuju sve nepravilnost koje se mogu desiti u primeni tog ugovora Evropske investicione banke. U tom smislu, mi nemamo ništa protiv. To je jedna vrsta borbe protiv korupcije.
Ali, zašto taj zahtev nije bio dvostran? Zašto službenici Evropske investicione banke, koji su više nego uključeni u te projekte Evropske investicione banke, ne prijavljuju korupciju u organima tzv. evropskih banaka. Međutim, to se ne dešava i tu se postavlja jedna lažna pretpostavka da u EU, u Briselu nema korupcije. Uveravam vas da je tamo korupcija možda i veća nego ovde.
Podsetiću vas da je Evropska komisija dala ostavku 1999. godine upravo zbog korupcije. Podsetiću vas, vi to sigurno znate kao doktor ekonomskih nauka, da je ova kriza upravo nastala zbog korupcije u bankama, korupcije koja je toliko velika da više nije moguće ni verovati računovodstvenim izveštajima i reviziji koja se vrši u Americi.
Znate već nekoliko godina šta se dešavalo sa velikim njihovim firmama. U tom smislu, mi tvrdimo u najmanju ruku da je korupcija na istom nivou u Evropskoj investicionoj banci kao i u vašem Ministarstvu, kao u NBS.
S druge strane, prethodni govornik je govorio o deviznim rezervama Republike Srbije. Pažljivo smo proučili izveštaje NBS za 2008. godinu, gde smo videli podatke o deviznim rezervama. Za razliku od spoljnog duga koji je porastao, koji raste, devizne rezerve padaju. U tom smislu, videli smo da se negde, ako se ne varam, 80% naših deviznih rezervi nalazi u hartijama od vrednosti. Te hartije od vrednosti su uglavnom plasirane na zapadu. S druge strane, imamo i devizne račune ponovo na zapadu.
Dakle, ta ogromna suma, ako se ne varam, 8 milijardi evra se nalazi na zapadu. Sada pravo pitanje povodom naših deviznih rezervi, malo slobodnije ću se izraziti, da li je veća količina novca koja dolazi iz zapada povodom deviznih rezervi ili je veća količina novca koja ide povodom spoljnog duga prema zapadu, u smislu i javnog i privatnog duga, u smislu one priče o suverenizaciji duga, koja će nas pre ili kasnije zadeseti?
Prema podacima NBS, prihodi od hartija od vrednosti, od deviznih računa povodom deviznih rezervi, negde su oko 316 miliona evra godišnje za 2008. godinu. U isto vreme, prosečna kamata na spoljni dug Republike Srbije i na privatni dug je negde oko 5%, ako se ne varam, tako piše u tom izveštaju.
Dakle, samo na osnovu kamata u 2008. godini bilo je dužno da se isplati jednu milijardu evra, znači, samo na osnovu kamata.
S druge strane, u tom izveštaju takođe piše da na osnovu glavnice je isplaćeno u 2008. godini dve milijarde i 300 miliona evra, dodajmo ovom iznosu i kamate, znači, radi se o cifri od preko 3 milijarde evra. S druge strane imate 300 miliona koje dobijamo od deviznih rezervi i imamo 3 milijarde koje idu ka zapadu na osnovu spoljnjeg duga.
Mislim da je više nego jasno da nas zapad iskorišćava, da nas zapadni poverioci iskorišćavaju i upravo te evropske investicione banke, Svetska banka, MMF zarađuju na Republici Srbiji, kao jednoj siromašnoj zemlji koja je jedan dužnik koji se vrti u krugu Svetske banke, MMF-a, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
U tom smislu govori se o projektima. Vi sigurno znate da je Evropska banka za obnovu i razvoj tražila od naših vlasti, uslovljavala da se most kod Beške, u stvari gradnja mosta kod Beške i rekonstrukcija da austrijskoj firmi. Zašto? Nema nikakvog objašnjenja, ako se zna da je upravo ''Mostogradnja'' izgradila taj most, ako se ne varam, sedamdeset i neke godine.
Dakle, svi ti navodno dobronamerni krediti, sva ta pomoć koja je u stvari uslovljena, uslovljena je pomoću zapadnih banaka i zapadnih firmi koje imaju najveće beneficije od tih ugovora. Takođe, u ovom ugovoru sa Evropskom investicionom bankom vi ćete videti da postoji i tzv. posrednik. U formulaciji iz tog ugovora se govori da je posrednik banka ili finansijska organizacija koja deluje na teritoriji Republike Srbije.
Nažalost, zbog politike u prethodnom periodu, mi smo došli u situaciju da negde oko 75 ili 80% finansijskog bankarskog tržišta u Republici Srbiji pripada zapadnim bankama. Znači, imate klasičan monopol na delu. Imate monopol austrijskih banaka od negde 30%, ako se ne varam. U tom smislu, jasno je da će ta tzv. pomoć Evropske investicione banke upravo biti dodeljena zapadnim bankama.
Osam godina se blokiraju ruske investicije, 8 godina se blokira dolazak jedne ruske banke. Sada je navodno došla Moskovska banka, ali u odnosu na ovih 75%, to je više nego malo. U tom smislu, mi pozdravljamo vaš napor da sa Ruskom Federacijom zaključite ugovor o kreditu od jedne milijarde evra.
Takođe vas podsećamo da ozbiljna ekonomska politika bi već izvršila pripreme, a ne bi došla u stanje potrebe, kao što ste vi došli, na vrhuncu krize da tražite upravo od Ruske Federacije jednu milijardu evra.
U tom smislu, trebalo je napraviti ozbiljnu analizu koja bi bila neutralna sa ekonomske tačke gledišta, a ne bi bila zadojena nekim ideološkim frazama o EU kao o novom raju na ovom kontinentu.
Konkretan primer koji pokazuje neozbiljnost tih pregovora je sledeći. Vi sigurno znate da je u aprilu 2009. godine vaš kolega gospodin Kudrin dao izjavu za jedan ruski list, preneli su je zapadni mediji, da će Rusija uložiti 10 milijardi u hartije od vrednosti MMF-a. Dakle, zbog građana da kažemo potpuno otvoreno, Rusija ulaže pare, daje pare MMF-u, a mi uzimamo pare od MMF-a. Znači, nema nikakve logike za takve postupke.
U tom smislu, mi vam predlažemo i sledeću stvar, znači, naša kritika je konstruktivna, vi imate monopolistu, kompaniju "Delta", ne mislim vi lično, nego mi imamo ovde u Republici Srbiji, pre svega vlast, koja zarađuje, prema izjavi gospođe Forcan, negde preko tri milijarde evra. Sličan prihod će biti i u ovoj godini.
Znači, vi imate firmu koja ostvaruje prihod od prodaje u vrednosti od 40% budžeta Republike Srbije. Donesite zakon, donesite poreske zakone i oporezujte tu kompaniju koja, po priznanju njenog vlasnika, plaća negde oko 200 miliona evra poreza. To su konkretne stvari.
Mi sada možemo da pričamo o Brazilu, možemo da pričamo kao gospodin Vučić o EU kao rešenju svih naših problema, ali ovo su konkretne stvari. Oporezujte "Deltu", razgovarajte sa Rusima ozbiljno i imajte u vidu da MMF nije dobronameran poverilac. Zahvaljujem.

Četrnaest minuta i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, danas imamo raspravu u pojedinostima koja se odnosi na kredit, odnosno o zakonu o zaduživanju kod "Alfa banke" u iznosu od 30 miliona evra, od "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad u iznosu od 20 miliona evra i od "Pireus banke" u iznosu 30 miliona evra.
Pored ovih kredita, o kojima smo raspravljali u danu kada smo imali raspravu načelu, to je neki iznos od 360 miliona i 500 hiljada evra. Molim, ako može malo reda.
Interesantno je, gospođo ministar i gospođo predsedavajuća, da se rasprava o ovako vrlo bitnim zakonima poklopila praktično sa danom početka biciklističke trke Tur de Frans i trajala je praktično do nedelje, odnosno veliki deo rasprave upravo je bio u vreme trajanja biciklističke trke Tur de Frans.
Građani su zbog toga bili onemogućeni, jer vi uporno stvarate medijski mrak, da saznaju o čemu mi ovde pričamo. Očigledno je da je vama bila važnija trika Tur de Frans, pobedio je Kontador, Šleh je drugi, Lens Armstrong je treći.
Nadam se da ste vi u Vladi slavili pobedu Kontadora. Iskreno, očekujem da ste, u cilju popularizacije biciklizma i Tur de Fransa, vi članovi Vlade, kao direktor Javnog servisa, kupili i bicikle. Ono što je interesantno, vi ste, kao što je izneo moj kolega narodni poslanik Velimir Ilić ovde, upravo to vreme koristili da građani besprekidno gledaju kako biciklisti okreću pedale na svojim biciklima po pet sati dnevno, da biste na taj način skrenuli pažnju građana Srbije sa problema koji tište ovu državu i sa onih stvari koje pokazuju nesposobnost ove vlade.
Gospođo Dragutinović, da se mi okrenemo stvarnom životu i onim problemima koji tište sve građane. Ponoviću još jednom, mi smo raspravljali o paketu i aranžmanima, zajmovima, koji su u iznosu od 360 miliona i 500 hiljada evra. Samo u ovom mesecu, ponoviću, država se zadužila 968 miliona evra. Možemo da pretpostavimo sada koliki je dug države.
U završnoj reči, gospođo Dragutinović, kritikovali ste nas, poslaničku grupu i poslanike iz DSS, ukazujući na ton i način vođenja rasprave, podsećajući između ostalog da je trenutna situacija i posledica lošeg vođenja politike za vreme Vlade Vojislava Koštunice i da je upravo Vlada Vojislava Koštunice uticala na prekomernu potrošnju.
Zarad građana, a ne zarad vas, podsetiću vas da je ta Vlada Vojislava Koštunice ostavila 10,2 milijarde evra deviznih rezervi ovoj zemlji, da je uredno servisirala obaveze prema Londonskom i Pariskom klubu i da je pre vremena vratila kredite, odnosno obaveze prema MMF, i da je donela niz zakona koji su stvorili ambijent da pohrle, da tako kažem, stranim investitorima, tako da smo samo u jednoj godini, što je za vas misaona imenica i što vi nikada nećete moći da ostvarite, bilo direktnih stranih investicija od 6,4 milijarde dolara.
Podsetiću vas i to da je u toj Vladi u jedno vreme bio i ministar Mirko Cvetković, i to upravo ministar za finansije. Međutim, šta je u tome loše što je ministar, odnosno premijer, gospodin Mirko Cvetković, bio loš đak i nije praktično ništa naučio od bivšeg premijera, prethodnog premijera, jer kako je on učio i kakvo znanje ima pokazuju upravo rezultati rada ove vlade.
Što se kritike na rad ove vlade od strane poslanika DSS tiče, podsetiću vas one su se odnosile pre svega na kašnjenje budžeta suprotno zakonu (znate da smo prethodni budžet trebalo da dobijemo 1. novembra, a dobili smo ga tek 1. decembra, da smo ga usvojili krajem decembra 2008. godine), na nerealnu projekciju rasta BDP, i u oktobru kada ste planirali rast BDP od 6% mi smo rekli da je to nerealno, i u decembru kada ste planirali rast BDP od 3% rekli smo da je nerealno, u aprilu kada ste planirali istovetan rast BDP kao što je bio u prethodnoj 2008. godini mi smo rekli da je to nerealno.
Vi sada, gospođo ministar, i sami procenjujete, pri tome niste u stanju da nam kažete realno koliko je to, kažete - biće pad BDP od 3,5 do 5%. Lično mislim da će da bude veći, pokazaće vreme, videćemo se ovde, pretpostavljam, i u septembru, jer ne verujem da ćemo posle septembra moći da se vidimo, jer ne verujem da ćete da budete na toj funkciji, a objasniću i zašto.
Ukazivali smo na veliki budžetski deficit koji je posledica prekomerne potrošnje i da budžet nije razvojni već potrošni.
Analizom se pokazalo da je potrošnja ove godine, budžetska potrošnja ostvarena sa 100%, a da istovremeno izvršenje u investicijama, odnosno kapitalne investicije su 20%. O tome je već pričao i kolega Rade Obradović postavljajući poslaničko pitanje Vladi, na koje ni dan-danas nije dobio odgovor.
Ukazivali smo na veliki odliv deviznih rezervi, što se odrazilo i na rast kursa, sa 75 na 95. Pitali smo i ponavljamo to pitanje - ako su devizne rezerve bile 10,2 milijarde, ako ste povukli sredstva od 788 miliona od MMF, ako imate direktne investicije, odnosno prihode od privatizacije od 740 miliona, šta je sa deviznim rezervama koje sada iznose 8,9 milijardi? Gde je nestalo 2,8 milijardi? Ko je to potrošio? To ćemo pitanje da ponavljamo stalno dok ne dobijemo od vas odgovor, budite sigurni, i od vas i od guvernera.
Upozoravali smo na pad proizvodnje, sada je 18% pad proizvodnje, izvoza 24%, uvoza 27%, na recesiju, unutrašnju nelikvidnost, porast nezaposlenosti. Pitali smo vas šta je sa novih 200 hiljada radnih mesta.
Sada 200 hiljada ljudi ne prima platu jer su im firme u blokadi. Šezdeset hiljada ljudi je ostalo bez posla. Svakodnevno imamo pet hiljada ljudi koji štrajkuju na ulicama, kako glavnog grada, tako i u gradovima u Srbiji. Pedeset firmi, prema informacijama koje smo dobili sinoć od Javnog servisa, svakodnevno štrajkuje.
Gospođo ministar, mi smo vama predlagali rešenja. Podsetiću vas na Zakon o javnom dugu, podsetiću vas na Zakon o osiguranju depozita od 20 hiljada evra i znate već kako je odgovorio vaš državni sekretar, i pitam se zašto je još državni sekretar, jer pročitaću samo deo teksta iz jednog dnevnog lista koji je danas tumačio šta ste vi u stvari hteli da kažete sa povećanjem stopa poreza na dohodak građana.
On je rekao - ministarka je na konferenciji za novinare navela dve stope kao ilustraciju, a ne kao stope koje će biti, precizirao je Ilić i podsetio da je ona navela stope od 10 i 20%, a da je isto tako mogla da navede, jer to je i potcenjivački, i posprdno, i ružno od strane državnog sekretara, jer je mogla da navede i stope od 30 i 80%.
Eto, tako razmišlja ministar i govori u kontekstu onoga o čemu vi govorite. Politika je uspešna onoliko koliko pruži građanima, odnosno meri se uslovima njihovog života, da li žive bolje ili gore. Ova vlada nije dala boljitak.
Sam guverner Narodne banke Srbije, gospodin Jelašić, ocenjujući rad Vlade i premijera Cvetkovića izjavio je da je Vlada nespremna da se uhvati sa problemima, a za premijera Cvetkovića je rekao da nema hrabrosti i da vodi Vladu na politikantski način.
Da vas pitam, gospođo Dragutinović, koliki je budžetski deficit za šest meseci?
Da li je 45 milijardi, kako vi stalno ponavljate, ili 52,9 milijardi? Zašto to pitam? Ako su prihodi 295,62 milijarde, a rashodi 360 milijardi, pre će biti ovo drugo, iako vi uporno ponavljate 45 milijardi.
Gospođo ministar, Zakon o budžetskom sistemu ste usvojili bez javne rasprave. Na to vas je upozorio i Poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije, gospodin Rodoljub Šabić. Stručna javnost vas upozorava da se ne zadužujete ovoliko, da krediti nisu povoljni, da nisu poklon, iako se vi i dalje zadužujete olako, tako u suštini da tretirate kredite kao poklon i potrebno je čudo da bismo ih vratili. Kredite možemo da vratimo samo povećanjem proizvodnje i izvoza.
Podsećam vas da je izvršenje potrošnje u budžetu 100%, a kapitalnih investicija svega 20%. To su problemi, gospođo Dragutinović. Ono što nas brine je što vi nemate nikakvu strategiju za pokretanje privrede i njen oporavak. Pokušavate da se uhvatite za slamku, ne vodeći računa o načinu i posledicama.
Ova najnovija priča o lobistima i o dva i po miliona dolara koje je iz budžetskih rezervi dato za lobiranje u Americi, pokazuje kako se vi ponašate sa sredstvima poreskih obveznika, odnosno građana Srbije. Interesantno je još nešto, što se tu u tome pojavio gospodin Šaper, savetnik predsednika Vlade, član predsedništva Demokratske stranke, i što je gospođa Tamara Stojčević potpisala ugovore, a ne znamo po čijem ovlašćenju.
Vi ste emitovali državne zapise od 68 milijardi dinara sa kamatom od 13% do 14%. To je kamata mesečna od 700 do 800 miliona dinara. Ako uzmemo i ove kredite dolazimo do cifre od preko 80 milijardi dinara. Znači, zadužili ste se više nego što zakon dozvoljava, jer možete da se zadužite onoliko koliko je budžetski deficit, a budžetski deficit je 70 milijardi. To su pitanja. Imate i novu aukciju.
Na kraju, odlučite se šta ćete da činite. Za građane Srbije i za Srbiju je najbolje da vi i cela Vlada što pre podnesete ostavku i odete. U protivnom ostavićete pustoš, gospođo Dragutinović.
Ni Hari Poter neće moći da vam pomogne. Neće moći da stigne ovde, iako je 12 dana vozio na Tur de Fransu, on neće moći da stigne da vam pomogne ovde. Neće moći da pomogne da se rešavaju ovi problemi. Znate zašto?
Zato što ni Boris Tadić, a ni oni koji su sastavili ovu vladu, kada kažem oni koji su sastavili mislim na monopoliste, nisu zainteresovani za probleme građana i da se rešavaju problemi građana. Njih pre svega interesuje lični interes i samo zarada. To je poenta.

Iskorišćeno vreme je 16 minuta i 15 sekundi. Da li ste koristili vreme poslaničke grupe u ukupnom iznosu od 16 minuta i 15 sekundi?
(Miloš Radulović: Kao ovlašćeni predstavnik.)
Iskoristili ste onda vreme kao ovlašćeni predstavnik i još minut i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe, koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković želi reč, izvolite.

Pre nego dam zaključne stavove o ovom zakonu, kojeg jedino smatram temom danas, zato što ona dva međunarodna sporazuma i nisu tema danas, samo ću iskoristiti priliku da upozorim da moj zahtev i dolazak za sto predsedavajućeg da pitam da li ste mi računali onih šest minuta vremena koje imam za tri podneta amandmana i odgovor koji sam  dobila da na to nemam pravo zahteva komentar.
Znači, ne tražim tih dodatnih šest minuta, zato što svoje stavove jesam u prilici (Predsedavajuća: Narodna poslanice...)…govorim u okviru svog vremena, molim vas.

Narodna poslanice, ako iskazujete primedbe govoreći da vam je uskraćeno neko od prava koja imate po Poslovniku Narodne skupštine, onda sam u obavezi na osnovu člana 27. da vam odgovorim. Amandmani koje ste podneli... molim narodne poslanike da ne dobacuju.
Amandmani koje ste podneli, dva amandmana su već bila pročitana tokom sednice, a nakon otvaranja rasprave u pojedinostima, jesu amandmani koje su prihvatili i Vlada i Odbor za finansije i postali su sastavni deo Predloga zakona.
Amandman koji postane sastavni deo predloga zakona ne može biti predmet rasprave u pojedinostima. Hipotetički, ako bi, pretpostavljam, na radost naročito poslanika opozicije bilo podneto 100 amandmana i svi amandmani bi bili prihvaćeni od matičnih odbora, Zakonodavnog odbora i predlagača, niko ne bi imao pravo na raspravu u pojedinostima, odnosno na po dva minuta kao podnosilac amandmana.
To sam vam rekla kad ste prišli stolu da tražite reč u raspravi, odnosno dva minuta po podnetom amandmanu i pretpostavila sam da smo se razumeli.
Vaše insistiranje da vam oduzimam pravo meni je jasna poruka da moram da vas uputim na članove Poslovnika koji definišu šta je amandman, a šta je amandman koji je postao sastavni deo predloga zakona. Vaših šest minuta i deset sekundi koje imate kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Napred Srbijo su vam na raspolaganju. Izvolite.

Upravo to svoje vreme koristim i meni, gospođo Čomić, ne treba ni da me predsednik Skupštine štiti, niti da mi vi tumačite Poslovnik, jer to prosto nije u redu.
Vreme svoje poslaničke grupe koristim da vam kažem, nisam pravnik, ali razlikujem duh zakona od slova zakona.
Smisao obrazlaganja usvojenog amandmana, što je bila praksa, za šta neću gubiti vreme da vam nađem stenogram i dokažem da ste i vi lično davali pravo na reč nekom da obrazloži, jeste u sledećem.
Rasprava u načelu je toliko kratka da niko od nas ne stigne da raspravu u pojedinostima po svakom amandmanu toliko detaljno obrazloži da želi da svojim građanima obrazloži koji je to amandman vlada usvojila.
Nebrojeno je primera mojih kolega i koleginica koji su, takođe, dobijali reč. Da li je neki amandman prošao ili nije, prvi put kad sam od buke vaših partijskih kolega uspela da čujem da li neko želi reč, javila sam se.
Imam dovoljno vremena da iznesem svoj stav, ali vas upozoravam, član 143. Poslovnika stav 4. kaže, svaki podnosilac amandmana ima prvo da obrazloži amandman u trajanju od dva minuta, ne praveći razliku da li je usvojen ili ne. Nemojte, molim vas, ostavite me da završim.
Član 149. kaže da predlagač zakona, nadležni odbor itd. dužni su da razmotre amandmane i do početka sednice obaveste Narodnu skupštinu za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština usvoji ili odbije.
Neću s vama da komentarišem uopšte. Da li vi poštujete ovaj Poslovniku u smislu prisustva ovlašćenog predlagača ili smatrate da je dovoljno da bude u zgradi, ali ne i u sali, i da li negde piše, sem u vašem scenariju, da vi dajte reč na usvojen amandman ili ne.
Bukvalno vas molim da se meni takvim povodom više ne daju nikakva obrazloženja, jer vaše privatno i vama lično od same sebe dato pravo da tumačite Poslovnik je nešto što je dopustivo u okviru predsedništva, a to vam više neću dopustiti.
U okviru preostalih četiri minuta ću izneti stav, zaključni, povodom usvajanja ovog zakona.
U neodgovornostima Vlade, u načinu kako je potrošila sredstva od privatizacije, kako je dozvoljavala guverneru da vodi monetarnu politiku, kako nije stavila pod kontrolu sve javne prihode koje inače mora, jer je za to dobila nalog od građana, i stavljanjem zakletve prilikom preuzimanja dužnosti, moram da dodam tom spisku kršenja zakona i dvostranog tumačenja kontrole sredstava i konkurs Ministarstva ekonomije i regionalni razvoj koji se nalazi na sajtu tog ministarstva, gde u pozivu ljudima da dobiju kredite, sada ove podsticajne, piše da je najniži iznos kredita 500.000, kamatna stopa 1% na godišnjem nivou, rok otplate do tri do pet godina i kredit se vraća u dinarima svaka tri meseca, i rata je vezana za evro po srednjem kursu na dan dospeća, a kredit se vraća u dinarima.
Kada otvorite konkurs tragom linka koji nudi ovaj poziv, doći ćete do sledećeg obrazloženja – kredit se vraća svaka tri meseca u dinarima, kao što piše i u pozivu, ali kaže – rata je vezana za evro po srednjem kursu na dan dospeća, a valutna klauzula podrazumeva utvrđivanje vraćanja dugova u evrima i na dan samog puštanja kredita u tečaj i preračunavanje duga u dinarsku protivvrednost po srednjem kursu na dan dospeća, koji, sad je ono ključno, ne može biti manji od nominalnog iznosa puštenog kredita.
Tako se ova država odnosi prema preduzetnicima kojima nudi ove kredite, obećavajući da su laki, u dinarima, da ne nose valutnu klauzulu i u stvari ne objašnjavaju šta je prava efektivna kamata.
Prevelik budžet za srpsku privredu, previše dugova za snagu ove privrede. Dugovi ponekad znaju da budu rešenja, ali su u situaciji u kojoj živimo više problem nego rešenje, zato što se ne zadužujemo za investiranje, nego zato što se zadužujemo za potrošnju, u čiju strukturu nismo dovoljno zagrebli, ne da nismo iskoristili sve rezerve, nego nismo sa grbače ovog naroda skinuli sve one koji ne smeju na grbači naroda da stoje.
Imali smo strane direktne investicije, tako ih zovemo, a najveći deo toga je prodaja preduzeća. Pričam o privlačenju stranih investicija, a u stvari ne privlačimo produktivne, i ono što najbolje govori o ugledu koji država ima je cena po kojoj se ovaj kredit dobija od poslovnih banaka, gde je pristupna naknada 1%, a kada u inostranstvu uzimate kredite ona je četvrtina od te cene.
Ovaj kredit se ne može podržati i najbolji je dokaz kvaliteta rada Vlade i zato ćemo glasati protiv njega.