Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je osam minuta i 15 sekundi.
Na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS je 10 minuta i 15 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Gospođo Dragutinović, kao doktor ekonomskih nauka sigurno znate koje Jože Mencinger i u tom kontekstu naša argumentacija protiv daljeg zaduživanja od 350 miliona evra se zasniva i na njegovim procenama, a priznaćete kao dr ekonomskih nauka da je on više nego stručan i da ima veoma duboko iskustvo i ima rezultate iza sebe, konačno što je i najvažnije.
Zbog građana RS rekao bih par reči, to je čovek koji je u suštini vodio ekonomsku politiku Republike Slovenije. Bio je, ako se ne varam, guverner, ministar finansija, a sada predaje na Univerzitetu u Ljubljani.
Iza njega stoje rezultati, jer po svim pokazateljima, izuzimajući istočnu Nemačku, ali tu su već uključeni neki politički elementi, Slovenija je zemlja, hajde tako da kažemo, najviše napredovala u tranziciji ili koja je prošla taj tranzicioni period sa najboljim rezultatima.
Naravno i on to kaže, i mnogi drugi ekonomisti, da je Slovenija imala tu prednost kao relativno mala država, od nekih dva miliona stanovnika, da je u bivšoj Jugoslaviji imala privilegovan položaj i privilegovano tržište, i da je imala, kao i kod nas u RS, obučenu radnu snagu i obučene ljude koji su vodili preduzeća.
U tom smislu, citiram gospodina Mencingera, otvoreno je rekao više puta, to sigurno znate, da je Slovenija imala tu privilegiju ili tu sreću da nije bila odmah primljena u međunarodne finansijske organizacije, u MMF i Svetsku banku. To on kaže, mogu vam citirati.
To je njegova izjava u intervjuu „NIN-u“ od 30. septembra 2004. godine. Sada ću vam doslovno citirati: Slovenija je bila dosta bogata izašla iz Jugoslavije pre nego što je počeo rat i kažem (ne ja, nego Mencinger) da smo imali sreću što nas međunarodne finansijske organizacije nisu odmah priznale. To su njegove reči.
Zatim, gospodin Mencinger, da nastavim da citiram njegove reči, kaže otvoreno i ovo – strane investicije u finansijskom sektoru nisu potrebne, to su njegove reči, odnosno više su štetne nego što koriste.
Radi se upravo o onome što smo mi napravili, ne mi, nego vlast, mi smo opozicija, gde je vlast napravila najveću grešku kada je započela stečaj i faktički uništila četiri najveće srpske banke i dozvolila je stranim zapadnim bankama, koje su daleko od toga da budu razvojne banke, koje su monopolisti i lihvari, moram reći otvoreno, uostalom to je priznao i gospodin Cvetković, ako se ne varam, u UN, kada je rekao da su marže sedam puta veće u RS nego što su na zapadu.
Takođe, vaš kolega potpredsednik Vlade, zadužen za ekonomiju i regionalni razvoj, ako se ne varam, u „Novostima“ pre nekih mesec dana izjavio da će on reći zapadnim kreditorima, zapadnim bankama da je nepravedno da građani RS izdržavaju građane u zapadnoj Evropi. Otprilike je ovako rekao i imam i tu izjavu i mogu da vam citiram ako hoćete.
Jasno je iz vaših izjava i izjava vlasti da su upravo zapadne banke te koje produbljuju krizu u RS. U tom smislu, gospodin Mencinger, ponovo citiram njegov intervju „Ninu“ kaže i sledeće – strane investicije koče privredni rast. Ovo zvuči jeretički, jer smo suočeni sa nekritičkom glorifikacijom pojma strane investicije, dovodi se čak i do jedne vrste dogme, gde je to, kao što sam već citirao neke iz kvaziopozicionih partija, jedna šansa za Srbiju itd.
Radi građana Srbije i radi razumevanja našeg stava da smo protiv daljeg zaduživanja RS, želimo da kažemo još jednu stvar: strane investicije u onom pojmu koji se primenjuje u javnosti su u stvari braunfild investicije ili rasprodaja domaćih firmi. Daću vam još jedan podatak koji to potvrđuje – prema podacima iz vlasti od 2000. do 2007. godine ukupne grinfild investicije u RS, to su jedine investicije koje priznajemo, ovo braunfild investicije, strane direktne investicije se mogu tumačiti kao rasprodaja domaćih firmi i na to upravo misli i gospodin Mencinger, dakle grinfild investicije su bile planirane i ostvarene oko milijardu i 900 miliona evra.
S druge strane, vaš kolega sa Ekonomskog fakulteta, gospodin Predrag Jovanović-Gavrilović, koga smo pominjali i u načelnoj raspravi, i za koga se, verujem, i vi slažete da je naš najveći stručnjak u oblasti međunarodnog poslovnog finansiranja, uostalom njegov udžbenik iz 1996. godine se i koristi na Ekonomskom fakultetu, tvrdi i sledeće – da je 2000. godine upravo pod nalogom SB BDP nerealno prikazan i da se po toj, nisu moje reči, ovo su njegove reči, definiciji došlo do zaključka da je zaduženost Srbije u odnosu na BDP 120% i na osnovu tog podatka se tvrdi da pada spoljni dug u odnosu na BDP.
Tvrdi i dokazuje to u svom članku iz 2007. godine o zaduženosti RS da je to laž, neistina, u koju su umešani ljudi iz SB, kao što je Sajmon Grej, čovek koji treba da bude potpisnik ovog ugovora sa Svetskom bankom, koji nas neprestano, moram da upotrebim takav izraz, maltretira u javnom mnjenju i govori nam da se mnogo subvencija daje javnim preduzećima i kritikuje uostalom i vas, ne vas lično, nego budžet RS.
Gospodin Predrag Jovanović-Gavrilović vrlo precizno dokazuje da ti podaci nisu tačni i da nije tačno da je ta osnova bila 120% BDP. U tom kontekstu, ponovo smo protiv daljeg zaduživanja RS. Što se tiče gospodina Mencingera, znate da dok je on određivao ekonomsku politiku Republike Slovenije, mislim da je to bilo negde do 2002. godine, ako se ne varam, Slovenci nisu prodavali svoje banke.
Slovenci su čuvali svoje banke i tek kada prelazi da radi na fakultet u Ljubljani i kada neka druga garnitura, za koju se može reći da je, najblaže rečeno, lično vezana za Brisel, dolazi do prodaje slovenačkih banaka i dolazi do prodaje slovenačkih preduzeća i to je rezultiralo spoljnotrgovinskim deficitom Republike Slovenije. Naravno, kod nas je mnogo gore i upravo taj gospodin Predrag Jovanović-Gavrilović kaže da je kumulativni spoljni deficit do 2007. godine iznosio 36 milijardi dolara. Dodajmo tome onih 12 milijardi dolara iz 2008. godine i videćete da je prema EU, koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner od preko 50%, otišla preko 25 milijardi dolara.
Šta smo dobili zauzvrat? Dobijamo ovakve kredite kao što je kredit Evropske investicione banke. Kakav je to kredit u samoj praksi? Znate da su opšti uslovi takvog kredita da 50% svakog projekta finansira Evropska investiciona banka. Drugih 50% treba da finansira onaj zajmoprimac iz Srbije. Znači, ako nemate tih 50%, vi dalje morate da se zadužujete. To je logično.
Dakle, opet govorim o začaranom krugu zaduživanja, gde su MMF, Svetska banka, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj. U tom smislu ćete reći da je argument da će do 12 milina evra finansirati samostalno sto posto Evropska investiciona banka, ali to u odnosu na ovaj ogroman kredit od 250 miliona evra i projekte koji su od 25 milina evra u suštini ne menja način davanja kredita.
Naravno, kao i u slučaju kredita Svetske banke, ti krediti, odgovorno tvrdim i mi u SRS, imaju veliki potencijal za korupciju, a koju podstiču Evropska investiciona banka i Svetska banka. Zašto to tvrdim? Evo, daću vam konkretan primer. Znate da po tom kreditu Svetske banke postoje smernice za davanje sredstva za projekte. Kakve su to smernice? Smernice su da taj koordinator koji bude nadgledao projekte, postoji koordinator u Republici Srbiji i postoji koordinator regionalni, da oni moraju da imaju iskustvo rada u Svetskoj banci.
Ponovo vidite sukob interesa, ponovo vidite forsiranje zapadnih dobavljača, zapadnih firmi i svih onih koje protežiraju na teritoriji Republike Srbije Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, MMF i Svetska banka.
Slično se dešava i u projektu koji će navodno finansirati Evropska investiciona banka.
Zbog građana Srbije biću ponovo jasan, govorim o kreditu od 250 miliona evra. Navodno će taj kredit doneti sreću i razvoj našem društvu. S druge strane, uporedite samo cifre, 24 milijardi dolara je otišlo za ovih osam godina ka EU iz Republike Srbije, a koliko je dobijeno kredita od Evropske investicione banke? Tvrdim vam, 10 puta manje. Na papiru, ali pitanje je koliko su realizovani.
S druge strane, ako vam neko usaglašeno, kao što to rade MMF, Svetska banka, Evropska investiciona banka, uništava privredu, uništava industrijsku proizvodnju, koja ne može da dostigne nivo iz 1998. godine, molim vas, to je godina kada smo imali pobunu na KiM, imali smo jednu vrstu sankcija, industrijska proizvodnja ne može da postigne nivo iz 1998. godine. Šta to znači? To znači da je to taj tzv. briselski put pogrešan, u ekonomskom smislu je pogrešan. To je realnost koju znaju građani Mađarske i zato je njih preko 50% protiv EU.
Pogledajte šta se dešava u Bugarskoj. Obećana je pomoć od 500 miliona evra, ako se ne varam, ili 700. Navodno zbog korupcije u Bugarskoj nije dobijeno. Ne sporim, verovatno je da postoji velika korupcija u Bugarskoj, ali postoji korupcija u EU.
Pogledajte, imali ste trgovinskog predstavnika gospodina Mendelsona iz Velike Britanije. Dva puta je morao da daje ostavku u Velikoj Britaniji zbog korupcije. Da li znate kako je nagrađen? Postao je komesar za trgovinu u EU. To su ti ljudi koji govore da li je korupcija na Balkanu, da li je korupcija u Srbiji i u Bugarskoj.
Tvrdim vam, EU je veoma korumpirana organizacija. To su korumpirani ljudi i nalaziće i naći će razloga da stopiraju i projekte koje finansira ta EIB, Evropska banka za obnovu i razvoj i tzv. Donacije, koje je više nego jasno da idu za koordinaciju donatorskih projekata, za koordinaciju ovakvih projekata kao što je projekat Svetske banke.
U tom smislu, ako ste smanjili rashode budžeta za 20%, to je ogromna cifra, to će se neminovno odraziti na zdravstvo, na obrazovanje. Odraziće se i na našu vojsku i policiju. S druge strane, dobijate kredit od 10 miliona evra od Svetske banke. Dozvolićete da je to kao gašenje vatre benzinom.

Od vremena koje vam je preostalo na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku minut i 10 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, videli ste danas, opet ćemo imati kredite, opet ćemo imati zaduženja, opet ćemo imati velike probleme u Srbiji. Kako to sve vratiti, na koji način, koga sve zadužiti i kako voditi finansije ove države, kada se one pogrešno vode od 2000. godine. Od 2000. godine do danas NBS, kompletne finansije vodio je Dinkić i G17. Naravno, posle su ih zamenile demokrate i evo gde smo dogurali. Dogurali smo tu gde jesmo, da Srbija postaje jedno izuzetno nestabilno tržište u koje  više niko neće da ulaže, jedino se mogu uzimati kreditne linije.
Što je vrlo interesantno, jako me je puno uvredila prošli put ministarka finansija posle moje diskusije koja je bila potpuno na mestu, kada nije htela da shvati ono što sam joj objašnjavao i nije htela da me razume, a te greške i danas prave, oni zadužuju „Puteve“, „Putevi“ daju, to je tobože ulog za kredit kod Svetske banke, EBRD, EIB. „Putevi“ su prezaduženi. Tako se godinama radi.
To je bila ideja gospodina Dinkića. Kad god smo prekršili sporazum sa MMF on je našao kompromis da smanjimo investicije u Srbiji na već izvedene radove, tako da po Zakonu o budžetu ono što je izdvojeno za infrastrukturu, investicije u Srbiji se nisu mogle platiti. Ono iz NIP-a što je trebalo da se da nije se moglo platiti.
Dinkić je tražio da se to prebaci u narednu budžetsku godinu i Cvetković je nastavio takvu politiku, pa je rekao, imam njegove govore, njegove zapisnike sa Odbora za saobraćaj i veze, gde je rekao – pa dobro, nema veze, mi ćemo umanjiti „Putevima“, ali ćemo im dati mogućnost da podignu kredit pa da stabilizuju svoje stanje i da se tako razduže.
„Putevi“ su prezaduženi. Više imaju kreditnih obaveza nego prihoda od putarine i svega drugog što naplaćuju, tako da država kada se zadužuje za infrastrukturne objekte, ona ima obavezu da negde oko 30% ona finansira, a 70% kreditnih linija koje se dobijaju od SB, EBRD, EIB. Međutim, pošto novca nemamo, mi „Putevima“ napravimo gubitak, zadužimo ih, obećamo da ćemo im ispuniti obavezu i ulazimo tako u investicije, uzimamo kredit kao učešće na drugi kredit. To nas je dovelo ovde gde nas je dovelo. Jednoga dana sve će u Srbiji stati.
Javna preduzeća ovako polako pre propadaju. Uzmimo primer javna preduzeća rudnike, „Resavica“ i druge, 4.000 radnika tamo sedi, nema socijalno osiguranje, ne može da im se izmire obaveze, ljudi su u velikim problemima. Međutim, mi ne možemo ovo sve što se ovako radi jednostavno nastaviti ovom politikom. NBS nikada parlamentu nije podnela izveštaj, da vidimo stvarno stanje. O čemu se radi? Velika zaduženja idu bez odluke ovog parlamenta. Tri milijardi evra Srbija je zadužila kod MMF bez saglasnosti srpskog parlamenta. Na koji način će se trošiti, gde i kako, to ne znamo.
Mnogi projekti koji su u Srbiji pokrenuti stoje. Dobili smo kredite, a nemoguće je da se krene jer nemamo naše učešće. Most „Gazela“, projekat stoji godinama. Servisiramo kredit, projekat se ne radi, jer ono što je Srbija trebalo da plati, uređenje prilaznih saobraćajnica, prebacivanje saobraćaja i sve ostalo nije završeno.
Napušten je projekat obilaznice oko Beograda, a to je bio uslov da se još neki radovi tamo izvedu, da se nastave, da bi ušli u određene nove kreditne linije. Kredit za Pančevački most je podignut, naše učešće i grada Beograda nemamo, nije uplaćeno, nismo ispunili.
Kreditne linije nisu plaćene na Borovoj glavi, učešće srpske Vlade, zatim na velikim projektima koje smo radili i naše učešće na rekonstrukciji puta Niš-Dimitrovgrad kroz Sićevačku klisuru, nije plaćeno. Da ne pričamo o učešću na radovima koji su bili na železnici itd, u poljoprivredi, u mnogim projektima koje smo radili Srbija nije ispunila. Zašto? Što sredstva iz NIP-a idu za stabilizaciju budžeta i za budžetski deficit koga smo godinama pravili, a sada je on izuzetno povećan.
Od čega se će pokriti budžetski deficit Srbije i ove godine - pa naravno iz investicija, iz onih obaveza prema javnim preduzećima itd? Videli ste falš račune, koji su pravljeni da bi se određena sredstva uzimala javnim preduzećima i pravio se fiktivni dobitak, da bi budžet povlačio sredstva - što imamo sad slučaj u NIS-u, a kada je urađena revizija bio je gubitak 8 miliona evra - mi smo prikazali dobitak 3,5 miliona evra itd.
Prema tome, veoma loša finansijska politika koja se godinama vodila i preko Narodne banke i preko Ministarstva finansija se nastavlja. Ministri finansija, bukvalno, kad je Dinkić bio radili su šta su hteli i doveli su ovde Srbiju gde su je doveli. Sada imamo jednu potpuno razorenu privredu, uništenu privredu, koja nema snagu da se oporavi, da krene, da stane na noge.
Ovo zaduživanje u neke kreditne linije, koje su čisto administrativne prirode, uzimamo za zdravstvo, umesto da gradimo, odnosno ljudi čekaju za operaciju srca, preko 3.000 ljudi je na čekanju, za operaciju kukova, za operaciju kolena itd, mi uzimamo da poboljšamo uslove rada administracije. Ko normalan uzima danas kreditne linije da bi dao nekim administrativnim službama za njihovo poboljšanje uslova rada? Šta će administracija da se poboljša, ako ne može da funkcioniše, ako nemamo gde one koji rade poslove, koji operišu, ako nemaju jednostavno opremu?
Žalosno je bilo neki dan slušati jednog od načelnika klinike, kada je rekao - imamo samo jedan pribor i vrlo često operišemo, a nismo u situaciji da uradimo sterilizaciju, i zato nastaju i sepse i mnogi drugi problemi itd.
Kredite ne ulažemo tamo gde mogu najbrže da se vraćaju i sami sebe da servisiraju, već ih ponovo ulažemo iz političkih razloga da bi određenim sredinama dali određene uslove itd, da se razvijaju i da vodimo kampanju pojedinih političkih stranaka.
Meni su nedavno prebacivali, gospođa ministarka je to ovde rekla jednom prilikom, izašao sam, nisam hteo da se nerviram da to komentarišem. Gospođo ministarka, rekli ste da sam nešto asfaltirao po Srbiji što nije bilo neophodno - nije tačno. Ja sam svaki dinar namenski trošio.
Sada da vas odvedem gospođo da pogledate, kada se jednoj vašoj stranački važnoj ličnosti radi put kroz voćnjak, gde ima samo jedna jedina kuća, njena. Do njene kuće, kroz voćnjak, kroz šumu, žena zacepila da dobije asfalt do praga, da pokaže svoju političku moć. Sazvala je seljake da im saopšti - da će sutra doći da to asfaltiraju.
Mogu da vas odvedem da to pogledate, da vidite. Da vidite vaše čelnike, vaše koalicione partnere, koji su ovih dana ozidali na zgradi, u centru Beograda, kuću. Nadogradili ljudi, hoće da imaju kuću na vrhu zgrade, i lepo dvorište i pogled na centar Beograda.
Vi ste potpuno razorili vođenjem finansija osnovne pokretače razvoja srpske privrede i osnove zapošljavanja. Mala su ulaganja u energetiku - to je budućnost Srbije, odnosno energetika, poljoprivreda, građevinarstvo i putevi.
Da li mi imamo ministra građevine - nemamo? Ovaj naš ministar građevine, on samo čisti, skuplja plastične flaše i svako jutro to gledamo. Čovek vodi Nedu Arnerić, vodi Sergeja Trifunovića, oni govore, pričaju. Lepo je čistiti Srbiju, ali ministar građevina je zaboravio da je on ministar građevinarstva i urbanizma. Okosnica pokretanja srpske privrede treba da bude građevinarstvo. Građevinarstvo je stalo, gospođo ministarka. Sve građevinske firme su vam u stečaju ili blokadi.
Da li je moguće objasniti da jedan Energoprojekt grca? Zašto - što mu država duguje? Da je jedan Rad, Komgrap, Ratko Mitrović, Mostogradnja - sve uništeno zbog dugovanja države, isto kao Putevi Srbije. Građevinarstvo je potpuno uništeno, jer u obnovi im je naloženo da rade i grade, a ništa im nije plaćeno.
Posmenjivali ste direktore, njih ste privatizovali, uveli ih u stečaj, uništili ste im banke - to je Dinkić uradio zbog Sartida, a vi znate koje bio predsednik Agencije za privatizaciju, kada je ono sramno urađeno u Sartidu i uništene najveće srpske banke - Beobanka, Investbanka i Jugobanka, koje su nosile razvoj srpske privrede. Sa rušenjem srpskih banaka potpuno se urušila srpska privreda, prestale su investicije i prestala su u Srbiji zapošljavanja.
Sada se manje ulaže u poljoprivredu nego ikada, a to je veliki potencijal za razvoj Srbije i pokretanje. Ne bih imao protiv da vidim tamo da se nešto pokrene, ali vi dižete kredite, a okosnice razvoja srpske privrede potpuno pucaju - Putevi Srbije, odnosno putna privreda, građevinarstvo, energetika i poljoprivreda.
To je osnova za razvoj srpske privrede, a nisu skijališta koja je Dinkić pravio - gde god je video brdašce, on je montirao, jer je imao dobar dil sa proizvođačem opreme za skijališta. Nijedno danas ne funkcioniše sem Kopaonika, a Kopaonik smo mi uradili. Oni koji su uradili Kopaonik zajedno sa mnom, su svi danas sklonjeni i nema ih, smenjeni i uništeni – i Ljubiša koji je nosio tamo, i Miki Savićević, i svi oni koji su radili. Sve ih je Dinkić smenio, preuzeo, doveo svoje ljude i sve razorio i sve uništio.
Uzmite samo da vam je Skijalište Stara Planina u prošloj godini sa dva zaposlena, naravno iz G 17 plus, napravilo gubitak od 80 miliona. Tamo nijedan skijaš nije bio, nemate ni jedan ski-pas da je proradio, ne radi, ne funkcioniše, nema puteva, nema parkinga, nema motela, nema prateće infrastrukture - sve je potpuno razoreno.
Šta je sa skijalištima na Goliji? Šta je sa skijalištima da Divčibarama? Koliko je tamo uloženo? Sećam se puteva od Valjeva do Bogdanovića brda, od Mionice kompletno preko Ćelija sve je završeno da bi doveli saobraćaj. Radi li skijalište - ne radi.
Šta je Dinkić uradio - montirana je oprema, ništa ne radi? Montirana su neka naselja, a sve je to urušeno, uništeno, ruinirano. Šta je sa Zlatiborom? Šta je ostalima - ne radi ništa, gospođo ministarka? Sve su to promašene investicije, a nije se ulagalo tamo gde bi se brzo vraćalo.
Uvoznički lobi cveta u Srbiji. Sada su Srbiju preplavile kruške, jabuke iz Španije, piletina iz Brazila, govedina iz Argentine. Vidite kakvo meso jedu naša deca - da smo prvi po oboljenjima i karcinoma i leukemije u Evropi.
I vaši prijatelji koji su bombardovali ovu Srbiju, razorili, uništili, s kojima sada blisko sarađujete i ne stidite se da jednostavno kažnjavate određene sredine i ne smete ni da ih pitate zašto su bačene kasetne bombe, koje još nisu sklonjene iz okoline Kraljeva, iz Jarčujka. Zašto nije očišćen još Kopaonik, Pančićev vrh i onaj deo?
Zašto se još ne stide, da daju neka sredstva, da sklone one kasetne bombe koje su pobacali po Srbiji, mada su zabranjene po međunarodnoj konvenciji. Prema tome, ovakvom politikom Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije - stalnim zaduženjima, uništavanjem srpskih banaka, koje su potpuno razorene, mislim da je samo ostala još Komercijalna banka. Još to da sredite, onda ste u potpunosti sve završili.
Sećam se koliko je bilo borbe da se proda Poštanska štedionica, i čak štaviše, uhapšena je direktora koja nije dala da se proda Poštanska štedionica, koja se borila rukama i nogama da se ona ne proda, sećam se na Vladi, jer je već bila određena grupacija koja je bila namenjena da se to otkupi i pusti. Preko Poštanske štedionice išle su i penzije i bio je jednostavno veliki broj klijenata.
Prema tome, ovakva politika nas je dovela danas ovde gde smo i vodi i nas i dalje u provaliju. Vi nemate snage da preduzmete neke konkretne programe i projekte. Opet nam najavljujete da li će ići povećanje PDV-a. Ne igrajte se sa povećanjem PDV-a. To bi bio kraj srpske privrede.
Ne igrajte se sa smanjenjem penzija jer ljudi su na ivici gladi, ne mogu da prežive, ne mogu da plate struju. Ne igrajte se sa smanjenjem plata i u administraciji čak štaviše, jer i tu ne može da se preživi. Kolike su vam plate u Ministarstvu činovnicima? Dvadeset i neka hiljada. Policajcima? Ne mogu da prežive. Vojnim licima? Starešinama?
Najavili ste kredite, ljudi se zadužili, uzeli kredite, uzeli robu, stanove na lizing, kola. Šta sad? Sve im to plene, uzimaju nazad. Koliko su kamate povećane da ljudi ne mogu da servisiraju. Prema tome, lako je voditi i povećati akcize, finansije države, povećati PDV, to može i mali Đokica, ne treba nam Ministarstvo, to može svako da radi. Koliko fali para, razreži to po glavi.
Naravno, vidite kako naftu, povećavate cenu, a automatski povećavate i akcize, povećavate gas, a nema razloga za povećanje cene gasa za domaćinstvo. Onda uzimate ostvareni višak od javnih preduzeća i nazad vraćate u budžet. Prema tome, sve je to zavlačenje ruke u džep građana, a više nema od koga da se uzme. Go se ne svlači.
Ne rade giganti, više sam puta govorio. Kako Trstenik da pokrenete ako "Petoletka" ne radi godinama? Potpuno je razoren sistem prerade poljoprivrednih proizvoda. "Budimka" ne radi 15 godina, "Srbijanka" je potpuno uništena, ne radi. Ne rade klanice, koje su nekada podizane, najmodernije. Hladnjače su uništene.
Sada ćete da pravite javna državna skladišta, pa će ljudi moći da stave tamo pšenicu i da dobiju kredit, ali za narednu setvu. Od čega da žive, da školuju decu? Dolazi septembar. Kako se baviti običnim problemima? Kako preživeti, kako obući i obuti decu, spremiti za školu? Kako studentima platiti kiriju?
Koliko dece se povlači sa fakulteta jer ne mogu roditelji da izdrže da ih finansiraju? Vidite da je Crna Gora prazna letos. Koliko je ljudi otišlo na letovanje? Koliko će otići na zimovanje? Nema od čega. Ne mogu da kupe mleko i hleb. Vidite da i hleb ne mogu da kupe, a kamoli šta drugo.
I seljak je razoren, uništen, nema više od čega. Ne može da preživi. Vidite pošto je bila višnja, 12 dinara, niko je brao nije. Kupina, da ne pričam. Stiže šljiva, šta ćete sa njom? Malina, potpuno su malinari razoreni i uništeni. Jedna totalno pogrešna politika države.
Otvorene granice. Gospođo, vi se čudite, ali mi smo odgrađena avlija, ni jedna država na svetu ne dozvoljava da strane robe preplave naše tržište, a da naša privreda potpuno krahira, da se uništi. To je Dinkićeva ideja. Sećate se da smo se danima borili u parlamentu da se ne usvoji jednostrano poštovanje sporazuma sa Evropskom zajednicom. I to ste progurali. Đelić je kliktao sa govornice, mahao rukama, držao neke govore. Gde je sada da objasni?
Dobićemo beli šengen. Pa sa čim da putujemo? Srednji stalež ne postoji u Srbiji, nema od čega hleba da se jede, a kamoli da se putuje po svetu. Putovaće jedna mala grupica, kao što su i putovali, oni su i dobijali vize preko raznih agencija. Ako imate pare, uplatite i dobijete vizu odmah. Znači, ništa se posebno neće dogoditi.
Prema tome, nisam video ozbiljan program, nisam video ozbiljnost, jednu zabrinutost. Kako se vi osećate kada je vaš prethodni kolega, sada predsednik Vlade, istrčao posle godišnjice Vlade i rekao - čista desetka, ljudi, ovo je iznad mojih očekivanja.
Da li ste vi normalni? Znate li vi kakvo je stanje? Što mu niste rekli - kolega Cvetkoviću, nema toliko razloga za radost, euforičnih nekih nastupa i priče o čistoj desetki. Ovo je crno, da ne može biti crnje.
Gospodo poslanici, kada odete u svoje gradove, pita vas narod, priteže. Nema sa čim ljudi da se sahrane. Sahrane se vrše na kredit, znate li vi to? Dali su kredit na četiri godine, čitajte oglase svaki dan - pogrebne usluge se rade na kredit na četiri godine. Nemaju ljudi od čega.
Ne može da se kupi grobno mesto. Pošto je grobno mesto u Beogradu? Gospođo, 20.000 evra, nemojte se čuditi. Ljudi odlaze, prodaju u zadnjoj nadi grobna mesta očeva i svojih dedova da bi preživeli. Vi to ne znate. Raspitajte se malo, pa ćete videti kako je crno i kako je teško.
Uozbiljite se. Ovo je možda zadnja sednica koju ćete vi provući, izglasati ovaj nesrećni zakon o informisanju i sve ovo sramno provući. Skupićete vi tu glasačku mašineriju, ali neka vam bude na savesti celo leto dok se budete odmarali, kako živi Srbija.
Da li ste obezbedili posao za radno sposobno stanovništvo? To je vaša obaveza, gospodo iz vladajuće koalicije. Da li ste obezbedili da radno sposoban čovek, koji uredno ide na posao, može da prehrani svoju porodicu?
Nemojte vi poklanjati džaba knjige. Pre neki dan kažete - knjige za prvake. Knjige su najmanje stavka. Neko će pokloniti nešto. Dajte platu, dajte ljudima ono što zarade.
Mi nećemo da budemo prosjaci i beda, da prosimo, da nam date sendvič i pivo i da nas vodite u Guču, kao što neki rade. Nećemo biti prosjaci, da nas šetate, da nas vodite na izlet jednodnevni i da nam kažete - evo danas imate sendvič i piće i biće vam lepo. Mi hoćemo dostojanstveno da radimo, da zaradimo i da stvaramo.
Prema tome, recite ministru građevine da shvati da je ministar građevine. Građevinarstvo je veliki potencijal Srbije, ne postoji danas, malo nekih privatnih firmica. Stranci su ušli ovde, jer nijedna naša građevinska i putarska firma neće moći zbog neodgovornosti države da dobije posao na tenderu. Čak štaviše i za projekte dajete međunarodne tendere. Naše projektne kuće i naši projektanti ne mogu dobiti posao.
Prema tome, ovo stanje je vrlo rizično. Skupite se i radite letos, napravite programe. Ako ne možete, ne znate, idite. Niko vas neće vući za rukav da ostanete. Idite, gospođo i neka odu i gospodin Cvetković i ostali. Rešite probleme ako znate, ako ne znate idite.
Nemojte samo vikati - velika finansijska kriza u svetu, u Evropi, svugde je kriza, dobro smo mi prošli u ovoj krizi. Jeste svuda kriza, ali svugde se bolje živi nego ovde. Zašto njihove banke dolaze kod nas da plasiraju novac, ako je kod njih finansijska kriza? Zašto naše nisu otišle tamo?
Zašto oni prodaju robe, mi smo njihovo tržište, a nama ne daju ništa da ode kod njih? Štite svoje tržište carinama, sertifikatima, raznoraznim papirima koje treba da pribavimo itd. Štite svoje proizvođače, subvencije vrše za poljoprivredu.
Vi morate krenuti od jeseni sa subvencijama za veštačko đubrivo, subvencije u proizvodnji mleka, subvencije za naftu seljacima da bi mogli da prerade ono zemlje što imaju. Ne može da bude džak đubriva dva ara zemlje šumadijske, to nikad nije bilo u Srbiji i tako se ne može preživeti.
Prema tome, uzmite nešto i radite letos ili idite na odmor i odmarajte se, a nemojte raditi pogrešne poteze, nemojte razmišljati da povećate PDV, kao što ovih dana čitamo, jer to bi potpuno sahranilo privredu, uništilo i hiljade ljudi bi došlo na biro i ostalo bez posla.
Prema tome, napravite nešto konkretno, odgovorno za Srbiju, jer ćete ostati zabeleženi da baš ništa niste uradili. Hajde nešto napravite i uradite. Evo, nađite neki projektčić, pa bar da vas zapamtimo da ste bar nešto uradili. Za sada samo priče, priče, priče, a konkretno ništa.
Zaposlite ljude u proizvodnji. Otvorite jednu firmu, otvorite jednu fabričicu. Hajde da vidimo i to čudo. Dajte neku preradu, nešto da se ljudi zaposle. I nemojte da dozvolite da nam ovde Evropa dovodi gume da spaljuje i da nam priča da je to dobro.
Dobili ste vlast u Kosjeriću na prevaru, a sada ćete tamo da im ložite gume, i u Paraćinu i da im pričate da je to odlično, Evropa to plaća. Došao stranac koji živi u svojoj vili, baškari se, a naši neka se guše.
I sve će više biti obolelih kada u zdrave sredine donesete ekološke katastrofe pojedine, kao što ćete da radite. Ako je to dobro, što Evropa ne pali gume kod njih, što ne lože u Parizu, Beču? Otkud baš to da nam daju? Pa nismo mi evropska deponija ovde.
Pazite šta radite, narod vas posmatra više nego ikad i svaki vaš korak prati. Vi gasite prenose i samo igre bez granica, puštate zabave, gledamo predsednika, evo ovih dana čitamo da je mnogo ugrožen, a on usred Arene, sa stranačkim simpatizerima sedne…
(Predsednik: Vreme, gospodine Iliću.)
Znate li koliko je koštalo njegovo obezbeđenje u Areni da bi sedeo među građanima?
(Predsednik: Gospodine Iliću, privedite kraju.)
Hiljade ljudi je došlo tamo da ga obezbeđuje. Zašto? Da bi on bio dasa - ja sam seo, a u novinama svi mi prete…

Isteklo je vreme.

Reč ima gospodin Vladan Batić. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, stalno postavljam pitanje zašto se Srbija neprestano zadužuje kada mislim da može da potraži svoje pare.
Vi imate istorijsku šansu da ono što nije uradio Mlađan Dinkić svojevremeno uradite vi sada, a to je da se nastavi put traženja para na Kipru.
Nekoliko puta sam postavio pitanje oko davanja garancije, zbog čega je donet zakon na prethodnom zasedanju, „Marfin popular banci“.
Pitao sam vas da li ste proverili ko je ta banka, da li je to „Cyprus popular bank“, da li je to „Laiki banka“, da li je to ista ona banka gde su bile one fantomske „Anteksol'', ''Braunkort“ i ostale fantomske firme pre kojih su odlazile naše pare na Kipar?
Okolnosti su se promenile, pre svega na Kipru su se okolnosti promenile. Tasos Papadopolus više nije predsednik Kipra, Aksentios Aksentiu više nije guverner Narodne banke Kipra, Kikos Lazarides više nije direktor „Cyprus popular“ odnosno „Laiki banke“. Oni koji su na Kipru štitili i sprečavali da se otkrije trag našim parama, vama je to smešno, četiri milijarde dolara tamo je negde i danas. Dinkić je to bio otkrio, slavodobitnički obznanio i onda zaćutao. Vi imate šanse da nastavite traženje tog novca.
Takođe, treba da proverite na koji način je formirana Nacionalna štedionica, zašto su ugašene četiri banke, da li je Beogradska banka i danas u mogućnosti da radi i funkcioniše, kakva je uloga u privatizaciji Nacionalne štedionice famozne „Evroaksis banke“ iz Moskve, ko su njeni akcionari, ko je kupio Nacionalnu štedionicu, kojim parama, da li možda kreditom koji je u stvari iz deviznih rezervi ove zemlje. Pozabavite se nečim na čemu bi vam bila zahvalna čitava nacija, jer se to neprestano skrivalo, ćutalo, muvalo i muljalo. Zato kažem da imate istorijsku šansu. Pitajte Republičkog tužioca ili večitog, V.V.D., to je večiti vršilac dužnosti, Slobodan Radovanović, šta je sa krivičnim prijavama protiv Mlađana Dinkića i drugih za kiparske pare. Da li je Ubpok najzad završio tu istragu? Zašto se o tome ćuti? Zašto se to skriva? Zašto se to ne obelodanjuje? Gde su naše pare? Ovde molimo, plačemo, kukamo, uzimamo nekakve besmislene kredite, a pare ovih građana i ove zemlje stoje.
Radi vaše informacije, u Okružno tužilaštvo u Beogradu 19. decembra 2003. godine stigao je kompletan dosije sa svim mogućim finansijskim transakcijama na relaciji Beograd – Nikozija u vremenu od 1989. do 2000. godine, samo neko to treba da radi. Upitajte se gde su otišle pare od prodaje Delta banke Banci Inteza. Da li je plaćen porez na dodatu vrednost? Nije. Zašto je Dinkić podizao čaše sa šampanjcem, trebalo je da se raduje ministar finansija Kipra.
Hajde malo se pozabavite tim stvarima pa će biti naših para dovoljno da podmirimo svoje potrebe, a ne svakog dana da sklapamo neke kredite i da se iznova sve više i više zadužujemo. Naša deca moraće da otplaćuju to, niko to ne dobija gratis.
(Predsednik: Vreme.)

Izvinjavam se, imate još 30 sekundi.

Gospodine Šormaz, dala sam najpre reč gospodinu Batiću, zbog toga što je on samostalni poslanik i ima pravo na jedno javljanje kao i svi predsednici poslaničkih grupa do pet minuta, a vaša poslanička grupa je već imala učešća. Izvolite, imate reč.

Gospodin Batić nije ni pomenuo po kom amandmanu govori. Uđe čovek i sad dobi reč. Amandman Zorana Nikolića, čekam sat vremena da govorim o tom amandmanu. Malo ste dekoncentrisani, ne znam da li su u pitanju ove konsultacije preko puta u zgradi ili ne znam šta, u svakom slučaju prihvatam izvinjenje. Dugo čekam ovde da sve završimo, a ne bi toga možda ni bilo, ne bismo se javljali da ne bi one večeri kada je zakinuta SNS za osam minuta u raspravi, pa smo ušli u noćnu sednicu kada je bio odložen prenos, pa kada smo ono što smo mi govorili iz DSS govorili, odnosno videlo se u prenosu u pola tri noću, i ono što je ministarka nama odgovarala, tada je gospođa ministar čak mene pomenula dva puta u njenom odgovoru.
Izgleda da joj je teško palo to što sam rekao da ne treba sebe da upoređuje sa boljima. Kada sam to rekao, mislio sam na Vladu, nisam mislio lično na vas. To sam želeo posle da vam kažem. Znači, mislio sam na ovu najnesposobniju Vladu u kojoj ste vi ministar finansija, Vladu opsenara, u kojoj ste vi ministar finansija.
Vi sada govorite da li će biti 3,5% ili 5% pad BDP, a hteli ste da se upoređujete sa Vladom Vojislava Koštunice koja je imala 6,5%, 7,5% rast. Kolika je razlika između tog plusa i ovog minusa koji vi pravite. Plate su bile oko 380 evra, na taj način su bile i penzije više nego danas. Zvaničan podatak je da su danas 31.000, znači plate su pale, znači, pale su i penzije, bez obzira šta priča PUPS.
Mi ćemo, bez obzira na ovaj amandman koji ste vi prihvatili, glasati u danu za glasanje protiv ova tri predloga zakona, jer to je potpuno besmisleno zaduživanje u situaciji privrednoj i ekonomskoj u kojoj se nalazi državi. Jednostavno, zadužujete se za mala i srednja preduzeća, pitao sam vas za koja mala i srednja preduzeća? Mala i srednja preduzeća rade za velike sisteme. Da li je kod nas to u pitanju poljoprivreda, da li je u pitanju US steel, da li je u pitanju duvanska industrija, da li je u pitanju automobilska industrija? Ako te industrije ne rade, ne mogu da rade ni mala ni srednja preduzeća. Ako se najavljuje smanjenje plata, ako se najavljuje povećanje PDV-a, i to su destimulativne mere za privredu, možda je to neko kratkoročno rešenje za budžet koji vi vodite. Ali, to su destimulativne mere za privredu.
Kada smanjite plate, smanjuje se potrošnja. Kada se smanjuje potrošnja, to je udar na privredu. Kada povećate PDV, to je udar na privredu. Iovako se zatvaraju firme, iovako se blokiraju firme zbog dugova. Ako povećate PDV još više će se firmi zatvoriti i još se smanjiti uplata i jeste da će biti veći procenat.
Samo izlazite i pravite sve veće i veće probleme i državu Srbiju dovodite u sve težu i težu situaciju svojom nesposobnošću. Obmanjujete građane u nazovijavnom servisu, u stvari televiziji DS i Borisa Tadića, kome je glavna vest u Dnevniku, prošle nedelje, prva vest, a gospodin Zoran Nikolić kada je obrazlagao amandman rekao vam je primer da je otkup pšenice od državnih rezervi 3% proizvodnje, i vi to predstavljate kao uspeh, stavili ste kao prvu vest US steel počinje sa radom.
To znači da će oživeti metalski kompleks u Srbiji. Ma nemoj, pokvarila im se jedna visoka peć u Košicama, koja je njihova privilegovana železara, i ovde će sada da proizvedu ukupno 70.000 tona. To je kao sa pšenicom, 3% kapaciteta US steel-a. Sartid u sankcijama je proizvodio 700.000 tona, 10 puta više u sankcijama, i imao kreditnu liniju Austrijske banke i sarađivao sa italijanskom kompanijom Duferko, čije firme iz Evropske unije su kršile sankcije koje su bile.
Vi se sada hvalite sa 10 puta manje, sa 70.000 tona. Dokle ćete da obmanjujete građane? To sam vam onda isto rekao. Vlada Vojislava Koštunice imala je i rast BDP, i rast proizvodnje, i rast izvoza, i iz godine u godinu stabilan, i rast zarada iz godine u godinu stabilan. Sve suprotno od onoga što se kod vas dešava.
Nije tačno da se zaduživala, razduživala je državu, i sami ste rekli, a između ostalog i od privatizacionih prihoda. Još jednu stvar ću reći, pošto se zadužujete kod MMF ponovo. Taj MMF se zadužio ove godine od Kine 50 milijardi dolara. Zašto mi moramo od MMF-a? Morate.
Morate. Vi ste isto što i punto, vi ste kao neka vlast, a u stvari ovde se samo sklapa, proizvodnja je negde van. Vi ste proizvedeni kao Vlada napolju i tamo se donose odluke, a ovde se samo zašrafi i proizvod ide dalje.
Vi ste od "Zastave" napravili malo preduzeće. Primedbe koje ste dali, to dajte primedbe vašem predsedniku Vlade i vašem potpredsedniku Vlade. Oni su u to vreme bili ministri finansija u Vladi Vojislava Koštunice. Sadašnji predsednik Vlade i sadašnji potpredsednik Vlade su bili ministri finansija. Ako imate te primedbe da date, dajte njima.
Reći ću vam još jednu stvar za MMF. Godine 2005. Vlada Vojislava Koštunice je pre vremena isplatila obaveze prema MMF-u, pre vremena. To ako nije tačno onda vaš potpredsednik Vlade nije govorio istinu. On je tada bio ministar finansija, Mlađan Dinkić, hvalio se i doslovce je bila sledeća rečenica: spasili smo Srbiju, skinuli smo joj omču oko vrata.
To su njegove reči bile. Pogledajte. Raskinuli smo i više nećemo praviti aranžmane sa MMF, jer su oni nepovoljni. To su reči Mlađana Dinkića, da bi se danas govorilo nešto sasvim suprotno. Doslovce, pogledajte rečenicu i videćete da je tačna, to je izgovorio Mlađan Dinkić, ponavljam ponovo, skinuli smo omču oko vrata Srbiji kada je završen aranžman sa MMF.
Šta je ovo sada? Nova omča oko vrata. Još vi kažete - povukli smo 800 miliona dolara ili evra, nismo potrošili ni dinar. Zašto smo povlačili? Zašto plaćamo kamatu? Šta se radi sa tim novcem? Zar nije bilo bolje da smo se zaduživali za našu privredu nego za devizne rezerve i za likvidnost stranih banaka ovde?
Vi sada još se zadužujete kod komercijalnih banaka za deficit. Vi ste štetočinska Vlada.
Ovo kada govorim ne kažem vama lično, vi sedite u toj vladi i morate to da znate. Vi ste štetočinska Vlada, mnogo koštate Srbiju i najbolje bi bilo da što pre svi podnesete ostavke.
Ovaj aranžman sa MMF je veoma loš za Srbiju. Ova zaduživanja su još veće opterećenje i ako budu te mere koje ste rekli, privreda Srbije će biti u bezizlaznoj situaciji. Kakva priča o malim i srednjim preduzećima, nema ničega.

Reč ima gospodin Vladan Jeremić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne prođe mnogo vremena da u Skupštini nismo kao poslanici u obavezi da verifikujemo, damo saglasnost, garancije za nove kredite, novo pozajmljivanje itd.
Mnogo vremena, reči i argumenata smo potrošili pokušavajući da, pre svega, srpskoj javnosti predočimo kuda će nas odvesti ovakva ekonomska politika Vlade Srbije, odnosno ono što je, čini mi se, nažalost sada već i sasvim izvesno, a to je da će zemlja dospeti u opasan problem kreditne prezaduženosti i nešto što bi bez toga moglo da proistekne, a to je jedna ozbiljna dužnička kriza.
Ministar finansija, kao predstavnik Vlade, tu je da pokuša da ospori ono što se osporiti ne može.
To pokazuju i egzaktni podaci i analize koje su vršene i mi smo u nekoliko navrata do sada ukazivali, kažem, pre svega, javnosti, analizom prezaduženosti Republike Srbije u periodu od 2000. godine do danas pokazale su se u oblasti zaduživanja u inostranstvu negativne tendencije i one se, pre svega, ogledaju u tom enormnom povećanju apsolutnog iznosa spoljnog duga i samim tim i povećanju stepena zaduženosti zemlje.
Šta vo znači? To znači da bi u narednom periodu država Srbija mogla da zapadne u ozbiljnu dužničku krizu, a u sadejstvu i sa efektima svetske finansijske krize za koju, čini mi se, još uvek neki nisu utvrdili da li nam donose dobro ili loše. Sve to skupa može imati izuzetno negativne efekte po ionako posrnulu privredu Srbije.
Ekonomisti to vrlo dobro znaju, zna i gospođa Dragutinović, kada govorimo o tom stepenu zaduženosti Republike Srbije, da tu postoji nekoliko pokazatelja, parametara na osnovu kojih se može zaključiti da je Srbija, nažalost, po svima njima jedna veoma zadužena zemlja.
Ako se kroz taj kumulirani suficit finansijskih transakcija, povećanje neto spoljnog duga i obima i dinamike priliva inostranih sredstava o kojima je toliko bilo reči u periodu od 2000. godine pa naovamo, podaci pokazuju da je spoljni dug Srbije u 2006. godini bio izražen u dolarima, dakle, već za 81% nego te 2000. godine, izražen u evrima za 28%.
Inostrani dug u 2007. godini je povećan za 142% u poređenju sa 2000. godinom, a izražen u evrima, za 50%. Jasno je da se priliv akumulacije iz tih inostranih izvora apsorbuje preko deficita platnog bilansa.
Doduše, nešto viši akumulirani suficit finansijskih transakcija u Srbiji u tom pomenutom periodu je i posledica povećanog korišćenja tih srednjoročnih i dugoročnih inostranih kredita, kao i, istini za volju, priliva određenog broja neto stranih direktnih investicija.
Uvoz kapitala je omogućavao da Srbija privremeno finansira deficit tekućeg bilansa, zahvaljujući čemu i nije bila prinuđena da povećava iznos po svaku cenu, ali jasno je, i mi to u SRS u svakoj prilici i svakom trenutku iskazujemo, a to je da će uskoro doći vreme kada će morati da se obezbeđuje devizni priliv za otplatu duga.
Ono što je kolega Mirović isticao, a vezano upravo za taj dug, ponoviću i opet kažem, zarad javnosti, da jedan veliki problem leži u visini duga ovog privatnog sektora, jer u periodu od 2000. godine, kada je bio praktično i zanemarljiv, dug privatnog sektora je prema podacima od pretprošle godine dostigao iznos od nešto preko 17 milijardi dolara.
Ono u šta su nas uveravali predstavnici Vlade, to je priča da taj dug privatnog sektora ne predstavlja veliki problem za našu privredu, apsolutno ne stoji, jer kao što smo mogli da čujemo, kada dođe vreme za otplatu dugova uvek se može postaviti pitanje servisiranje dugova od strane države i teret otplate može pasti, u krajnjoj liniji, na sve građane.
Baš kao što smo već isticali i pominjali ne tako slučajno tu 1983. godinu i saveznu vladu Milke Planinc, kada je došlo do tzv. suverenizacije duga, odnosno kada je pod pritiskom inostranih poverioca Vlade, odnosno država morala da prihvati otplatu celokupnog spoljnog duga i javnog i privatnog.
Taj dug privatnog sektora i predstavlja veći problem zbog toga što je njegova struktura poprilično nepovoljna, jer u segmentu finansijskog sektora na dug bankarskog sektora otpada manji deo, a najveći deo se odnosi na lizing, na zaduživanje radi kupovine na lizing robe, opreme i drugo, što znači da se privatni sektor ne zadužuje u inostranstvu radi ulaganja u proizvodnju i pospešivanja privredne aktivnosti.
Dakle, kada u uslovima jedne, rekao bih, velike zaduženosti u kakvoj je sada RS dođe vreme za otplatu dugova za privredu, jasno je da to postaje prevelik teret, da u jednom dužem vremenskom periodu se isporučuje inostranstvu roba ili usluge radi otplate dugova.
U takvoj situaciji dolazi do smanjenja potrošnje u zemlji, smanjuju se zarade radnika, iscrpljuju se sirovinski resursi i to sve može da traje nekoliko godina.
Kada pređe određenu granicu, onda ćemo doći u situaciju u kojoj je Srbija danas, a to je da privreda u potpunosti zamire i da se smanjuju izvori iz kojih se isplaćuju dugovi.
Kada sam već ovo pomenuo, iskoristiću ovu priliku da gospođi Dragutinović ponovim nešto što SRS insistira, a to je činjenica da od 2000. godine u tom privatizacionom procesu, u kojem je učestvovalo nešto preko 1.900 preduzeća, da su ta prihodovana sredstva iznosila negde 2,9 milijardi evra.
Ako je poznato da je kroz investicije u budžet vraćen gotovo zanemarljiv procenat, ako smo u tom periodu imali i ove ino-investicije, onda se postavlja pitanje kako smo danas došli u situaciju da je država suočena sa takvim problemom, vezano i za budžetski deficit, odnosno narodski rečeno - za manjak para u inostranstvu. Dakle, gde su završila ta sredstva koja nisu, kažem, apsolutno zanemarljiva? Reč je o cifri od skoro tri milijarde evra.
Privredni rast Srbije, koji je takođe povezan sa svim ovim dešavanjima na makroekonomskom planu, u ovom periodu od kada se na vlasti nalazi DOS u raznim kombinacijama i oblicima, karakterišu stope rasta koje su znatno niže u poređenju sa stopama priliva sredstava iz inostranstva i povećanja zaduženosti zemlje u tom posmatranom periodu.
Jasno je da ta inostrana sredstva nisu mogla da u dovoljnoj meri alociraju se u proizvodnju koja bi mogla da obezbedi privredni rast. Zato i ne čudi što je spoljni dug Srbije u ovom pomenutom periodu rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 13,5% izražen u dolarima, dok je prosečno godišnje povećanje spoljnog duga izražen u evrima 6,22%, a u istom periodu prosečne godišnje stope rasta BDP iznose oko 5,5%, što znači da povećan priliv inostranih sredstava apsolutno nije pratio adekvatno povećanje stopa deviznog rasta.
S tim u vezi, živo me interesuje šta će doneti novi ekonomski plan za oporavak, kako je to najavio i premijer Mirko Cvetković, za nekih mesec dana, verovatno dok prođu godišnji odmori i dok se Vlada ponovo sakupi.
To mi apsolutno nije jasno ako je i ovaj postojeći po ovom njegovom mišljenju dao rezultate.
Šta će nam onda novi ekonomski plan za oporavak, kada i od ovog imamo rezultate, jer kako je rečeno, građani više štede, smanjena je referentna kamatna stopa itd.
Kada smo već tu referentnu kamatnu stopu pomenuli, mi smo i do sada uvek u poslaničkoj grupi SRS isticali da je nedopustivo visina referentne kamatne stope i bez obzira što u poslednjih nekoliko meseci je ona neznatno smanjena i dalje predstavlja jedan veliki teret u smislu kreditiranja privrede, i ono što je stav SRS je da ovakva referentna kamatna stopa služi isključivo interesima stranih, odnosno zapadnih banaka u njihovoj trgovini na tržištu hartija od vrednosti.
To su neke stvari i neka makroekonomska poigravanja koja su po nama nedopustiva, a pogotovo želimo da na vreme ukažemo javnosti da je planirana, odnosno iznos sredstava od planirane naplate PDV-a, rebalansom budžeta vraćen na prošlogodišnji nivo, a da je prema podacima za ovu prvu polovinu godine prihodovano po ovom osnovu za 9,1% nominalno manje sredstava nego u istom periodu prošle godine.
Ako se nastavi ista dinamika naplate PDV-a, uz dodatni pad uvoza i industrijske proizvodnje, jasno je da će nas već u septembru ili oktobru očekivati novi rebalans budžeta, koji će biti neophodan da bi se sprečilo ono najgore, a to je, gospođo Dragutinović, bankrot države.
Otuda i te kako brinu sva glasnija zagovaranja povećanja stopa PDV-a.
Ima čak i onih koji smatraju da bi trebalo to da učinimo po ugledu na Hrvatsku, gde ta stopa iznosi 24%, što bi, ukoliko se obistini, a moramo imati na umu činjenicu da je Hrvatska faktički već bankrotirala kao država, to će po mišljenju SRS samo prouzrokovati pad likvidnosti nivoa ekonomske aktivnosti, pri tom ubrzavajući proces otpuštanja zaposlenih i smanjenja iznosa za zarade zaposlenih, kao i doprinosa u fondu za isplaćene penzije, što je u ostalom i cilj MMF, koga se Vlada RS slepo drži u svemu što radi.
Kada sam već pomenuo MMF, kažu u Vladi i NBS da mirno spavaju, jer ispunjavaju sve obaveze MMF-a, ali hoću da znate da u Srbiji postoje oni koji žele da probude građane i ovu državu iz ovog ružnog sna koji traje već punih devet godina.
Imali ste, gospođo Dragutinović, i konkretne predloge od strane poslanika SRS, a vezano za prevazilaženje, odnosno ublažavanje posledica ovakve politike, koja se vodi. Predložili smo vam, nadamo se da ćete zbog dobrobiti građana i države prihvatiti predlog da se ubuduće znatno ozbiljnije, studioznije prilazi kreditnim aranžmanima sa Ruskom Federacijom.
I ono što će i vama mnogo olakšati punjenje budžeta je drugačiji način oporezivanja, pre svih monopolista o kojima je bilo reči, a nema potrebe da ponovim da je reč o "Delta holdingu" i Miroslavu Miškoviću.