Dobili ste reč i niste obrazložili da želite repliku. Nemate pravo na repliku. Niko vas nije uvredio. Potpuno ste dobro shvaćeni.
Zahvaljujem, ali vam ne mogu dati reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite, samo se prijavite, molim vas.

Dame i gospodo i narodni poslanici, posle ovih replika pokušaću da se vratim na temu dnevnog reda, to je Nacionalna bezbednost, to je Strategija odbrane i da kažem da spadam verovatno među većinu onih poslanika koji nije direktno uključeni u poslove odbrane i koji je očekivao u ovim dokumentima koje smo dobili da prepozna neke smernice za budućnost ili za neki srednjoročni period koji je pred nama.
Moram odmah na početku da kažem da sam, nažalost, razočaran onim što sam mogao da pročitam u samom dokumentu, da sam potpuno svestan kao i većina građana Srbije, kao i srpska javnost …

Gospodo poslanici, zaista bih zamolila da omogućite poslaniku da ga čujemo. Budite tiši, odnosno pratite tok sednice. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dakle, da su mnogobrojni izazovi kojih su svesni i svi građani Srbije, da su se, nažalost, ti izazovi uvećali, kada je u pitanju bezbednost, u godinama tranzicije koje su iza nas i da i na globalnom nivou, činjenica je, da globalna ekonomija stvara velike socijalne razlike unutar samih naroda, čak i posebne socijalne grupe koje su na neki način izopštene i imaju jedan osećaj velikog nezadovoljstva, podstiče stvaranje uslova da se bezbednost u državama, i u svetu i u regionu, stavlja kao jedno od veoma važnih, kao najvažnije pitanje za same te države i za samu Srbiju.
Rekao bih da je danas očiglednije nego ikad da je rat protiv siromaštva na globalnom nivou neophodan i da on mora da prethodi i ovom ratu protiv terorizma i pokušaju da se umanje mnogobrojni konflikti širom sveta, bez obzira na činjenicu da su vojni sukobi na globalnom nivou sve manje mogući, veliki broj sukoba na lokalnom nivou, veliki problem oružja za masovno uništenje, pa i prekomerna eksploatacija energetskih resursa, bez sumnje, značiće povećan stepen nebezbednosti u nekom periodu koji je pred nama.
Mi u svom okruženju u regionu imamo veliki problem terorizma, imamo jako veliki broj istorijskih protivrečnosti koje su se gomilale u vekovima koji su iza nas, imamo dosta ekstremizma, ali imamo jako puno problema kada je u pitanju proces tranzicije, koji je potpuno neuspeo, koji nije uspeo da reši problem kriminala, problem korupcije, rekao bih da je veliki problem za naše društvo i problem narkomanije.
Što se tiče Srpske napredne stranke, u neku ruku, onaj osnovni zadatak koji ste i vi predočili, a to je problem suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, jeste i najveći problem, problem Kosova je najveći problem za SNS, ali je on u ovoj strategiji pomenut dosta ovlaš, bez nekih konkretnih rešenja, bez neke konkretne vizije kako Vlada, kako vladajuća struktura, kako ljudi koji su se prihvatili pisanja strategije vide rešenje tog problema u budućnosti. Očigledno da je nejasna politička platforma, partija koje danas čine vladajuću većinu bitno uticala da i ovaj dokument u mnogim stvarima bude nedovoljno konkretan.
Mislim da je važno da pomenem da je za Srpsku naprednu stranku jako bitno da se u Dejtonskom sporazumu sačuvaju, da se odbrane, i one odredbe koje štite sve konstitutivne narode u BiH, da to mora da bude jedan od važnih bezbednosnih rizika za Srbiju, da isto tako imamo veliki problem sa povratkom izbeglih, raseljenih, interno-raseljenih lica i da, kada je u pitanju sama Srbija, zaštita imovine i života postaje sve ozbiljniji problem; dovoljno je da pogledate dnevne novine, dovoljno je da pogledate, kao što rekoh, nivo kriminala i videćete koliko su se danas uvećali, usložili bezbednosni rizici u Srbiji.
Prema tome, konkretno govoreći o ovoj platformi, ona je po mom ličnom mišljenju i, uveren sam, po mišljenju skoro svih kolega iz Srpske napredne stranke, poprilično uopštena, sa nekim nejasnim pravcima delovanja i predstavlja niz konstatacija, rekao bih u jednom delu i spisak lepih želja kada je u pitanju ekonomska politika, gde je nabrojano šta bi ono Vlada volela da se ostvari u nekom narednom periodu, kada su u pitanju strane investicije, kada je u pitanju bruto domaći proizvod, privredni rast, kada je u pitanju strani dug, ali od svega toga jako malo imamo u praksi, naprotiv, imamo jako lošu ekonomsku situaciju, koja će umnogome da utiče na bezbednost građana, na bezbednost Srbije u regionu.
Socijalna politika koja je vođena u prethodnom periodu, periodu tranzicije, vođena je isto tako traljavo i to su po nama jako ozbiljni bezbednosni rizici, a kada je u pitanju regionalna nejednakost, tu je situacija katastrofalna. Imamo trenutno situaciju da se rubne opštine, opštine koje su na granici Srbije, bukvalno prazne. Imamo strahovite migracije, pre svega prema Beogradu i Novom Sadu kao velikim centrima. I, siguran sam da je ova strategija, s tim u vezi, morala dati neke konkretne naznake. Nažalost, toga nema.
Naši resursi sve su skromniji, mislim na ljudske resurse, na demografski potencijal koji je sve tanji i tanji, iz godine u godinu. To je više nego zabrinjavajuće, a očigledno, iz ovoga što sam malopre rekao, i materijalni resursi nisu na nekom zavidnom nivou.
Konkretno, govoreći o ovim strategijama, kao neki zaključak, pre bih rekao da ovo što ste nam pripremili, kada je u pitanju Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane Republike Srbije, više predstavlja jednu informaciju o tome šta bi trebalo i kako stvari stoje u ovom trenutku.
U ovim strategijama nema skoro nimalo vizije svega onog što nas očekuje, kako te mnogobrojne probleme, koje sam nabrojao, misli da reši aktuelna vlast ili neke buduće vlasti, ne vidi se neki dugoročni pravac delovanja i zbog toga su, kada je u pitanju Srpska napredna stranka, za nas ove dve strategije neprihvatljive. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođica Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali ne prihvatamo jučerašnje obrazloženje ministra odbrane Dragana Šutanovca da su njegove zakazane obaveze i planirana vojna vežba izgovor za današnje zasedanje, zato što je on trebalo da zna da je juče počelo redovno zasedanje i da ovi strateški dokumenti koji se nalaze pred narodnim poslanicima i koje Skupština čeka već dve godine kako bi usvojila, posle usvajanja Ustava Republike Srbije, zavređuju pažnju isključivo ministra odbrane, jer mi sada nemamo tu interaktivnu komunikaciju, a svoje izlaganje sam pripremila tako da direktno pitanja postavljam samo gospodinu Šutanovcu.
Ne omalovažavam vašu ulogu u Vladi, gospodine Milosavljeviću, ali vi ste samo jedan vojnik u rezervi, ako ste pod tom obavezom, a jeste, kao građanin Srbije, sve do trenutka dok Ministarstvo odbrane i Generalštab ne ukinu obavezu, a možemo i to da očekujemo kako su krenuli da urušavaju Vojsku, jer u Kragujevcu više nema garnizona, jednog jedinog vojnika ne možete da sretnete, ako ne znate, evo, to da vam kažem, jer je taj bataljon ukinut, tako da je povučena sva Vojska.
Zgrada garnizona stoji prazna kao spomenik nečega što se nekada zvalo odbrambeni sistem Vojske, tada, Jugoslavije, kasnije SRJ, ali sada Vojske Srbije nema u gradu iz kojeg dolazim.
Vratiću se na Strategiju nacionalne bezbednosti. General dr Kovač vrlo dobro zna da je Strategija počela da se piše još u kabinetu Borisa Tadića.
Boris Tadić je izabran za predsednika države 2004. godine, a onda je 2007. godine, posle raspada zajedničke države sa drugom srpskom državom Crnom Gorom, dao nalog svojim saradnicima da se Strategija nacionalne bezbednosti piše u njegovom kabinetu, kako bi, kako je tada Boris Tadić rekao, Srbija bila izvoznik bezbednosti a ne uvoznik, ma šta to značilo.
Međutim, ispostavilo se kasnije da taj njegov tzv. stručni tim, to nisu onaj Šaper i Krstić, nego neki drugi koji se navodno razumeju u vojsku i u sistem odbrane, nisu sposobni da napišu Strategiju odbrane i Nacionalne bezbednosti, pa je taj posao poveren, posle usvajanja Zakona o Nacionalnoj bezbednosti i Zakona o odbrani, odnosno o Vojsci Srbije, krajem oktobra 2007. godine, Upravi za strategijsko planiranje, na čelu sa generalom dr Kovačem.
Moram da vam kažem, s obzirom na to da sam dugo član Odbora za odbranu i bezbednost i da sam kao predstavnik SRS u više navrata učestvovala na međunarodnim konferencijama gde se govorilo o strategiji nacionalne bezbednosti, o strategiji odbrane i zašto ih Srbija nema, pratila sve te radne verzije, sve do čega je moglo da se dođe, i videla sam da u tom terminološkom i metodološkom pristupu, da ga tako nazovem, nema nekih odstupanja od te neke knjiške forme: šta je to, šta je bezbednost, šta je potencijalna opasnost za državu, ali ta esencija i to šta je Srbija u kontekstu bezbednosti, kako ona treba da se brani, nije eksplicitno sadržana u ovoj strategiji.
To su više neke uopštene forme, uobičajeni metodi po kojima se jedan takav stručan rad, da ga tako nazovem, piše, a sa druge strane, obiluje i nekim dnevnopolitičkim formama i nekim drugim izrazima koji se nepotrebno u ovako važnom dokumentu ponavljaju na različitim nivoima dokumenta, i kada je u pitanju Strategija odbrane i kada je u pitanju Strategija nacionalne bezbednosti, što je potpuno nepotrebno.
Moramo da znamo, i to je ono što treba da zna svaki stanovnik ove zemlje, da nacionalna bezbednost zavisi od društvenih prilika, da li živimo u jednom normalnom društvu, da li imamo stabilnu političku situaciju, da li su unutar društva odnosi uređeni kako treba i da se, pre svega, osvrnemo na to gde se mi geostrateški nalazimo kao zemlja i koje su to opasnosti koje nama iz okruženja prete.
Lepo je to juče primetio naš ovlašćeni predstavnik gospodin Boris Aleksić, ova strategija o nacionalnoj bezbednosti, to je valjda ključ svega, nije na pravi način definisala gde se nalazi Srbija, jer kada pogledate naš položaj, zbog toga smo narod koji je najstradalniji na ovom području, na ovom delu Evrope, Balkana, kako god hoćete, mi smo i podunavska zemlja, mi smo panonsko-podunavska zemlja, mi smo i zemlja jednog dela centralne Evrope, mi smo mediteranska zemlja i zemlja smo koja naginje ovom krajnjem delu Balkana. I kada pažljivo pročitate, ako ste čitali, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega vi iz DS, ovaj dokument, videćete da ministar odbrane i resorno ministarstvo nude strategiju kako da zaštite zemlju, da u jednom delu kažu da su potencijalni faktori opasnosti oni koji su u drugom delu faktori stabilnosti. To su neke kontradikcije koje niko normalan ne može da prihvati.
A, zbog čega je jedan ovakav dokument, ovako važan, napisan tako, izokola i sa svim tim šupljinama i sa tim uopštenim formama? Pa, zbog toga što je Dragan Šutanovac, kao zagovornik isključivo evroatlantskih integracija, znači u bližoj budućnosti, kako on to priželjkuje, priključivanje Srbije NATO paktu, izbegao da pomene ono o čemu su juče govorile kolege, a to je, opredeljenost Srbije da bude vojno neutralna i, sa druge strane, da se pozove na ustavne odredbe koje jasno definišu pod kojim uslovima, kojem vojnom savezu i ako bi Srbija ikada mogla da pristupi, a to je referendum.
Juče sam na Odboru za odbranu i bezbednost rekla da sam uverena da je u ovom trenutku najmanje tri četvrtine građana ili četiri petine, to je čak i bolja procena, izričito protiv ulaska Srbije u NATO pakt.
Imate vi ovde neke političke stranke koje se za to zalažu ali, sa druge strane, one države koje su vekovni saveznici srpskog naroda, pre svega mislim na Rusku Federaciju, smatraju da te političke stranke i ne zagovaraju neki prijateljski odnos sa Ruskom Federacijom. Vi se navodno zalažete za to, i okrenuli ste sada glavu i na drugu stranu, pa je ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvan da dođe u Beograd, i za nas srpske radikale a verujem za čitavu patriotsku Srbiju velika je čast što će ruski državnik doći, dakle, na najvišem nivou, u našu zemlju, ali vi to ne pokazujete kada treba to eksplicitno da uradite, niti to rade vaši predstavnici u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope. Evo, sada ću to da vam objasnim.
To je strateški plan bezbednosti ruske države i Ruske Federacije. Prošle nedelje smo bili tamo. Imali smo na redovnom zasedanju Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope Rezoluciju Gruzija – Rusija, odnosno Rusija – Gruzija, ''Rat godinu dana posle''.
O stavu i o onome što je naša obaveza pre svega, ako hoćemo da budemo partneri Ruske Federacije, jedino su govorili predstavnici SRS u Savetu Evrope – da podržavamo međunarodno pravo, da podržavamo brigu, pre svega, gospodina Medvedeva i premijera Putina, za bezbednost i nacionalnu bezbednost ruske države, njihovih građana koji žive u Južnoj Osetiji i Abhaziji, a nijedan državni organ se ne oglašava po tom pitanju. Kako vi onda mislite da budete prijatelji, a to vam je jasno poručio i gospodin Konuzin, ruski ambasador u Beogradu, kako mislite da se tako neutralno postavljate prema jednom najvažnijem strateški važnom pitanju za Rusku Federaciju, a sa druge strane, da šurujete sa NATO paktom?! To, jednostavno, ne može!
Ili ćete da kažete otvoreno građanima Srbije, odnosno ministar Šutanovac i Boris Tadić – mi smo za NATO pakt i mi radimo na tome, kao što mi znamo da vi radite na tome. Vi ste zaboravili i 78 dana besomučnog bombardovanja i sve žrtve i sve što nam je uradila ta vojna alijansa, pod diktatom Amerike i zapadnih sila, ili ćete lepo da se okrenete tamo gde su naši tradicionalni saveznici i prijatelji.
U celom konceptu Nacionalne strategije bezbednosti zaista se vidi kuda vi želite Srbiju da vodite. Samo se u jednoj rečenici, u jednom paragrafu, pominju zemlje tzv. Grupe BRIK, one nisu tako nazvane, dakle, pored, Rusije, Kina, Brazil i Indija, u kontekstu neke saradnje. Zato, mene zaista onda čudi kako gospodin Kovač nije reagovao na to, jer to je očigledno politički stav Tadića i Šutanovca, pominju neke druge regionalne asocijacije.
Ne pominje se, što je juče isto govorio gospodin Aleksić, dakle, ni Grupa BRIK grupa, ni Šangajski sporazum, ni Savez koji mi imamo sa Rusijom i Belorusijom, izglasan ovde, u ovom parlamentu, 12. aprila 1999. godine, u oba doma Savezne skupštine, i Veća građana i Veća republika, već se pominju te neke druge asocijacije.
Da li to, možda, nije ovaj pakt za stabilnost jugoistočne Evrope? Sa njima hoćete da sarađujete?! Oni direktno zagovaraju ulazak svih zemalja jugoistočne Evrope u NATO pakt!
Još nešto da kažem, to je važan politički aspekt da građani Srbije znaju. Kada govorite o odvojenim procesima ulaska Srbije u Evropsku uniju, bez ulaska u NATO pakt, neko je ovde, čini mi se kolega Ostojić, pominjao izjave Bajdena, pa je rekao kako mi ne znamo ni šta su on i Šutanovac pričali, ''oči u oči'', a, evo, sada vidimo da je rezultat toga skoriji odlazak Šutanovca u Ameriku – nemojte da mislite da su to odvojene stvari. Evo, svedoci su ljudi iz vaše stranke, iz Demokratske stranke, iz G17, iz Socijalističke partije, iz Demokratske stranke Srbije, da ne mislite da to samo govore srpski radikali, svuda, apsolutno svuda, a pre svega u Briselu, u sedištu NATO pakta – uvek to gledaju kao simbiozu, ulazak Srbije u EU i priključenje NATO paktu.
Sada kažete – moramo da gledamo koji su to činioci koji nam prete na području Srbije.
To je dobro što ste se setili da kažete u Nacionalnoj strategiji bezbednosti – da je najvažnije pitanje očuvanje naše južne pokrajine Kosova i Metohije, ali ste se u tom očuvanju južne srpske pokrajine pozvali na pogrešne činioce: na one koji su zloupotrebili svoju ulogu na području južne srpske pokrajine, koji su osvedočene koljače, ubice, one iz tzv. ''kosovskog zaštitnog korpusa'' sada preveli u ''kosovske bezbednosne snage'', pod patronatom Euleksa, čemu ste vi aminovali, pre svega Tadić, premijer i svi ministri u Vladi – da vršljaju i rade šta hoće dole, a bezbednost građana, odnosno naših napaćenih Srba, sunarodnika koji su ostali tamo je svakim danom sve teža.
Prema tome, ovi dokumenti ne samo da obiluju svim ovim prazninama u tom terminološkom smislu, nego pre svega nisu jasno opredeljenje Srbije kuda treba da ide.
To se vidi iz vaših političkih izlaganja i zalaganja vaših predstavnika na svim međunarodnim forumima gde se govori o svemu tome, i to je ono što mi daje neku nadu da ćemo kad-tad, uz veliki rad i pre svega osvešćivanjem naroda, kome ste prodavali sve ove laži i obmane, moći da vratimo u tom smislu ulogu Vojske koja pripada Srbiji, koja je tradicionalno zaista velika i sa kojom treba da se ponosimo. O tome su juče govorili naši prijatelji Rusi na promociji knjige" Moskva - Srbija, Beograd - Rusija", jer ove godine obeležavamo 500 godina prvog susreta ruskih i srpskih zvaničnika.
Zaista, to nisam čula ni od jednog predstavnika Ministarstva odbrane na tim međunarodnim skupovima da kaže – da Srbija ide koracima ulaska u NATO pakt, to je politika koju zagovara Boris Tadić i Dragan Šutanovic, DS i stranke oko nje.
Ali, apsolutno sam uverena da će pobeda Srbije, prva pobeda koja će biti ostvarena u Haškom tribunalu, koju će za Srbiju, srpski narod i za sve vojnike i za one koji su stradali za otadžbinu, ostvariti prof. dr Vojislav Šešelj, naš predsednik, a pre svega sve ono što mi radimo da promovišemo najviše vrednosti, učiniti da jednoga dana opet imamo jaku i stabilnu Srbiju u kojoj će Vojska imati svoje značajno mesto, a ne da se neko na ovakav način, sa ovako loše urađenim strateškim dokumentima poigrava njenom sudbinom. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Milosavljeviću, pravo je zadovoljstvo videti vas ponovo ovde. Sa vama smo polemisali o Zakonu o elektronskoj trgovini i o zaštiti konkurencije, o elektronskom dokumentu, čak ste branili jedan set zakona iz oblasti pravosuđa.
Uz dužno poštovanje, vas kao ministra opšte prakse, vi ste izgleda ekspert za sve ove oblasti, a za razliku od predsednika Vlade i vaših kolega, vi ste zaista zaradili vašu platu na mestu ministra.
Verujte, ipak imam osnova da sumnjam da ste uspeli da pročitate obe ove strategije. One su veoma ozbiljni dokumenti, o kojima smo mi ovde vrlo argumentovano razgovarali. Nažalost, od ministra Šutanovca, poslanici DSS nisu dobili nijedan konkretan odgovor na konkretna pitanja, nijedan argument koji bi nas ubedio i uverio da je ovo što je napisano u ove dve strategije zaista ispravno i da donosi toliki boljitak, kako marketinški propagira gospodin ministar i DS.
Činjenica je da u zemlji Srbiji i u 2009. godini ne postoji konsenzus oko najznačajnijih pitanja – oko nacionalne politike i oko svih tih stvari. Ne može za to da bude izgovor: "Život ne može da čeka'', pa smo mi zato ovo napisali, a usput ćemo se dogovarati.
Hteli ste da vladate, imate priliku – četiri vlade u poslednjih deset godina. Pokrenite dijalog i dajte da sednemo i da se dogovorimo oko nacionalnih ciljeva. Mislim da to neće biti veliki problem, ukoliko, kao što smo juče čuli, da su predstavnici nekih vladajućih stranaka glasali u decembru mesecu 2007. godine za vojnu neutralnost Srbije, da bi izašli naredne godine na izbore, da bi Srbija dobila predsednika, da bi oni ušli kao vladajuća koalicija u ovaj parlament. To je nedopustivo – sada se posipati pepelom i to tražiti kao izgovor i neke argumente, mislim da građani Srbije to treba na vreme da prepoznaju.
Ovi dokumenti su prilično konfuzni i sadrže neke neprecizne definicije. Odmah da razdvojimo, Strategija nacionalne bezbednosti je pisana verovatno od ljudi koji su se bavili ovim poslom i koji poznaju ovu materiju, tako da ona daje odgovore na neka pitanja, ali kao jedan ozbiljan politički dokument ona je morala biti ozbiljnije obrađena i sadržati neke druge elemente, koje smo mi pokušali da navedemo kao veoma bitne u jučerašnjoj diskusiji. Ja ću se osvrnuti na to, zbog zaista kratkog vremena koje imamo kao poslanička grupa, koje nam je preostalo, odnosno na dva najznačajnija pitanja o kojima smo juče govorili.
Ne znam da li ste videli u ovom dokumentu, u poglavlju –Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, šta stoji kao jedan od navedenih rizika, a to je: "Protivpravno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova..." To je apsolutno tačno, ali u tom segmentu piše dalje: "Nepovoljan razvoj stanja bezbednosti i primena ''Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova'' (Ahtisarijev plan), koji nije prihvaćen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, može da izazove eskalaciju nasilja na Kosovu i Metohiji i postane izvor rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije i destabilizacije regiona". To je potpuno tačno.
Gospodine ministre, vi sedite u Vladi koja je prihvatila Misiju Euleksa na Kosovu. Misija Euleksa ima mandat da primeni Ahtisarijev plan. O čemu se ovde radi? Koga vi zavaravate i koga lažete, kada ste ovo stavili – kao da smatrate da je ovo bezbednosni rizik za Republiku Srbiju? E, tu je možda ključna vaša uloga, kao ministar trgovine možda možete da nam kažete – ko trguje zemljom Srbijom, za koje pare i ko će nekome prodati Kosovo, protiv koga se mi borimo i zaista iskreno u ovom parlamentu i čitavom svojom politikom to dokazujemo iz dana u dan?!
Nekome to očigledno smeta. Ako je to tako, onda treba biti pošten i izaći pred birače i reći – odrekli smo se Kosova, prihvatili smo to, a ovo što smo pisali to je šarena laža, da se zabavljamo, jer život ne može da čeka. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Izvolite.

Na početku moram da skrenem pažnju da imamo dva dokumenta, hvala bogu, u predlogu samo, a građani Srbije treba da znaju da usvajajući ovo ili ne usvajajući ovo ništa neće da se promeni. Pošto ništa neće da se promeni, za početak ću ovo da pomerim sa strane, da me ne opterećuje ni vizuelno, a sada ću građanima Srbije da objasnim o čemu se radi, kakva je to operacija.
Pretežno ljudi koji su učestvovali u studentskom protestu, danas ih nema, juče su bili, onaj Dule Spasojević, Dule Šiptar i ova kompanija ovde, među nama rečeno, oni ne bi mogli da budu ni članovi mesnog odbora SRS u Resniku, jer je to takav kvalitet i takav potencijal – čitajući "Vreme", NIN i neke strane časopise, uzimajući po dva-tri pasusa iz nekoliko novinskih tekstova napravili su dva navodno dokumenta, za koja tvrde da su značajni, zaslužuju posebnu pažnju i u njima se nalazi rešenje za velike probleme koji postoje u Republici Srbiji.
Verovatno dve najznačajnije oblasti su, ne računajući Ustav, Prostorni plan i ono što se zove Doktrina odbrane i svi mogući planovi i programi bezbednosti. Najznačajniji su po svojoj multidisciplinarnosti, jer obuhvataju gotovo sve aspekte života na jednom prostoru.
Znate i sami kada tako ozbiljan posao uzmu da rade neozbiljni ljudi, onda s pravom možemo ova dva dokumenta da stavimo po strani, jer ova dva dokumenta nikoga ne mogu da obavezuju.
Zašto to pričam? Mi na vlasti imamo Dosmanlije, u bilo kom agregatnom stanju, za koje zakon i Ustavu nisu ni svetinja, ni nešto što ih obavezuje. Ako je to politička matrica, onda zašto bi njih obavezivao ovakav dokument.
Radi javnosti, pošto moraju to da predstave kao da je u pitanju ozbiljan dokument, oni su pribegli nečemu što je potpuno neprihvatljivo, juče smo jednim veštim manevrom od strane Borisa Aleksića jednostavno isprovocirali predstavnike Vlade po ovoj tački da nam svojim mimikama pokažu da oni u stvari nemaju teorijsko znanje. Oni su se na sve i svašta smejali. A, danas možemo nepogrešivo da kažemo da je ovo zbir pasusa iz nekih nedeljnika koji priznaje da se Srbija nalazi u situaciji i da ova vlast omogućava svima onima iz inostranstva da na ovom prostoru mogu da planiraju i da kontrolišu krizu, a da će ova vlast sarađivati u krizi.
Ovi dokumenti morali su da se prave kao trajni dokumenti. Verovatno ste morali da uzmete u obzir i neka iskustva od pre 15, 20 godina, kada je navodno postojala neka doktrina opštenarodne odbrane, pa je bio samo spoljni neprijatelj, pa nismo znali da se pojavila i ''guja iz njedara''. Navodno, nismo bili spremni na te nove izazove i rizike, a u stvari finansiranje razbijanja bivše SFRJ iz inostranstva.
Dokument pravljen po sistemu – rešio neko da sedi sa ''onom stvari'' na dve stolice, pa sada kaže na četiri, biće mu stabilnije. Gde je narod? Gde je država? Gde je prostor? Gde je suverenitet? Gde je celovitost?
Po svakom od ovih aspekata može da se napravi ozbiljna kritika i da se vidi da je ovo najobičniji provizorijum da bi Đilas, Krstić, Šaper, i još neko, medijski promovisao i ovu temu kao, tobože, Boris Tadić se sikira. Sikira se Boris Tadić, pa će u petak da dođe u Resnik i da otvori hotel za pse.
Kakav je odnos? Ako budete izglasali ovo šta će koga da obaveže, evo vam primer, da bi to građani bolje shvatili. Godine 2003. Šumarac se kleo tu u onaj Zakon o izgradnji, pa je pre nekoliko meseci promenjen, odnosno donet nov i konstatovano je milion bespravnih objekata. Samo u Rakovici postoji nekoliko desetina hiljada bespravno podignuti objekata, koje je napravila lokalna vlast na čelu sa DS. Ruše neki hotel bespravno sagrađen, a ne smeju da kažu da danas opština plaća naknadu štete. Pa, onda nije ni čudo što u Rakovici ljudi pričaju da njihov predsednik opštine, kažu, ima 41 stan u svojini; na nekoj padini imaju tri kuće on, Radujko i neki Tadićev zet. Priča se. Proverite!
Zamislite, vaš predsednik u Nemačkoj sadi ''drvo mira'', a vaš predsednik opštine krčmi rakovičku šumu za bespravnu gradnju. I kad ste vi pravi – u inostranstvu ili u zemlji? Ne živimo mi ono što vi radite u inostranstvu, nego živimo ono što vi radite ovde u Srbiji. I vi ćete nekog da obavežete sa ovom vašom strategijom. Koga? ''Kobre?''
Jedan avion da se digne i to je problem. Koja multidisciplinarnost. Hajde da uzmemo ljudske resurse kao važan činilac odbrane i bezbednosti. Pa, ko vam veruje od ljudi? Izgubili ljudi posao.
Studentski protest promovisao evropske vrednosti visokog obrazovanja, uveli ste deci školarinu. Roditelji ne mogu da plate, nema posla, a preko medija se ubija volja na život, da bi se kontrolisala kriza. Zašto? Ne postoji vizija. Javlja se kao alternativa vizija zvana ''promaja'' – i levo i desno, i gore i dole, i sever i zapad, 165 stubova, kojekakve gluposti se lupetaraju ljudima da bi se samo skrenula pažnja sa glavnih stvari.
U Rakovici ste svi vi na vlasti, samo je SRS u opoziciji. Šta ste uradili? Na svakih 15 dana asfaltirate trotoare, pomerate ivičnjake i sužavate ulica, uortačili ste se. Dačićev tast je tamo na vlasti. Pitajte ove iz Rakovica šta sve imate od imovine i zato ste napravili blokadu, umiveni, lepi, čisti, podesni za NATO pakt, podesni za EU, a ovamo drpaju, uništavaju gde stignu. Šta radi u Rakovici? Dvadeset i nešto hiljada ljudi je ostalo bez radnog mesta. I treba da uživaju u prelepoj bespravnoj gradnji i bogaćenju od Radujka, Bojana Milića, Renate Radujko i svih vas koji ste u koaliciji sa njima da se to završi. Evo, u petak će vaš predsednik da otvara hotel za pse.
Rakovica je na izdisaju, ima Sigurnu kuću, ima Velikog brata, ima Kuću snova, ima azil za pse, ne znam kako ste ih čuli da su tražili azil od vas, i oprali ste 30 miliona. I uzeli ste 166 hektara jedine zemljoradničke zadruge u Beogradu da bi krčmili lokacije, pravili privatne firme poput onog "Korak", kako se zove, sa osnivačkim kapitalom od 500 evra.
Ako ste na tim stvarima pokazali kakav je vaš odnos prema Ustavu i zakonu, a usput da vam kažem, vaš predsednik opštine i ne zna da je 2006. godine donet novi Ustav, pa šta očekujete od ovih papira. Šta to u njima stoji, toliko epohalno, značajno, obavezujuće za sve vas kao deo ljudskih resursa i onoga što učestvuje u odbrani.
Kako normalan čovek da bude danas patriota kada iz novina može samo da čuje, isplati se izdati zemlju. Kako ljudi da se organizuju? Gde su izazovi? Koje su pretnje? U ovom dokumentu ste napisali, pravi put, i rešenje za Srbiju jeste prihvatiti globalizaciju i krenuti u evroatlanske integracije, a na sledećoj strani najveći izazov jeste evroatlantska integracija, jer sa sobom nosi terorizam, organizovani kriminal.
Ljudi, ovo odgovara samo onima koji su probijali sankcije od 30. maja 1992. godine do 2001. godine, probijali sankcije, oko ove zemlje su bili kontrolori i omogućili da kao organizovani kriminal nama danas dođu tajkuni.
Omogućili ste im sve da kupe ovde budzašto. Koji su po vama materijalni potencijali naše odbrane? ''Kobre?'' Štite dragog n