Vreme, gospodine Iliću. Prošlo je 20 minuta, zahvaljujem.

Gospodine Iliću, daću reč ministru. Moram reći da ste koristili jedan potpuno neprimeren termin, kada ste govorili o vođenju sednice, da se sednica vodi "mangupski".

Moram vam reći da je sednica vođenja u skladu sa Poslovnikom, u dvadeset do dva nije bilo više zainteresovanih šefova poslaničkih grupa za reč, a vaše vreme je do dva sata i gospođa Čomić je dala reč gospodinu Saši Dujoviću. Prema tome, imali smo zaista obavezu da do 14.00 časova vodimo sednicu, u skaldu sa Poslovnikom.

Reč ima gospodin Dragan Šutanovac, ministar.

Uvaženi gospodine Iliću, vi se meni niste smučili. Vi ste meni čak i simpatični, čak i kada ste govorili o vašim kolegama da ne kradu, nego da kraduckaju, shvatio sam da to ne mislite ozbiljno.
Znam da će neki Čačani da mi zamere što vam danas odgovaram, da će reći – pusti ga, on to ne može da ponovi što je rekao. Ali, uvredili ste me. Uvredili ste me prvo što ste rekli da sam došao helikopterom na kupusijadu, što nije tačno. Potvrdiće vam to vaši zemljaci iz Čačka i iz Mrčajevaca. Uvredili ste me isto i kada ste rekli da sam rekao da je Ljujić bio član Nove Srbije. Nisam to nikada rekao, ali rekao sam da ste vi bili član Saveza komunista. Stojim iza toga. Bili ste čak i sekretar Saveza komunista u Čačku, da li sam u pravu?
Znači, nema nikakve veze ni Ljuić, ni Nova Srbija. Znam da ste rekli na TV, i bilo mi je simpatično, da vi brata nemate. Znam da ste mnogo toga iznosili u javnosti. Meni je to uvek bilo simpatično.
Nikada mi se niste smučili, iako je ova vaša diskusija bila ispod svakog nivoa, vi se meni nikada nećete smučiti. Koliko god se trudili, vi ćete meni biti simpatični kao Velja iz Čačka, šta god ovde danas rekli o meni ili o mojoj porodici, familiji, Mrčajevcima, ili ne znam o kome sve.
Međutim, ono što je činjenica i što je mnogo važnije od ovoga, nisam kriv što se ovde zakoni spajaju po 10, 15, ili šest ili osam zakona, spreman sam da odvojim sve vreme ovog sveta, da vama lično objasnimo šta znače ovi zakoni, da vam pojasnimo. Dođite u Ministarstvo, kada god želite, da vam pojasnimo na koji način danas funkcioniše odbrambena industrija, kakvi su rezultati danas, kakvi su bili pre dve godine.
Kako je moguće da nekim promenama ubrzamo funkcionisanje, donesemo neki novac u firme. Kako je moguće da se više ne uništava oružje. Naprotiv, proizvodi se i prodaje se. Da li je to nešto u mom mandatu ili u vašem mandatu, da li se Vojska smanjivala u vašem mandatu ili u mom mandatu i da li se Vojska profesionalizuje u mom ili vašem mandatu.
U pravu ste kada kažete da danas ne možete u Srbiji da vidite pripadnika Vojske Srbije i to je nasleđe koje je politički mnogo starije i od vas i od mene. To je nasleđe iz 1991. godine ili 1992. godine, kada je donesena odluka da pripadnici tadašnje JNA ne idu u uniformi po gradu.
Verujte mi, intezivno razmišljamo u Ministarstvu odbrane da vratimo uniforme u grad. Jer, ukoliko budemo išli u pravcu profesionalizacije, u pravu ste, Vojsku nećemo imati gde da vidimo, nećemo imati ispraćaje, nećemo imati proslave. Vojska će biti dosta otuđena od naroda, a nama to nije želja. Želimo da Vojska bude deo naroda, da Vojska trpi ono što trpi narod, da Vojska bude na bedemu otadžbine, ma kako to nekome zvučalo arhaično, ali to je istina.
Želimo da budemo i regionalni lider. Ukoliko nam i drugi kažu da jesmo, ukoliko se na naše vojne vežbe danas okupi deset ambasadora, svi vojni izaslanici, ukoliko dođe delegacija iz BiH, načelnik Generalštaba, zamenik načelnika iz Crne Gore, visoke delegacije iz Turske, ukoliko u istom danu imamo vežbu i sa Rumunijom, ne vidim zbog čega biste vi omalovažavali naš sistem odbrane i našu Vojsku.
Nije to tako loše, kako biste vi želeli da bude, ili kako želite da prikažete. Sve to možete saznati samo ako želite da dođete kod nas.
Opet kažem – dobrodošli. Šta god vi o meni mislili, Ministarstvo odbrane i vaše ministarstvo, vi ste poslanik, možete doći i dobiti informacije.
Informisaćemo vas o svemu: o tome da li sam ja odslužio Vojsku, da li su moji saradnici, konkretno, ovde svi rezervni oficiri Vojske Srbije, da li su učestvovali u ratu, da li su časni ljudi ili nisu.
I Vi, i drugi koji su imali ovde neke zamerke, svi mogu da dođu u Ministarstvo i da dobiju informaciju i da im sve bude jasno. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine ministre. Gospodine Iliću, koji je osnov javljanja, izvinite? Replika. Izvolite.

Vidite, vi ste jako pogrešno informisani o nekim stvarima. Znam i ko vam je savetnik, a taj vaš savetnik u Čačku, kada dođete, i veoma sam iznenađen, vaš veliki stručnjak, strateg, on je običan seoski harmonikaš koji je svirao "komišanja".
E, pošto vi ne znate, a možda i znate, možda ste bili nekada na "komišanju", on nije neki nivo da može da vam da prave informacije. Morate naći neke ljude koji su mnogo obavešteniji, kada dođete da vam daju neke informacije.
Pa, jeste vaš veliki prijatelj, sa kojim ste se toliko ljubili, grlili i žvalavili, da tako izjavim, da je to bilo malo nezgodno i gledati to tako na nekim mestima. Prema tome...

Gospodine Iliću, koristite prikladne termine, molim vas. Nemojte termin "žvalavljenje" i slično.

Izvinjavam se, gospodine ministre.
Nema smisla tako diskutovati i razgovarati. Moja diskusija je bila veoma ozbiljna. Upozorio sam vas i juče i danas na neke veoma ozbiljne probleme, ne privatne, nemam ništa protiv vas privatno, i vi ste meni simpatični i drag čovek.
Kažem vam da je teško stanje. Možda vas oni u okruženju lažu. Hajde, jednom kada budete raspoloženi, imaju i neki drugi ljudi u Vojsci koji ne misle tako kao ti iz vašeg okruženja.
Vidim da su neki otišli mnogo razočarani, a mnogo su učinili za Srbiju, za Vojsku, mnogo su na ratovima učinili. Voleo bih da ih nekada primite, da popijete kafu sa njima, da ih čujete. Biće mi mnogo drago. Možda ćete promeniti mišljenje, gospodine ministre.
I ja sam bio nekada u zabludi, kada me obaveste i kažu – super, svi vas tapšu, a sutra kada ne budete na tom mestu čućete mnoge koji će vam reći mnoga druga mišljenja. A, videćete, bojim se da ne bude kasno za Vojsku, jer kada se donesu ovi zakoni, onda je sve kasno.
– Kao što najavljujete i statut Vojvodine, kada se donese biće kasno ako se ne popravi, a nešto loše ne može amandmanima da se popravi.
Bio bih presrećan da imamo najbolju Vojsku i ponosio bih se time. I da budemo najjači u okruženju, da nas svi poštuju i da nas cene.
Ali, verujte, sa čim mislite da letite, sa čim JAT misli da leti? Znam to stanje mnogo dobro. Mora da se uloži, nema para.
U životu sam se najbednije osećao kada sam gledao neke, koji su mislili poput vas i bili u zvezdama, kada su nas bombardovali a mi gledamo...i tada smo ih gađali...

Gospodine Iliću, prošlo je tri minuta. Reč ima gospodin Martinović Aleksandar.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svojoj "Filozofiji istorije" Hegel je, između ostalog, napisao da ljudska istorija nije tlo sreće i da su periodi sreće u njoj prazni listovi.
Mislim da je velika nesreća za Srbiju i za ovaj parlament da ove predloge zakona obrazlaže čovek koji je, u najmanju ruku, morao da podnese ostavku zbog svega onoga što se desilo u Vojsci Srbije i ove godine, ali i ranijih godina.
Samo da vas podsetim na neke činjenice. Od kako je DOS preuzeo vlast u Srbiji, na neustavan i nezakonit način 2000. godine, zabeležena je jedna crna serija nesreća u ratnom vazduhoplovstvu Srbije.
Krajem oktobra 2000. godine u okolini Aerodroma u Golubovcima kod Podgorice, izgubljen je jedan avion "Super galeb G4", ali su se dvojica pilota spasila iskakanjem.
Tokom 2001. godine nije bilo udesa vojnih letelica, ali je crna serija nastavljena već 2002. godine, kada je u okolini Niša izgubljen helikopter "Gazela", čija su dva člana posade uspela da prežive.
U okolini Aerodroma "Lađevci" kod Kraljeva, 11. oktobra 2003. godine oštećena je još jedna "Utva 75" pri prinudnom sletanju, a dva člana posade su povređena. Pretposlednjeg dana decembra iste godine, u centru Kragujevca pala je "Gazela" koja je trebalo da učestvuje u programu obeležavanja Nove godine za oko 500 dece iz vrtića i škola u tom gradu. Samo velikom srećom izbegnuta je tragedija, a dva člana posade, snimatelj, čovek kostimiran u deda mraza i jedno dete, koji su bili u helikopteru, prošla su sa lakšim i težim povredama.
U 2004. i 2005. godini izgubljen je jedan avion "Utva 75" i helikopter "Gazela", čije su posade preživele, dok u 2006. godini i 2007. godini nije bilo udesa.
U 2008. godini Vojska Srbije je izgubila dva aviona i jednog pilota. Prvo je 21. maja u okolini sela Baranda u opštini Opovo, major Tomas Janik iskočio iz aviona "Orao" za vreme trenažnog leta, a 24. septembra na Aerodromu "Batajnica" poginuo je potpukovnik Ištvan Kanas, pripremajući se za učešće na aeromitingu u avionu "G4".
Konačno, u julu 2009. godine poginuo je pilot Rade Ranđelović i vojnik Milan Ulemek u Batajnici.
U Japanu, dame i gospodo narodni poslanici, kada voz u tokijsku stanicu uđe kasnije nego što je to predviđeno, ministar saobraćaja podnese ostavku. U Srbiji iz godine u godinu ginu vojnici, ginu oficiri i apsolutno nijedan ministar odbrane, otkako je DOS preuzeo vlast, nije našao za shodno da podnese ostavku kao moralni čin.
Budući da su moje kolege govorile o drugim predlozima zakona, reći ću nešto o Predlogu zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Iako su kolege iz vladajuće koalicije hvalile ove predloge zakona, kao da su ih pisali eksperti za bezbednost i za pravo, videćete da to uopšte nije tačno.
U članu 2. VBA i VOA definisane su kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. Predlagač se hvali kako su imali nameru da formiraju nekakav jedinstven sistem bezbednosnih struktura u Republici Srbiji. Ako je nešto sistem znači da mora da poseduje identičnu pravnu prirodu. Kakva je pravna priroda VBA i VOA? Po mišljenju predstavnika predlagača, po mišljenju Vlade, to treba da budu organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. A pogledajte šta je BIA. BIA je, Zakonom o Bezbednosno informativnoj agenciji iz 2002. godine, definisana kao posebna organizacija. Sada se postavlja pitanje koji je to, navodno jedinstven sistem bezbednosno-obaveštajnih struktura u Republici Srbiji, a prema tome te institucije imaju različitu pravnu prirodu, pa je BIA posebna organizacija a VBA i VOA su organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Sada se postavlja još jedno pitanje: kakvi su to organi uprave koji ne obavljaju upravne poslove? Ako pogledate član 6. Predloga zakona i član koji reguliše nadležnosti, poslove i zadatke VOA, videćete da bukvalno nema ni jedan jedini upravni posao koji ova dva organa vrše. Nešto je organ uprave, a ne vrši upravne poslove. Svaki student koji studira bilo koji pravni fakultet zna da je organ uprave onaj državni organ koji vrši upravne poslove. Mi sada imamo nešto čega nema apsolutno nigde u svetu, da postoje organi uprave koji ne vrše upravne poslove. Ako mi nađete ijedan upravni posao, recimo, iz člana 6. Predloga zakona, spreman sam da povučem sve ovo što sam rekao.
Dalje, u članu 3. se kaže da su VBA i VOA ''politički, ideološki i interesno neutralne.'' Ovu odredbu zaista ne razumem. Sada se postavlja pitanje: da li je patriotizam ideologija? Jeste. To znači da pripadnici VBA i VOA ne smeju da budu patriotski orijentisani, zato što im je zadatak da budu ideološki neutralni. I te kako treba da budu ideološki opredeljeni, da budu ljudi koji poseduju duboka patriotska ubeđenja i koji će sve svoje stručne potencijale da stave u službu države Srbije i njenih građana. Ne mogu da zamislim koji je to pripadnik VBA koji je ideološki neutralan. Znači, njega baš briga da li radi za Srbiju, za SAD ili da li radi za NATO pakt.
Šta znači "interesno neutralni"? Valjda je interes pripadnika ove dve agencije da se odbrani suverenitet Republike Srbije, da bude zaštićen odbrambeni sistem naše države. To je njihov primarni interes.
I sada kažete da su pripadnici ove dve agencije interesno neutralni. Ako su oni interesno neutralni, ako su ideološki neutralni, pa, šta će nam onda ove agencije? Onda bolje da ne postoje. Možda ste vi hteli da kažete nešto drugo – da ne treba da budu svrstani ni u jednu političku stranku. Onda je trebalo tako da napišete. Dakle, nijedan pripadnik, uključujući i direktora VBA i VOA, ne smeju da budu članovi političkih stranaka. Oni treba da budu neutralni u odnosu na političke stranke, ne smeju da budu neutralni u odnosu na državu, u odnosu na građane, u odnosu na interese ove države.
U članu 6, gde su definisani poslovi i zadaci VBA, kaže se da VBA, između ostalog, otkriva, prati i onemogućava unutrašnji i međunarodni terorizam, ekstremizam i druge oblike organizovanog nasilja usmerenog protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Sada se postavlja pitanje – a šta je to ekstremizam? Recimo, ekstremizam je kada jedan pripadnik, navodno, civilnog demokratskog nevladinog sektora kaže da je i dalje upražnjeno mesto za prvog civilizovanog čoveka u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve.
Za mene su ekstremizam, recimo, izjave Petra Lukovića, za mene je, recimo, ekstremizam ono što radi Sonja Liht, ono što radi ''Fond za humanitarno pravo''.
Ako kažete da ćete da se borite protiv takvih pojava, evo, spreman sam to da podržim, ali plašim se da će te pod ekstremizmom da tretirate isključivo vaše političke neistomišljenike i da će u Srbiju da se vrati 1948. godina i kožni mantili, tajna snimanja, tajna praćenja i pojave kao što su da otac špijunira sina, sin oca, brat brata i tako dalje.
Kada smo već kod ekstremizma, gospodine ministre, dopustite da vas obavestim o jednom nemilom događaju koji se desio u opštini Vrbas. Jedan narodni poslanik koji je prešao iz SRS – u ovaj novi poslanički klub, Igor Bečić, napao je aktiviste SRS dok su u Vrbasu hteli da postave bilborde na kojima piše: „Glas za SNS je glas za DS“! On je fizički napao te ljude. Došla je policija. Počeo je da se poziva na svoj imunitet i da preti policajcima da ako ne budu ispunjavali njegove naloge da će svi da izgube radno mesto u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Inače, to je pripadnik partije koja kaže da se bori za normalnu i pristojnu Srbiju. Ti koji se bore za normalnu i pristojnu Srbiju su u Vrbasu, negde, pre, oko, dvadesetak dana napali opet jednog aktivistu SRS, ali on nije Srbin nego Mađar, Stevan Balog, i naneli mu telesne povrede.
Ako pod ekstremizmom podrazumevate ovakve pojave, onda sam, gospodine ministre, spreman da vas u tome podržim, ali se plašim da vi pod ekstremizmom stvarno podrazumevate one koji ne misle isto kao vi ili one koji ne misle isto kao što misli komanda NATO pakta u Monsu.
Zatim, u članu 6 kažete da VBA otkriva i istražuje i dokumentuje krivična dela protivustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, krivična dela protiv čovečnosti i tako dalje. Šta sada to znači? VBA više nije organ koji se bavi obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom, nego je VBA policija, i VBA je javno tužilaštvo. To je potpuno suprotno Ustavu RS. To je potpuno suprotno Zakoniku o krivičnom postupku.
Otkud pravo VBA da preuzima ingerencije policije i javnog tužilaštva? Je li je to demokratsko pravo? Je li je to u skladu sa evropski tekovinama? Apsolutno nije. Ovakva odredba je suprotna Ustavu, Zakoniku o krivičnom postupku i u praksi može da dovede do brojnih zloupotreba.
U članu 7. kažete da VBA prikuplja podatke od državnih organa, organizacija i službi, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i organizacija koje vrše javna ovlašćenja. Sada da vas podsetim, gospodine ministre, kada je donošen Zakon o državnoj upravi to je najavljeno kao čudo neviđeno, da je to evropski zakon, reformski zakon, usklađen sa principima OEBS i tako dalje. Tamo se za organe autonomnih pokrajina, jedinica lokalnih samouprava i organizacije koje vrše javna ovlašćenja koristi zbirni naziv – imaoci javnih ovlašćenja. Vu sada taj izraz ne koristite. Da li smatrate da Zakon o državnoj upravi nije dobar ili je u pitanju nešto drugo? Opet nema sistema.
Kažete da ste za jedinstven bezbednosni sistem. Niste! Ne poštujete čak ni zakone koji važe u ovoj državi. Nema sistema ako je taj sistem razbijen, ako se koristi različita terminologija i ako u suštini iste institucije imaju različitu pravnu prirodu.
U članu 14, gde se definišu posebni postupci i mere, kada se kaže ''posebni postupci i mere'' misli se na staljinističke metode, prisluškivanje, praćenje, otvaranje pisama itd, sve to može da se preduzima na osnovu pisanog i obrazloženog naloga, zamislite, Vrhovnog Kasacionog suda.
Zamislite, taj organ ne postoji, kažete da zakon stupa na snagu u roku od 8 dana od dana njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ .
Ako uzmete zakon koji reguliše nadležnosti Vrhovnog Kasacionog suda videćete da on ima jedino ovlašćenje da poništava presude nižih sudova. Kakve veze ima poništavati presude nižih sudova sa davanjem naloga da se preduzimaju mere koje spadaju u tajno praćenje, tajno pribavljanje dokumenata i predmeta, tajni uvid u evidencije ličnih podataka, tajni elektronski nadzor itd.
Kakve veze ima Vrhovni Kasacioni sud po svojoj nadležnosti sa svim ovim stvarima? Apsolutno nema nikakve veze. Ko time treba da se bavi? Pa, ako jedna sudska instanca treba da odobrava primenu posebnih mera i postupaka, valjda to treba da bude Ustavni sud. Valjda je Ustavni sud vrhovni zaštitnik ljudskih sloboda u Srbiji.
Kada nemate više kome da se obratite Ustav vam daje pravo da podnesete ustavnu žalbu i da tražite zaštitu svog prava pred Ustavnim sudom. Kada su u pitanju posebni postupci i mere i te kako da dođe do povrede ljudskih prava i sloboda. To vrlo dobro znate. Umesto da kažete da je nadležan Ustavni sud, kažete da je nadležna institucija koja još nije ni zaživela u Srbiji.
U članu 23, gospodine ministre, pošto ste pričali o terminologiji, kaže se da ovlašćeno službeno lice VBA vrši jednu radnju koju ste nazvali ''opserviranje''. Koliko znam na srpskom jeziku se to kaže ''praćenje''. Ispravite me ako grešim. Uopšte ne razumem zašto koristite strane termine kada za te pojave imate sasvim adekvatne domaće reči. Danas ste izgovorili jednu reč – ''proliferacija'' i taj termin koristite i u ovom predlogu zakona. Znate li šta je proliferacija? Uzmite Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije, tamo ćete naći da se termin proliferacija koristi samo u biologiji i botanici. U biologiji znači množenje ćelija deljenjem, a u botanici pojavu da pupoljak izbija na nekom delu biljke gde to inače nije uobičajeno.
E, sad, ako mi kažete da to ima veze sa zakonom o VBA spreman sam da povučem sve što sam rekao.
Sada ću nešto o civilnoj kontroli, dame i gospodo narodni poslanici. Kaže – posebni postupci i mere preduzimaju se na osnovu naloga direktora VOA ili lica koje on ovlasti. Primenu posebnih postupaka i mera uređuje ministar odbrane, na predlog direktora VOA, uz mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost.
Praktično, sve što se tiče posebnih mera i postupaka, a to su: tajno praćenje, snimanje, prisluškivanje, čitanje tuđih pisama itd, to sve ostaje u okviru Ministarstva odbrane. Kakva Vlada?! Kakva Narodna skupština?! Kakav Odbor za bezbednost?! O tome odlučuje, čak ne ni Ministarstvo, nego jedan čovek, ministar odbrane. Ako je to civilna kontrola, za koju ste se navodno borili 5. oktobra 2000. godine, onda ne znam šta znači termin civilna kontrola službi bezbednosti.
U članu 31. kaže – ako VBA ili VOA dođe u posed podataka, informacija iz nadležnosti drugih službi bezbednosti dužna je da im te podatke dostavi.
Ako podaci i informacije nisu iz nadležnosti službi bezbednosti, VBA ili VOA su dužne da ih neodložno uništi u roku od 30 dana, o čemu će komisija sačiniti zapisnik.
Pitam vas, gospodine ministre, kako ćete da uništite nešto što vam je usmeno saopšteno?
Kako ćete da uništite nešto do čega ste došli na osnovu neposrednog saznanja? Videli ste svojim očima. Kako mislite to da uništite? Trebalo je da kažete, valjda, kada su u pitanju informacije koje imaju pismenu formu. Nemoguće je uništiti nešto što vam je usmeno saopšteno. Prosto, fizički nije moguće.
Još nešto o civilnoj kontroli.
U članu 34. kažete – VBA i VOA redovno, po potrebi i na zahtev dostavljaju iz svoje nadležnosti potrebne informacije i procene od značaja za odbranu, pazite kome, predsedniku Republike, ministru odbrane i načelniku Generalštaba Vojske Srbije. Nigde se ne pominje Narodna skupština, njeno nadležno radno telo Odbor za odbranu i bezbednost Narodne skupštine.
Ovde nema ni jedne jedine reči, jednog jedinog slova o civilnoj kontroli Vojske. Nema parlamentarne kontrole vojnih službi bezbednosti. Apsolutno je nema! To ste zakonom propisali. Narodna skupština po vama nema šta da se meša u to kako funkcionišu VBA i VOA. To je stvar predsednika Republike, jednog čoveka, ministra odbrane, drugog čoveka i načelnika Generalštaba, trećeg čoveka. Narodni poslanici nemaju tu šta da traže.
Jedna odredba, gospodine ministre, verujte mi, koja je smešna, u članu 38. kažete – direktor VBA, odnosno direktor VOA rešava u upravnim stvarima za pripadnike agencije. Ovde sede pravnici. Poštujem činjenicu da vi niste pravnik, ali verujem da u Ministarstvu odbrane imate pravnike.
Šta ovo znači? Pripadnik VBA ili VOA podnosi zahtev za izdavanje građevinske dozvole, to je upravna stvar, to je upravni posao, ko izdaje građevinsku dozvolu?
Po vama, direktor VBA. Dakle, on rešava u upravnim stvarima za pripadnike agencije. Gde to na svetu ima? Vi uopšte nemate predstavu šta vam piše u Predlogu zakona.
Znači, kada pripadniku VBA treba građevinska dozvola, on ne ide u grad ili u opštinu gde živi da traži od tamo nadležnog odeljenja, ne, obrati se direktoru VBA. Kada mu treba pasoš, to je onda opet upravna stvar, on se obrati direktoru VBA. Kada mu treba dečiji dodatak, jer je i to upravna stvar, opet se obrati svom direktoru. Toga, gospodine ministre, u svetu nigde nema.
I ako hoćete da spasete dostojanstvo i vaše lično i Ministarstva odbrane i Vlade i Vojske Srbije, pa i ovih agencija, molim vas, izbrišite ovu tačku, ona je besmislena, ona je smešna. Svako ko u praksi bude primenjivao ovaj predlog zakona, odnosno zakon, pošto ćete ga verovatno izglasati, verovatno će da se krsti.
E, sad, u članu 48. vi se vraćate na praksu omraženog Slobodana Miloševića. Slušajte gospođo Slavice Đukić-Dejanović, vas su nekada optuživali i vašu partiju da ste vi ostatak mračnih staljinističkih totalitarnih vremena.
Optuživali su svojevremeno Slobodana Miloševića da su u njegovo vreme DB, VBA imali svoje advokate, sudije, tužioce, da su se nameštali krivični postupci, oslobađali se ljudi koji su trebali da budu osuđeni, itd.
Sada pogledajte šta piše u članu 48: ''Ako se protiv pripadnika ili bivšeg pripadnika VBA, odnosno VOA ili lica sa kojima je uspostavljena tajna saradnja sa VBA ili VOA pokrene krivični postupak zbog radnji učinjenih u vršenju službe, odnosno u tajnoj saradnji, ima pravo na pravnog zastupnika koga mu predloži VBA ili VOA, osim ako je krivični postupak pokrenut na osnovu krivične prijave VBA ili VOA.''
Šta to znači? VBA ima svoje advokate. Znači, nastavljate sa praksom iz 90-tih godina i indirektno priznajete da VBA ima svoje advokate – pokrene se postupak, ne možeš ti da dobiješ advokata koga ti želiš, nego onoga koga ti mi posavetujemo, onoga koga ti mi predložimo, a naravno, predložićemo ti svog čoveka.
Dalje, osiguranje od rizika. VBA i VOA za svoje pripadnike mogu da ugovore životno osiguranje, osiguranje za slučaj smrti ili gubitka radne sposobnosti, u skladu sa rizicima u vršenju službe.
Ovo je u redu, ali onda ste morali da definišete način zaštite podataka tih lica koja se osiguravaju.
Hvala i vama. (Aplauz.)

Gospodine Martinoviću, zahvaljujem.

Povredu Poslovnika reklamirao je gospodin Božidar Delić.

Da li mogu da govorim?