Zahvaljujem. Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika, ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam da su sprečeni sednici da prisustvuju narodni poslanici Siniša Stamenković i Aleksandar Pejčić, kao i da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom razmatranja 8. tačke dnevnog reda, osim predstavnika predlagača pozvala da sednici prisustvuju i Gradimir Nenadović, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, i Darko Radojčić, pomoćnik direktora.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODLIKOVANjIMA REPUBLIKE SRBIJE (načela)
Primili ste Predlog zakona. Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, a pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova kao i da se ovo vreme raspoređuje na političke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
To znači da Poslanička grupa Za evropsku Srbiju ima na raspolaganju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe da, ako to nisu do sada učinile, podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: narodni poslanik Đorđe Milićević poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Konstantin Arsenović poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Božidar Delić poslaničku grupu Napred Srbijo; poslaničku grupu SRS Mirko Munjić; a poslaničku grupu Nove Srbije Zlata Đerić.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o predlogu zakona.
Da li želi reč predstavnik predlagača? (Da.)
Izvolite, gospodine Milosavljeviću.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, čini mi čas da vas danas informišem o Predlogu zakona o odlikovanjima. Ovo je jedan kratak zakon, ima 33 člana, jednostavan je i precizan, i on će omogućiti da se nastavi praksa dodela odlikovanja u Republici Srbiji.
Odlikovanja imaju dugu istoriju i sežu duboko u prošlost, sve do antičkih vremena. Svaka država, sa stanovišta suverenosti, ima potrebu za odlikovanjima, kao najvišim znacima javnog priznanja kojima izražava zahvalnost zaslužnim ličnostima za njihova hrabra dela, dostignuća ili veštinu. Pod odlikovanjima se podrazumevaju ordeni, medalje i spomenice, što je u osnovi prihvaćena podela odličja u savremenom svetu. Najviši rang imaju ordeni, slede medalje, a potom spomenice.
Srbija ima najdužu tradiciju odlikovanja na Balkanu. Istorijski, pojava odlikovanja u Srbiji bila je uslovljena formiranjem državne vlasti u 19. veku. Naši tadašnji ordenski znaci se svojim izgledom oslanjaju na već poznate oblike evropskih ordena. Prvi orden u Kneževini Srbiji, Takovski krst, ustanovljen je 1865. godine od strane kneza Mihaila Obrenovića, povodom 50-godišnjice Drugog srpskog ustanka. Zakonom o ordenima i medaljama Kraljevine Srbije od 1883. godine ustanovljeni su Orden belog orla koji se dodeljivao za ratne zasluge i Orden Svetog Save, koji se dodeljivao za građanske zasluge, a uvedena je i Kancelarija ordena. Kasnije, uporedo sa ordenima, ustanovljavane su i medalje i spomenice.
Uspostavljanje nacionalnih odlikovanja u ovom periodu označavalo je važan segment zaokruživanja srpske državnosti, budući da i putem ordenskog sistema svaka država teži isticanju svoga identiteta. Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odlikovanja Republike Srbije, to je član 97. tačka 14, kao i da predsednik Republike daje odlikovanja, član 112. stav 1. tačka 7.
Usvajanjem Predloga zakona o odlikovanjima stvorili bi se uslovi za vrednovanje zasluga u svim oblastima javnog života i rada, i omogućio nastavak stare i dobre prakse dodele odlikovanja. Istovremeno, omogućilo bi se i vrednovanje i zaslužnih stranih državljana, stranih pravnih lica, i međunarodnih organizacija i institucija.
Predloženi sistem odlikovanja, u težnji za istorijskom i tradicionalnom identifikacijom, nije zanemario savremeni pristup po ovom pitanju.
Materija u vezi sa odlikovanjima uređena je u skladu sa evropskom praksom u ovoj oblasti. Predloženi sistem karakteriše odmerenost u pristupu, uspostavljanje preglednog i konciznog, ali upečatljivog sistema odlikovanja, kao jasni kriterijumi za njihovo dodeljivanje.
Glavom I. Predloga zakona (Osnovne odredbe, članovi od 1 do 6) definišu se odlikovanja Republike Srbije i subjekti kojima se ona dodeljuju, kao i pravo državljana Republike Srbije da nose odlikovanja strane države.
Odlikovanja su najviši znaci javnog priznanja koji se dodeljuju za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju - to reguliše član 2.
S obzirom na to da nošenje stranih odlikovanja može da ima implikacije vezane za određene istorijske ili druge činjenice, pravo državljana Republike Srbije na njihovo nošenje uslovljeno je saglasnošću Ministarstva nadležnog za spoljne poslove. Takođe, propisuje se zabrana izrade predmeta koji imaju izgled odlikovanja Republike Srbije, s ciljem zaštite najviših državnih priznanja. Iz razloga praktičnosti i lakšeg nošenja, predviđena je izrada minijatura odlikovanja, a što je, takođe, uobičajena praksa u svetu.
U glavi II. prihvaćena je uobičajena podela odlikovanja na ordene, medalje i spomenice. Prilikom opredeljenja za nazive ordena i medalja, to su čl. 8. i 9. zakona, pošlo se od stava da treba uzeti u obzir univerzalne i nadideološke vrednosti, kao što su hrabrost, plemenitost, zasluge za državu, i državne simbole - zastava Republike Srbije. Takav pristup ima uporište i u uporednom pravu.
U pogledu stepenovanja odlikovanja prihvaćen je princip trostepenosti za ordene i dvostepenosti za medalje, izuzimajući Orden Republike Srbije, kao najviši orden države, koji ima dva stepena.
Iako u većini ordenskih sistema postoje ordeni od tri do pet stepeni, opredeljenje za tri stepena polazi od toga da su oni dovoljni za napredovanje odlikovanjima i da je njima obuhvaćen dovoljno širok spektar zasluga.
Dvostepenost medalja proističe iz tradicije kneževine i kraljevine Srbije, u kojim je dominirala podela na dva stepena, koji su se u narodu odomaćili kao zlatna i srebrna medalja, određene prema značaju zasluga za koje se dodeljuju.
Orden Republike Srbije dodeljuje se na velikoj ogrlici i na lenti, i namenjen je za protokolarne potrebe na nivou suverena, šefova država ili vlada. Budući da je najviši orden, nazvan je prema imenu države, što je čest slučaj i u drugim ordenskim sistemima.
Orden srpske zastave dodeljuje se za naročite zasluge u razvijanju međunarodnih odnosa Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, a nazvan je prema zastavi, kao jednom od osnovnih državnih simbola.
Sretenjski orden dodeljuje se za naročite zasluge u oblastima javnih, privrednih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i humanitarnih delatnosti.
Dobio je naziv po danu u kome su se odigrala dva velika istorijska događaja od značaja za srpski narod i državu Srbiju - 15. februar 1804. godine, kada je na zboru u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak, i 15. februar 1835. godine, kada je donet prvi Ustav Kneževine Srbije. Ovaj dan je i državni praznik Republike Srbije, prema zakonu kojim se uređuju državni i drugi praznici u Republici Srbiji.
Orden zasluga za državu dodeljuje se za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i njenih građana. Naziv ordena je uopšteno koncipiran za nagrađivanje zaslužnih iz svih oblasti javnog i društvenog života.
Orden Belog orla sa mačevima dodeljuje se za naročite zasluge u izgradnji sistema odbrane ili komandovanja i rukovođenja vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama i njihovom osposobljavanju za odbranu Republike Srbije. Ovaj orden ima istorijsku tradiciju u Kraljevini Srbiji i namenjen je prvenstveno nagrađivanju visokih oficira Vojske Srbije.
Orden zasluga za odbranu i bezbednost dodeljuje se za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti.
Medaljama i njihovim nazivima - Medalja za hrabrost, Medalja za zasluge, Medalja zasluga za odbranu i bezbednost, izražava se priznanje za zasluge, dela, odnosno vrednosti za koje će se te medalje dodeljivati.
Spomenice se dodeljuju radi obeležavanja događaja od velikog značaja za Republiku Srbiju.
Odredbama glave III. Predloga zakona propisane su nadležnosti i postupak za dodelu odlikovanja. Predsednik Republike ukazom dodeljuje odlikovanja, a ukaz o dodeli odlikovanja objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" (to je u članu 12. ovog predloga zakona). Ovim se zakonski razrađuje ustavno određenje nadležnosti predsednika Republike opredeljivanjem vrste akta, odnosno ukaza kojim predsednik Republike vrši svoju ustavnu nadležnost da daje odlikovanja iz člana 112. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije.
Predviđeni su termini za dodelu odlikovanja. Po pravilu, to su februar i jun. Ovlašćeni su predlagači, oblik i način dostavljanja predloga Kancelariji ordena. Prihvaćen je princip postepenog napredovanja u okviru istog odlikovanja koji polazi od shvatanja da je natprosečnost trajna komponenta ličnosti, koju država upravo zato i nagrađuje odlikovanjima.
Glavom IV, to je član 16, ustanovljava se Komisija za odlikovanja, čije članove postavlja predsednik Republike. Uloga Komisije je u tome da ugled odlikovanja održi na nivou koji odgovara najvišim državnim priznanjima. Razmatranjem predloga za dodelu odlikovanja od strane ove komisije proverava se ispunjenost uslova za dodelu odlikovanja, što olakšava konačnu odluku predsednika Republike.
Glavom V. član 17. ustanovljava se Kancelarija ordena, kao stručna služba u okviru Generalnog sekretarijata predsednika Republike, koja obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Komisije za odlikovanja.
Saglasno prirodi najviših državnih priznanja, odredbama glave VI. član 18. i 19. predviđeno je svečano uručivanje odlikovanja, koje vrši predsednik Republike, odnosno lični izaslanik predsednika Republike u njegovo ime.
Ovom glavom propisana su i pravila postupanja sa odlikovanjima u slučaju smrti odlikovanog lica, prava odlikovanih lica koja su izgubila odlikovanje ili im je ono oštećeno, prava lica odlikovanih na osnovu ranijih propisa, kao i način nošenja odlikovanja, koji se bliže uređuje posebnim propisima.
Radi zaštite ugleda odlikovanja, glavom VII, to je član 24, propisano je da se odlikovanom licu može oduzeti odlikovanje ako postupa suprotno javnom poretku i moralu ili ga neki drugi razlozi čine nedostojnim položaja nosioca odlikovanja. Kao što ih i dodeljuje, predsednik Republike ukazom koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i oduzima odlikovanja.
Republika Srbija, kao država sa dugom tradicijom ordenskog sistema, treba da ima savremen i dobro uređen sistem odlikovanja. Usvajanjem predloga ovog zakona omogućava se nastavak dobre prakse dodele odlikovanja kao priznanja za izuzetne zasluge za državu.
Simbolični gest države u vidu dodeljivanja najvišeg odličja produbljuje odnos između autoriteta odlikovanja, odnosno države koja ga dodeljuje, i autoriteta ličnosti koja ga dobije.
Odlikovanja na svojevrstan način reprezentuju državu, ističući smisao moralnog, duhovnog i intelektualnog. Ovaj lep, stari i tradicionalni običaj treba nastaviti. Zahvaljujem vam na pažnji i pozivam vas da u Danu za glasanje date podršku ovom zakonu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.) Gospodin Đorđe Milićević ima reč.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o odlikovanjima Republike Srbije je najvažniji zakonski akt kojim se reguliše dodela odlikovanja zaslužnim pojedincima, građanima, sportistima, kolektivima, kao i stranim državnicima i državama.
Odlikovanja se određuju kao najviši znaci javnog priznanja, koji se dodeljuju za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju. Naravno, neophodnost donošenja ovog zakona leži, pre svega, u tome što je sadašnji zakon, iz 1998. godine, neprimenljiv. To je propis Savezne Republike Jugoslavije i u nazivu svakog ordena nalazi se ime tadašnje, odnosno nekadašnje federacije. Dakle, nije logično deliti ordenje nepostojeće države i iz tog razloga, koliko mi je poznato, nijedan ukaz nije potpisan od 2006. godine.
Ovaj zakon je važno usvojiti i da bi predsednik Republike i Kancelarije za ordene mogao da reši brojne zahteve (ima nekoliko stotina zahteva, kao što smo mogli čuti proteklih dana u javnosti) povodom dodele nekog od odlikovanja.
Želim da navedem samo jedan primer iz grada iz kojeg dolazim, iz Valjeva. Jedan od primera je, recimo, inicijativa koju je pokrenula Skupština grada Valjeva.
Skupština grada Valjeva je političkim konsenzusom podržala inicijativu odborničkog kluba SPS da pukovnik avijacije pilot Milenko Pavlović, koji je 1999. godine poginuo braneći nebo nad Valjevom u neravnopravnoj borbi sa neprijateljem i vojnik Stojadin Mirković, koji je 1991. godine poginuo u kasarni "Bedenik" kod Bjelovara rame uz rame sa majorom Tepićem, dobiju Orden narodnog heroja za izuzetne zasluge u odbrani. Smatrali smo da patriotizam i herojstvo u odbrani otadžbine i Stojadina Mirkovića i pilota Milenka Pavlovića ne sme biti zaboravljeno i treba da služi kao primer herojstva.
U odgovoru iz Kabineta više puta je isticano da će uslovi za razmatranje i eventualno usvajanje ovih inicijativa biti stvoreni donošenjem zakona o odlikovanjima i mi očekujemo i želimo da verujemo da će ove inicijative nakon usvajanja ovog zakonskog predloga i dobiti epilog kakav zaslužuju.
Postojeći zakon, kao što je između ostalog rečeno, sadrži i predviđa 30 ordena i medalja, što i jeste na jedan određen način mnogo, dok novi zakon predviđa šest ordena i tri medalje.
Mnoga odlikovanja, kao što su, recimo, Orden Vojske Jugoslavije i Orden jugoslovenske zvezde, zasluge su Savezne Republike Jugoslavije i ne mogu biti obuhvaćena novim zakonom jer sadrže naziv nepostojeće države.
Smatramo da je određeni broj odlikovanja koja se brišu trebalo uneti u novi zakon, kao npr. Orden narodnog heroja, Orden za hrabrost ili Medalja Obilića. Tim povodom smo ponudili određeni broj amandmanskih rešenja na članove 8. i 9, imajući najpre na umu da se na taj način Srbija odužuje ne samo dobitnicima odlikovanja, već i velikanima srpske istorije, kulture, prosvete i nauke, čija imena ova odlikovanja nose. S druge strane, smatramo da treba poštovati tradiciju najstarijeg srpskog odlikovanja, kada je reč o pojedinim medaljama.
Naravno da smo svesni činjenice da je izrada ordenja skupa i da ih veliki broj zemalja upravo naručuje iz inostranstva i da se u principu prilikom izrade ovog zakonskog predloga gledalo kako da se najmanje optereti budžet.
Takođe, kao što smo mogli čuti, jedan od problema s kojima je suočena Kancelarija za ordene jesu zahtevi iz cele bivše Jugoslavije za izdavanje duplikata izgubljenih odlikovanja. Zakon je predvideo uslove za dodelu, kao i, kako je između ostalog rečeno u uvodnim napomenama, uslove za oduzimanje odlikovanja.
Smatram da, kada je reč o ordenima koji su vezani, recimo, za ratne zasluge, ispoljenu hrabrost, ne bi trebalo stvoriti apsolutno nikakvu mogućnost njihovog oduzimanja, jer su nosioci ovih odlikovanja izložili život opasnosti da bi ih dobili. Odnosno, ako ostane mogućnost oduzimanja odlikovanja, treba precizno definisati razloge za to, da ne bi došlo do zloupotrebe u kontekstu nekakve političke priče, što, ubeđen sam, niko od nas ne želi.
Troškovi Kancelarije za ordene nisu prevelike, ali će rešiti i zakonski urediti jednu značajnu oblast. Zakon predviđa uvođenje evidencije o odlikovanim licima.
Pretpostavljamo da se to odnosi i na one koji su već dobili odlikovanja, i to je zaista obiman posao. Kaznene odredbe predložene ovim zakonom doprineće da se ova oblast uredi. Tako dodeljena priznanja imaće i veću vrednost.
Kada je reč o dodeli spomenica, smatram da država na jedan odgovarajući način, dodelom spomenica, treba da se oduži građanima i vojnicima koji su branili državu u periodu ratnih dešavanja 90-ih godina i NATO agresije na Srbiju 1999. godine.
Donošenjem ovog zakona rešićemo jednu komplikovanu oblast u narednom periodu. Komisija za odlikovanja svakako treba da napravi javnu, uporednu klasifikaciju odlikovanja dodeljenih u prethodnom periodu, sa odlikovanjima koja su predviđena novim zakonom.
Na samom kraju želim da kažem da SPS, poslanički klub SPS-JS, u načelu podržava zakonski predlog.
Konačni stav reći ćemo u raspravi po amandmanima, imajući na umu da je poslanički klub SPS-JS predložio određeni niz amandmana kada je reč o ovom zakonskom predlogu.

Reč ima gospodin Božidar Delić.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o ovom zakonu kao ovlašćeni predsednik SNS-a.
Umesto ministra za kulturu, koji je trebalo ovde danas da da odgovore na pojedina rešenja iz ovoga zakona, ovde sedi ministar trgovine i usluga, koji i pored najbolje volje neće moći da odgovori ni na jedno moje pitanje kada su u pitanju odlikovanja u Republici Srbiji.
Predlog ovog zakona uradilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije. Nije mi poznato da li su u njegovoj izradi učestvovala i druga ministarstva, u prvom redu Ministarstvo odbrane i, naravno, naučne institucije koje se bave našom nacionalnom istorijom i tradicijom. Da je to učinjeno, pred sobom bismo imali znatno bolji predlog od ovog o kome raspravljamo.
U razlozima za donošenje ovog zakona navodi se i uspostavljanje kontinuiteta sa dugom tradicijom ordenskih sistema u Republici Srbiji, koja se ovim predlogom ne nastavlja, već obrnuto, prekida se ta duga tradicija ordenskih sistema. Ovo ću, kroz svoj primer, gospodinu ministru da objasnim.
Samo u poslednjih devet godina - 15. maja 1999. godine dobio sam Orden za hrabrost, 25. novembra 1999. godine dobio sam Orden narodnog heroja za svoju brigadu, 16. juna 2004. godine dobio sam Orden ratne zastave drugog reda, i to je poslednji orden koji sam dobio dok sam bio u službi u Vojsci.
Da li u ovom predlogu zakona postoji ijedan od tih ordena? Za kakvu sam se ja to državu borio, a to je bilo samo pre devet ili deset godina? Najstariji orden i medalja koju vi ovde predlažete stari su samo devet godina. To je orden zasluga za odbranu i bezbednost i Medalja zasluga za odbranu i bezbednost.
Da li su tvorci ovog zakona upoznati sa istorijom ordenskog sistema uopšte, a posebno u srpskih državama kroz vekove sve do današnjih dana?
Vi ste rekli, gospodine ministre, da se u antičko vreme prvi put pojavljuju ordeni, i to je tačno. Međutim, u ovom današnjem nekom smislu, prvi put se pojavljuju u srednjem veku, kao izraz priznanja viteškim redovima ili visokom feudalnom plemstvu. Umesto da svoje vojskovođe nagrađuju zamkovima, teritorijama ili plemićkim titulama, sve više se javljaju odlikovanja, kao vid priznanja za zasluge u ratovima.
Po svom osnovnom izvorištu, ona su nastala na vojničkim temeljima duha časti i zasluga za vladara, državu ili veru početkom 15. veka.
Kasnije se njihov značaj i uloga šire na feudalno plemstvo, a do kraja 17. veka se dodeljivanje odlikovanja proširuje i na građanstvo. To je bilo naročito uslovljeno, s jedne strane, stvaranjem velikih stajaćih vojski i sve manjim uslovljavanjem titulama nakon Francuske revolucije, a sa druge strane, sve većim stečenim zaslugama iz pojedinih oblasti života i rada.
Posebno se intezivno razvijaju ordenski sistemi i dodela odlikovanja od početka 18. veka. Osnovu svih odlikovanja činile su i čine, osim ovde, po ovom vašem predlogu u Srbiji, vojna odlikovanja. Ona su, inače, posebna grupa odlikovanja, i po značaju i rangu bila su i ostala najvažnija, najpoštovanija, najviša, naročito u državama koje su imale dugu vojno-istorijsku i državotvornu tradiciju kakvu je imala Srbija, a što vi ovim predlogom poništavate. U tim državama su ustanovljene medalje ili ordeni časti, kao najviši državni rang odlikovanja.
Danas razmišljam da sam, pišući ove amandmane, promašio i da je trebalo da predložim ili orden beščašća ili medalju beščašća, i da predložim ministra kulture da je on prvi dobije.
Gotovo se uopšte ne zna da je prvi orden kod Srba ustanovio car Dušan, gospodine ministre, Zakonikom iz 1349. godine i dopunama iz 1354. godine. To je bio Orden Svetog Stefana.
U Crnoj Gori je prvo odlikovanje ustanovio vladika Petar Petrović Njegoš, i to 1846. godine. To je bila "Srebrna medalja za hrabrost", a 1847, odnosno 1851. godine, inicirao je izradu "Zlatne medalje za hrabrost" sa likom Miloša Obilića. To je "Obilićeva medalja" i imala je najviše mesto u hijerarhiji crnogorskih odlikovanja.
Prvi orden Kneževine Srbije, kako ste vi rekli, ustanovio je 1865. godine knez Mihailo Obrenović. To je Orden takovskog krsta.
U Kraljevini Srbiji ustanovljena je Medalja za hrabrost 1876. godine, a Medalja za hrabrost "Miloš Obilić" ustanovljena je za vreme Drugog balkanskog rata 1913. godine.
Ordenski sistem koji je izgrađivan tokom Drugog svetskog rata i tokom postojanja SFRJ bio je takođe vrlo razvijen, ali je imao nedopustivu ideološku isključivost, jer je prekinuo vezu sa prethodnim ordenskim sistemima, koji su postojali isključivo u srpskom narodu. Isto kao što ste vi uradili sa ovim vašim predlogom.
Zakon o odlikovanjima SRJ, koji se ovim zakonom stavlja van snage, ponovo je bio uspostavio kontinuitet sa svim prethodnim ordenskim sistemima koji su vekovima postojali u srpskim državama, pa ću nešto da vam kratko kažem o tome.
U Saveznoj Republici Jugoslaviji odlikovanjima se izražavalo javno priznanje za rad i dela koja zaslužuju isticanje i opšte priznanje. Taj sistem je ustanovljen 1998. godine i bio je povezan sa prethodnim ordenskim sistemom, prvenstveno SFRJ, ali i sa svim ordenskim sistemima iz ranijeg perioda. On je preuzeo i veliki broj tih odlikovanja. To su u prvom redu bili: Orden jugoslovenske velike zvezde, Orden slobode i Orden jugoslovenske zvezde prvog stepena.
Ova odlikovanja su imala izvesne promene u svom nazivu i izgledu, a one su usledile nakon usklađivanja sa državnim grbom i zastavom. Tamo gde je bilo potrebno, sa tih odlikovanja izostavljeni su ideološki simboli. Takve promene učinjene su na redizajniranim odlikovanjima koja su preneta iz tog prethodnog sistema.
Tako da imamo Orden narodnog heroja, Orden jugoslovenske zastave u tri stepena, Orden ratne zastave (bio je samo u jednom stepenu, zatim je dodat u tri stepena), Orden zasluga za SRJ u tri stepena (ranije je to bio Orden Republike), Orden Vojske Jugoslavije u tri stepena (ranije Orden Narodne armije), Orden za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti, takođe u tri stepena (ustanovljen umesto ranijeg Ordena za vojne zasluge) i Orden jugoslovenske zvezde prvog, drugog i trećeg stepena.
Orden za hrabrost i Orden rada su postojali u prethodnom ordenskom sistemu, a uvedena su nova odlikovanja: Orden Jugoslavije na velikoj ogrlici - lenti i Orden viteškog mača u tri stepena. Novu grupu odlikovanja tada su činili: Orden Nemanje, jer je time uspostavljena veza sa prvim ordenskim sistemom, odnosno Ordenom svetog Nemanje iz vremena cara Dušana; zatim Orden Njegoša, Orden Vuka Karadžića, Orden Tesle. Nijednog od ovih velikana nema, gospodine ministre, u vašem predlogu.
Ovi ordeni su bili istog ranga, a dodeljivani su za zasluge u međunarodnoj politici, ekonomskoj i kulturnoj saradnji, za doprinos u društvenim, humanitarnim naukama, prosveti, kulturi, umetnosti i za prirodne i tehničke nauke.
Kao nova odlikovanja i nova kategorija uvedena su velika odlikovanja, gde su spadale: Medalja Obilića, jer je time uspostavljen kontinuitet sa vremenom početka 20. veka; zatim Medalja časti; Cvijićeva medalja; Medalja belog anđela i Medalja čovekoljublja.
Pored ovoga, uveden je još niz odlikovanja i medalja. To je za dugogodišnju revnosnu službu u državi, za dugogodišnju revnosnu službu u oblasti odbrane i bezbednosti, zatim u oblasti privrede, prosvete, kulture, poljoprivrede, kao i Medalja za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti i Medalja za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti.
Ovaj predlog zakona, koji je pred nama, ponovo kida kontinuitet sa prethodnim ordenskim sistemima, te ga treba dopuniti amandmanima, što smo mi učinili, ili ga treba potpuno odbaciti i pisati novi.
Čitajući Predlog zakona o odlikovanjima, a konsultujući prethodne ordenske sisteme, pre svega iz našeg bogatog iskustva, stiče se sledeći utisak: ovaj predlog zakona je nedopustivo uprošten i toliko osakaćen u nacionalno afirmativnom smislu, gde su potpuno napuštene naše velike i slavne kulturno-istorijske, oslobodilačke, državotvorne i stvaralačke vrednosti, tako da je znatno lošiji u odnosu na bilo koji prethodni ordenski sistem, a posebno u odnosu na ovaj iz 1998. godine.
Postoji velika razlika između ovog predloga zakona o odlikovanjima i ordenskih sistema iz Kneževine i Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, SFRJ i Republike Srpske, što je ipak nedopustivo. Dobija se utisak da se ovde ne radi o jednom narodu istih sudbina, vere, tradicije, istorije i kulture, narodu koji ima iste velikane, već, naprotiv, da se ovom malograđanskom i dodvorničkom svešću, perfidno, ovim predlogom podriva srpstvo, podstiče diskontinuitet, raskorenjenost i traže se razlike, čak i animoziteti prema dotičnim ordenskim sistemima, za koje se, ipak, mora konstatovati da su bili znatno više utemeljeni u sferu istorijskih, slobodarskih, stvaralačkih i drugih nacionalnih vrednosti srpskog naroda.
Izbačena je većina odlikovanja i medalja koja su jasno definisana kao vojna. Kroz takav stav se pokazuje da nam vojska nije potrebna i računa se da više nikada na ovim prostorima neće biti rata. To je opasna zabluda, koja može imati tragične posledice po naš narod i državu.
U našim amandmanima predvideli smo i ordene i medalje koji se mogu zaslužiti, odnosno dobiti samo u ratu. Velikanima srpskog naroda se uopšte nije posvetila pažnja, u smislu da se bar neko iz te plejade ne samo naših, već i svetskih velikana, uzme kao primer i priznanje za ime ordena ili medalje. Kako biste to, gospodine ministre, pokušali da mi objasnite? To je svojevrsna sramota Predloga zakona o odlikovanjima, kojim se direktno obezvređuju ne samo ti velikani, već se preko njih omalovažava i potcenjuje moj srpski narod.
Ovakvim predlogom zakona želi se javno srozati i prekinuti veza i istorijski kontinuitet sa najznačajnijim i najzaslužnijim Srbima, ličnostima iz našeg naroda.
Oni su nepoželjni i okuženi nametnutim trendom evroazijske, evrounijatske evropeizacije Solaninog tipa, što se želi provući i kroz ova odlikovanja Republike Srbije.
Ako neko hoće da kaže da ova odlikovanja nemaju svoju ideološku opredeljenost, apsolutno ću vam reći da se s tim ne slažem, jer ste i vi u svom govoru rekli da ste ovim zakonom ustanovili nova moderna evropska odlikovanja.
A čim ste prekinuli našu tradiciju, znači da ste ideološki motivisani. Jer, da niste bili ideološki motivisani, zadržali biste većinu predloga iz zakona iz 1998. godine.
Izostavljanje Obilića medalje je posebna priča. Ukoliko ovaj zakon ostane bez Obilića medalje, kao tradicionalno najpoštovanijeg odlikovanja u srpskom narodu, onda je to očigledno nepoštovanje, pa čak i ismevanje vojničke časti slavne srpske vojske i svih nosilaca Medalje Obilića.
Među vama ovde verovatno ima onih čiji su dedovi zaslužili Obilića medalju, možda je imate sada u svojoj kući, ali onog dana kada budete glasali za ovaj zakon, razmislite dobro da li više zaslužujete da imate tu medalju ili treba da je prodate na buvljaku, kako se to inače danas radi.
Spomenice nisu uopšte razrađene, što govori da je sve ovo rađeno na brzinu, iako je ovaj predlog zakona došao pre gotovo godinu dana. Ima obilje događaja koji su vezani za našu nacionalnu, kulturnu ili državotvornu oblast koja bi mogla da se uzme, da se makar neke od spomenica nađu u predlogu.
U razlozima za donošenje ovog zakona se, pored ostalog, kaže – da bi se ovim zakonom omogućio nastavak prakse dodele odlikovanja kao moralnih priznanja koja potvrđuju i veličaju korisno delo za državu. Odlikovanja ne smeju da veličaju korisno delo. Ona treba da ga javno verifikuju, poštuju, priznaju, kao takvu afirmišu, uz podsticaj drugih na veća pregalaštva, patriotska osećanja, pozitivnu selekciju najboljeg, najkorisnijeg za društvo, državu i narod.
Objašnjenja pojedinih rešenja su više prepričavanja Predloga zakona o odlikovanjima nego što su to istinski morala da budu. To govori da predlagač ovog zakona nije dovoljno upoznat sa problematikom i da sa njom nije relevantno vladao, što je nedopustivo, pa čak i neozbiljno.
Malo država u svetu može da kaže da ima osam vekova dugu tradiciju ordenskih sistema. Da li bi se neko, gospodo, usudio da Francuzima oduzme Legiju časti, Englezima Viktorijin krst ili Amerikancima Purpurno srce? Vi ovim predlogom nama, srpskom narodu, oduzimate Obilića medalju i mnoge druge ordene, i neka vam to služi na čast.
Srpska napredna stranka je dala amandmane, praktično, na jedan veći broj ovih članova i tu se uopšte ne radi o amandmanima kojima se reguliše samo dodeljivanje odlikovanja, jer je to u redu. Suština naših amandmana se odnosi samo na vrstu odlikovanja, prvenstveno ordena i medalja.
Ukoliko biste usvojili amandmane SNS-a, onda bi ovaj zakon imao smisla, a ukoliko on ostane na ovom vašem predlogu, onda će SNS glasati protiv.

Zahvaljujem. Gospodin Mirko Munjić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo nam Predloga zakona o odlikovanjima, predloga zakona za koji i sam predlagač na jednom mestu kaže da je neophodan da se donese i da je do sada korišćen onaj iz 1998. godine, koji je zastareo, da je potrebno doneti novi zakon o odlikovanjima iz još jednog drugog razloga, a to je što predsednik države već duže vreme ne može da obavlja svoju Ustavom predviđenu nadležnost.
Podsetiću vas da član 112. stav 1. tačka 7) Ustava Srbije propisuje da je jedna od nadležnosti predsednika Republike Srbije i ta što on daje pomilovanja i dodeljuje odlikovanja.
Dalje se kaže da je razlog za hitan postupak za donošenje ovog zakona o odlikovanjima i taj da ne bi došlo do štetnih posledica. Postavlja se pitanje da li je do sada bilo štetnih posledica što je predsednik Republike bio onemogućen ili sprečen da vrši ovu svoju Ustavom predviđenu nadležnost.
Postavlja se pitanje ko će vas amnestirati od odgovornosti što toliko vremena nemamo zakon o odlikovanjima Republike Srbije. Ko će vas amnestirati od odgovornosti što niste omogućili predsedniku Republike, bolje reći što ste ga sprečili da vrši Ustavom propisanu nadležnost? Jeste li vi uopšte svesni te odgovornosti?
Da li ste svesni odgovornosti koju imate pred građanima Srbije i za mnoge druge stvari? Da li ste svesni svoje odgovornosti koju imate pred građanima Srbije za sva ona obećanja koja ste im davali svih ovih godina, za hiljadu evra besplatnih akcija, za obećanih stotine hiljada radnih mesta, za zemlju Srbiju u kojoj će život pomalo biti i dosadan zbog blagostanja u toj zemlji, za ubrzani prosperitet sela, za ubrzani ulazak u EU, uniju slatkog i lagodnog života, kako vi to kažete - uniju blagostanja?
Zato nedonošenje jednog ovakvog zakona, zakona o odlikovanjima, u odnosu na sve ovo što sam kazao i u odnosu na sve druge stvari koje ste do sada radili, kada ste svojim činjenjem ili nečinjenjem napravili zaista veliki greh prema građanima Srbije, i ne predstavlja u ovom momentu neki veliki greh.
Umesto svih ovih obećanja, šta imamo? Maglu u vidu obične predizborne laži o hiljadu evra besplatnih akcija, desetine i desetine, a uskoro bogami i stotine hiljada radnika koji će ostati bez posla i tako se pridružiti armiji nezaposlenih, obespravljenih, gladnih, siromašnih.
Dobili smo siromašno i ojađeno selo, koje može da se poredi sa onim iz 40-ih i 50-ih godina prošlog veka. A da li su ti seljaci i poljoprivredni proizvođači zalužili kakva odlikovanja do sada? Da li su zaslužili odlikovanja za svoj rad, za svoju proizvodnju i sve ono što su učinili do sada, svih ovih godina od kada ste vi na vlasti?
Znate li da su poljoprivredni proizvođači iz čačanskog kraja, samo kratko ću da se osvrnem na to, i voćari potkablarskih i podjeličkih sela ove godine proizveli stotine vagona jabuka koje nema ko da otkupi ni po tri dinara, gospodine ministre? O tome niko ne vodi računa. Oni ne traže odlikovanje za ovo. Njima ne treba od države Srbije odlikovanje za sve ovo što su uradili, za sve što su proizveli. Njima ne trebaju odlikovanja za sve ove godine koje drže socijalni mir u Srbiji.
Jednostavno, treba im briga od strane države za sve ovo što oni rade. Na stotine vagona ekološki zdrave hrane propada jer država nema brigu da to otkupi. Mnogo je i drugih proizvoda koji takođe propadaju na selu i kažem da zaista za to naši poljoprivredni proizvođači ne traže, niti im treba ikakvo odlikovanje.
Vama je izgleda samo važna ona lekcija iz etike, koja kaže da nisu krivi oni koji su obećavali, već oni koji su u obećano poverovali. Hoće li predloženi zakon o odlikovanjima zadovoljiti jednu od osnovnih postavki, jednu od glavnih sentenci koja ovde važi, a to je da ko teži za odlikovanjem, nije ga zaslužio, a ko ga je zaslužio, tome nije potrebno?
Da li će, po odredbama ovog zakona, odlikovanja biti dodeljivana onima koji su zaista najbolji, onima koji su zbog svojih dela, zbog svojih izvanrednih zasluga za državu, zaista zaslužni da ta odlikovanja i dobiju i da ih nose?
Da li će možda ta odlikovanja biti upotrebljena u druge svrhe? Da li će ona biti dodeljena, kako se to kaže, možda najboljima među najgorima?
Predloženi zakon o odlikovanjima ima puno nedostataka. Neki od njih su tehničke, ali ih je više suštinske prirode. Mi smo u svojim amandmanima predvideli nešto na šta predlagač izgleda nije ni pomislio radeći ovaj predlog zakona. Predvideli smo uspostavljanje jednog novog ordena, ordena zasluga za jačanje srpske duhovnosti i kulture, kao orden koji bi se dodeljivao najvišim crkvenim velikodostojnicima.
Zašto? Koje je objašnjenje ovoga? Ukoliko Srpska pravoslavna crkva može da dodeljuje određena znamenja i ordenje najvećim državnicima, zašto se u ovom zakonu, kao jedan od ordena, ne bi predvideo i orden koji će biti namenjen za crkvene velikodostojnike?
U skladu sa ovim predlogom, mi smo predvideli u pojedinim članovima način i postupak ove dodele, ko daje predloge i sve u vezi sa ovim. Verujte, kao što postoji jedna izreka, da se ruže ne kupuju onima koji su jeftiniji od cveća, tako ne treba dodeljivati ordene onima koji ih ne zaslužuju, već samo onima koji su zbog svojih izuzetnih dela i zasluga zaslužni da ih dobiju i nose.
Ima li ijedan razlog koji govori protiv činjenice da orden, ovaj koji smo predvideli za crkvene velikodostojnike, treba dodeliti našem živom svecu patrijarhu Pavlu, za sve ono što je tokom svog života uradio za negovanje, očuvanje i jačanje srpske duhovnosti i kulture? Mislim da zaista ne postoji ni jedna jedina činjenica koja bi govorila protiv ovoga. Smatram da ovaj amandman treba posebno razmotriti i prihvatiti. Treba ga prihvatiti iz mnogo razloga. Treba ga prihvatiti zbog toga što se radi o živom svecu, radi se o čoveku koji je mnogo uradio na očuvanju srpske duhovnosti. Mislim da oko ovoga zaista treba da bude jedan opšti konsenzus.
Odeljak III. predloženog zakona govori o dodeli odlikovanja. Članovi 12, 13, 14. i 15. regulišu ovu materiju. Naše osnovne primedbe su na član 14. stav 2. i član 15. stav 3. u ovom odeljku o dodeli odlikovanja. Naime, u članu 14. u stavu 2. reguliše se da se predlog za dodelu odlikovanja dostavlja Kancelariji ordena u pismenom obliku, sa obrazloženjem, i to je u redu. Međutim, postavlja se pitanje u kojem roku. Ovde je nešto ispušteno.
Postavljam pitanje – da li je isto da Kancelarija ordena primi predloge, na primer, 25. januara za ona koja se dodeljuju u februaru, odnosno 25. juna za ona odlikovanja koja se dodeljuju u junu? Normalno da to nije isto, da ovo treba u stvari oročiti jednim normalnim, pristojnim i razumnim rokom u kojem bi se Kancelariji za ordene dostavljali predlozi za odlikovanja.
Član 15. u stavu 2. propisuje da niko ne može biti odlikovan istim ordenom ili medaljom u nižem stepenu od onoga kojim je već odlikovan, i to je u redu. Drugačije rešenje bi na neki način devalviralo raniju medalju ili orden, ili možda čak devalviralo i ličnost onoga kome je odlikovanje dodeljeno. Međutim, u stavu 2. ovog člana propisuje se jedan izuzetak, koji kaže da se nosiocu ordena ili medalje izuzetno može dodeliti isti orden, odnosno medalja, ali predlagač kaže – u istom stepenu. Smatramo da ovo nije dobro rešenje.
Mi smatramo da mu se može dodeliti isti orden, odnosno medalja, ali u najvišem stepenu. Zbog toga što, na primer, ukoliko bi neko dobio orden ili medalju u istom stepenu i vi mu dodelite ponovo orden ili medalju u istom stepenu, stoje svi razlozi koje sam rekao malopre o devalviranju ovoga. Zato mi smatramo da ovde treba dodeliti orden ili medalju u najvišem stepenu.
Odeljak VI reguliše svečano uručivanje odlikovanja. Naša sugestija odnosi se na svečano uručivanje odlikovanja u inostranstvu. Ovde predlažemo da Ministarstvo inostranih poslova donese određeni pravilnik kojim će se regulisati ovo pitanje.
Dakle, tražimo da Ministarstvo inostranih poslova uradi poseban pravilnik za uručivanje odlikovanja u inostranstvu, kojim će regulisati kome se ova odlikovanja uručuju u inostranstvu, postupak uručivanja, način vođenja evidencije itd. Pravilnik iz ovog stava koji smo predložili bio bi donet u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Često su bogatstvo i slava dominantni činioci prilikom dodele javnih priznanja i odlikovanja, a pošto se kaže da su bogatstvo i slava nalik na slanu vodu, da što je više piješ – sve si žedniji, zato je vrlo česta pojava da su bogatiji i slavni sve žedniji nove i nove slave, novog bogatstva, a onda, bogami, i novih odlikovanja, priznanja i medalja.
Dakle, potrebno je odrediti jasne i precizne kriterijume ko je to u inostranstvu toliki prijatelj srpskog naroda, ko je to toliki prijatelj države Srbije da je svojim delima zaslužio da mu se dodele najveća državna odlikovanja. Iskustvo nas uči da se tokom istorije mnogo grešilo u identifikovanju ovih naših prijatelja, u odlikovanju ovih naših nazoviprijatelja, i kao što Sartr kaže – iskustvo je najbolja škola, samo što je ovde školarina skupa.
Zbog toga smatramo da bi mnogo racionalnije rešenje bilo da se, kao što smo predložili u članu 19, donese jedan sveobuhvatan pravilnik, da to uradi Ministarstvo spoljnih poslova, da se u tom pravilniku odrede jasni i jedinstveni kriterijumi, kao i način dodele i sva ostala relevantna pitanja vezana za dodelu odlikovanja u inostranstvu.
U članu 21. u istom poglavlju reguliše se pitanje šta ako odlikovano lice umre, odnosno šta ako pravno lice prestane da postoji. Predlagač nam ovde donosi rešenje da se u tom slučaju odlikovanje vraća Kancelariji predsednika Republike, koji ponovo odlučuje šta sa tim odlikovanjem, odnosno odlučuje da se to odlikovanje preda muzeju.
Mi predlažemo jedan skraćeni postupak. Zašto opterećivati Kancelariju predsednika ili pak predsednika ovim? Jednostavno, potrebno je ovo pitanje rešiti na taj način da ovakva odlikovanja za lica koja umru ili za pravno lice koje u međuvremenu prestane da postoji direktno idu muzeju, po načinu i postupku kako je to predviđeno.
U članu 21. stav 3. reguliše se slučaj ako neko odbije da primi odlikovanje. Mislimo da je ovaj stav nedorečen, jer ne reguliše, u stvari, šta će se desiti sa tim odlikovanjima koja se vrate. Znate, tu je sproveden određeni postupak, odlikovanja su dodeljena, ona se vraćaju i u tom slučaju - šta se dešava sa tim odlikovanjima? Nedorečeno je, nema ništa.
Mi predlažemo da po istom postupku ta odlikovanja idu u muzej, po postupku koji je predviđen zakonom. Mislimo da je to adekvatno rešenje, da je to samo dopuna ovog stava i da to treba prihvatiti.
Dalje, u glavi VII reguliše se oduzimanje odlikovanja. Ovde takođe predlažemo jednu dopunu stava 1, i to tako da se predviđa da se odlikovanje obavezno oduzima onima koji su pravosnažno osuđeni na kaznu zatvora od pet godina i više.
Smatramo, gospodine ministre, da se ovde radi o očiglednoj nedostojnosti za nošenje odlikovanja. Radi se o vrlo teškim krivičnim delima, npr. delima dečje pornografije, krivičnim delima seksualnog zlostavljanja dece, obljube nad maloletnim licem itd.
Setimo se samo s tim u vezi reči Dostojevskog, koji kaže - ako svet mirno gleda da jedno nevino dete muči neki grubijan, onda vraćam ulaznicu. Mislim da za ova teška krivična dela treba obavezno predvideti da nosilac takvog odlikovanja mora da vrati odlikovanje.
Sa druge strane, treba strogo voditi računa da se neki koji su počinili mnogo zla ovom narodu ne nađu na spisku za dodelu odlikovanja. Jer, znate, njima pripada, u stvari, neki drugi orden. Njima pripada orden zasluga protiv naroda. Nemamo takav orden, ali njima pripada taj orden – orden zasluga protiv svog naroda.
A kada država Srbija bude pravna država, država koja je uređena i u kojoj se zakoni ne budu selektivno primenjivali prema određenim kategorijama, ovi koji su upropastili državu Srbiju dobiće samo rešetke sa zlatnim sunčevim zracima. I to je neki orden koga nema, a koji će verovatno oni dobiti, jer su ga i zaslužili. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, pred nama se napokon našao, mogu da kažem - kontroverzni predlog zakona, jer je o njemu bilo već jednom polemike u parlamentu, 2005. godine, ako se sećate, kada je gospodin Predrag Marković pokušao da predloži zakon o odlikovanjima.
Glavni razlog skidanja tog zakona sa dnevnog reda je bilo upravo to što se posumnjalo da iza tog zakona stoji Krunski savet, mada je bilo evidentno da je taj predlog zakona bio urađen stručno, na najvišem nivou.
Zaista je mnogo više odslikavao ono što Srbiji, kada se zakonom uređuju odlikovanja, u ovom trenutku i uopšte u odnosu prema istorijskom trenutku Srbije i istoriji tradicije Srbije treba.
Zakon iz 1998. godine, kojim je svojevremeno dodeljeno preko 14.000 odlikovanja, u značajnoj meri je devalvirao instituciju odlikovanja i mislim da se donošenjem ovog zakona vrlo nemušto, nevešto, neprecizno pokušava vratiti institucija odlikovanja u Srbiju.
Zakoni mogu biti krovni, temeljni, okvirni, ali ovo je zakon savesti, časti, pa i odgovornosti države prema izuzetnim delima i postignućima u svojoj neposrednoj prošlosti. Kao sve što je dostupno ljudima, sve je, naravno, odmah podložno i kvarenju, zloupotrebama, pa i ovaj zakon u nekoliko svojih članova bar nagoveštava ili ostavlja mogućnost da bude predmet ozbiljne, pre svega političke zloupotrebe i prisvajanja ili uvećavanja moći.
Odnos prema odlikovanjima u jednoj državi ima za cilj, kao i zakon koji to uredi, da kroz afirmaciju poželjnih vrednosti, vaspita, formira, nametne određeni profil časti i delovanja kod pojedinca, na koji, kao primer, treba da se ugledamo.
Odlikovanja nemaju budućnost. Ona imaju samo prošlost, a cilj njihovog postojanja je da deluju u budućnosti. Zato je ovo zakon koji odnosom prema izuzetnim delima iz prošlosti skicira naša moralna stremljenja, čak ih determiniše, i svu našu društvenu etiku u budućnosti. Svaki drugačiji odnos države prema odlikovanjima devalvira ih i svodi na nivo đinđuve ili jeftine monete za podmićivanje partijskih kadrova, a samim tim i podizanje najgore mane na nivo vrline partijskog poslušništva i poltronstva.
Ovaj predlog zakona je anacionalan i pomalo bezličan. To je ono što mu istinski i krajnje zameram. On u potpunosti poništava srpsku tradiciju, o kojoj su govorili prethodni govornici. Obezličeni su i nestali najsvetliji personalni primeri nacionalne istorije, a uvedene su samo opšte kategorije.
Srbija poznaje odlikovanja od 13. veka i na ovaj način, okrećući se tradicionalnim, već poznatim odlikovanjima srpske države, trebalo je da sačuvamo i negujemo svest o sopstvenoj viševekovnoj autentičnoj državnosti, koje ne treba da se stidimo i koju, kao neke druge države u Evropi, treba da sačuvamo, da se na nju ponosno osvrćemo. Setimo se samo Francuske, koja se nikada i ni pod kojim okolnostima ne bi odrekla Ordena Legije časti. U ovom trenutku u Francuskoj ima preko 700.000 živih nosilaca tog najvišeg francuskog odlikovanja.
Nigde u modernom društvu i državi, kakva Srbija teži da bude i svi mi svojim skromnim doprinosom težimo da je učinimo, ovakav predlog zakona ne može da bude kvalitetan i dugovečan ako u njegovoj izradi nije uzeto u obzir celokupno iskustvo bar evropskih država i njihovo zakonodavstvo, iznad svega tradicija.
Svi znamo šta te države u Evropi čine da sačuvaju svoju tradiciju upravo u ovom odnosu prema odlikovanjima najzaslužnijih, prema odnosu države i onih građana koji tu državu predstavljaju najčasnije i najveličanstvenije u svetu. Oni uvode nova, ali ne poništavaju ona koja su ih učinila prepoznatljivima.
Ovom zakonu nije funkcija ojačavanje institucija odlikovanja, to je ono što mu zameram. On treba da definiše državu koja odlikuje zaslužne i ko bi bio doživljen kao zaslužan. Ovaj zakon ima ulogu da, i to se ne krije, naročito u članu 14. i članu 24, ojača položaj, moć i uticaj samo jednog političkog stava i jedne političke ličnosti koja ga predstavlja. Ni u jednom trenutku, ni u jednom redu, ni u jednom stavu nema Narodne skupštine, najvišeg narodnog zakonodavnog tela, makar i deklarativno. Koncentracija moći na taj način je opasna, u demokratiji najopasnija, pa one koji se navuku na taj heroin vlasti može da strmoglavi vrlo brzo, kao i svaki heroin, u ambis.
Šta je svrha dodeljivanja ordena ili priznanja države pojedincu ili kolektivu? Šta je sadržaj tih odlikovanja? To je u ovom zakonu trebalo mnogo stručnije da bude objašnjeno. To ne može i ne sme da se prepusti jednoj kancelariji i vrlo problematično predloženoj komisiji, koju će odrediti opet jedan čovek sa nekim svojim bliskim saradnikom, pa bio on i predsednik države. Odlikovanja ne pripadaju i nisu lična tekovina predsednika države, nego naroda i istorije i tradicije jednog naroda.
Ako je ceo zakon pravljen samo da bi se predsedniku Republike Borisu Tadiću dala jedna uloga više, protokolarno dodeljivanje odlikovanja, kao dosola malo više moći, onda će ovaj zakon promašiti svoj cilj u potpunosti u životu, ali i u istoriji, i neće nam pomoći ni onaj izgovor da - ko promaši cilj, pogodi sve ostalo.
Građani već odavno ne žive za onaj model ponašanja koji se u komunističkom vremenu zvao i bio vrlo popularan - Pinki je video Tita, pa se moglo dugo živeti samo na toj uspomeni. Građani već dugo očekuju da vide koje vrednosti ova Srbija želi da favorizuje, koje moralne vrednosti i načela će biti uzori i poželjni u našoj budućnosti, jer ovi događaji iz najbliže prošlosti nam pokazuju da sa tim imamo ozbiljan problem. Ako se to još jednom, a već je viđeno u istoriji kao "deža vi" sindrom, svede samo na sud jedne partije, moglo bi nam se desiti opet, kao "deža vi" sindrom, ono da su neki u istoriji rekli - ja se u te partije ne priznajem.
Odlikovanje je, svakako, svojevrsna vrsta ugovora između zaslužnog pojedinca ili kolektiva i države. To je uređeni odnos onih koji tu državu čine državom o tome kako će se država dičiti, ponositi i promovisati delima zaslužnih pojedinaca i kolektiva i kako će ti zaslužni pojedinci i kolektivi nadalje predstavljati tu državu, jedni druge obavezuju. Prema odlikovanjima, stoga, moramo imati izuzetno odgovoran odnos i ona ne mogu biti svedena samo na 33 člana jednog zakona koji, eto, treba da otaljamo i koji će najverovatnije morati već neka buduća skupštinska većina u istom ovom zdanju da promeni.