Reč ima poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime DHSS podržavam donošenje ovog zakona. On nam je bio neophodan. To je u skladu sa Ustavom i ustavnim ovlašćenjima predsednika.
Ovde se, naravno, postavlja pitanje mere. Ovde se neminovno postavlja pitanje sistema vrednosti. Jer, kriterijum za dodelu odlikovanja, po definiciji, znači afirmaciju i određenih etičkih vrednosti. Požrtvovanje, hrabrost, plemenitost, humanost - sve su to kategorije koje različiti ljudi mogu vrednovati na različite načine.
Imamo jedan poprilično poremećen sistem vrednosti. Najveća kriza koja je zahvatila ova zemlju nije ni ekonomska, ni politička, nego moralna kriza. Imamo jedan potpuno naopak sistem vrednosti i jedan potpuno iščašen kulturni model. Otuda, predlog jednog ovakvog zakona neminovno izaziva različite polemike i ljudi imaju različite stavove o ovakvim pitanjima.
Kod nas postoji tradicija dodele odlikovanja i već su ona prva, koja je dodeljivao Miloš Obrenović, bila diskutabilna. On je 1859. godine uveo Medalju za privrženost, kojom je nagradio sve one koji su mu pomogli da drugi put dođe na vlast. Onda je kralj Milan ustanovio jedan orden koji je imao svoju istoriju i koji je dobio svoju tradiciju, a to je praktično prvi srpski orden Takovski krst i onda počinje naša istorija dodele različitih odlikovanja.
Odlikovanja su dodeljivana i onima koji su ih zaslužili, a često nisu dodeljena onima koji su dali mnogo za Srbiju i srpski narod, a dodeljivana su onima koji su bili zlo za Srbiju i srpski narod. I to važi ne samo za neku daleku istoriju, nego i za skoriju prošlost.
Čini mi se da će predsednik imati više posla oko oduzimanja nego oko dodele odlikovanja. Mislim da tim poslom prevashodno treba da se pozabavi, jer ovde su odlikovanja dodeljivana ljudima koji treba crnim slovima da budu upisani u istoriju srpskog naroda.
Ali ovo nije loše za jedno istorijsko podsećanje. Neki tragični događaji minulih dana podsetili su nas na neke istorijske stvari, najpre ono zviždanje francuskoj himni, i činjenicu da mlade generacije uopšte ne znaju dovoljno istoriju, da ih treba edukovati i da im treba reći da su srpski vojnici na Krfu, Vidu, Bizerti pored "Tamo daleko", pevali i "Marseljezu", jednu od najstarijih himni u Evropi. Posle one holandske himne "Vilhelmus", i španske i engleske iz 1793. godine, to je jedna od najstarijih evropskih himni.
Kao što smo zaboravili da je Srbija bila članica Antante, na čijem čelu je bio Franš Depere, koga smo zvali ''srpskom majkom'' i koji je mnogo godina posle Prvog svetskog rata dočekan u Beogradu od 400.000 ljudi. To je bio najveći skup građana Beograda do 5. oktobra 2000. godine.
Moram da vas podsetim da je jedna od najvećih avenija u Parizu, koja se uliva u aveniju Šanzelize, avenija Kralja Petra Prvog od Srbije. Na onom muralu u Forin ofisu u srcu Londona na centralnom mestu je Srbija.
Vidovdan je proslavljan u engleskim i francuskim crkvama i školama još od polovine Prvog svetskog rata, pa godinama nakon toga. Sve smo to zaboravili. Bio sam na Parku prinčeva 90-ih godina na utakmici Francuska-Srbija. Tamo niko nije zviždao tadašnjoj našoj himni "Hej, Sloveni", izviždali su je naši građani. Ljudi to ne znaju.
Ova priča o odlikovanjima može da bude jedna dobra lekcija iz istorije, da se podsetimo ko su bili naši istorijski prijatelji, da se podsetimo da je Francuska dodelila dva ordena Legije časti Milunki Savić i da je ona bila jedina žena na svetu koja je dobila najveće francusko odlikovanje Ratni krst sa zlatnom palmom. Ovde je zaboravljena. I na to ova tema može istovremeno da nas podseti. Hvala.

 Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa. (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić, zamenik predsednika poslaničke grupe G17 plus.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, javljam se da iskoristim ovu priliku da reagujem na jedno izlaganje poslanika Narodne skupštine koji je govorio u nekom pejorativnom smislu o saradnji Vojske Srbije sa državom Ohajo, sa nacionalnom gardom Ohaja i, ne zbog replike, nije diskusija dostojna replike, već zbog građana Srbije, samo da kažem nekoliko činjenica.
Radi se o jednoj ozbiljnoj državi, koja ima preko 11 miliona stanovnika, i mi smo uspostavili, kao država i kao vojska, bilateralnu saradnju. Postoje dve države koje sarađuju sa nacionalnom gardom Ohaja, a to su Srbija i Mađarska. Prema svim parametrima, koji su čisti i bez ikakvih emocija, naša saradnja je mnogo bolja. Inače je saradnja naše vojske sa nacionalnom gardom Ohaja u SAD ocenjena kao jedna od najuspešnijih bilateralnih saradnji između jedne vojske i jedne nacionalne garde.
To je država gde Srbija ima mnogo prijatelja. Jedan od dva senatora iz Ohaja je senator Vojnovič, čovek našeg porekla, koji je pravi iskreni prijatelj Srba i Srbije, i koji nam otvara vrata gde god mi to hoćemo i gde god on može da ih otvori, a to nije malo. On je jedan od najuglednijih američkih senatora.
Tamo ima dosta ljudi našeg porekla. Nedavno je predsednik Srbije razgovarao sa guvernerom gospodinom Stiklendom. Ima čak i jedan kongresmen Denis Kučinić, sa kojim smo mi nedavno u poseti razgovarali i koji je bio jedan od glavnih inicijatora da se u američkom Kongresu donese rezolucija o prekidu bombardovanja Srbije od strane NATO-a 1999. godine.
Postoji mnogo oblasti saradnje u kojima naša država sa njima sarađuje - sport, pa se sada otvara i prostor za saradnju u oblasti pravosuđa i mogućnost nekakve ekonomske saradnje.
Što se tiče vojne saradnje, daleko od toga da je to nekakva neozbiljna saradnja. Mislim da vojni podaci o tome dosta govore. Pripadnici naše vojske su bili tamo, pripadnici nacionalne garde Ohajo su dolazili u Srbiju. Reći ću, između ostalog, da su tamo išli pripadnici naše najelitnije 63. padobranske jedinice da zajedno imaju taktičke i vojne vežbe.
Mislim da je to saradnja koja može i Vojsci Srbije i Vladi Srbije i Srbiji da služi na ponos. Te činjenice sam želeo da iznesem ovde isključivo zbog građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Pošto više niko ne želi reč, zaključujem načelni pretres.
Određujem pauzu. Završetak je prepodnevnog dela. Rad nastavljamo u 14.45 časova, načelnim pretresom 9. tačke dnevnog reda - Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu. Hvala vam.
(Posle pauze – 14.45)