Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, gospodine Arsenoviću.

Ovo je isto jedan od tih amandmana koji daju neku novinu u smislu stimulisanja mera. Predložio sam da se vojniku koji je vojni rok odslužio sa oružjem – vreme provedeno na služenju vojnog roka uračunava u radni staž. To bi bila jedna od značajnih stimulativnih mera, po meni, da se mladi ljudi opredeljuju za služenje vojnog roka pod oružjem.
Obrazloženje koje je povodom mog predloga dato, po meni, ne stoji, mislim da se ovo zakonom može regulisati, ovo bi bilo značajno i, na kraju krajeva, ne vidim razloga jer oni stvarno služe državi i na neki način treba im se i odužiti kroz taj radni staž.

Zahvaljujem, gospodine Arsenoviću.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo bih želeo da znam ko je davao odgovore na ove amandmane  narodnih poslanika, posebno, ko je pisao obrazloženje?
Neka obrazloženja stvarno nemaju veze sa amandmanima i onda bi bilo malo i diskutabilno razmatrati obrazloženja ili voditi diskusiju po tom pitanju.
Ali, elem, da ne bih trošio vreme, moj amandman se odnosi na posebna prava po osnovu služenja vojnog roka sa oružjem, u kome tražim da se vojniku koji vojni rok služi u skladu sa ovim zakonom – obezbedi dodatak za novčana primanja iz člana 91. Zakona o Vojsci Srbije.
U datom predlogu kaže se: ''Vojniku koji vojni rok služi u skladu sa ovim zakonom,'' (sa oružjem) ''obezbeđuje se dodatak na novčana primanja iz člana 91. Zakona o Vojsci Srbije.'' Treba uzeti u obzir i to da u ovom predlogu zakona nema posebnih prava za lica koja služe vojni rok bez oružja, kao što to ima, metaforično u članu 67. stav 2. koji, tačnije, deli ove dve vrste vojnih obveznika, pročitaću, na kraju, član 67. stav 2, koji kaže: ''Vojniku na služenju vojnog roka sa oružjem ili bez oružja pripadaju troškovi putovanja prilikom korišćenja redovnog i nagradnog odsustva'' i tako dalje. Ako postoji terminološka razlika da se ne zloupotrebi ovo da li je vojnik u vojnoj službi sa oružjem ili bez, svakako se slažemo sa tim da u vojnom roku imaju svi novčana primanja u skladu sa članom 91. Zakona o Vojsci.
Pošto je ovim zakonom predviđeno da vojni rok bez oružja mogu služiti samo žene koje su izrazile želju da odsluže vojni rok, zatim, verska lica priznatih verskih zajednica u Republici Srbiji, lica sa ograničenom sposobnošću, smatram, i u ime SRS, da ovoj kategoriji vojnika, takođe, treba obezbediti novčana primanja u skladu sa članom 91. Zakona o Vojsci, kako ne bi bilo nedoumica da ovi koji ne služe vojni rok sa oružjem imaju finansijskih problema u toku služenja vojnog roka.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, od vas tražim da me dobro pratite, a nisam iz Čačka, Čačak je lep, kao uostalom i cela naša otadžbina, ali sam video da se trudite da razumete principe SRS, no, niste to u dovoljnoj meri savladali, zbog toga samo i tražim da me pratite.
Kada je kolega Munjić podneo amandman na član 42, i tražio da to radi Ministarstvo odbrane, a ne neko drugo ministarstvo, vi ste to rekli – pa da me onda kritikujete. Ne, vi niste razumeli princip SRS. Ministarstvo odbrane je postojalo i pre ministra Dragana Šutanovca, i sada, postojaće, naravno, i posle toga.
Podneo sam amandman na član 47. stav 2, ovog zakona, i nismo rekli da Ministarstvo odbrane nema pravo da donese odluku u vezi posebnih prava vojnika koji služe sa oružjem. Inače, da vas podsetim, po nama članovima SRS, prava regruta i vojnih lica su opšta i posebna, posebna su, za nas je pre svega, služenje vojnog roka pravo, pa tek onda vojna obaveza. To je uspostavljeno zakonom. Ali, postoji posebno pravo vezano za novčanu naknadu i samo da to ne čini pojedinac, da ne čini ministar, nego da čini Ministarstvo odbrane.
Ukoliko ste pažljivo slušali, gospodine ministre, od danas pa nadalje, naučićete jedan princip SRS. Zahvaljujem vam.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Htela bih samo da vas obavestim, pre nego što dam reč gospodinu Mariću, da smo u direktnom prenosu do 17.50 časova, još, praktično, jedan govornik može da govori, pa predlažem da danas završimo u 17.50 časova, a sutra u 10.00 časova da nastavimo sa radom. U direktnom prenosu smo, u to vreme se intonira naša himna, počinje jedna značajna sportska manifestacija.
Izvolite, gospodine Mariću.

Izvinjavam se, koliko još vremena imam tačno, do televizijskog prenosa?
Iskoristiću ovu priliku da ukažem na činjenicu da pojedinim zakonskim rešenjima i svojom ukupnom politikom, vi na direktan i indirektan način, vređate srpsku vojničku tradiciju i tekovine oslobodilačkih ratova.
Posledica te politike jeste činjenica da mi 20. oktobar i dolazak u Srbiju predsednika bratske Rusije, gospodina Dmitrija Medvedeva, dočekujemo sa glavnim gradom Srbije, bez ulica sa imenima ruskih generala. Da bi sramota, koju ste vi načinili, bila što manja Odbornička grupa SRS u Skupštini grada Beograda podnela je Predlog, Komisiji za spomenike i nazive ulica i gradova i trgova, da se beogradskim ulicama vrate nazivi sa imenima ruskih generala.
Iskoristiću ovo vreme da pročitam Predlog – ''Na osnovu člana 10. Odluke o utvrđivanju naziva ulica i trgova na teritoriji grada Beograda podnosimo inicijativu da se ulici Južni Bulevar promeni naziv u – ulica Bulevar Crvene armije, ulici Resavska promeni naziv u – ulica Generala Ždanova, ulici Severni Bulevar promeni naziv u – ulica Maršala Tolbuhina.
Obrazloženje – Združene jedinice Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije su u beogradskoj operaciji nanele težak poraz nemačkoj armijskoj grupi. Beogradska operacija to jest beogradska ofanziva jedna je od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Operacija koja je trajala od 12. do 20. oktobra 1944. godine predstavljala je deo obimnog operativnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Združene jedinice su u ovoj ofanzivi oslobodile Beograd i velike delove Srbije.''

Gospodine Mariću, i vreme, a i sadržaj je apsolutno neusklađen sa tačkom dnevnog reda.
Samo da kažem da se radi o utakmici, rukomet je u pitanju, Srbija – Grčka.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova. Zahvaljujem.