Radi istine, Zoran Đinđić, nikada nikoga nije pozivao da bombarduje Srbiju. Zoran Đinđić se sklonio iz Srbije u trenutku kada je bilo jasno da će režim u kome ste i vi participirali da ga ubije, kao što je ubio Slavka Ćuruviju, kao što je ubio i veliki broj ljudi 90-tih godina. Sklonio se u Crnu Goru, a porodica mu je bila u Valjevu, Valjevo je bio grad koji je najviše bombardovan 1999. godine.
Crna Gora je bila bombardovana i u to vreme, tako da kad govorite da je pobegao iz Srbije, morate znati da je pobegao od vas i od onih koji su, zarad vaše vlasti, ubijali po Srbiji. Hvala bogu, tada je uspeo da se spase. Nažalost, nakon toga nije.
Što se tiče dobrovoljaca, to nije tajna. To možete pročitati, molim vas gospođo Radeta da mi ne dobacujete dok govorim. Vojislav Šešelj je vršio upisivanje dobrovoljaca za podršku američkoj vojsci u ratu protiv Iraka u Prvom zalivskom ratu, sa delegacijom svojih istomišljenika, išao je u američku ambasadu da ponudi svoje jedinice. Nisu znali da li je došao iz neke ustanove ili sa ulice, pa su ga tako i tretirali i rekli mu da se obrati na nekom drugom mestu, da njemu pomoći tu nema. (Aplauz.)

Narodni poslanik Saša Dujović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč.

Reklamiram član 103. stav 1, koji kaže: ''Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.'' Imam obavezu, u okviru vremena za reklamiranje Poslovnika, da kažem u ime preko stotine hiljada ratnih dobrovoljaca koji su položili svoje živote 90-tih godina na oltar za spas srpskog naroda, da se ne ponovi 1941. i 1945. godina, braneći srpski narod preko Drine, pretežno u Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, da smo to časno i pošteno radili, jer sam i ja sam jedan od njih.
Drugo, želim da demantujem jednog prethodnika koji je izjavio da je Srbija imala nekakve logore. Lično znam, a i siguran sam i državni organi, na teritoriji Republike Srbije nikakvi logori, ni za kakve zarobljenike, nisu postojali. Čisto, radi javnosti, i radi toga da se zna šta je istina.

Da li još neko želi reč o amandmanu na član 37?
Nemate pravo na repliku.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović nema prava na repliku.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Objasnite zašto.)
Molim vas da ne dobacujete.
Narodna poslanica Vjerica Radeta krši član 104. Molim vas da prestanete, inače ću biti primorana da izreknem meru prve opomene. Gest koji ste pokazali, taj gest je nedozvoljen u Skupštini, meni nije primeren i nikad neće biti korišćen, a vas molim da svoje gestove i svoje ponašanje primerite članovima Poslovnika na koje ste obavezani kao narodni poslanik.
Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Molim vas, ono što bude duže od dva minuta od poslaničkog kluba, a ne od mojih 15 minuta kao ovlašćeni, to ću da potrošim kod sledeće tačke dnevnog reda.
Što se tiče DSS, mi smo već više puta rekli da Predlog ovog zakona, kao i prethodni onaj zakon o radnoj i materijalnoj obavezi smatramo korakom napred i da su u suštini mnogo bolji nego što je bila do sada situacija, što ne znači da hvalimo Vladu Republike Srbije.
Jedna lasta ne čini proleće. Vojsci se ne može mnogo pomoći ako država bankrotira, jer onda neće biti novca ni za Vojsku ni za profesionalizaciju Vojske, a da ne pričamo da ne dobija i onako i ovako, jer je vladajuća većina odbila amandmane koje sam dao na Predlog budžeta, da Vojska dobija minimum 2,5% onoga što je novac u budžetu za svoje potrebe. Uvek dobija manje, ali nekako vladajuća većina nema sluha da to učini i da pomogne ministru u ovom radu, da pomogne Vojsci Republike Srbije, a vidim da su svima puna usta Vojske Republike Srbije, tradicije itd.
Moram da kažem da se mi iz DSS se odavno zalažemo za profesionalizaciju Vojske, ustavna je obaveza da omogući civilno služenje vojnog roka, lično više poštujem muškarce koji služe Vojsku, nego koji civilno služe Vojsku. Ali, to je njihovo ustavno pravo, svi smo zajedno za taj Ustav glasali.
Sa druge strane, isto ta doktrina naoružanog naroda, moram da kažem, slušam to ovde već dve nedelje, pa to je toliko zastarelo i ako pričamo o tradiciji, i ako pričamo o nečemu što nas je istorija naučila, uvek je mnogo bolji dobro naoružan i dobro obučen vojnik jedinice i Vojska bez obzira na broj, nego ne znam nekoliko miliona ljudi kojima tutnete puše u ruke a oni nemaju pojma šta sa tim da rade. Služio sam Vojsku i učesnik sam u ratu, kada je bila odbrana naše države od zločinačkog napada NATO pakta, nezakonitog, slažem se sa gospodinom iz SPO. Pravo da vam kažem, pored mene je bilo vojnika koji su, kad bi god pukla bomba – svako zna da je vojniku bolje da ima pored sebe isto tako sposobnog vojnika da se bori, nego nekoga na koga ne može da računa, pa ne znam koliki da im je broj.
Leonida se suprotstavio sa par hiljada vojnika celom carstvu, zna se šta je radio dok nije bila izdaja u pitanju. Aleksandar Makedonski je sa deset puta manje vojnika pobedio, pričam kad je još bilo važnije imati profesionalnu vojsku nego naoružani narod, sa deset puta manje vojnika je pobedio persijskog cara Daria u bici za sat vremena. Kada su se za vreme vladavine oca Cara Dušana sudarile dve vojske, Bugari i Turci sa samo jednim odredom dobro obučenih strelaca, mladih vojnika, plemića srpskih, tada je carević princ Dušan sa jednim napadom, sa jednim odredom, naterao celu bugarsku vojsku u bekstvo.
Znači, imamo mi na mnogo toga da se pozovemo, mnogo toga je poznato. Zna se, jedna profesionalna vojska je mnogo jača. Mi u DSS i dok smo bili vlast trudili smo se, koliko smo mogli, da to napravimo i učinimo i toga treba da bude i dalje. Sa tim treba da se nastavi i treba podržati državu u tim nastojanjima, upravo da bismo kao vojno neutralna zemlja imali sposobnu Vojsku da ispuni sve ono što su njene i ustavne obaveze, i prema državi i narodu.
Što se tiče ovih amandmana, mi smo podneli samo dva amandmana na ovaj zakon i oba su odbijena. Moram reći da se ovde vidi da su odbijena na način koji isključuje jedan drugi. Obrazložiću, videćete koliko je nelogičnosti u načinu na koji su odbijeni. Recimo, tamo gde smo rekli da treba član 4. da se briše, jer smatramo da se regrutu sugeriše podnošenje prigovora savesti, dakle, kada dođe regrut, u ovom zakonu se predviđa da je službenik kome dođe regrut prvi put da se prijavi obavezan da mu kaže za prigovor savesti. Zašto bi bila obaveza?
U odgovoru nama se kaže da je to ustavno pravo svakog. Jeste, ali zašto bi bila obaveza službeniku da mu kaže da ima pravo na prigovor savesti. To je isto kao da kažete da je obavezan sudija, kada neko izgubi krivični spor, da onome ko je oštećen u tom krivičnom sporu, mora da kaže da ima pravo da podnese i građansku parnicu i tako dalje. Ne piše da mora. Možemo koliko god hoćete primera da damo.
Sada upravo govorim o amandmanu gde smo mi predložili da se u članu 38. "Organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba dužna je da licu u civilnoj službi obezbedi prava propisana u članu 34. ovog zakona." Dalje tu se navodi šta lice radi u toj organizaciji. Mi smo hteli, baš zato što ne vidimo da jasno stoji, jer mi u DSS smatramo da je najvažnije kod civilnog služenja vojnog roka da onaj ko se opredeli da na takav način služi vojni rok obavezno, barem, završi ono što se zove obuka iz civilne zaštite. To je ono što je najvažnije.
Zbog toga smo mi želeli da se precizira da je ona organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba, dužna da, u saradnji sa teritorijalnim organom Ministarstva odbrane, obezbedi da lice u civilnoj službi završi obuku za obavljanje poslova civilne zaštite. Znači, ona organizacija u koju se uputi, dužna je da mu sugeriše. Praktično, kao što piše u članu 4. Tražimo da mu sugeriše ili da je dužna da obezbedi da to lice završi obuku za obavljanje poslova civilne zaštite.
U odgovoru na ovaj naš amandman kaže se da je to već uređeno u članu 41. i da se zato ne prihvata, s obzirom na to da se obuka za obavljanje poslova civilne zaštite obavlja van organizacija ili ustanova u određenim terminima i u trajanju od najmanje 14 dana, organizacija ili ustanova je dužna da lice u civilnoj službi uputi na obuku za obavljanje poslova civilne zaštite, na zahtev teritorijalnog organa Ministarstva odbrane. Mi smo baš to i napisali, da je dužna da uputi. U članu ne piše.
Podsećam vas u samom članu 38. ne piše da je dužna, a u odgovoru nama se kaže da to već piše u članu 41. Čitao sam član 41, koji kaže:
"Obuka za obavljanje poslova civilne zaštite obuhvata stručno osposobljavanje za izvršavanje zadataka" i tako dalje.
"Program, postupak i način organizovanja i izvođenja obuka za poslove civilne zaštite u trajanju od najmanje 14 dana, odnosno 84 nastavna časa, kao i druga pitanja od značaja za obuku, na predlog organa nadležnog za poslove civilne zaštite, propisuje ministar odbrane.
Obuka za obavljanje poslova civilne zaštite se po pravilu izvodi u mestu vršenja civilne službe.'' Ako ne, onda u najbližem.
"Lice u civilnoj službi koje se ne osposobi za poslove civilne zaštite upućuje se ponovo na obuku u prvom narednom terminu".
Dakle, ovde ne piše ono što mi tražimo u članu 38, a u obrazloženju nam se govori da piše da ta organizacija šalje na obuku. Sve piše, da propisuje ministar i da su dužni da obave, ali ne piše koga, zašto se ne bi toj organizaciji, recimo, bolnici, rekao sam da znam za slučaj da je čovek služio civilnu vojsku u službi 988, zašto ne bi bila pošta ili ''Telekom'' u obavezi da ga upute na obuku, to je jedna mogućnost više, da se obaveže onaj ko preuzima civilno vojnika da ga uputi na ovu obuku, a ne da gubimo vreme i da onda utvrđujemo da li je on završio tu obuku iz civilne zaštite ili nije, pa da ga naknadno zovemo ponovo da završi i da pravimo trošak administraciji.
Jednostavno, jedno uputstvo, zakonska obaveza – izvolite, gospodo, kada se to radi, morate i da mu kažete i da je obavezan da završi civilnu zaštitu i da ga uputite onom organu koji je dužan da to uradi.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 40. ovog zakona o civilnoj službi, i to sa idejom da se taj član briše.
Suština ovog zakona je da se da legitimitet za uništavanje Vojske Srbije. Od postanka civilizovanog sveta i civilizovanog društva postojala je jasna distanca između vojnih i civilnih ustanova. Jasno je da iz toga proizilazi da sve što je vezano za Vojsku podrazumeva i oružje i uniformu, dok to nije slučaj kada su u pitanju civilne institucije.
Međutim, ovaj zakon koji se danas nalazi pred nama pokušava da dokaže nemoguće, a to je da neko ko nikada nije video ili pipnuo niti oružje, niti uniformu, da je vojnik. Zaista smatram da neko ko nije imao oružje u rukama i nije nikada obukao uniformu, da ne može biti vojnik i da je to zaista tako, evo, pitam ovde prisutnog ministra – da li će takva lica koja su služila vojni rok na civilni način pozivati na vojnu vežbu i ako ih bude pozivao, šta će raditi oni na toj vežbi?
Recimo, mi znamo da u setu ovih zakona razmatramo i Zakon o odlikovanjima. Da li će takva lica dobijati odlikovanja, unapređenja itd?
Iz tog razloga, SRS je apsolutno protiv donošenja ovog zakona. Smatramo da je zakon nepotreban, a materija koja se u njemu tretira može se regulisati i drugim zakonima, a jedan od njih je i zakon koji smo razmatrali pre ovoga, a to je ovaj zakon o vojnoj i materijalnoj obavezi. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho.

Dame i gospodo poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 41. kojim sam predložio njegovo brisanje.
Kao što je malopre rekla uvažena koleginica Gordana Pop-Lazić, gospodine ministre, predlažem da što pre povučete ovaj zakon iz procedure zbog svega onoga što se dešava u Vojsci. U stavu 1. navodi se da se lice u civilnoj službi obučava za obavljanje radnih zadataka koji su u delokrugu organizacije ili ustanove, kao i za obavljanje poslova civilne službe.
SRS je veoma zainteresovana za informaciju – u koje se to organizacije ili ustanove upućuju lica na služenje civilne službe, koje su navodno u interesu za odbranu zemlje? Po vama, gospodine ministre, lica u civilnoj službi mogu da rade sve sem da brane otadžbinu.
Služio sam vojni rok 18 meseci i kada su vaši prijatelji sa Zapada počeli da rasturaju Jugoslaviju, ja sam sa ponosom, i ponosan sam što sam dobrovoljac SRS, otišao da branim braću Srbe od ustaškog noža. (Aplauz.)
Zahvaljujući mom bitisanju 18 meseci u Vojsci, vratio sam se živ svojoj porodici, svojoj SRS i svojoj Srbiji. A da sam bio u civilnoj službi, za šta se vi zalažete, možda i ne bih bio ovde. Civilna služba je samo jedan deo što morate da ispunite prema EU. Uvek Srbija kada je htela da se brani i dokle god je bilo patriota, bez ikakvih civilnih ili bilo kojih službi, išao je svaki Srbin i svaki građanin Srbije i ići će da brani Srbiju. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč?
Narodni poslaniče, vi ste se javili za sledeći amandman?
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović.