Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava koja se danas vodi ovde o amandmanima na Predlog zakona o civilnoj službi je u velikoj meri besmislena.
Mi razgovaramo o jednom predlogu zakona koji je ceo od prvog do poslednjeg člana suprotan Ustavu Republike Srbije. Ovim predlogom zakona u pravni sistem Republike Srbije pokušava se uvesti jedna kategorija koju Ustav Srbije ne poznaje. Ono što poznaje Ustav Srbije jeste Vojska Srbije kao jedan specifičan državni organ i podrazumeva dva vida služenja u Vojsci Srbije. Jedan vid služenja je onaj klasičan koji je star vekovima, to je služenje Vojske sa oružjem i drugi vid služenja vojnog roka jeste služenje vojnog roka bez oružja. Predlogom zakona uvodi se neka treća kategorija koju Ustav Srbije ne poznaje, a to je tzv. civilno služenje vojnog roka ili civilna služba u Vojsci Srbije.
Taj famozni član 45, na koji se poziva predlagač zakona, i koji je tobože osnov zašto treba odbiti sve amandmane SRS glasi ovako: "Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oruža. Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom". Dakle, jedina mogućnost koju dopušta Ustav Srbije jeste da neko služi Vojsku, ali da ne nosi oružje. Ali da neko uopšte ne ide u Vojsku, odnosno da obavlja tu tzv. civilnu službu, to Ustav Srbije ne dopušta.
Iako je Srbija zaista pravna država, mada mi sumnjamo da jeste, nažalost, Ustavni sud će morati ovaj zakon ukoliko ga vi usvojite da stavi van snage, zato što uvodi neku kategoriju koja je direktno suprotna Ustavu. E, sada, da ironija bude veća, predlagač zakona se upravo poziva na član 45. i navodno je član 45. Ustava razlog zašto treba odbiti naše amandmane.
Ne, član 45. Ustava je razlog zašto treba prihvatiti sve amandmane SRS, zato što se amandmanima SRS štiti i brani ustavni poredak Republike Srbije. (Aplauz.)

Trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da je u toku ove poslepodnevne rasprave gospođa predsedavajuća izigravala političkog advokata gospodina ministra odbrane, pošto on očigledno nije dovoljno sposoban da se sam brani od napada opozicije, evo, ja ću da kažem ono što je Vojislav Šešelj izneo na konferenciji za štampu SRS koja je održana, u sredu, 29. avgusta 2001. godine, o tome šta se dešavalo u Srbiji 1999. godine i ko stoji iza pojedinih ubistava.
Ja sam danas podneo Ministarstvu unutrašnjih poslova...

Narodni poslaniče, podsećam vas na obavezu da narodni poslanik koji dobije reč govori o dnevnom redu i upozoravam vas da nepoštovanje člana koji propisuje da se govori o dnevnom redu povlači za sobom obavezu predsedavajućeg da se izriču mere opomene.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  mislim da svi građani Srbije mogu da vide kako se poštuje dostojanstvo ove Narodne skupštine i koliko u Srbiji ima demokratije. Zaista je uveden ''ćut parlamentarizam'' u Srbiju, čim kažete nešto …

Narodni poslaniče, u prethodnom javljanju sam vas upozorila da ste u obavezi da govorite o temi koja je na dnevnom redu, sada vas upozoravam drugi put, na dnevnom redu je amandman na član 65. koji ste vi podneli kao narodni poslanik, a amandman glasi: „Član 65. briše se“. Molim vas da u svom sledećem javljanju obavezno poštujete član Poslovnika koji propisuje da moramo da govorimo o tačkama dnevnog reda.
Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je tužna država u kojoj ministra odbrane brani jedna osoba suprotnog i nežnijeg pola.
Obavestio sam ih u prvom dopisu da su Zoran Davidović-Ćanda i Branko Jevtović-Jorga, ubili Slavka Ćuruviju …

Narodni poslaniče, izričem vam prvu opomenu zbog nepoštovanja člana Poslovnika koji propisuje da je poslanik obavezan da govori o tački dnevnog reda.
Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, mislim da je ovo najbolja slika kako DS zamišlja demokratiju i parlamentarizam u Srbiji, ali dobro, mislim da su građani Srbije još 2001. godine dobili sva potrebna obaveštenja i informacije upravo od Vojislava Šešelja.
Što se tiče Predloga zakona o civilnoj službi, jasno je da je on usmeren protiv elementarnih, nacionalnih i državnih interesa Srbije. Dakle, Ustav Srbije ne poznaje nikakvo civilno služenje vojnog roka, da je ustanova civilnog služenja postojala, recimo, u vreme srpsko - turskih ratova, da je postojala u vreme Prvog i Drugog svetskog rata, pitanje je da li bi danas bilo Srbije.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, ono je više logičko-jezički problematično nego pravno. Sada ispada, onaj koji ide na civilno služenje vojnog roka, on ima savest, onaj koji ide u Vojsku on je nesavestan, pa onaj ko se opredeli da, umesto da nosi pušku i da služi Vojsku, čuva babe u staračkom domu – on je savestan čovek, a onaj ko, recimo, brani granicu Srbije prema Bugarskoj ili prema Rumuniji, on je nesavestan. Sada vidite do koje mere je Vlada Srbije Vojsku Srbije zaista svela na apsurd.
Dalje, ovim Predlogom zakona se potpuno širi lista uslova pod kojima neko može da služi Vojsku bez oružja, na stranu to što vi poistovećujete služenje Vojske bez oružja sa civilnim služenjem, očigledno ste pobrkali babe i žabe. Ovde se radi o tome da vi proširujete Predlogom zakona nešto što je Ustavom regulisano.
Ustav kaže – može neko da služi Vojsku bez oružja, ali samo iz verskih ili drugih ubeđenja, a vi u Predlogu zakona kažete – iz verskih, moralnih ubeđenja ili iz drugih razloga. Sada se postavlja pitanje – koji je to drugi opravdan razlog? Dođe mamin i tatin sin u Ministarstvo odbrane i kaže – ja sam emotivno vezan za svoje zlatne ribice u akvarijumu, ja ne mogu od njih da se odvojim i da služim Vojsku.
A vi ćete da kažete – pa, to je opravdan razlog, vezan je za svoju mačku, za svog psa, za svoj kompjuter, za svoj laptop, za svoje igrice, kako dete da ide u Vojsku. Vi ćete da kažete – to je opravdan razlog, nemoj da ideš da služiš Vojsku, nego kao tobože idi na civilno služenje vojnog roka.
Ne znam u kojoj državi na svetu kojoj preti agresija, kojoj preti gaženje njenog teritorijalnog integriteta mogu da se dese ovakve stvari. Ispada da Srbija nema nikakvih bezbednosnih izazova, da niko ne ugrožava naš teritorijalni integritet, da nema nikakvih paravojnih formacija na teritoriji Srbije, da nije okupiran deo Srbije od strane šiptarskih terorista i NATO pakta, da niko ne preti teritorijalnom integritetu Srbije u Vojvodini i da sada mi možemo da se igramo sa Vojskom, da mešamo služenje Vojske sa oružjem, bez oružja, sa civilnim služenjem, da uvodimo nešto čega u stvari nikada nije bilo u srpskoj istoriji.
Jasno je da onaj ko danas glasa za Predlog zakona o civilnoj službi, glasa protiv toga da Srbija nema Vojsku, glasa protiv elementarnih nacionalnih i državnih interesa. Ne znam, gospodine ministre, da li ste vi upoznati sa činjenicom da su, recimo, Hrvatska i Albanija nedavno primljene u NATO pakt, ne znam da li znate da u Sremu, koji se naslanja na ovu neistorijsku granicu sa Hrvatskom, nema nijedne kasarne Vojske Srbije, sem u Sremskoj Mitrovici, a Hrvatska ušla u NATO pakt. A u Hrvatskoj se na hrvatskoj RTV direktno prenose koncerti Marka Perkovića-Tomsona, koji slavi Jasenovac i Staru Gradišku i Maksa Luborića i pokolje nad Srbima.
Šta će sutra biti ukoliko ta i takva Hrvatska u okviru NATO saveza krene da ostvari svoj plan – Hrvatska do Zemuna, ko će da brani građane Vojvodine, građane Srema, ko će da brani, na kraju krajeva, i pojedine beogradske opštine koje bi po tom hrvatskom planu trebalo da se nađu u ''nezavisnoj državi Hrvatskoj''?! Kada se kaže ''Hrvatska do Zemuna'', to znači i Novi Beograd i Zemun. Ko će da ih brani? Jedna kasarna koja ima 200 vojnika.
Vi se ovde nonšalantno odnosite prema ovom problemu, ne umete da uđete u argumentovanu raspravu sa narodnim poslanicima, nego vas štiti predsedavajuća time što ima moć da isključi dugme. Nije problem isključiti dugme jednom narodnom poslaniku, problem je što ćete vi da ugasite svetlo u Srbiji. Neće imati ko da brani ovaj narod. (Aplauz.)
Ali, lako je vama, vi imate rezervnu otadžbinu, vi ste 2000. godine dovedeni u Srbiju da uradite plan koji je smislio neko drugi i kada se taj plan završi, vi ćete da odete, ali ljudi koji žive u Srbiji nemaju gde da odu, to je razlika između vas, koje štiti to dugme na stolu predsedavajućeg, i ostalih građana Srbije, to je drastična razlika. (Aplauz.)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.