Vi jeste sad nešto, kao, rekli, ali zaista mislim da ste prekršili član 27. Poslovnika i način vođenja.
Prvo, gospodin Arsenović nam je uzeo dva minuta od onih 10 sati. Poslednji zakon o kojem ćemo raspravljati je veoma važan i verovatno će biti potrošeno 10 sati, a puna su nam usta priče o kontroli vojnobezbednosne agencije, a za amandman koji je prihvaćen on priča i brani njihovog Krkobabića. A sada ja moram da branim ministra iz DS i da kažem – nema beskućnika i niste u pravu, i troši se 25 miliona evra godišnje na rešavanje tih pitanja i neće niko da ide u Negotin i Zaječar da živi tamo, a kada bude došlo na dnevni red da se razmatra regionalni razvoj Srbije, vi ćete pričati o praznom prostoru na istoku Srbije, o Negotinu, o Zaječaru, o pravima penzionera. Kojeg ste vi penzionera zaštitili?! Da li znate koliko je manja kupovna moć penzionera u odnosu na prošlu godinu, a da ne pričam o pretprošloj godini.
Sada držite nekome predavanje i uzimate nam vreme koje je dragoceno, jer želimo da pričamo o još veoma važnim stvarima, a potrošiće se tih 10 sati za ove besmislene odredbe Poslovnika.
A vi ste to dozvolili, gospođo Čomić. Prvo, čovek je govorio o stvarima koje nisu tačne. Drugo, govorio je o amandmanu koji je prihvaćen i reč jednu nije rekao o tom amandmanu.
(Zoran Krasić, s mesta: Daj sama sebi opomenu!)

Narodni poslaniče, sugestija narodnog poslanika Zorana Krasića da sama sebi izreknem opomenu – bih, da ima razloga. Nema!
Narodnog poslanika mogu da prekinem, jer jedino predsedavajući ima pravo i slušam pažljivo, jer zaista ono što sam upozorila narodnog poslanika Konstantina Arsenovića, nakon što je završio izlaganje u svoja dva minuta, jeste da nije doveo u vezu neki deo izlaganja sa jučerašnje diskusije i svoj amandman koji Vlada jeste prihvatila, ali nisu prihvatili nadležni odbori, tako da se o njemu mora glasati, tako da on ima pravo na svoja dva minuta.
Ukoliko insistirate na prebrzom prekidanju poslanika, mislim da takva primena Poslovnika ne bi bila dobra i da poslanicima treba različito vreme da povežu različite teme, a da ipak govore o dnevnom redu i zbog toga je dva minuta narodni poslanik iskoristio.
Vreme do 10 časova – ima još 274 minuta, to je 137 amandmana u ovom trenutku na raspolaganju u okviru poslovničkog vremena, tako da narodni poslanik Arsenović i svi ostali koji žele da obrazlažu, obrazlagaće to u skladu sa Poslovnikom, naravno, i mojim pažljivim slušanjem.
Narodni poslanik Zoran Ostojić želi da govori o povredi Poslovnika.

Kažete da nema razloga da sebi izreknete opomenu, da vam pomognem. Član 103. je malopre prekršen. Nisam reagovao, ali sada moram.
Ne znam o čemu se radi, ali gubimo vreme, neće stići neki amandmani, recimo, o ovim vojnim tajnim službama zbog ovakvog gubljenja vremena. Kolega Munjić malopre priča o seljacima koji ne mogu da odlože vojnu vežbu, replicira mu ministar. Mi 15 minuta slušamo njihovu raspravu, ali to nema nikakvu vezu sa zakonom koji je na dnevnom redu, to je zakon koji je prošao. To je bio zakon koji je završen.
Polemika je, ali objektivno ste morali ste primetiti da pričaju i polemišu o zakonu koji nije trenutno na dnevnom redu. Raspravljamo o civilnoj službi, a ne o onom prethodnom zakonu.

Nije bilo kršenja Poslovnika ni u prethodnom slučaju, iz dva razloga. Prvo, vreme koje je na raspolaganju poslanicima za repliku ne ulazi u 10 časova koje je namenjeno Poslovnikom za raspravu u pojedinostima i jasno sam kazala da narodni poslanik dobija još jedno vreme za repliku i da može da potroši minut na čitanje, da bi bilo potpuno jasno o kakvoj se odredbi radi.
Ponavljam, sasvim striktno primenjivanje članova Poslovnika koji se odnose na obavezu narodnih poslanika da govore o dnevnom redu podrazumevalo bi raspravu bez ikakve živahnosti, i za to ćete, posle, morati da dajete nekom drugom predsedavajućem, mislim da narodni poslanici imaju prava i na svoj stil i da povežu stvari i da dokažu da su u temi dnevnog reda, ali na sebi svojstven način u okviru prava koje im omogućava Poslovnik.
Debata između ministra i narodnog poslanika Mirka Munjića je bila u okviru Poslovnika i biće dozvoljena svakom ko smatra da ministar nije dao dovoljno dobar odgovor na ono što on smatra da je pitanje, problem ili nedostatak u zakonu.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.
Izvinite narodni poslaniče, molim vas da se prijavite. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom zakonu o civilnom služenju vojnog roka imamo činjenicu da kompletnu evidenciju, recimo, redovnog, vanrednog, nagradnog odsustva, eventualno disciplinske sankcije, sprovodi odgovorno lice u instituciji i ustanovi u kojoj vojnik služi civilno svoj vojni rok. Čini mi se da je takvo rešenje u zakonu jako loše i da s obzirom na to da imamo već organizovane teritorijalne organe na nivou jedne, dve ili tri opštine, sve zavisi od broja regruta koje imamo, da je makar te poslove trebalo da rade ti organi. Znači, teritorijalni organ mogao da vodi brigu o tome da li vojnici koji civilno služe vojni rok svoja zakonom data prava ostvaruju na pravi način i da li ima zloupotreba po institucijama i ustanovama.
Iz neke dosadašnje prakse imamo jako puno primera, gde su vojnici na civilnom služenju došli ujutru, prijavili se i otišli kući, odgovorna lica vrše jako slab nadzor, u samom zakonu, nadzor kada je u pitanju vršenje civilnog vojnog roka je jako slabo definisan. Mislim da ćemo imati jako puno zloupotreba na terenu, jer veliki broj tih regruta je u stvari iz te sredine, iz te opštine i direktori tih institucija i ustanova koji su najčešće odgovorni ne žele da ulaze i da se zameraju sa regrutima, tako da će ovo rešenje, ovaj institut koji je dat u zakonu omogućiti mnogobrojne zloupotrebe i omalovažiće na neki način civilno služenje vojnog roka. Mislim da je to veliki propust u zakonu i da je trebalo da imate više razumevanja za ovaj amandman. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Sreto Perić i Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sintagma ''selo gori, a baba se češlja'' apsolutno je primenjena u ovom domu. Ministar je prisutan ovde prisutan sve vreme i to je nešto što je u redu, ali je puno neformalne komunikacije sa poslanicima, puno gestikulacije, što nije primereni i nije dobro. Danas smo ovde očekivali, i inače kada se raspravlja o Zakonu o vojsci i Zakonu o odbrani, da jedna grupa vojnika na odsluženju vojnog roka sa oružjem sedi na balkonu ovog visokog doma. Pretpostavljam da bi i kolegi Konstantinu Arsenoviću zaigralo srce, kao i mnogima od nas koji smo služili vojni rok sa oružjem.
Međutim, kolega Ostojiću, nije slučajno da se ovde pričaju neke priče koje nemaju mnogo veze sa ovim zakonima. Da bi prošlo nešto olako i jednostavno, ali sećamo se jučerašnje priče – deda je učestvovao u Cerskoj bici, pokazao junaštvo, nije otišao tamo i pozvao nekoga iz belog sveta da bi se tu obračunali, nego je branio svoju otadžbinu, a unuče danas sedi ovde, ili u kontinuitetu određeno vreme, i baš ga briga što prolazi ovakav zakon.
Ispred SRS nismo imali drugu mogućnost nego da podnesemo amandman na član 32. ovog zakona o civilnom služenju vojnog roka. Vidite šta se tu kaže – licu u civilnoj službi u toku vršenja službe može se odobriti putovanje u inostranstvo za vreme redovnog ili vanrednog odsustva, pa stoji dalje ko to odobrava.
Ministre, ne morate uopšte da odobravate odlazak u inostranstvo. Motel „Šarić“ na Ibarskoj magistrali je mnogo bliži nego bilo koje inostranstvo. Sve što treba da uradite ili završite tamo možete i ovde. Setite se, imate prijatelje koji su 2001. godine, odnosno malo kasnije, odlazili tu na preuzimanje vrlo važnih vojnih dokumenata, pa možete sada da to obavite ovde, da ne šaljete te koji navodno služe vojni rok u civilu da bi i ovo Vojske što ima sada na neki način dotukli.
Rekli ste, između ostalog, da se povećao broj lica koji žele da služe vojni rok sa oružjem.
Nije se povećao zbog vas kao ministra vojnog, nego, nažalost, povećao se zbog saznanja koliko je ova država ugrožena, kao i zbog mogućnosti i ljubavi da se odbrani svoja otadžbina. Hvala vam. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podnela poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom predlažem da se član 33. briše. U ovom članu govori se o mogućnosti da lice koje je upućeno na civilno služenje u neku ustanovu može podneti pisani prigovor Prvostepenoj, odnosno Drugostepenoj komisiji ukoliko se prema njemu postupa na nedostojan, nehuman i ponižavajući način. Komisija je dužna da preduzme odgovarajuće mere. Pitam, koje i kakve mere? U predloženom zakonu to nije definisano. Kakve ingerencije može da ima komisija na ustanove kao što su domovi zdravlja, bolnice, obdaništa, komunalna preduzeća, Crveni krst i slično? Da li će ove komisije smeniti direktore ustanova ako im neko u njima maltretira vojnika? Naravno da neće, jer nemaju nikakve ingerencije nad tim ustanovama.
Osim toga, služenje vojnog roka, obveznika u civilnim ustanovama nema nikakvu svrhu, niti je do sada postiglo neke rezultate osim što je izvor zloupotreba i od strane vojnika i od strane tih ustanova i preduzeća. Niti su to vojnici, ljudi, niti je obuka iz civilne zaštite u trajanju od 14 dana nešto što koristi i njima i drugima. Sa kojim pravom očekuju da neko drugi u slučaju potrebe oružjem brani njih i njihove porodice? Mislim da je bolje ove mladiće osloboditi vojne obaveze ako već nema načina da vojni rok služe u kasarnama. I ranije se vojni rok služio i mogao služiti bez obaveza nošenja oružja. Tako su oni imali osećaj pripadnosti Vojsci u toku služenja vojnog roka.
Šta predstavljaju vojnici u civilnim ustanovama? Kakav osećaj oni imaju? Potomci naših slavnih junaka odlaze na služenje vojnog roka u kasarne i nemaju prigovor savesti, kao što je nije imao ni moj pradeda, solunski borac, na čijem spomeniku ću dopisati – ''Borio se za slobodu Srbije u dva balkanska i Prvom svetskom ratu i nije imao prigovor savesti!'' (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.