Na član 76. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, imate reč.

Član 76. propisuje obaveze regruta i rezervista da u određenom zakonskom roku nadležnom vojnom organu prijave određene promene u svom statusu. Te promene i te obaveze su u Predlogu zakona navedene zbirno, a ja sam podneo amandman kojim predlažem da se te obaveze razdvoje, da u jednom stavu budu propisane obaveze regruta, a u drugom stavu obaveze rezervista, iz prostog razloga, jer smatram da se ne radi o istoj stvari.
Takođe, predložio sam brisanje određenih obaveza, za koje smatram da su naprosto suvišne.
Na primer, Predlogom zakona se, u stavu 1. tačka 3) člana 76, predviđa: „Regrut i lice u rezervnom sastavu su dužni da u roku od osam dana od dana nastale promene teritorijalnom organu kod kojeg se vode u evidenciji prijave: 3) svaku promenu zdravstvenog stanja značajnu za sposobnost za vojnu službu.“
Smatram da je u pitanju maltretiranje, ovo bi imalo smisla da je, recimo, stavljeno – svaku trajnu promenu zdravstvenog stanja. Dakle, kako jedan rezervista da zna koje su to zdravstvene promene koje su baš bitne za izvršavanje vojne obaveze.
Drugo, propisuje se obaveza da prijave vrstu i mesto obavljanja registrovane samostalne ili preduzetničke delatnosti. Smatram da je ovo potpuno suvišno, da ovo bukvalno nema nikakve veze sa vojnom obavezom.
Treća obaveza kaže, da prijavi i druge podatke od značaja za izvršavanje vojne obaveze. Ovde se opet postavlja pitanje kako jedan vojni obveznik, kako jedan pojedinac da proceni koji su to podaci od značaja za izvršavanje vojne obaveze? Trebalo je zakonopisac da ih navede.
Vi praktično idete iz krajnosti u krajnost. Na jednoj strani pojedincima dozvoljavate da ne služe Vojsku, da Vojsku služe bez uniforme i oružja, da nakon tog takozvanog odsluženja vojnog roka nemaju više nikakve obaveze prema odbrani zemlje, a na drugoj strani, ove savesne pojedince, koji korektno izvršavaju sve svoje zakonske obaveze, koji se moralno i odgovorno odnose prema odbrani zemlje maltretirate, između ostalog i propisivanjem ovakvih nakaradnih obaveza. (Aplauz.)

Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Reč ima gospodin Arsenović.

Gospodine predsedavajući, molio bih vas, ako je moguće, da one amandmane koje je Vlada prihvatila ipak naznačite. Ne javljam se zbog njih, da ne bi bilo..., konkretno, prethodni amandman, to nije prihvatio Odbor za bezbednost.
Ovaj amandman na član 82, moram povezati sa članom 85. jer su i vezani. Problem je tumačenja pojma radne i materijalne obaveze. Predložio sam da se izbriše ovaj stav 2 (pročitaću ga) koji glasi: ''Organi jedinica lokalne samouprave odgovorni su da obezbede neposredno zadovoljenje potreba građana u vanrednom ili ratnom stanju'' i tako dalje.
Šta su potrebe građena? To su valjda hrana, voda, zdravstvo, školovanje itd. Govorimo o širokom pojmu građana, a ne o onima koji podležu radnoj obavezi. Postavlja se pitanje da li je uopšte i mesto u ovom stavu, jer gde je onda tu pokrajina, gde je država itd? Prihvatio sam da to ostane u istoj definiciji i da se prebaci u Glavu V, odnosno bolje rečeno u Glavu IV, pošto je ovde štamparska greška, pod pojmom materijalna obaveza.
Smatram da je logično da ona ima tamo mesto, iako je i to diskutabilno, jer tamo se govori o Vojsci, pa je i tu problematično, ali ako već hoćemo da definišemo ovaj pojam, onda je za mene sasvim logično da se ovaj stav prebaci pod pojam ili pod poglavlje ''materijalna obaveza''.

Zahvaljujem. Na član 89. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 90. amandman je podneo Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Aleksandar Martinović.

Pre svega, gospodine Novakoviću, vidim da ste i vi i gospođa Slavica Đukić-Dejanović uveli jednu lošu praksu da ne čitate sve ono što biste trebali da pročitate, zato što narodni poslanici i građani Srbije koji prate ovaj prenos moraju da znaju kakav je stav Vlade o predloženom amandmanu i moraju da znaju da li Zakonodavni odbor smatra da li je amandman pravno moguć ili ne. Vi odmah prelazite na davanje reči podnosiocu amandmana, verovatno na taj način želite da skratite dužinu rasprave i da kupite vreme, ali ja bih vas molio da poštujete Poslovnik i da nam saopštite sve informacije koje su bitne, da bi narodni poslanici u danu za glasanje mogli da znaju da li će da podrže jedan amandman ili ne.
To što Vlada nije prihvatila amandman ne znači da narodni poslanici ne mogu za njega da glasaju. A da bi mogli da donesu pravu odluku u danu za glasanje, moraju da imaju sve informacije koje su bitne za donošenje tako važne odluke, jer se radi o zakonu koji reguliše jednu materiju koja je važna za svaku državu, pa važna je, valjda i za Republiku Srbiju.
Bilo bi lepo kada mnogi od ovih zakona ili neke njihove odredbe ne bi bile primenjene u praksi. Niko od nas ne bi voleo da dođe do rata, do vanrednog stanja ili do potrebe da se angažuje Vojska Srbije itd, ali tako nešto je nažalost u današnjem svetu i te kako moguće. Godine 1999. i, pre toga, verovatno niko nije mogao da pretpostavi da će NATO pakt da bombarduje jednu evropsku državu, pa se to desilo. I te iluzije o nekakvom večitom miru u Evropi očigledno nisu dovoljno osnovane.
Dakle, postoji mogućnost da se ovi zakoni zaista jednog dana primene u praksi, a da nam se ne bi desilo da se ne zna ko šta radi, bilo bi dobro da zakoni budu jasni, precizni, da građani Srbije već sada znaju kakve će im obaveze biti u slučaju da dođe do primene zakona, ovog i svih drugih zakona o kojima mi ovih dana raspravljamo. Nažalost, zakon nisu celoviti. Mi smo na to ukazali više puta. Mnoge odredbe koje moraju da budu regulisane zakonom biće regulisane podzakonskim aktima ministra. To nije dobro. Gomilanje podzakonskih propisa može samo da bude na štetu građana Srbije koji su vojni obveznici i na koje će ovaj i drugi zakoni o kojima raspravljamo biti primenjeni.
Još jedan apel na vas gospodine potpredsedniče, da narodnim poslanicima saopštite sve informacije koje prate jedan amandman, a ne da odmah prelazite na davanje reči. Imate vremena dovoljno, Poslovnik vam apsolutno daje mogućnost da se rasprava zaključi u nekom razumnom roku, ali nemojte i to malo vremena što nam je ostalo da nam ukidate time što ne kažete kakav je stav Vlade o predloženom amandmanu i kakav je stav Zakonodavnog odbora, odnosno nadležnog odbora za pitanja odbrane i bezbednosti. (Aplauz.)

Dakle, zarad javnosti, svi narodni poslanici, bez izuzetka, pre početka raspravljanja o amandmanima dobiju uredno i blagovremeno Izveštaj Vlade, Izveštaj Zakonodavnog odbora i Izveštaj nadležnog odbora, ukoliko nadležni odbor zaseda. Prema tome, svi narodni poslanici su potpuno obavešteni i imaju saznanje o tome koji je amandman Vlada prihvatila a koji nije, ili koji je Zakonodavni odbor proglasio pravno nemogućim.
Samo još jedno obaveštenje, danas ću odrediti pauzu u 13.30 do 14.30. Hvala.
Na član 91. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Radeta.

Moram najpre da vam kažem, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, da ste vi, ovo što ste malopre rekli, teoretski u pravu, ali bi trebalo da znate da mi ovde ne postojimo radi sebe, da smo mi narodni poslanici, predstavnici naroda, da je nas ovde poslao narod i da narod treba da zna i šta mi kažemo a i šta kažu odbori, i šta kaže Vlada.
Jedini način da se to sazna jeste upravo da se vi, poštujući Poslovnik, ponašate onako kako vam je malopre kolega Martinović rekao. Naravno, ja nisam njegov advokat, jer za tim nema potrebe, ali sam videli da se čovek javio da vam replicira, ali vi nažalost tako nešto ne dozvoljavate. Iz tog razloga sam ja i osećala potrebu da ovo kažem. Članovi od 89. do 95, ovog zakona, govore o radnoj obavezi u jedinicima radne obaveze i mi smo predložili brisanje tih članova. U ime poslaničke grupe predložila sam brisanje člana 91. zato što lica koja nemaju radnu obavezu ne mogu se pozivati ni u kakvim jedinicama, kako u mirnodopskim uslovima, tako i za vreme vanrednog ili ratnog stanja.
Vlada kaže da ne prihvata amandman zato što je nekim članovima Zakona o odbrani regulisana i radna obaveza. Opet podsećam, a i malopre sam to rekla, da nas ne obavezuje to što stoji u nekom drugom zakonu, jer zakoni nisu nepromenjiva kategorija, i to najbolje dokazuju ova vlada i ova skupštinska većina, tako da mi i sad imamo četiri-pet zakona u izmenama i dopunama, zakona koje smo doneli pre nekoliko meseci. Jedan od razloga je što je u tim zakonima bilo predviđeno donošenje podzakonskih akata i da su oni isključivo u nadležnosti ministra. To je predviđeno i u ovom 91. članu, ovog zakona ,čije brisanje predlažem.
Svi građani Srbije u medijima mogli su da se upoznaju ovih dana da ne mogu da se primenjuju ni zakoni o sudstvu, ni iz oblasti pravosuđa, ni Zakon o putnim ispravama, tako će biti i sa ovim zakonima, zato što predstavnici Vlade i skupštinska većina ne slušaju nas iz SRS kada kažemo da donosite nepotpune zakone, a samim tim i neprimenjive zakone, i samo pravite posao i Vladi i Parlamentu da trošimo vreme svaka dva meseca dopunjavajući neki zakon koji je već usvojen, a vi samo da stavljate recke koliko ste zakona doneli. I, nikada nećete da kažete koliko je zakona koji su samo izmene i dopune postojećeg zakona, a koliko izvorno novih zakona, što je zapravo suštinska obaveza rada svakog, pa i ovog, parlamenta. Hvala. (Aplauz.)

Hvala vama. Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Reč ima gospodin Arsenović.

Podneo sam amandman u smislu proširenja prava na pozivanje na obuku. Bolje da pročitam: ''Odluku za pozivanje i kontrolu jedinica radne obaveze u miru donosi ministar odbrane.'' To tako piše. Dodao sam – u slučaju vanrednog ili ratnog stanja sve komande jedinice Vojske Srbije do ranga bataljona, u svojim zonama odgovornosti, u skladu sa planovima upotrebe.
Mogu da uvažim da se amandman ne prihvata od strane Vlade, a ono što ne mogu da prihvatim jeste obrazloženje u kojem je iskazano nepoverenje prema Vojsci. Govorim o tome da se neprihvatanjem ovog amandmana sprečava zloupotreba od strane komandi jedinica i ustanova. To mi je neprihvatljivo.