Gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon, a i onaj prethodni, o kome smo danas diskutovali po amandmanima, Zakon o odlikovanjima, podrazumeva, pored nekog pravničkog znanja, i elementarno poznavanje istorije.
I ministar Milan Marković, a evo sada i gospodin Čotrić, kolektivni član DS-a, izgleda, istoriju slabo poznaju. Čuli smo od Milana Markovića danas kako je Orden takovskog krsta zamenjen Karađorđevom zvezdom 1876. godine, kada je, zamislite, srpski vladar bio knez Milan Obrenović. Jedan Obrenović je zamenio Takovski krst, koji podseća na njegovog rođaka, Karađorđevom zvezdom? Dakle, zaista je dramatično nepoznavanje istorije.
Sada se uveravamo da ni gospodinu Čotriću istorija nije baš jača strana. Gospodine Čotriću, Srbi su na teritoriju današnje Bugarske došli pre Bugara. Bugari su, pročitajte istoriju, tatarsko-mongolsko pleme, a slovenske osobine, slovensku kulturu i slovenski jezik nisu imali ni od koga drugog da prime nego od Srba. Čitajte malo Konstantina Porfirogenita. Pročitajte u njegovom delu "De administrando imperio" (O upravljanju carstvom) ko je prvi došao na te prostore.
Znam da su vama iz SPO poštapalica Vojislav Šešelj i Haški tribunal. Ali, samo da vam kažem nešto - da nije promenio dlaku, u Hagu bi se našao vaš predsednik. U optužnici protiv Vojislava Šešelja pominje se i Vuk Drašković. Pitajte njega kojom cenom je platio to što danas on nije u Haškom tribunalu. I nemojte vi iz SPO stalno nekome da delite moralne lekcije. Vrlo ste mala stranka i na izborima ne možete da dobijete nijednog poslanika sem da parazitirate na leđima DS-a. Vi ste u Srbiji poslednji koji može nekome da deli moralne i političke lekcije.
Dakle, uzmite malo istoriju, pročitajte nešto, saznajte nešto, pa onda diskutujte sa narodnim poslanicima SRS-a. Kao što vidite, mi smo se za ovu raspravu, a i za raspravu o Zakonu o odlikovanjima, vrlo temeljno pripremili. Ponavljam, ta rasprava, pored pravničkog znanja i te kako podrazumeva poznavanje istorije. Nažalost, gospodine Čotriću, vi se, sem u aforizme, ne razumete ni u pravo ni u istoriju.

Gospodin Čotrić ima reč.

Ova pitanja koja se odnose na postojanje pripadnika našeg naroda u nekim susednim zemljama je gradivo koje se uči u 3. razredu osnovne škole. Tako da vi to, očigledno, ne znate ni na tom nivou, a meni je to jako dobro poznata materija.
Davno pre vas sam čitao Konstantina Porfirogenita i nemojmo da se upuštamo u tu raspravu, da se pozivamo sada na tog vizantijskog istoričara. Bitne su činjenice sada, da li sada postoje pripadnici našeg naroda kao autohtono stanovništvo u susednoj Bugarskoj.
Više puta sam bio u Bugarskoj, imao kontakte sa predstavnicima naše ambasade u Sofiji i pokušavali smo na sve moguće načine da osnujemo neku organizaciju od pripadnika srpskog naroda, ali to su ljudi koji su se doselili u Bugarsku zbog posla u poslednjih 10 ili 15 godina. To su uglavnom poslovni ljudi, koji nisu bili zainteresovani za angažovanje na planu očuvanja nacionalne posebnosti. Tako da je činjenica to, a ne ono što je pre nekoliko vekova pisao u svom delu Konstantin Porfirogenit.

Gospodine Martinoviću, možete govoriti samo u okviru vremena poslaničke grupe. Nema osnova za repliku.

Gospodine Čotriću, očigledno ne znate šta znači pojam autohtoni narod. Autohton je onaj narod čija je teritorija.
Ponavljam, Srbi su na teritoriju današnje Bugarske došli pre Bugara. Istorijska hronologija vam to pokazuje. Bugari, gospodine Čotriću, na teritoriji današnje Bugarske, uopšte na Balkan, nisu došli kao slovenski narod. Oni su slovenizirani. Došli su kao tatarsko, odnosno mongolsko pleme, a slovenski jezik i hrišćanstvo primili su jer su došli na teritoriju koju je nastanjivao srpski narod.
Ima još nešto. Vi, gospodine Čotriću, izgleda da priznajete kada neka država nad pripadnicima jednog naroda izvrši genocid. To što je danas malo Srba u Bugarskoj, jeste posledica fizičkog genocida, duhovnog genocida i asimilacije. Pa sad vi kažete – znate, Srbi nisu autohtoni narod. A zapitajte se šta je posledica toga, odnosno ko je do toga doveo.
Srbi su apsolutno autohtoni narod - ne u Bugarskoj, nego na celom Balkanu. Kažete da ste čitali Konstantina Porfirogenita. Onda su vam, izgleda, te stranice u kojima govori o doseljavanju Srba na Balkan bile umazane jogurtom. Možda ste jeli burek i jogurt, pa vam je jogurt kanuo na tu stranicu, pa niste uspeli da pročitate.
Morate da uzmete delo od korica do korica i videćete iz dela Konstantina Porfirogenita da su jedina dva južnoslovenska, uopšte slovenska naroda koja su došla na Balkan, bili Srbi i Hrvati. Koji Hrvati? Čakavci, oni koji su bili na primorju. Vuk Karadžić u knjizi "Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona" kaže da su jedini pravi Hrvati čakavci. Oni su, kaže, ostaci Porfirogenitovijeh Hrvata, a svi ostali su bili Srbi.
Nažalost, tragedija istorije je tragedija delimično i nas kao naroda - što su od Srba nastajali Makedonci, Crnogorci, evo sad ovi prave Vojvođane itd. Ali su to sve Srbi, autohtoni od sedmog veka i u Bugarskoj, i u današnjoj Makedoniji, i u današnjoj Srbiji, i u današnjoj Crnoj Gori, i u BiH, i u Hrvatskoj. Ako je verovati Konstantinu Porfirogenitu, negde do reke Cetine.

Na naslov iznad člana 3. i član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić i Željko Tomić.
Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč.

Hvala lepo, gospođo predsednice. Ne znam šta ...

Gospodine Čikiriz, niste se prijavili. Morate se prijaviti. Imamo elektronski sistem već duže vreme.
Izvinjavam se, gospođo Vojić-Marković, očigledno nećemo stići. Sutra ćemo nastaviti.

Dobila sam reč.