Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li ste razmišljali da mi date odgovor na prethodno pitanje – da li je ovaj zakon uslov za evropsku integraciju?
Ali, svejedno, bez obzira na to, SRS je podneo amandman na član 22. Radi lakšeg razumevanja pročitaću šta piše u predlogu, a zatim objasniti na koji način je podnet amandman. U članu 22. piše: "Odlikovanje može nositi samo odlikovano lice, na propisani način".
To "na propisan način" je za nas sporno i želimo da to preciziramo, zato što želimo da zakonske propise razumeju svi građani Srbije, a ne samo oni koji su radili predloge i ne samo oni koji treba da usvoje taj zakon, pre svega mislim na narodne poslanike. Jer, nepoznavanje zakona škodi. To je vama, gospodine ministre, jasno i poznato.
Šta je predložio SRS? Preložio je da taj stav 1. člana 22. glasi: "Odlikovanje može nositi samo odlikovano lice, na način propisan ovim zakonom kao i podzakonskim aktima u skladu sa njim''.
Vlada nije prihvatila taj amandman i u obrazloženju kaže sledeće: ''Amandman se ne prihvata. ''Propisani način'' podrazumeva postupanje koje je u skladu za zakonskim i sa odredbama podzakonskih akata donetih za sprovođenje zakona''.
Ne pate poslanici SRS od toga da njihovi amandmani budu prihvaćeni, nego da zakonski predlozi budu što jasniji i na korist građanima Srbije. Nama bi bilo sasvim svejedno, kao što ste to više puta do sada učinili, da je prihvaćen isti ovakav ili možda sličan amandman koji je podneo neko ko čini skupštinsku većinu. Za nas je suština da nam zakonski propisi budu jasni i primenjivi u praksi, a ne da izazivaju zabunu i da ponekad niko živ ne može da se snađe u tim propisima.
I kada pokušavamo da preciziramo i jasno definišemo određene zakonske predloge, vi to ne prihvatate. A kao epohalno otkriće i veliki značaj ove vlade predstavljate to što će uskoro biti ukinuto ne znam ni ja koliko zakonskih propisa, a zatim će i Vlada ukidati svoje uredbe. Šta nam to znači kad izazovemo veliku zabunu, kada unesemo nesigurnost, a u momentu kada se donose zakoni, vi nećete to da prihvatite i nećete da poslušate.
Od ovog amandmana pa mislim i nadalje zakonske mogućnosti ministra Markovića mogu da dođu do izražaja, može da predloži prihvatanje ovih amandmana.

Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić. Gospođa Đerić ima reč. Izvolite.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, odnos Vlade prema ovom zakonu vidi se po tome što i u plenarnoj raspravi i danas u raspravi u pojedinostima, imamo, uz svo poštovanje prema gospodinu Markoviću i njegovom pravničkom znanju, ministra koji nije kompetentan da prihvati nijedan od amandmana, koji su zaista u skromnom broju i koji su pokušali da ovaj zakon učine smislenim.
Zakon ove vrste i ovog kvaliteta je trebalo da bude mnogo bolje urađen, mnogo preciznije i dobronamernije, jer to je zakon koji ne treba da posluži jednoj vladi, nego bi trebalo da služi i opslužuje vrline ovog naroda u dugom periodu koji je pred nama.
U ime kritike ovog zakona imamo mnogo suvislih komentara, ali podsetila bih samo malobrojne prisutne kolege poslanike da je i sama gospođa Nada Kolundžija u plenarnom zasedanju izrekla skepsu po pitanju ovog zakonskog predloga. Mislim da je Vlada malo požurila ili, kako to u narodu kažu, malo preletela, u želji da donese što više zakona, da se taj broj enormno uveća, pa se u ime tog kvantiteta u potpunosti zanemario kvalitet. Skroman broj članova ovog zakona to pokazuje.
Podnela sam amandman na član 22, koji se odnosi na to da odlikovano lice može da dobije prepis povelje o dodeljenom odlikovanju ukoliko pod nekim okolnostima izgubi odlikovanje ili se ono ošteti, uz odgovarajuću naknadu, i tražila da se reči ''uz odgovarajuću naknadu'' brišu.
Obrazloženje koje sam dobila za odbijanje tog amandmana glasi ovako: „Amandman se ne prihvata. Predviđena naknada je simboličkog karaktera i vezana je prevashodno za obavezu odlikovanog lica da odlikovanju pridaje odgovarajući značaj i tako postupa sa njim''.
Simbolična naknada je smešna, jer ne može da nadoknadi u budžetu neku ozbiljnu cifru, koja je već dugo nedostatna. A odlikovano lice je uzoran, požrtvovan građanin, koji je svojim životnim delom zaslužio da bude odlikovan, istakao se u odnosu na sve ostale, i zaista sumnjam da bi bez ozbiljnog razloga došao u situaciju da traži da mu se ponovo izda taj ispis. Ne može neka kancelarija da se vaspitno-obrazovno odnosi prema odlikovanom licu. To su izuzetni građani, koji su uzor svima, pa i onima u Kancelariji ordena.
Zaista je ovaj amandman trebalo prihvatiti, jer ta simbolična naknada koju treba neko da plati već je obrazloženjem za odbijanje pokazala da taj novac ništa ne predstavlja, ništa ne donosi, a u samom odnosu prema odlikovanom licu mnogo toga kvari.
U moru amandmana koje niste prihvatili, koji su zaista suvisli i trebalo je da ovaj zakon poprave, ako se on ikako popraviti može, jer smatram da je ovo jedan od najlošijih zakona koje smo do sada imali u ovom sazivu pred sobom, ovaj amandman bi bar donekle pokazao elementarno poštovanje odlikovanih građana, onih građana koji zaslužuju da budu i treba da ostanu i primer i uzor svima.
Dakle, ovo je jedna sitnica koja je samo pokazala tu pravnu suvoparnost i taj činovnički odnos prema nečemu što predstavlja vrlinu u ovom društvu. Sistem odlikovanja, sistem nagrađivanja, u stvari ima taj vaspitni odnos, i on treba da stvori i razvije određene vrednosti za kojim svako društvo vapi, pa i naše.
Dakle, mi na ovaj način treba da pokažemo kakav je odnos države, kakav ugovor će država da napravi sa svojim građanima koji su u svakom slučaju izuzetni po svojim vrlinama.
Ovaj deo u ovom članu, koji je inače čak i zarezima odvojen i samim tim pokazuje da je on u tom članu i u tom stavu višak, jeste možda najbolja legitimacija ovog zakona. Zbog toga ovaj zakon ni u celosti, ni u pojedinostima, ne možemo podržati glasanjem..

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Vlada je prihvatila amandman.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović. Vlada nije prihvatila amandman. Gospodine Dujoviću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. Član 24. je jedini član u ovom predloženom zakonu koji reguliše oduzimanje odlikovanja i ovde je jasno, bar bi trebalo da je jasno, stavljeno da se odlikovanja oduzimaju zbog određenih postupaka odlikovanih lica.
Moj amandman se odnosi prevashodno na to da se ratna odlikovanja, tj. odlikovanja u smislu ratnih zasluga, ne mogu oduzeti. Predlagač je, naravno, odbio ovaj amandman. Međutim, ja i dalje stojim pri stanovištu da za izrazito pokazanu hrabrost prilikom odbrane države i naroda zaista treba imati više razumevanja i smisla.
Drugo, u samom članu 24. u stavu 1. kaže se sledeće: „Odlikovanom licu može se oduzeti odlikovanje ako postupa suprotno javnom poretku i moralu ili iz drugih razloga koji ga čine nedostojnim položaja nosioca odlikovanja“.
U stavu 3. kaže se: „Predlog za oduzimanje odlikovanja mogu podneti ovlašćeni predlagači po postupku predviđenom u članu 14. ovog zakona“.
Kad pogledamo član 14. ovog zakona i vidimo ko su mogući predlagači za odlikovanja, medalje itd., stoji jedna, po meni verovatno štamparska greška - organi autonomne pokrajine. Radi se o jednini. Pretpostavljam da su u pitanju bili - organi autonomnih pokrajina (da bi bilo malo jasnije gledaocima i slušaocima).
Smatram da odlikovanja koja su dobijena po pitanju ratnih zasluga treba da budu nešto što je za odbranu naroda i treba voditi računa o tome, a kao posledicu toga možemo imati i buduća pokolenja, koja sutra treba da brane ovu državu ukoliko to zatreba.
Iskreno se nadam da neće više trebati, ali nikad ne reci nikad.

Hvala, gospodine Dujoviću.
Na član 24. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Reč ima gospodin Božidar Delić.

Gospodine ministre, s obzirom na to da niste bili tu kada smo raspravljali o amandmanu na član 14, postaviću vam jedno pitanje i vrlo mi je važan vaš odgovor, kao uglednog pravnika.
Naime, Vlada nije prihvatila naš amandman na član 14, pa bi moje pitanje vama upućeno bilo – da li predsednik države po ovom zakonu može biti odlikovan? Ako može biti odlikovan, da li on sam sebi potpisuje ukaz? Ako predsednik države ne može da bude odlikovan po ovom zakonu, onda su neke njegove ustavne slobode i prava ugrožena. Naš amandman je upravo išao u tom pravcu, da reguliše i to pitanje. Pošto nije prihvaćen, zamolio bih vas da mi na to odgovorite.
U vezi s pozivanjem na član 112. Ustava onih koji pišu obrazloženja, gospodine ministre, uputio bih ih da pročitaju i član 120. Jer, kada smo pisali ovaj amandman, mi smo vodili računa i o tome što piše u članu 112, ali i o tome šta piše u članu 120. Ustava Srbije.
Našim amandmanom na član 24. tražili smo da se stav 4. briše, a on se odnosi na to da predsednik Republike može oduzeti odlikovanja i samoinicijativno. U članu 14. smo predloži da predsednik može samoinicijativno dodeliti samo medalje, a ne i ordene. Ali ovde smo, da bismo zaštitili instituciju predsednika, našim amandmanom predložili da ipak predsednik ne može samoinicijativno da oduzima odlikovanja, već da oni koji su predlagači odlikovanja imaju pravo da predlože i da se odlikovanje oduzme.
Samoinicijativno, gospodine ministre, može da se protumači i kao samovoljno. Samovolja nikako nije dobra, ni na jednom mestu, a pogotovo nije dobra u državi. Države koje bi imale samovoljnog predsednika sigurno nisu na dobrom putu i mi to ne želimo našem predsedniku. Svrha našeg amandmana bila je u smislu da se, na kraju krajeva, zaštiti institucija predsednika.
A onda, uvek su poslastice, gospodine ministre, ova vaša pravna služba Vlade, koja piše obrazloženja. Uvek se poziva na Ustav, a mi vrlo često dokazujemo da oni taj Ustav ne poznaju dovoljno, a isto tako ni zakone. Na istoj ovoj sednici smo to dokazali već dva puta ministru odbrane.
Ovde se kaže: ''Amandman se ne prihvata. Ovlašćenje je zasnovano na odredbama Ustava Republike Srbije i prethodno utvrđenim zakonskim ovlašćenjima iz Predloga zakona''.
Ne može niko da se poziva na ovaj zakon, koji još nije usvojen u Skupštini. A kada se poziva na član 112. i ovlašćenja predsednika, onda, ako baš hoćemo, a na tome, gospodine ministre, vi pravnici uvek insistirate, hajde da vidimo šta kaže član 112. stav 1. tačka 7): „Predsednik daje pomilovanja i odlikovanja“. Nigde ne piše - oduzima odlikovanja. Mada, ako se to reguliše u ovome zakonu, mi nemamo ništa protiv toga, ali ne na način kako je to dato u članu 24, posebno u stavu 4.
I ako bismo baš terali mak na konac, onda bismo mogli da kažemo – e, ako daje pomilovanja, zna se kako se pomilovanja daju. Nikako samoinicijativno, uvek uz obrazloženi predlog. Odlikovanje uvek mora biti uz obrazloženi predlog. Zato je, u ovom slučaju, samoinicijativa isključena Gospodine ministre, u prethodnim zakonima, ili ordenskim sistemima, nije bila predviđena takva mogućnost da predsednik samoinicijativno oduzima odlikovanja.
Smatram da su oni koji pišu ovakve predloge time učinili predsedniku medveđu uslugu i da bi ovaj amandman trebalo da usvojite. Jer, gospodine ministre, ipak je to predsednik vaše stranke. Ako mi, kojima je gospodin Tadić samo predsednik države, evo, pokušavamo da zaštitimo njegovu ličnost, to bi trebalo da vi, kojima je on ujedno i predsednik stranke, učinite pre nas.
Mnogo mi je, gospodine ministre, važan vaš odgovor na to kako može biti odlikovan predsednik države po ovom zakonu, ako već niste prihvatili naš amandman. Ako možete da odgovorite sada, više bih voleo nego da čekamo do kraja rasprave.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji ima reč. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. Podneo sam amandman da se u članu 25. stav 3. menja i glasi: „Kancelarija ordena vodi i evidenciju o državljanima Republike Srbije koji su primili odlikovanje od strane države, odnosno međunarodne organizacije, kao i podatke o oduzimanju odlikovanja od strane države ili međunarodne organizacije, odmah po saznanju za te podatke“.

U obrazloženju se kaže: ''Amandman se ne prihvata. Vođenje evidencije o odlikovanjima oduzetim od strane strane države, odnosno međunarodne organizacije, nema pravnog značaja vezanog za primenu predloženog zakona''.

Nema pravnog značaja, ali ima smisla – kome je, pod kojim uslovima dodeljeno, odnosno oduzeto odlikovanje. Da li neko može, recimo, u stranoj državi da dobije odlikovanje, pa da mu se, zbog nekog nedela, oduzme, a ovde kod nas nemamo evidenciju za to, pa mu za slično delo damo odlikovanje, a nemamo informaciju da mu je zbog nekog drugog dela, odnosno nedela to odlikovanje oduzeto? Faktički mi sada, na taj način, kroz to odlikovanje podržavamo i nagrađujemo to nedelo koje je neko počinio, a na neki način i osporavamo tu drugu državu i njene institucije koje su to odlikovanje oduzele s razlogom.

Kolega Munjić i kolega Krasić su rekli, a i u članu 24. Predloga zakona je obrazložen već zaista niz primera zbog čega i kako nekome treba oduzeti odlikovanje, pa ako je to već navedeno u članovima predloženog zakona, zašto onda Kancelarija da ne vodi podatke i o tome?

Zaista ne razumem ovu tendenciju da se čak ni ozbiljnije ne razmotre naši amandmani, a to se vidi kroz odgovore Vlade ili ovih službi koje daju odgovore koji su zaista u nekim situacijama više nego konfuzni.