Zahvaljujem, gospodine ministre.
Zaključujem pretres Predloga zakona o dijaspori i Srbima u regionu u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REGULISANjU OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE PREMA MEĐUNARODNOM MONETARNOM FONDU PO OSNOVU KORIŠĆENjA SREDSTAVA ALOKACIJE SPECIJALNIH PRAVA VUČENjA ODOBRENIH REZOLUCIJAMA ODBORA GUVERNERA BROJ 64-3 i BROJ 52-4 (pojedinosti)
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Imam jedno pitanje. Pošto sam jedini podnosilac amandmana, da li mogu da koristim vreme 15 plus 25 ili ćete to da odvajate?

Možete koristiti to vreme.
Gospođo Tabaković, izvinite, pored vas se prijavio i gospodin Todorović. Mislila sam da nema više zainteresovanih.
(Gospodine Todoroviću, nemojte dobacivati s mesta.)
Dakle, iskoristićete najpre svoje pravo kao ovlašćeni predlagač, zatim ću dati reč gospodinu Todoroviću, pa onda ponovo vama.

Pre svega, želim da izrazim svoje iznenađenje što sam jedina, u ime poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'', podnela amandman i time omogućila svima nama da govorimo o, mislim, jednoj od najvažnijih tačaka ovog dnevnog reda. Zaista sam srećna što sam to uradila, jer mislim da je nestrpljenje kojim se u ovoj skupštinskoj sali broje sekundi dok poslanici govore, ali se ne štede na isti način i sredstva u Vladi kada ih troši, stvar koja treba da zabrine sve nas.

Gospođo predsednice, molim vas da me ne upozoravate ako u temi o kreditu MMF-a za budžet budem govorila malo i o proceduri donošenja samih akata. Nažalost, osećam se prilično zanemarenom i zloupotrebljenom kao poslanik, kao i mnoge moje kolege, jer se Skupština poslednjih dana ponaša kao istureni organ Vlade, organ uprave u sastavu.

Zaista mi je žao što to moram da konstatujem, ali po tome ko je predlagač dnevnog reda, čije tačke dnevnog reda dolaze na raspravu i izglasavaju se, ko pravi dnevni red, koliko tačaka ima dnevni red, koliko imamo vremena da se za taj dnevni red pripremimo, zaista govori o potpunom obesmišljavanju skupštinskog rada, do te mere da je nama čak i scenario postao da bude metod za štednju vremena i neobaveštavanje javnosti o stavovima po određenim amandmanima.

Da li treba da ima mišljenja Odbora, da li na Odboru treba da se raspravljaju stvari, da li će se okupiti većina na Odboru, da li opozicija uopšte zna gde će ići delegacija (npr. u Holandiju)? Neko to ne mora ni da zna, u zadnjem trenutku se obaveštava Odbor da neko negde treba da ide.

Zaista sam vrlo nezadovoljna što smo došli do takve situacije da je vreme i gledanje na sat i proračun koliko će trajati rasprava, kad će se završiti, postalo važnije od same suštine zakona koji ovde, u stvari, uređuju živote svih nas.

Ovaj zakon zaista jeste takav. Na dnevnom redu koji ste nam 21. poslali za sednicu koja je zakazana za 26. nalaze se 53 tačke dnevnog reda koje treba spremati u petak, subotu i nedelju. Da li smo porodični ljudi, da li imamo obaveza, imamo li fizičkih mogućnosti da to uradimo - nije važno. Kad zakon dođe u Skupštinu, on je inače negde već raspravljen, odobren ili tome slično.

Meni ste kao poslaniku dali do znanja da, kad podnesem amandman, pa ga Vlada usvoji, kao što je bilo reči sa prošlim zakonom koji je značio zaduživanje kod komercijalnih banaka, 90 miliona evra za budžetski deficit, kad mi već usvojite amandman, šta imam da se javljam i obrazlažem šta je u amandmanu bilo sadržano.

Prošlog puta, to je bilo 29. jula, morala sam ubeđivanjem da imam poslovničko pravo, jer mi amandman nije odbačen nego usvojen, i da je u pitanju procedura ne glasanja nego rasprave, izboriti da uopšte govorim o amandmanu koji smo, kao poslanička grupa, dostavili.

E, pa, ovog puta Vlada kaže - kad već nećete da ćutite nego obrazlažete, sada vam i odbijamo amandman, sa obrazloženjem da je rešenje koje je sadržano u amandmanu već, u stvari, u zakonu i napisano.

Naime, pošto se zadužujemo kod MMF-a pod povoljnim uslovima od trenutno 0,26% kamate, ja sam, da prepričam amandman, podnela u ime poslaničke grupe rešenje kojim će se raniji skupi i nepovoljniji krediti zameniti ovim koji je povoljan. Koji bi dobronameran čovek i dobronamerna vlada odbila takav amandman, sem one koja ga jeste odbila, iako je i u obrazloženju data konstatacija da ovaj nazovikredit, a kažu i da nije kredit, nije uslovljen nikakvim posebnim uslovima koje Vlada treba da ispuni i, naprotiv, da može da posluži za otplatu ranijih kredita, odnosno refinansiranje postojećih obaveza.

Poučeni primerom iz 2001. godine, kada je novoodobreni kredit iskorišćen gotovo u punoj meri da bi se otplatile obaveze, u stvari, za ponovno vraćanje u MMF i da se oni koji su poverioci u Međunarodnom fondu namire našim novim obavezama, podnosim amandman u kojem kažem, pogotovo u obrazloženju, da je potrebno kredit, koji košta 4,75% euribora plus 1% od ukupne vrednosti kredita troškova za povlačenje kredita i plus marže...

Znači, on na godišnjem nivou košta 6% plus jednokratnih 1% povlačenja.

Taj prethodni je uzet od komercijalnih banaka i kažem da on treba sada da bude zamenjen ovim jeftinim, jer privreda u kojoj treba razvijati proizvodnju mora da dođe do kredita kod poslovnih, tih komercijalnih banaka, čime bi se, ovim refinansiranjem, tih 90 miliona evra zaista i oslobodilo da kredite koristi privreda.

Naša vrla vlada, mišljenje potpisuje baš gospodin Cvetković, kaže: ''Kako je preporuka Fonda da se članice prilikom odlučivanja o upotrebi primljenih sredstava rukovode ciljem da se u uslovima svetske krize obezbedi redovno servisiranje finansijskih obaveza prema inostranstvu, što podrazumeva i refinansiranje postojećeg duga povoljnijim sredstvima dobijenim po osnovu opšte i posebne alokacije specijalnih prava vučenja, dopuna člana 3. koja je predložena amandmanom je suvišna''.

Vlada zaboravlja da kredit od 90 miliona evra, koji je ovde izglasan, jeste u evrima. Ali, da li ga tretira Vlada, Narodna banka ili oni koji upućuju koje će se ino-obaveze refinansirati, ove kredite uzete od banaka sa sedištem u zemlji, ino-obavezama? To ne mogu iz ovoga da procenim, iako je obaveza u evrima, ali su to banke Alfabank Srbija, Vojvođanska banka Novi Sad i Pireus banka Beograd.

Da bi izbegli sumnju da će ovim novim kreditom od MMF-a, povoljnim, biti refinansirana neka obaveza koja dospeva od MMF-a, tražili smo da ono što kažete da se podrazumeva bude i eksplicitno navedeno. Ne, odbija se sa obrazloženjem, čak uvredljivim, javno da kažem, jer kaže: Predlogom zakona se uređuju obaveze Republike Srbije prema MMF-u, a ne budžetski deficit, odnosno dug Republike Srbije, tako da predmet Predloga zakona nije, ono što mi tražimo, da se utvrde prioriteti za refinansiranje duga, odnosno da se skupi krediti zamene jeftinim.

Ovo je uvredljivo za one koji znaju šta je rečenica u srpskom jeziku. Ako kaže ''Predlog zakona ne tretira budžetski deficit'', a upravo se ova sredstva dobijaju za pokriće budžetskog deficita, ne razumem kako je gospodin Cvetković pristao da potpiše ovakvo obrazloženje. Znači, sredstva jesu za pokriće deficita, ali ne tretiraju budžetski deficit kao materija koja se uređuje ovim zakonom.

Ta vrsta arogancije u kojoj se pokazuje odbijanje i onih dobrih saveta i pomoći opozicije jeste u sklopu opšteg odbijanja da bilo ko u ovoj Srbiji pomogne da se nešto desi nabolje, ne odvajamo se na one koji uređuju naše živote i na nas koji treba da trpimo i zavisimo od dobre volje onih koji odlučuju kako ćemo mi živeti. Uz to se koristi neistinita tvrdnja, da nije reč o sredstvima koja su naša obaveza.

Tvrdim da je reč o sredstvima koja su obaveza Republike Srbije, jer se i prethodni kredit, od tri milijarde, od čega je povučena tranša od 767,9 miliona evra, nalazi kao stavka jedan na pregledu srednjoročnog i dugoročnog duga Republike Srbije, o kojem se nije pričalo u ovom domu, nego negde na nekom drugom mestu, ali će se kamata za vraćanje ovog duga i anuiteti tražiti preko ovog budžeta.

Jer, sigurno neće Narodna banka, koja pravi troškove svojom monetarnom politikom i emisijom hartija od vrednosti, imati zaradu kojom će pokriti troškove kredita koji je ovde evidentiran.

Znači, nemojmo se lagati da ovo nisu obaveze koje građani treba da izmire.

Iako su političari zaduženi da donose dobre vesti građanima i da dižu optimizam, to ne znači da može da se laže i da ekonomisti treba svoj autoritet i znanje da upotrebe da potkrepe laži onih koji žele da donesu dobre vesti, ali koje su šuplje.

Ono na čemu insistiram i što mora u ovom trenutku da se zna, Vlada Srbije mora da vodi računa o svom javnom dugu, o mogućnostima da se on vraća i zloupotreba statistike ovde slabo može da pomogne.

Ako je u EU za godinu dana ostalo bez posla 3,2 miliona ljudi i ako ta brojka iznosi 22 miliona nezaposlenih, od čega je 15 miliona u evrozoni, i ako je stopa nezaposlenosti narasla sa 7,2 na 9,4, i ako se Evropa zabrinula i rekla ovako - 10% onih koji ne rade i koji nemaju šta da izgube, u svakom trenutku su potencijalna opasnost za smenu režima i promenu vlasti.

Upozoravam Vladu, i to je prvenstveni razlog zašto ovako pričam o kreditima, da je u ovoj brojci od 9,4 nezaposlenih - 20% mlađih od 25 godina, i da to jeste osnovni razlog za porast kriminala, nasilja, ekstremizma i svih negativnih pojava.

Složićemo se da se nasilje ne stvara na sportskom terenu. Tamo odlaze ljudi koji su tome skloni iz mnogo dubljih razloga. To što nema posla, to što se ne ulaže u proizvodnju, to što se finansira i ukupnom politikom podstiče finansijski sektor, koji je još Kejns svojevremeno zvao kockarnicom, nije rešenje za ovu zemlju. I nemojte da se neko usuđuje da upoređuje zaduživanje uopšte sa onim o čemu danas pričamo, kao novim kreditom od Ruske Federacije.

Znači, ono što jeste pravo zaduživanje, to je zaduživanje za investiranje, i to u infrastrukturu, to su dugovi kojima ćemo se uvek i rado zadužiti - privlačenje produktivnih investicija. U tom smislu Rusi i samo deo od nameravanog kredita daju za budžetski deficit, priča se o tih 200 miliona, a ostatak će biti upravo u precizno definisane infrastrukturne projekte. U tome je razlika, za one koji tu razliku ne prepoznaju. Zašto je ne prepoznaju?

U vreme najvećih privatizacija, u vreme najvećih priliva, u vreme kiše novca koji je dolazio u ovu zemlju, mi smo pozatvarali fabrike i napravili ovolike dugove. Od 2007. godine se strahuje da ćemo upasti u dužničku krizu.

Treba praviti razliku kada se i za šta uzima kredit i treba znati da onaj ko nije stavio pod kontrolu državni novac, a ima makar u dve, u Agenciji za privatizaciju i u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, gde su cifre 500 miliona prihodovanih para na račun države, i u Agenciji šest do sedam milijardi naplaćenih sredstava, od čega je ministar Dinkić rekao da je ostalo samo 760 miliona, dovoljan su razlog da odbijemo bilo koju vrstu novog zaduživanja.

Jer, nije siromah onaj koji nema, nego onaj koji ima previše želja da potroši i ko ne zna da se prostre prema guberu.

Zahvaljujem. Gospodin Dragan Todorović ima reč, zatim gospodin Ilić.

Koliko ima naša grupa, 15 minuta?

Da, kao ovlašćeni predstavnik imate 15 minuta, a 67 minuta ima grupa.

Dame i gospodo poslanici, u okviru ovog predloga zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema MMF-u i kredita koje ćemo dobiti, baš zbog toga što mislim da je važno da se građanima Srbije stavi do znanja za šta će se verovatno koristiti ova nova zaduživanja, potrudio bih se da na jednom konkretnom primeru objasnim na koji način se sve arče pare građana Srbije, odnosno ovi krediti, i ne samo ovaj poslednji koji se uzima, nego svi koji su uzeti od 2000. godine. Nije ni čudo što je naša država jedna od najzaduženijih na svetu.

Između ostalog, jasno vam je, imali ste prilike da čujete od MMF-a njihove zahteve, da se izvrši reforma kada je u pitanju državna administracija, da se smanji broj radnih mesta, jer je on u odnosu na veličinu naše zemlje enormno veliki i normalno je da i mnogo bogatije zemlje ne bi uspele da izdrže ovoliki broj činovnika koje mi danas imamo.

Samo da vas podsetim da smo na početku 2001. godine imali nešto oko sedam i po hiljada zaposlenih u državnoj upravi, bez policije i Vojske, a da je u decembru 2003. godine taj broj narastao na preko 28 hiljada.

Iako imate obećanja ove vlade da će izvršiti reformu u državnoj upravi, da će doći do smanjenja broja zaposlenih, pokazaću vam na mnogim primerima, danas samo na jednom, da je to obična farsa i obmana građana Srbije.

Bez posla će ostati oni koji tu rade mukotrpno, verovatno dugi niz godina, oni će dobiti otkaze, a svi koji su zaposleni po partijskoj liniji ostaće i dalje.

I ne samo da će oni ostati, nego će doći i novi radnici, koji se svakodnevno zapošljavaju iako se svi kunu u to da zapošljavanja više neće biti, da će biti izvršena racionalizacija itd.

Izneću jedan primer zato što mislim da je interesantan, odnosi se baš na Skupštinu Republike Srbije, i to bi na najbolji mogući način, ili kako vi "žuti" volite da kažete - ''transparentan'' način, pokazalo građanima Srbije, a verovatno i vama, pošto ni vi ne znate šta se sve radi u vaše ime, kako se zloupotrebljava ova država, kako se zloupotrebljava položaj.

Naime, danas je u "Politici" izašao konkurs Narodne skupštine Republike Srbije. Treba da se zaposli rukovodilac sektora za organizacione i administrativne poslove.

Pogledajte samo koliko je ovde napisano šta bi dotični radnik trebalo da ispunjava. Kad pogledate ovaj tekst, neodoljivo pomislite da je u pitanju predsednik SANU. Jer, neverovatno je ovoliko objašnjenje za jedno radno mesto i da se traži ovako velika stručnost, znanje itd.

Znate li šta je tu interesantno? To što se, izgleda, već zna za koga se raspisao oglas. To je najveći problem, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije. Izgleda da je oglas raspisan za čoveka koji već radi u Skupštini Republike Srbije. Doduše, radi na određeno vreme. Radi kao savetnik sekretara.

Kaže - nije važno što po sistematizaciji treba da ispunjava određene uslove, treba da bude pravnik. Zato i insistiram da treba da promenimo sekretara, jer očito je da se ne poštuje zakon. Problem je što on radi na određeno vreme, kaže - do povratka radnika, ali nepostojećeg radnika, verovatno dok se ne vrati sa trudničkog bolovanja. Ali, ne zna se ko je radnik i ne zna se kada će ostati u drugom stanju. Do tada će taj raditi na ovom radnom mestu na kome radi.

Interesantan je još jedan podatak, mislim da će to obradovati sve građane u Srbiji, da dotični radnik ima 63 godine. Čuven je po tome što ga je Dragoljub Mićunović primio u Pionirsku organizaciju kad je on bio predsednik Komsomola. Onda vam je jasno o čemu se radi. A inače je on u Saveznoj Skupštini Republike Jugoslavije radio u vreme dok je Dragoljub Mićunović bio predsednik Skupštine.

Žao mi je što nije tu gospodin Zoran Šami, on je uložio ogroman napor da dođe do rezultata gde su potrošene pare za nekoliko garišni i zavesa koje su oštećene 5. oktobra, prilikom upada DOS-a u Saveznu skupštinu Republike Jugoslavije.

Ono što je interesantno, bila je tu i budžetska inspekcija, bio je tu i SBPOK, mislim da je tada bio UBPOK, ali nema veze, nekako je to zataškano, ali dotičnom radniku su zabranili da ulazi u Saveznu skupštinu. A on šta će, mlađan, kud će sa 60 godina, uzeo je otpremninu.

Kažu da je uzeo nešto oko 30.000 evra. Kao i Šutanovac, kao i mnogi. To je manir. Doduše, za razliku od Šutanovca, on 24 meseca najverovatnije nije radio, čini mi se, treba to da se preispita, što je u svakom slučaju mnogo pozitivnije nego kada je u pitanju Šutanovac.

Ali ovo zbog čega se on prima, ima pozadinu da se sprema neki E-parlament, valjda Evro parlament ili Evropski parlament.

Elektronski parlament.

Dobro, elektronski parlament. Odlično, mislio sam evropski, pa reko' to bih i mogao da razumem. Zašto elektronski parlament? Pa, zato što je dotični radio na uvođenju ove elektronske opreme. (Hvala vam što ste mi pomogli.)

Dotični je radio na uvođenju ove opreme i ova oprema nije proradila sve do pre nekoliko meseci, i to na insistiranje Borisa Tadića, da bi se preselili u ovu zgradu iz zgrade u Kralja Milana. Ali, evo, vi znate, obilazili ste evropske parlamente, nigde ne postoje ovakve poslaničke jedinice. Nigde.

Znate, pre svega zbog glasanja, ovde kada treba da glasate, dobijete uputstvo. Kada dođe neki gost, da biste mogli da slušate prevode, takođe dobijete neko uputstvo. Za ovaj elektronski sistem su plaćene neverovatne sume, ali interesantno je da posao nije dobio najbolji ponuđač, nego neka druga firma, a najbolji ponuđač je bio podizvođač te firme koja je uvela elektronski sistem.

E, sada dotični, koji očigledno ima iskustva, koji će uložiti sve svoje radno i životno iskustvo, svoje stečeno znanje, doduše odmah posle rata, kad je elektronika još uvek bila na početku, ali verovatno je u međuvremenu savladao sve te veštine, taj i takav čovek treba da dođe na ovo već unapred pripremljeno radno mesto koje ste otvorili i koje omogućava na ovakav način da se arče pare građana Srbije.

Ono što je posebno interesantno, postavlja se pitanje ko će za ovo da odgovara na osnovu zakona. Ako samo okrenete ovu stranicu „Politike“, ovde imate oglas - „Vlada Republike Srbije, Generalni sekretarijat Vlade, Beograd, Nemanjina 11“. Nisam uspeo sve da sračunam, ali ima oko 30-ak novih radnih mesta, gde ljudi treba da se zaposle. Koga vi obmanjujete? Kome vi pričate o reformama, racionalizaciji, reorganizaciji, o tome da ćete uštedeti, da će država da se ponaša odgovorno, da će država voditi računa itd.?

Pogledajte koliko je nezaposlenih u Srbiji. Milion i više. Pogledajte koliko je siromašnih. Vlada priznaje da je preko 700.000 građana Srbije na ivici ili ispod ivice siromaštva. Da li znate koje su granice siromaštva? To je oko 40 dinara dnevno. Pitam vas - kako je moguće da se preživi sa 40 dinara dnevno? Da li povezujete sada što malo-malo pa u novinama osvane vest da su u nekom stanu našli neku staru osobu koja je umrla, a najčešći razlog smrti je glad?

A kako i mogu da prežive kada ste vi njihove mukom stečene penzije, ono što su ulagali u penzioni fond, potrošili? Sada nas obmanjujete, pa kažete - nemoguće je da se isplaćuje ovoliki broj penzija na ovoliki broj zaposlenih. Ali, ti zaposleni odvajaju u penzione fondove za sebe, ne za sadašnje penzionere. Sadašnji penzioneri su odvajali za sebe i trebalo je da ih te pare čekaju.

Znate da su penzioni fondovi jedni od najsigurnijih fondova svuda u svetu, zato što se vodi računa da bilo kakva ulaganja iz tih fondova moraju biti apsolutno sigurna. Postavljam pitanje – šta je sa parama iz penzionih fondova koje su ulagane u mnoge objekte u Srbiji? Čiji su to sada objekti? Da to možda nisu oni objekti koji su prodavani za jedan evro, tri evra itd.?

Sada ubeđujete penzionere da je nemoguće da im isplatite penzije. Da li razmišljate šta će se desiti sa vama kada budete otišli u penziju? Ko troši sada vaše pare? Hoćete li prihvatiti da ne možete da primate penziju zato što broj radnika koji možda tada bude radio nije dovoljan da bi se odvajalo za vaše penzije? Šta ćete onda da radite? Zar mislite da ćete poboljšati ekonomsku situaciju u državi tako što ćete zapošljavati ljude od 63 godine, a mladi ljudi će biti na birou za zapošljavanje ili će odlaziti trbuhom za kruhom?

Vi ste dosta dugo prebacivali kako su mladi odlazili 90-ih godina. Da li ste izračunali koliko ih je otišlo do 2000. godine? Kolika je ta armija danas, armija razočaranih, onih koji su verovali u ona obećanja do 2000. godine, da će se eventualno stvoriti uslovi, da će imati mogućnosti da svoju budućnost grade u sopstvenoj zemlji, da stvaraju porodice, da rade?

Ali su posle vrlo kratkog vremena shvatili da od toga nema ništa, da je to bila najobičnija prevara, najobičnija laž kako biste u njima dobili one koji će vas podržati verujući da ćete ispuniti sve njihove težnje, sve njihove sne, ono što ste im obećavali, da bi shvatili da je to jedna od najvećih prevara i najvećih laži koje ste nastavili da činite. Samo da vas podsetim za besplatne akcije, „Zastavu“ i sve ono što ste obećavali i što niste ispunili.

Ovo je jedan od najboljih načina da i vi vidite ko ste, a i da vidite one koji navodno vode ovu državu, kako je vode i gde je vode.