Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 113 narodnih poslanika, a da bismo tačno utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da.)
Najpre gospođa Aleksandra Janković.

Pitanje je upućeno ministru zdravlja i Ministarstvu zdravlja generalno, a glasi – gde je nestala jedna i po milijarda evra u zdravstvu? Na to ne postoji nikakav odgovor od relevantnih institucija, počevši od Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, pa do ovih tvoraca Nacionalnog zdravstvenog računa.

Naime, ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je u julu ove godine da je ukupna potrošnja na zdravstvo u Srbiji 8,2% bruto društvenog proizvoda ili 2,4 milijarde evra. To stoji i kao podatak Nacionalnog zdravstvenog računa, koji je dat i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović nedavno je, pak, objavila tabelu sa ukupnom potrošnjom u zdravstvu nekoliko zemalja, između ostalog i Srbije, a kao izvor podataka navela je Međunarodnu organizaciju za ekonomsku saradnju, prema kojoj Srbija troši svega 6% bruto društvenog proizvoda ili 1,8 milijardi evra.

Svetska banka, međutim, u svom izveštaju navodi da Srbija na zdravstvo troši oko 11% BDP, najviše u regionu ili 3,3 milijarde evra. Imajući u vidu da 1% bruto društvenog proizvoda iznosi 300 miliona evra, ispada da se procene čelnika u zdravstvu Srbije međusobno razlikuju za 600 miliona evra, a u odnosu sa Svetskom bankom za 1,2 odnosno 1,5 milijardi evra.

Zanimljivo je da je u tabeli, objavljenoj u novinama, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje kao izvor navela upravo Međunarodnu organizaciju za ekonomsku saradnju, iako oni nemaju takav podatak za Srbiju.

Dokument iz kojeg je navodno uzeta statistika za našu zemlju uopšte ne sadrži podatke za Srbiju.

Znači, gde je nestala jedna i po milijarda evra u zdravstvu?

Reč ima Milica Vojić-Marković.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo poslanici, moje pitanje je takođe upućeno gospodinu Tomici Milosavljeviću, ministru zdravlja.

U toku proteklog dana dogodile su se dve vrlo značajne stvari, ako ste pratili šta se dešava na ovom polju, koje su vezane za zdravstvo. Prva je da je beogradski sekretar za zdravlje podneo ostavku zbog neslaganja s ministrom Tomicom Milosavljevićem, a u vezi s poznatim aferama vezanim za korupciju u pojedinim beogradskim klinikama.

Druga stvar, koja je takođe značajna, koja je znatno promenila sliku i posle koje, naravno, ništa više neće biti isto u ovoj oblasti, jeste to što je u kragujevačkoj Infektivnoj klinici, od posledica i težih komplikacija izazvanih virusom tipa A, meksičkog gripa, umrla gospođa iz Kraljeva (namerno neću reći njeno ime), koja je simptome osetila 29. septembra, a koja je, i pored upozorenja lekara (ponovo to ističem – i pored upozorenja lekara), iz privatnih razloga odbila da se leči.

Dakle, neko sa simptomima može da odbije da se leči. To pokazuje da je stanje u zdravstvu vrlo ozbiljno. Ove dve stvari možda na prvi pogled nemaju neku vezu, ali je istina da su i te kako u vezi.

Moram da postavim pitanje – koliko srpsko zdravstvo, koje je ogrezlo u aferama i korupciji, a u tim korupcionaškim aferama gospodin ministar i te kako ima mesto, može da odgovori na osnovnu ulogu, a to je zdravlje građana Srbije?

U vezi sa ovim što sam konstatovala u drugoj tezi, sa meksičkim gripom, nekoliko stvari srpskoj javnosti očigledno nije jasno i dovoljno poznato. Zbog toga je potrebno da dobijem dodatne informacije.

Ministar je najavio da će se uvoziti vakcine protiv meksičkog gripa i dao prioritet koje će osobe primiti ove vakcine. Postoje neka istraživanja koja kažu da osobe koje su redovno vakcinisane čine 2% ukupnog broja obolelih od novog gripa, što kaže da su vakcine zaista potrebne. Ali, mi ne znamo neke osnove stvari.

Prvo pitanje je – odakle će ministar uvesti ove vakcine? Dalje, da li ministar može da garantuje pouzdanost ovih vakcina? Jer, moram da komentarišem da je u Nemačkoj upravo otvorena velika javna rasprava o tome koliko su ove vakcine pouzdane, da li ih je potrebno primiti i da li ih je uopšte nužno primati?

Treće osnovno pitanje je – da li je Torlak u funkciji i da li će vakcine biti donete iz Torlaka? Ako Torlak nije u funkciji, molim ministra zdravlja da mi odgovori zbog čega nije u funkciji.

Konstatacija koja je vrlo važna ovog trenutka u Srbiji jeste da meksički grip nije razlog za paniku, ali jeste razlog za ozbiljnost u poslu i, pre svega, za ozbiljnost ministra zdravlja. Pouzdano mogu da kažem da nisam sigurna da je ministar zdravlja spreman za tu ulogu. Zato ga molim, pošto mi odgovori na ovo pitanje, može i da podnese ostavku.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, 20. oktobra 2009. godine u poseti Srbiji bio je predsednik Ruske Federacije gospodin Medvedev.

(Predsednik: Gospodo poslanici, molim samo malo tišine, zaista ne čujem.)

Vlada Republike Srbije potrudila se da ta poseta među građanima Srbije ne bude dočekana onako bi to izgledalo da imamo bolju, patriotskiju, da imamo vladu koja je više okrenuta saradnji sa Ruskom Federacijom od ove.

Bilo je to evidentno i na Groblju oslobodilaca Beograda, gde je policija sprečila ljude koji su hteli bar tu da vide predsednika Ruske Federacije da se pojave na udaljenosti od 300 metara od gospodina Medvedeva. Očito je nekome bio cilj da srpski narod, da građani Srbije ne pokažu koliku ljubav osećaju prema Ruskoj Federaciji, pa samim tim i prema predsedniku Medvedevu, koji Rusku Federaciju zastupa.

Istovremeno je Vlada Republike Srbije načinila ogroman skandal, a i vi delimično, gospođo Dejanović. Vlada Republike Srbije dozvolila je da predsednik Ruske Federacije i predsednik Srbije stoje mirno, dok državni sekretar u Vladi Republike Srbije potpisuje nekakav sporazum sa jednim od ministara u Vladi Ruske Federacije.

Postavljam pitanje gospodinu Cvetkoviću – gde mu je taj ministar Dinkić? Da li je time gospodin Dinkić izrazio svoje neslaganje sa saradnjom sa Ruskom Federacijom, samim tim sebe eliminisao iz Vlade Republike Srbije ili je možda postojao neki drugi razlog zbog koga je Srbija ponižena dozvolivši da državni sekretar potpisuje ugovore pred predsednikom Srbije?

Na stranu to, gospođo Dejanović, što ste i vi načinili grubu grešku i svoja lična osećanja predstavili kao važnija od situacije u kojoj ste se nalazili, pa ste, potpisavši sporazum sa predstavnikom Ruske Dume, poljubili predsednika Srbije. Zaista mi je to ličilo na potez čoveka koji ne zna šta je politika, koji ne zna šta je Srbija, koji ne zna gde mu je mesto. Što bar ne poljubiste i ruskog predsednika? Obojica su stajala tu. Ili, zašto da ljubite predsednika Srbije, kada vi, kao predsednik Narodne skupštine, potpisujete sporazum sa Ruskom Dumom?

Da Srbija ima boljeg predsednika i bolju vladu, pred ovom skupštinom je, u momentu kada joj se obraćao gospodin Medvedev, trebalo da bude bar 100.000 građana Srbije. I bilo bi da niste sprečili građane Srbije da bar vide predsednika Ruske Federacije.

Samo da vas informišem koliko je to sve izgledalo besmisleno, ta tobožnja briga za predsednika Medvedeva i iznošenje stepena njegove ugroženosti u Beogradu. Posle akademije u Sava centru, po odlasku svih vas koji ste pod pratnjom policije došli i otišli sa te akademije, još deset minuta niko od nas pešaka nije mogao da prođe nijednom ulicom na Novom Beogradu sve dok neki glavonja iz helikoptera policije nije odlučio da je sve bezbedno.

Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, i vi ste učestvovali u pokušajima Vlade Republike Srbije da se minimizira odnos građana Srbije prema Ruskoj Federaciji i da ta poseta liči negde na posetu potpredsednika SAD, koji je došao na način na koji oni dolaze i otišao na način na koji oni odlaze. Izražavam veliko nezadovoljstvo i smatram da svi vi koji ste u vladajućoj koaliciji niste bili dostojni velikog trenutka u kome se Srbija 20. oktobra nalazila.

Gospodine Nikoliću, zvanična ocena predsednika Medvedeva i njegove impresije su više nego povoljne, za razliku od ovde izrečenih vaših ocena.
Drugo, taj poljubac o kome ste govorili, nije bio jedini. Tom prilikom su svi oni koji su imali veći stepen prisnosti, imali potrebu da to i izraze na odgovarajući način. Meni je zaista prisnija relacija sa predsednikom naše države, a vrlo uvažavam predsednika Medvedeva.
Na kraju, htela bih da zahvalim poslanicima za više nego dostojanstvenu atmosferu u kojoj smo saslušali poruku predsednika Medvedeva.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo pitanje ću uputiti Ministarstvu prosvete – šta će preduzeti povodom konkursa koji je izašao 30. septembra od strane Ajzak fonda, pod nazivom  "Saznajte šta je NATO u Pragu i Briselu"?

Konkurs je raspisan za desetoro srednjoškolaca iz cele Srbije, da provedu dva dana u Briselu i tri dana u Pragu kako bi se upoznali sa NATO i programom Partnerstvo za mir, čija je članica i Republika Srbija. Tom prilikom će im biti prezentovani svi detalji i razlozi zbog kojih je Češka Republika želela da se pridruži NATO-u, prava i obaveze članova, kao i razlozi zbog čega bi Srbija trebalo da učestvuje u NATO.

Postavlja se pitanje da li je moguće da se ovako nešto dešava u Srbiji. Jedna fondacija, a objasniću vam posle ko su ti ljudi koji stoje iza nje, praktično kupuje duše naših najmlađih ljudi, srednjoškolaca, i pokušava da od njih stvori iste one koji se nalaze i u Ajzak fondu. Praktično, da ima ljude koje će, kada budu završili određene škole, doći u situaciju da lobiraju i da oni budu predstavnici NATO-a u Srbiji. A Ministarstvo prosvete ćuti.

Da li Ministarstvo prosvete ima taj program šta će videti oni prilikom posete NATO-u? Da li će možda videti sve one snimke iz 1999. godine, raketiranje mosta u Grdelici, raketiranje izbegličkih kolona, ubistvo male Milice Rakić, rušenje bolnica, mostova, zgrada, razaranje Srbije? Da li će to naši srednjoškolci videti u Briselu i da li će im objasniti da je to bila samo kolateralna šteta, kako nas je svojevremeno Džejmi Šejn, portparol NATO-a, obaveštavao u vreme bombardovanja SRJ?

Ovako nešto apsolutno mora da se spreči. Ministarstvo prosvete mora da reaguje i da vodi računa o tome gde naši učenici mogu da idu i u koje institucije treba da idu.

Šta je Ajzak fond? Kažu da je to nezavisan, neprofitni i nevladin trust mozgova, registrovan kao fond sa sedištem u Beogradu, a služi za unapređivanje evropske i evroatlantske integracije u Srbiji.

Ciljevi su, daću vam samo jedan, za koji mislim da je najvažniji - da doprinese transformaciji srpskog društva na njegovom putu ka integraciji u Evropu, EU i NATO. Ali, dame i gospodo, Narodna skupština je donela odluku da Srbija bude neutralna zemlja. Kako neko može da radi protiv takve odluke?

Kada se sve pogleda, šta radi Ajzak fond, suštinski se dolazi do jednostavnog zaključka, da se radi o svojevrsnoj agenturi i lobističkom centru NATO-a, čije su osnovne aktivnosti praćenje rusko-srpskih odnosa i minimiziranje istih. Kada se pogleda ko su oni koji vode ovaj fond, onda ni najmanje ne čudi zbog čega se oni bave ovim poslom.

Pavle Janković, predsednik Ajzak fonda, bio je pre osnivanja fonda na funkciji pomoćnika ministra za politiku odbrane, u vreme ministra Davinića. Sećate se onih brojnih afera - "Pancir", "Satelit" itd. Inače, poznat je po tome što su ga, dok je bio na radu u australijskoj ambasadi, izbacili iz australijske ambasade jer su došli do nepobitnog zaključka da je britanski špijun.

Prošlo je pet minuta. Zahvaljujem.
Gospođa Suzana Grubješić ima reč.

Malo mi je žao što sada gospodin Nikolić nije tu. Svašta je izrekao i otišao. Zaista ne sumnjam u to da...