Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman u ime SRS na naziv glave II. iznad člana 4. i predložio da glava nosi naziv ''Očuvanje, jačanje i ostvarivanje veza Republike Srbije i dijaspore, kao i Republike Srbije i Srba u regionu''.
Ono što je bitno naglasiti jeste da je za stvarnu, ozbiljnu pomoć dijaspori i Srbima u regionu neophodno obezbediti finansijska sredstva. O tome koja su to finansijska sredstva moramo razgovarati prevashodno ovde i da vidimo na koji način se ona implementiraju u određene planove i programe rada određenih državnih institucija.
Naime, u budžetu Republike Srbije više državnih organa dobija, po raznim osnovama, novčana sredstva za određene poslove koji se odnose na saradnju sa Srbima u dijaspori i Srbima u regionu.
Najveća i najznačajnija sredstva dobija Ministarstvo za dijasporu. Ona jesu mala, to smo već konstatovali, ali unutar ovih sredstava Ministarstvo za dijasporu mora naći načina i mogućnosti da pomogne kroz razne vidove kulturne, sportske i svake druge saradnje. Ministarstvo kulture takođe dobija sredstva i obavlja određene poslove u saradnji sa dijasporom.
Ukazaću na, po mom i po stavu SRS, nenamensko korišćenje sredstava. Više puta smo prigovarali i iznosili određene činjenice vezane za to. Radi se o sredstvima Komesarijata za izbeglice, koji nema legitimitet da obavlja ovaj vid saradnje, kao što to obavlja Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo kulture. Pre svega, nijedan zakon mu to ne omogućava.
Radi se o sredstvima koja se dodeljuju udruženjima građana Krajišnika za određene aktivnosti u državama u okruženju. Navešću konkretan primer, iz ove godine, kada je na izbore u Hrvatskoj otišlo oko četiri i po hiljade Srba. O tome sam postavio i poslaničko pitanje:
Na temelju čije odluke se sprovode ove aktivnosti, tj. odlazak na izbore u Hrvatsku? Iz kojih budžetskih sredstava su plaćene ove aktivnosti? Koliko je autobusa angažovano za odlazak na izbore u Republiku Hrvatsku? Koliko je izbeglica otišlo na izbore? Na temelju kog zakonskog propisa su obezbeđena sredstva za ove namene i sa koje ekonomske klasifikacije su plaćeni troškovi državnih organa koji su učestvovali u aktivnostima pozivanja i odvođenja izbeglica na izbore? Koja inspekcija je izvršila kontrolu utrošenih sredstava? Da li republička budžetska inspekcija vrši kontrolu namenske upotrebe ovih sredstava? Koji drugi državni organi su bili donatori navedenih aktivnosti i sa koliko sredstava?
Vlada je dala odgovor na ovo poslaničko pitanje. Pročitaću samo nekoliko rečenica iz tog odgovora: „Lokalni izbori u Republici Hrvatskoj održani su 7. maja 2009. godine. Predstavnici Koalicije udruženja izbeglica u Republici Srbiji i Asocijacije izbegličkih udruženja zatražili su da se pruži pomoć državljanima Republike Hrvatske koji su kao izbeglice došli u Republiku Srbiju, a žele da iskoriste jedno od svojih osnovnih prava, odnosno pravo glasa.“
Ovo moramo komentarisati. Znači, inicijativa je krenula od, kako stoji ovde u odgovoru, predstavnika Koalicije i Asocijacije udruženja izbeglica u Republici Srbiji. Postavljam pitanje ministru i Vladi – da li mi imamo dugoročnu strategiju prema izbegličkom korpusu i znamo li šta ćemo učiniti sa izbeglicama? Nemamo. To se jasno vidi iz ovog odgovora.
Inicijativu su podnela udruženja. Pa, ne može inicijativu podnositi udruženje, posebno ne udruženje izbeglica. Zašto? Zato što to mora biti dugoročna politika ove države, zato što se radi o populacionoj grupi od 500-600 hiljada izbeglica koji i dan-danas imaju status izbeglice, bez obzira što su integrisani i dobili pravne propise.
Moram vas upozoriti na Međunarodnu konvenciju o izbeglicama iz 1949. godine, koja jasno definiše status izbeglice. Znači, dok se izbeglica ne vrati u svoju matičnu državu, on je izbeglica. Ovde smo napravili jednu kombinaciju integracije i mogućeg povratka, ali u osnovi - on je izbeglica.
Ova država je prepustila udruženjima da vode tu politiku. I šta dobijamo? Da određeni lobistički krugovi u tim udruženjima izvrše pritisak na određene državne organe, u ovom slučaju Komesarijat za izbeglice, i onda sprovodimo određene aktivnosti. Nema nadležnosti državnih organa i mi ne znamo šta u toj situaciji činiti. Zato sam i postavio poslaničko pitanje koja je strategija. Zašto mi idemo tamo na izbore? To mora biti jasna državna strategija. Iza svega toga mora stajati država i ona mora obezbediti sredstva za odlazak tamo.
U odgovoru dalje navodite: ''S obzirom da nisu obezbeđena budžetska sredstva...'' Nismo planirali sredstva, nema dugoročne strategije, nemamo osmišljenu politiku. Onda se javi inicijativa izbegličkih udruženja i šta onda učiniti? Onda se opredelimo da ipak pomognemo izbeglicama, da im obezbedimo sredstva.
Kako im obezbediti sredstva? Ajmo preko Vlade, iz sredstava koja nisu predviđena (kako stoji u odgovoru), nego se onda nađe način da se ta sredstva nađu u tekućoj budžetskoj rezervi i onda, opet na inicijativu udruženja izbeglica, prema njihovom programu. A koji je njihov program? Obezbediti sredstva za put. Tu država napravi više grešaka, više zakonskih propisa se prekrši da bi im se izašlo u susret, jer nemamo dugoročnu strategiju.
Kaže: „S obzirom da nisu obezbeđena budžetska sredstva, sredstva su obezbeđena iz tekuće budžetske rezerve za 2009. godinu, u ukupnom iznosu od 20 miliona dinara.“ U obrazloženju se kaže da su ta sredstva podeljena na sledeći način - usluge po ugovoru u iznosu od pet miliona dinara, dotacije nevladinim organizacijama u iznosu od 15 miliona dinara. Bez konkursa i bez javne nabavke se prebace sredstva.
To ne možete, to je direktno kršenje Zakona o budžetskom sistemu. Vi na ovaj način pomažete izbegličkim udruženjima, ali je to van zakonskih okvira. To se radi u ime Vlade i Komesarijata za izbeglice. Direktno kršite odredbe Zakona o budžetskom sistemu. Nijedan dinar od direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava ne može se potrošiti bez javne nabavke u namene kao što je ova.
To ste radili i 2005. godine, kada je tako potrošeno deset miliona dinara, 2006. godine osam miliona dinara, 2007. godine četiri miliona dinara, 2008. godine 12 miliona dinara, ove godine 15 miliona dinara, ali moguće je da će opet neka aktivnost biti do kraja godine, pa će se ta sredstva podeliti.
To je nenamensko korišćenje sredstava, ne možete to činiti. Ne može se nijedan dinar iz budžeta i od budžetskih korisnika podeliti bez javne nabavke, bez tendera.
U konkretnom slučaju, svaka od ovih organizacija koja je dobila sredstva angažovala je određeni broj autobusa. Za Benkovac je to, recimo, koštalo 88.000, drugi su ih angažovali za 112.000, treći za 115.000. Ne može to tako.
Zato sam insistirao ovde, znajući za ove zloupotrebe i od ranije, da vidim da li republička budžetska inspekcija ili neka druga inspekcija vrši kontrolu namenskog korišćenja ovih sredstava. Niko to ne kontroliše.
Svestan je i Komesarijat za izbeglice, svesna je i Vlada da je to direktno kršenje zakonskih propisa, ali i dalje teramo.
Zato pozivam ministra. Vi imate tu nadležnost. Ne može niko ići neorganizirano u neku stranu zemlju na izbore, bez obzira što se radi o vitalnom interesu srpskog naroda da se učestvuje itd. Ovo je neorganizovano, ovo je nenamensko korišćenje sredstava, ovo su zloupotrebe i vi direktno učestvujete u tome. Pozivam aktuelnu vlast da prestane sa ovim.
Nadalje, namensko korišćenje ovih sredstava je zadaća države. Svaki dinar u državi kada se potroši, mora se znati u koju namenu se potrošio. Vi na ovaj način pomažete svoje ljubimce, svoje lobiste, koji vam omogućavaju određene stvari na terenu, ali to ne može, to je zloupotreba prava.
Iskoristio sam vreme poslaničke grupe.