Vašoj poslaničkoj grupi ostaje još šesnaest i po minuta.
Sada da se dogovorimo da li će govoriti gospodin Krasić ili Todorović, jer je posle na redu gospodin Nikolić.
Gospodin Todorović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednik. Pre svega, vezano za vaše izlaganje, samo da napomenem da ja nijednog jedinog momenta nisam pominjao dostignuća i uspehe koji su postignuti od strane ovoga koji se predviđa da će biti na ovom radnom mestu u vreme otkako ste vi predsednik, ali ste se očigledno našli pogođenom.

Pretpostavljam da je možda to strah zbog sekretara Skupštine, da on možda nije ušao u neke dilove, pa vi unapred hoćete da se ogradite, što ja prihvatam i mislim da je korektno i da treba. Jer, poznajući rezultate ovoga, nisam siguran da on nije debelo već krenuo da se bavi poslom na isti način kao što je to radio u prethodnom mandatu.

Samo da bih i poslanicima i građanima Srbije na neki način približio svu ovu farsu oko ovog radnog mesta, već sam vam pokazao koliki je tekst kojim se objašnjava šta sve ovaj dotični treba da zna... Ne celu rečenicu, ne daj bože, ko zna kolika je, nisam uspeo da stignem do kraja. Pročitaću vam jedan deo.

Kaže - opis poslova radnog mesta: organizuje rad u sektoru, stara se o blagovremenom izvršavanju radnih zadataka odeljenja unutar sektora, vodi brigu o otklanjanju svih slabosti ili nedostataka unutar nižih organizacionih jedinica u sektoru kako bi se omogućilo nesmetano koordinirano odvijanje planiranih aktivnosti zajedno sa načelnicima odeljenja unutar sektora, učestvuje u izradi pojedinačnih finansijskih planova tih odeljenja, a sa rukovodiocem sektora za finansijsko-materijalne poslove u izradi finansijskog plana Narodne skupštine na godišnjem nivou, stara se o zakonitom i ekonomičnom raspolaganju sredstvima budžeta namenjenim za rad Narodne skupštine.

Ovde ću da se zaustavim. Zato što se on dokazao, gospodo poslanici. U njegovo vreme naručen je i plaćen softver za ambulantu i frizerski salon. Da li vi verujete ovome? Softver za ambulantu i frizerski salon? Gospođo predsednik, da li postoji frizerski salon u Skupštini Republike Srbije? Nema ga. Ali, on je nas ošišao, odnosno građane Srbije, ošišao i obrijao, i to nasuvo izgleda, i ponovo ima nameru da to radi.

Ono što je problematično, dragi građani Srbije, pljačkate se na sve moguće načine. Jer, gde god se okrenete, gde god zagrebete, naiđete na pljačku. To nije šišanje, ovo je neverovatna pljačka, ovo je brutalna pljačka. Vezana je za Turističku organizaciju Srbije, gde je direktor gospođa Gordana Plamenac. Kaže da je postavila Vesnu Racu Radosavljević iz G17 za zamenika direktora u TOS-u, iako u sistematizaciji o radnim mestima takvo radno mesto ne postoji.

Šta je tu čudno? To je u ovoj državi normalno. I ovaj dotični radi na radnom mestu koje ne postoji i zamenjuje radnika koji ne postoji dok se ne vrati sa bolovanja, koje ne postoji. Šta više da vam pričam? U kakvoj mi to državi živimo? Ne mogu sve, samo neke stvari koje su izuzetno važne.

Kaže - ova dotična je jednog Mlađana Miškeljina, koji je na odsluženju civilnog vojnog roka u jednom od domova zdravlja u Beogradu, koji je zaposlen u Turističkoj organizaciji Srbije, slala bez odobrenja Ministarstva odbrane Republike Srbije u inostranstvo na sajmove u Torinu i još neke gradove zapadne Evrope. Pored toga, direktor Gordana Plamenac je sa Miškeljinovim rođakom sklopila fiktivni ugovor o radu na određeno vreme, tako da mu je omogućila redovno primanje ličnog dohotka iako je na odsluženju vojnog roka.

Normalno, čovek služi civilni vojni rok. Ako služi civilni vojni rok, što ne bi i primao platu? Sasvim normalno. Da je normalna država, on bi vojni rok služio u kasarni, za šta se zalagao SRS. Ima prigovor savesti, nije nikakav problem. Ne nosi oružje, služi u kantini, služi u svim službama u kojima može da odsluži vojni rok, a da doprinese ovoj državi. Ali, nije ovo jedina stvar.

Kaže, takođe, Gordana Plamenac je bila direktor firme „Hog Robinson“, koja se bavi rezervacijama avio-prevoza i hotela, pri čemu se preko te firme i dalje vrše rezervacije avio-prevoza i hotela od strane Turističke organizacije Srbije i pretpostavlja se da je Gordana Plamenac suvlasnik navedene firme. Šta je tu čudno? Kome će čovek, ako neće sebi? Normalno je. I još se bune. To stvarno nema smisla. Šta je tek Krišto radio?

Kaže, prethodno sedište Turističke organizacije Srbije (slušajte pažljivo ovo) bilo je u SIV III, y ylici Omladinskih brigada, koje je od strane Vlade Republike Srbije dobijeno besplatno, a sada je to preseljeno u Čika Ljubinu ulicu broj 8, vlasništvo „Slavija banke“ koja je pred stečajem i TOS za to plaća zakupninu od milion dinara mesečno. Adaptacija novih kancelarija u Čika Ljubinoj broj 8 plaćena je 34 miliona dinara.

Mesečna plata Gordane Plamenac iznosi 150.000 dinara. Plata zamenice direktora (inače, ne postoji takvo radno mesto, ali to nije razlog da se ne plati, i to pošteno) iznosi 130.000 dinara. Plata Biljane Šujice, pomoćnika direktora, iznosi 120.000 dinara. Ipak postoji raspon. Nije uravnilovka, nego se vodi računa. Direktor Gordana Plamenac za otpuštanje radnika u Turističkoj organizaciji Srbije priprema one zaposlene čiji su mesečni lični dohoci između 27.000 i 35.000 dinara.

Ovo je ono što sam poručio građanima Srbije. Bez posla ćete ostati vi koji primate ovolike plate, i manje, a ovi koji su došli preko stranaka, koji troše milionske sume, koji na sve moguće načine pljačkaju ovu državu, ukoliko im budete dali poverenje, nastaviće to da rade i dalje. A ja se nadam, iskreno govoreći, da ste, građani, imali do sada dosta informacija da shvatite da oni pre svega treba da idu pred istražne organe i napokon da odgovaraju za neviđenu pljačku koju skoro deset godina vrše nad ovom zemljom i nad vama. Hvala vam veliko.

Gospodin Zoran Nikolić ima reč.

Poštovana predsednice, ovo što želim da govorim, tiče se i vas. Mislim da ste u obavezi da date odgovore.

Naime, prošle nedelje je šef naše poslaničke grupe Miloš Aligrudić vama postavio pitanje na bazi izveštaja koji smo dobili od Ministarstva finansija o izvršenju budžeta za tri kvartala, odnosno za period januar-septembar 2009. godine.

U izveštaju je rečeno da smo u budžetskom deficitu 74 milijarde, iako smo, kada smo usvajali poslednji rebalans, Vladi dozvolili da ostvari budžetski deficit u maksimalnom iznosu od 70 milijardi. Šta to znači? To znači da je Vlada prekršila Zakon o budžetskom sistemu i da smo u deficitu već četiri milijarde preko dozvoljenog limita.

Vama je bilo postavljeno pitanje, mi smo vam to dali u pisanoj formi, da dobijete i pribavite što hitnije informacije vezano za taj budžetski prekršaj. Vi ste odgovorili gospodinu Aligrudiću sledeće: „Sadržaj vaše diskusije u formi inicijative u pismenoj formi je dostavljen meni juče i prosledila sam ga predsedniku Vlade, resornom ministru, kao jednu vašu inicijativu, a predlog rebalansa budžeta može poticati od Vlade. Prema tome, već sam reagovala po vašoj inicijativi i naravno da ću imati i usmenu komunikaciju u vezi sa tekstom koji ste dostavili, a koje je sadržaj vašeg današnjeg pitanja“.

Sad vas pitam – da li ste u ovih sedam dana imali usmenu komunikaciju sa premijerom ili ministarkom finansija i šta oni na tu temu imaju da kažu?

Dakle, čemu služi ovaj parlament? Vi ste na čelu ovog parlamenta. Najvažniji zakon koji ova skupština usvaja je budžet. Ako odredimo da se u budžetu može ostvariti deficit u iznosu maksimalno 70 milijardi, u izveštaju već u oktobru dobijamo da je on prekoračen za četiri milijarde, onda ja ne znam šta smo mi glasali.

To ste vi glasali, narodni poslanici iz vladajuće koalicije, mada vas vidim samo troje. Ali nema veze, i ne insistiram sada da li ste u sali ili niste, ali to je nipodaštavanje naše volje, volje ove skupštine, da se budžet usvaja u određenom iznosu i da je dozvoljeni deficit toliki.

Ovde ima puno narodnih poslanika koji su aktivni u lokalnim samoupravama. Kada bi se to desilo u bilo kojoj lokalnoj samoupravi, za to se ide u zatvor. Uvele bi se privremene mere u toj opštini jer je to, jednostavno, nedopustivo.

Zato postoji mogućnost rebalansa budžeta, gde Vlada dođe, kaže - zadužili smo se više, moramo imati veći deficit, pa to onda skupštinska većina dozvoli ili ne dozvoli. Obično dozvoli, ali onda su te mere zakonski utemeljene, a ovako je Zakon o budžetskom sistemu, koji smo menjali u julu, prekršen.

Tim gore, taj zakon o budžetskom sistemu, koji je, po rečima gospođe Dragutinović, bio spas za finansije naše države i preduslov da napokon Vlada počne da funkcioniše na najefikasniji mogući način, prekršen je od same ministarke. On u sebi predviđa jasne sankcije za sve direktne i indirektne korisnike budžeta ukoliko ne budu poštovali, u smislu prekoračenja trošenja novca... Predviđene su vrlo visoke novčane kazne, čak i sankcije smenjivanja sa funkcija.

Da vam kažem, mi iz DSS to podržavamo. Vrlo je važno da država služi za primer po pitanju discipline u raspolaganju i trošenju budžetskog novca. Ona zaista mora da bude primer. Na šta ovo liči? Ovaj izveštaj je još jedan dokaz da ova vlada ne poštuje ovaj parlament, da ne poštuje poslanike i ponižava poslanike vladajuće većine.

Mi smo tada, kada je bio taj zakon o budžetskom sistemu, predložili amandman da bi, ako mogu rukovodioci direktnih i indirektnih korisnika da budu odgovorni i smenjeni, to isto trebalo da se odnosi i na ministre. Tada ministarka taj amandman nije želela da prihvati. Sada vidimo zbog čega nije želela da prihvati.

Ali, neka onda svi funkcioneri i rukovodioci koji su ovlašćeni da u ime lokalnih samouprava raspoređuju novac, raspolažu budžetom, koriste sredstva budžeta, znaju da nisu pred zakonom jednaki u odnosu na ministre srpske vlade. Jer, sankcije za njih su predviđene zakonom i veoma su stroge i egzaktne, a ministri su zaštićeni kao beli medvedi i mogu da nam pošalju jedan ovako sraman izveštaj i da nam saopštavaju da su za četiri milijarde prekoračili budžet.

To potvrđuje ono što smo mi iz DSS govorili od usvajanja budžeta, tokom cele ove godine, da Vlada nema jasnu ekonomsku politiku, da Vlada luta, da Vlada ne zna, zapravo, šta radi.

Gospođi Dragutinović sam rekao da se nadam da joj njena profesionalna čast neće dozvoliti da opet uđe u ovaj parlament i da pred poslanicima brani novi rebalans. Videćemo da li te profesionalne časti ima, jer ovo je još jedan dokaz da bi ona zapravo trebalo da podnese ostavku, kao uostalom i celokupna vlada.

Slušamo priče u protekla dva-tri meseca kako treba da se štedi. Napravljena je čitava marketinška akcija oko toga kako mora da se snižava državni aparat, kako država mora da bude najodgovornija i da pokaže.

Na sledećoj sednici, koja ima pedeset i nešto tačaka, a nema rebalans budžeta na dnevnom redu, imaćemo, između ostalog, i zakon koji predviđa otpuštanje 6.000 radnika iz državne uprave. Uštede po tom osnovu će biti oko 1.200.000.000 dinara ili 12 miliona evra, a samo do septembra je ova vlada dozvolila sebi da prekorači deficit za četiri milijarde, odnosno za 40 miliona evra.

Neka onda i poslanici vladajuće koalicije, ali i građani Srbije procene o kakvoj se to štednji radi. Otpustićemo na jednoj strani 6.000 ljudi iz državne uprave da bismo uštedeli 12 miliona evra, a samo u ovoj godini će budžetski deficit biti verovatno oko 150 milijardi. Daj bože da bude tako. Procene su u ovom momentu takve, možda bude i 170, ne daj bože i više. A mi ćemo otpuštanjem 6.000 radnika iz državne uprave uštedeti 1.200.000.000 dinara.

To je zaista licemerje i sramota, i to pokazuje da priča o štednji i racionalizaciji državnog aparata ima za cilj da se verovatno otpuste oni koji su nepoželjni, politički nepodobni, možda i neposlušni, i oni koji žele, očigledno, s obzirom kako ova vlada radi, da rade po zakonu.

Sporazum sa Rusijom – tu se vidi koliko ova vlada nema apsolutno nikakvu ekonomsku politiku.

Odobrena su nam sredstva u iznosu od milijardu evra. Dvesta miliona ide za popunu budžetskih rupa, odnosno pokrivanje budžetskog deficita, a 800 miliona treba da ide za razne projekte. Koje? Mi uzimamo novac, a ne postoje ni planovi, ni programi, ni elaborati, nikakve sudije gde ćemo taj novac uložiti.

Nije problem sa tim novcem iz Rusije, problem je što taj novac, i onaj koji uzimamo od MMF i drugih finansijskih institucija, uzimamo po sličnim aršinima, nemajući programe da ga uložimo u potrebne projekte.

Dakle, da ostavimo na stranu što se zadužujemo. Em se zadužujemo, em nemamo projekte da taj novac uložimo u valjane projekte.

Pre šest meseci smo, vezano za aranžman sa MMF-om u iznosu od tri milijarde, govorili - da li je to javni dug ove države ili nije?

Ako jeste javni dug, valjda ovaj parlament o tome treba da se izjasni. Mi ćemo se izjašnjavati na sledećoj sednici o nekakvim aranžmanima u iznosu od 150.000 dolara, a ovaj parlament se nije izjašnjavao o zaduživanju ove vlade u iznosu od tri milijarde. Pod uslovom da dobijemo te tri milijarde, to će se tek videti kada budemo pregovarali sa MMF-om u narednim danima.

Ali, kakva je to pregovaračka pozicija ove vlade i ove države sa ovakvom vladom?

Kada taj MMF, ako pogleda ovaj izveštaj, vidi da sama Vlada krši Zakon o budžetskom sistemu, najvažniji i jedini zakon koji mora da poštuje, i kada se zna da će taj deficit biti preko milijardu i po evra, kakva je to onda naša pregovaračka pozicija?

Koje ustupke moramo da učinimo da bismo taj novac dobili, da bismo mogli da preživimo ovu i sledeću godinu? O tome se ovde radi. I zato parlament mora da vrši pritisak na ovu vladu i to je, pre svega, odgovornost poslanika iz vladajuće koalicije i vas, kao predsednika parlamenta. Mi smo formalni korak učinili ka vama. Mi smo vama poslali dopis i od vas tražili da se što hitnije o tome Vlada izjasni.

Šta smo dobili kao odgovor? Pedeset i četiri tačke, o kojima treba da raspravljamo u narednih mesec dana. Ima tu, naravno, važnih tačaka, ali to nisu najvažnije tačke o kojima bi ovaj parlament trebalo da razgovara.

On, pre svega, mora da razgovara o budžetu, o rebalansu budžeta, jer je Vlada prekršila zakon. Ona i sada krši zakon. Vlada mora da uradi predlog budžeta do 1. novembra. To je zakonska obaveza. Kako će da uradi predlog budžeta za 2010. godinu ako nije uradila ni predlog rebalansa budžeta, a već je u zakonskom prekršaju?

To jasno govori da se Vlada nalazi u stanju raspada, da nema apsolutno nikakvu viziju u sferi finansija, ekonomije i privrede, da postoji samo dobar marketing, da mesec dana slušamo o štednji, da mesec dana slušamo o povećanju PDV-a, pa da opet mesec dana slušamo kako neće biti povećanja PDV-a, ali da će biti smanjenja i masovnog otpuštanja u iznosu od 14.000, 20.000, pa na kraju sada vidimo 6.000.

Gde su efekti tih mera? Apsolutno ih nema. Ako vladajuća većina proklamuje da ovde razgovaramo o bilo kojoj temi, o lovu, ribolovu, ali o ekonomiji, o finansijama, želi evropske standarde, pitam u kojoj to Evropi i u kom to evropskom parlamentu je moguće da vlada sebi dozvoli da krši zakon o budžetskom sistemu. Mislim da takva vlada ne da ne postoji u bilo kojoj zemlji EU, nego ne sme i ne postoji u bilo kojoj državi koja sebe naziva pravnom, u bilo kojoj državi u kojoj postoji vladavina prava.

Očekujem od vas odgovor, ne očekujem od ministra Srećkovića da bilo šta kaže na ovu temu, jer sve što budete rekli u ime Vlade Republike Srbije može biti upotrebljeno u nekakvom istražnom postupku kada se sve ovo završi i kada vi padnete sa vlasti.

Gospodine Nikoliću, ja sam pre toga usmeno, a 7. oktobra i pismeno svoj zahtev da dobijemo odgovore iz određenih konstatacija vezanih u pismenom obraćanju gospodina Aligrudića, koje se odnose na Zakon o budžetskom sistemu, prosledila državnom revizoru, Narodnoj banci, predsedniku Vlade i predsedniku Ustavnog suda, i to na ime gospodina Sretenovića, gospodina Jelašića, gospodina Cvetkovića i gospođe Nenadić. Imala sam i usmene komunikacije, ali želela sam da postoji pismeni trag o tome.
Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Velika je korist što danas imamo ovu tačku dnevnog reda. Naravno, vratiću se baš na ono što je tačka dnevnog reda i što su moji prethodnici pričali ne odudara od ovoga što je na dnevnom redu, možda je jedan širi kontekst i pogled na ekonomsku i finansijsku situaciju u zemlji, ali želim ipak da se vratim na ono što je Predlog zakona i što je obuhvaćeno ovim amandmanom, s obzirom da smo u raspravi u pojedinostima.

Dobro je što se ovakav predlog zakona nalazi na dnevnom redu zato što, ako mogu tako da kažem, u istoriji je ovo četvrti ili peti put da se ovakav tip zaduženja pojavljuje uopšte u praksi. Na bazi ovog predloga zakona vidimo bogatstvo ideja kako može da se dođe do zaduženja.

Do sada poznati oblici zaduživanja su, pričam o legalnim oblicima zaduživanja, kada Narodna skupština ratifikuje neki sporazum gde smo se kao država direktno zadužili od neke države, MMF-a, Svetske banke ili bilo koje međunarodne bankarske organizacije.

Drugi oblik zaduživanja, doduše nije direktni već indirektni, jeste ono što često radimo u ovoj skupštini, a to je - donosimo zakon o izdavanju garancije ili kontragarancije, gde Republika Srbija garantuje za neko zaduživanje nekog od javnih preduzeća na republičkom nivou ili čak lokalne samouprave.

Treći oblik, gde se stvarno zadužujemo da bismo trošili nešto što nemamo, a nadamo se da ćemo u budućnosti da imamo, pa da možemo da vratimo, jeste emisija hartija od vrednosti, gde država obezbeđuje sredstva da bi premostila tekuće budžetske probleme i velike rupe koje se javljaju zato što nisu usaglašeni prihodi i rashodi u budžetu.

Sada dolazimo na ovaj oblik zaduživanja, vrlo specifičan. Kako rekoše predlagači, oni su ovaj zakon morali da pripreme i da predlože Narodnoj skupštini samo zato što postoji Zakon o javnom dugu. Da ne postoji Zakon o javnom dugu i da nije propisano našim propisima o budžetskom sistemu da se za svako zaduživanje Republike Srbije pita Narodna skupština i da ona odlučuje o tome u formi zakona, onda oni nas ne bi čak ni pitali.

U koju grupu zakona spada ovaj predloženi zakon? Moram zbog gledalaca da pročitam kako glasi, to je Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema MMF-u po osnovu korišćenja sredstava alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih rezolucijama Odbora guvernera, i da to sve svedem na datum - 1. oktobar 2009. godine.

U suštini, ovde se ništa ne ratifikuje niti potvrđuje, jer takvog sporazuma i nema, već je ovaj zakon u suštini forma gde Republika Srbija jednostrano daje izjavu da će po osnovu članstva u MMF-u iskoristiti to pravo koje se garantuje svim članicama, a to u prevodu, sa stanjem od pre desetak dana, znači da Republika Srbija može od MMF-a da se zaduži, da podigne kredit od nekih 420 miliona evra (taj iznos je promenljiv) i da je kamatna stopa za korišćenje sredstava negde oko 0,29%.

Kada se to stavi u neki kontekst, onda se stvarno kaže da su to najjeftinija sredstva. Međutim, i ta najjeftinija sredstva mogu da budu vrlo skupa. Ovo pričam zbog javnosti. Kada vi za koji dan izglasate ovaj zakon, znajte da po ovom zakonu nećete moći da zadužite Republiku Srbiju ni za jedan evro, iz jednog prostog razloga - što ovo nije obuhvaćeno budžetom za ovu godinu.

Ove koji izražavaju zebnju zbog toga što nije do sada urađen rebalans budžeta, samo da malo poučim - rebalans budžeta će verovatno da se uradi u toku decembra, jer će onda videti koliko su potrošili više nego što je Narodna skupština odobrila. Pa da ne bi tri puta menjali budžet do kraja godine, oni će jedanput to da promene. Inače, oni sada vrlo slobodno troše van okvira onoga što je Narodna skupština u Zakonu o budžetu propisala.

Tako da ovi podaci, za tri kvartala ove godine, koliko je prekoračena potrošnja, a samim tim i zaduživanje, treba samo uslovno da se prihvate, iz jednog prostog razloga, što ova vlada računa da ima 126 plus pola glasa i to im je sasvim dovoljno da vrlo uspešno vladaju i sve mogu da legalizuju šta urade u toku ove godine. Apsolutno sve mogu da legalizuju zato što imaju, jeste - vrlo tesnu većinu, ali 10.000 evra Čanku, 10.000 evra Batiću, 10.000 ovome, onome i taj zakon prolazi.

Vidite, zahvaljujući takvom jednom vidu - hajde, ne mogu da kažem da je koferče, nego kovertić - sve postaje legalno u ovoj zemlji. Naravno da je sve to daleko od legalnog, ali takvi su legitimni predstavnici naroda, takvi su. Mi to ovde znamo, znamo kako se završava sa zakonima, znamo kako se obezbeđuje većina, znamo kako preko noći sve može da postane zakonito.

Znači, nemojte da se plašite. Ovaj zakon, i kada ga budete usvojili, možete da realizujete tek sledeće godine. Doduše, predlagač zakona je rekao da ovo služi kao zlatna rezerva. Ako puknu svi ovi sistemi zaduživanja na koje vi računate, onda će da se aktivira ovaj sistem. Ali, i za ovaj sistem, upravo zbog onog Zakona o javnom dugu i Zakona o budžetskom sistemu, sve to mora da se iskaže u budžetu Republike Srbije. Ako nigde drugde, onda baš na pozicijama gde su članovi 3. ili 4, gde se iskazuje stanje javnog duga i obaveze koje postoje za Republiku Srbiju.

Odmah da vam skrenem pažnju. Ako mislite da trošite sredstva po ovom zakonu i po osnovu članstva u MMF-u u toku 2009. godine, ne bih vam to preporučivao. Iz jednog prostog razloga, što niste čak ni sagledavali za ovu godinu takvu jednu vrstu mogućnosti. Te, ukoliko uđe ovo u rebalans, znajte da ste u velikim problemima, tako da onih 126 i po ne pomaže.

Ne pomaže. Ne pomaže ni Radovanović, pa i ako ga promenite sa ovom ženom koja je trenutno okružni javni tužilac u Beogradu, ta Zaga, kako je zovu, mada je niko i ne zna, ali ne pomaže vam. Sada vama ništa više ne pomaže. Sve je jasno, sve je transparentno. Svako gurne ruku u džep i vidi kakva je stvarnost i šta se sve dešava.

Sad moram da proširim malo ovu temu, pa da kažem da su, nažalost, naša ekonomija i naše finansije u katastrofalnom stanju. Naš finansijski sistem drže stranci. Osnova finansijskog sistema nalazi se u bankarskom sistemu i osiguravajućim društvima. Mi tu gotovo da nemamo ili su simbolično zastupljene domaće firme ili domaći kapital.

Imate prilike s vremena na vreme da čitate neke periodične izveštaje koliko banke izvlače dobit iz Republike Srbije, pa ste imali prilike, za prošlu godinu, da čujete da su to nekoliko stotina miliona evra. Skoro je objavljen neki podatak za pola godine, to je preko 140 miliona evra. Znači, Srbija je zlatna koka za bankare.

E, sad, tamo gde cveta bankarski sistem, građanima se loše piše. Zašto se loše piše?

Zamolio bih svakog građanina Republike Srbije da se, ako može, u sledećih deset minuta preispita šta radi od privrede u njegovom mestu. Mislim da je lakše da se preispita šta radi, nego da nabraja šta sve ne radi. Jer, ono što ne radi, da vam ne pričam, znate i sami - to je opustošeno.

Moram da razočaram građane. Svi smo mi krivi, svi smo mi saučesnici. Ne zato što smo verovali u zapadnu demokratiju, neki su verovali u NATO, u tekovine, ali znajte, Srbija je primljena u Savet Evrope za vreme vanrednog stanja. To je nešto šizofreno, to se nikada nije desilo. Za to što firme ne rade, mi smo krivi. Jer, kad je komšija izgubio posao, pa je hteo da štrajkuje, da demonstrira, mi mu nismo dali podršku, nego smo mu rekli - baš me briga, njega je pogodilo, mene neće da snađe. E, vidite, ta meca zaigra vrlo brzo i na druga vrata.

Evo vam priča o Rakovici. Ne znam koliko desetina hiljada radnih mesta je ukinuto. Ljudi su otišli na ulicu, snalaze se po buvljacima. Svako je neki mikrokosmos, gleda kako da zakrpi kraj sa krajem. U krpljenju tog kraja sa krajem, izgubio se kolektivitet. Izgubio se uopšte jedan duh borbe za životom i sada dolazimo u situaciju da samo konstatujemo loše rezultate, a svi smo se nadali da će biti mnogo bolje.

Svi smo verovali onim reklamama, sećate se Vlahovića – ''početak za imetak''. Sećate se one reklame - nova kola, novi stan, letovanje, viza, putujemo.

Setite se Borisa Tadića tokom onih izbornih kampanja, ispred nekih ambasada. Kaže - šta radite ovde? Čekamo šengen. Nemate potrebe da se sekirate, samo glasajte za mene, za predsednika, to se sutra skida i odmah idemo na beli šengen. Koliko je prošlo od kada je izabran za predsednika? Ništa. Ali sad više o tom belom šengenu niko ni ne razmišlja u Srbiji. Sad su ljudi shvatili ono što smo im pričali pre šest-sedam godina – džabe šengen kada nemaš pare. I tako je.

Pitanje je kako da se izađe iz ove situacije. Očigledno sa ovom vladom i sa ovom konstelacijom snaga političkih stranaka koje vode ovu državu, pa ma koliko to sektorski posmatrali, pošto su oni izdelili resore po feudima, očigledno da nema perspektive i nema izlaza.

Nema izlaza. Zašto nema izlaza? Pre nekoliko dana na TV kažu - pojavio se neki čovek koji je gradio neke stanove pa je 10, 17 puta jedan isti stan prodao. Naravno, prevario je verovatno devet ili 16 kupaca, u zavisnosti od toga koliko je puta prodao isti stan. Sada pametni advokati kažu - treba da uvedemo evidenciju ugovora, da se ne bi desilo da jedan stan može više puta da se prodaje. Pa još da dobije i pečat opštinskog suda, gde se overavaju potpisi. Promašeno. To ne može da zaustavi.

Pre godinu dana ste imali aferu elite. Nešto što liči na Dafinu i Jezdu. Niko osim Odbora za finansije nije hteo čak ni da razgovara s tim ljudima, a strašna sredstva su u pitanju. Kad država ne funkcioniše, kada na objektivan, nepristrastan način ne primenjuje propise, onda imate rasulo, onda niko nikome ne veruje.

Verujte, danas se kod građana ustalilo mišljenje da, ako je čovek na vlasti, on treba da kraducka pomalo i da je to potpuno normalno. Vrlo je nenormalno ako se kaže da je čovek na vlasti a ništa nije ukrao. Nažalost, to se desilo u Srbiji. Tako se danas u Srbiji rezonuje. Tako se razmišlja – daj da drpim nešto, da obezbedim tu neku moju egzistenciju i da budem lep.

Vidite, u svim državama zaduživanje se računa kao nešto negativno, kao nešto loše. Kada država donosi neki zakon i kaže - mi se zadužujemo kod te države ili kod MMF-a za od pet evra pa na gore, nije bitno koliko, to znači da država saopštava i inostranstvu i svojim građanima da je u strašno velikim problemima, da ne može da reši te probleme ni smanjivanjem troškova, ni unutrašnjim rezervama, niti ima viziju kako da se krene napred. A zahvaljujući medijima, u Srbiji se ministri finansija cene po tome koliko su zadužili državu. Što su više zadužili državu, to su više uspešni.

Da vas podsetim kako je to bilo pre 20 i nešto godina, kada su se izdavale one tzv. menice sa bankarskim avalom, pa su služile kao sredstvo plaćanja, pa su tako finansijski direktori bili vrlo sposobni. Ode do banke, zaduži se, uzme tu menicu, obezbedi pare, isplate se plate, kaže - vrlo uspešan finansijski direktor. I tako gura jedno dve godine, a posle toga firma nestane.

Kako može da bude uspešan, po vrednosnim kriterijumima, u Srbiji čovek koji nas zadužuje? Valjda uspešan treba da bude čovek koji nam otvara radna mesta, koji zapošljava, koji socijalnu politiku sa budžeta i iz države seli u platu, u radni odnos, u aktivnost pojedinca.

Kod nas je sve obrnuto. Kod nas se dešava i druga vrsta zloupotrebe. Država navodno ima svoje neke fondove za razvoj. Nije ni bitno kako se oni zovu, i pri ministarstvima i van ministarstava itd. Sedam posto uzima onaj koji obezbeđuje vezu. Pa izračunajte na tri-četiri miliona dinara koliko je neko uzeo samo zato što je on pozvao ministra, on pozvao nekoga u tom fondu za razvoj, on je omogućio da se podigne kredit. Godinu dana se ne otplaćuje, a onda ide neka skromna kamatna stopa i on računa - veliki posao je završio.

I onda se i to ministarstvo hvali kako je veliki posao završilo. Koji posao? Isplatili su proviziju, uzeli proviziju oni koji su posrednici, zaboravili onoga koji se zadužio. Da li on sutra može i da razvija taj posao ili ne, ali on je saučestvovao u tome što se zove korupcija.

Kako mi možemo da izađemo iz ove situacije sa takvim načinom razmišljanja? Nemoguće je. Vidite, kada se priča o zaduživanju, svi ministri ovde, ne gospodin Srećković, on nikad o tome nije ni pričao, ali svi ovi ministri koji se bave ekonomskim i finansijskim poslovima u Vladi, svi dolaze ovde i kažu - mi ne možemo da obezbedimo iz tekućeg priliva sredstva za finansiranje javne potrošnje i moramo da se zadužimo, a moramo da se zadužimo da bismo obezbedili sredstva za obrazovanje, zdravstvo, penzije, socijalnu politiku.

I to će svaki ministar finansija da vam kaže. Da li je to baš tako? A onda imamo 15 agencija, pa nekih drugih paradržavnih organa, pa za 400% povećan broj zaposlenih u državnoj službi za ovih devet godina, pa imamo sijaset troškova zato što je neko hteo da oponaša EU i u organizacionoj strukturi.

Onda se postavlja pitanje – koga mi finansiramo tim zaduživanjem? Mi finansiramo zaduživanjem. Znači, mi se zadužujemo da bismo obezbedili sredstva da finansiramo - koga? Onoga što je nepotrebni trošak u ovoj državi, a to nisu ni penzioneri, niti zdravstvo, niti obrazovanje, niti socijalna politika, nego se zadužujemo da bismo omogućili prostor da se zaposle oni o kojima je pričao Todorović, oni o kojima su pričali ovi drugi poslanici itd.

A ko su ti? To su vaši kadrovi. Molim vas, 2000. godine u Skupštini je radilo manje od sto ljudi, njih 78. Koliko ih danas radi? Neću da kažem, predsednik Skupštine ima da kaže. Kažite mi koji je opravdani razlog da se poveća taj broj zaposlenih? Nema ga, apsolutno. Koji je opravdani razlog da se nekoliko puta poveća broj zaposlenih u državnoj administraciji? Nema ga.

Pazite, Šutanovac je uzeo otpremninu da ne radi u državnoj službi, on je opasan po državnu službu. Treba da ga pomere iz državne službe, a vi ga vraćate za ministra odbrane. I kakva će Vojska da bude?

Ljudi, čovek napuni 65 godina života i po definiciji je izgubio opštu radnu sposobnost, odlazi u penziju. Kod Rasima Ljajića imate dete palog borca, 70 i nešto godina radi čovek. Hajde da ne pričamo o potpredsedniku Vlade i toj čuvenoj familiji, znate i sami. Čime se to pravda? Voljom naroda. Narod će da seče vene zbog Krkobabića? Hajde molim vas. O čemu pričamo?

Koliko je zaposleno radnika u proizvodnji? Nema podatka. A kako rade butici nekog ministra po Beogradu? Pa ne sme da uđe inspekcija rada, ne sme da uđe poreska inspekcija, ne sme niko da uđe jer se zna ko stoji iza toga. Pa zamislite koja šizofrenija je zavladala Srbijom. Pre nekoliko dana, pompezna vest - Rasim Ljajić formirao stranku. Prva tačka njegovog programa je da se svi zaposle. Koga on kritikuje? Pa on kritikuje sebe, on je devet godina bio ministar za rad i socijalnu politiku. To u Srbiji prolazi samo zahvaljujući medijima.

A šta rade mediji? Skoči Đilas u vodu da vadi novinara, oni - škljoc. Pre neki dan deca se nešto pobunila, on - blago tati, blago mami. Pa, zar televizija ide gde god on ide? To nije zloupotreba dece? Rasim Ljajić stavio ono žuto šeširče, obilazi gradilište. Cela Srbija bespravna gradnja. A on se lepo slika tamo - da, da zaštitićemo radnike, jeste pao zid u centru, zaštitićemo to. Čuo za neko dete tamo u Beloj Palanci, da ne može... Ministarstvo će da kupi polovni auto za njega, samo da - škljoc.

Da li smo rešili problem? Nismo. Šta se rešilo? Drži vodu dok majstori odu, to je ta izreka. A da li je Srbija sada u situaciji da može da bira ''drži vodu dok majstori odu'' ili traži nešto temeljno, korenito, sa poznatim sistemom vrednosti, da svako može da poveruje u državu i organe vlasti šta budu sprovodili? Nema šanse.

Bečki sporazum o bankarskom sistemu, garantuje se bankama da će 2009. godine da izvuku istu dobit kao što su to uradili 2008. godine. Pa ako ne mogu na tržištu da obezbede, onda će država da emituje hartije od vrednosti i onda ćemo mi svi kao poreski obveznici preko budžeta da finansiramo kamatu i proviziju i zaradu banaka iz inostranstva. Što je pos'o! Za to ti ne treba nikakva škola.

Za takav posao samo treba da budeš elementarno opredeljen da bi te možda opisao Ivo Andrić u nekoj od svojih knjiga. Ima jedna asocijacija za zla vremena, koji caruju tada. Ali to se predstavlja kao vrednost. To je problem.

I sad smo došli u ovu situaciju da se navodno pregovara sa MMF-om, nema nikakvog sporazuma, to je neki dugoročni program, neko zaduživanje. Videćemo šta će iz toga da izađe, istrčaće tu još puno stvari. Ali nepogrešivo znam, ceo taj aranžman ne odnosi se na zaduživanje države i budžeta, nego nekoliko tajkuna koji su pukli u ovoj zemlji i država treba da bude garant da ti tajkuni neće da puknu još više.

Sećate se onoga što je povukao tri banke zbog prekomernog investiranja u nekretnine? Juče sam gledao televiziju. Zamislite, Dulić se pojavio u Beču na nekom sastanku i kaže - pozivamo strane investitore da investiraju u Srbiju, svaka investicija je prihvatljiva i svaka će biti odobrena.

Onda nije ni čudo što je u Rakovici bespravno sagrađena asfaltna baza koja truje. Doneto je rešenje o rušenju, ali ko sme da ruši? Ovde je, znači, sistem ''zgrabi''. Uspešan si ako zgrabiš. Najuspešniji si ministar ako si obezbedio pare. Ko će to da vrati? Ma, šta me briga ko će to da vrati.

Poštovani građani Republike Srbije, malo razmislite o tome i nemojte nikada da kažete - šta me briga ko će to da vrati. Nikad nemojte to da kažete. Hajde malo tante za kukuriku da bude, da vidimo ko šta radi, koliko radi.

Da li je nužno zaduživanje? Vidite kako se dijabolično vodi politika kod nas? Mlađan Dinkić, MMF i okruženje nevladinog sektora koje se bavi finansijama i ekonomijom kažu - mi sa penzijama moramo nešto da uradimo. Pa sad pričaju 16 varijanti, da se smanji ono što država pokriva. A država mora da pokrije. Zašto? Zato što je država garant i po tom osnovu mora uvek ima da obezbeđena sredstva za isplatu penzija.

MMF kaže – znate šta, mi to kad pogledamo onako makroekonomski, pa kad pogledamo nivo javne potrošnje, pa broj stanovnika, pa potencijale, pa ovo, pa ono, to treba da se smanji. To u prevodu znači - treba malo da pobijete penzionere, da smanjite malo, da ne mogu više ni u kontejneru da traže robu.

E sad, ja bih svakog penzionera i svakog ko ne radi zamolio da postavi pitanje predsedniku Vlade (on je, faktički, najodgovorniji) – kako može jedna porodica da organizuje život sa mesečnim prihodima od 20 hiljada, 30 hiljada, 40 hiljada?

Ovi koji stanuju malo dalje od Beograda već me psuju i kažu da je to veliki iznos. Za njihovo mesto jeste veliki iznos, ali vam tvrdim da ni za taj iznos ljudi ne mogu da organizuju svoj život ukoliko imaju dva deteta na školovanju, a da ne pričam o drugim stvarima.

Sad da vidim koja ćete odlikovanja da date. Odlikovanja za trpljenje? Za veliku količinu tolerantnosti i za trpljivost koju pokazuju građani Republike Srbije sve očekujući – biće bolje. Ili još neki što kažu - dobro, da se stegnemo još malo, samo da nas ne bombarduju ovi iz NATO. Ma, nemojte da se sekirate, pa NATO je prijatelj sa ovima, neće oni da bombarduju njih. Sad su njihovi na vlasti. Kad nisu bili njihovi na vlasti, oni su bombardovali. Sad su došli njihovi. Sad njihove bombe imaju oči. Ne mogu da promaše. Zna se teritorija.

Znači, to je naš problem. Naš problem je neodgovorna vlada i moram da kažem kolegama poslanicima skupštinske većine da su krivi jer podržavaju sve i svašta što dolazi od Mirka Cvetkovića i ovih visokoumnih ministara. Sve to sagledavajte kritički. Narod vas je poslao ovde da kritički gledate te predloge, a ne da po svaku cenu podržavate sve što dolazi kao predlog Vlade Republike Srbije.

Mi za ovaj predlog zakona nećemo da glasamo, ali vam skrećemo pažnju da vodite računa, čekamo vas i kod rebalansa i kod budžeta za sledeću godinu. Pamtimo i ovaj predlog zakona i one prethodne i znamo koje ćete vrlo brzo da ponudite. Sve to pamtimo, registrujemo i podsećamo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem ponedeljak, 26. oktobar 2009. godine, sa početkom u 10.00 časova kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Dakle, vidimo se u ponedeljak, u 10.00 časova. Zahvaljujem na saradnji, gospodine ministre, vama i vašim saradnicima.