Podneo sam amandman na član 4, koji pod formom očuvanja, jačanja i ostvarivanja veza matične države i dijaspore predviđa u tački 4) Skupštinu dijaspore.
Kao što znate, to smo i u načelnoj raspravi istakli, mi se protivimo Skupštini dijaspore, pre svega zbog načina na koji se ona formira, a koliko je i metodološki i organizaciono sporna, pokazuje i predlog ministarstva i Vlade Republike Srbije da se u skupštinsku proceduru stavi zakon koji podrazumeva formiranje Skupštine dijaspore, a da se ne zna ni koliki joj je mandat ni koji je način izbora delegata.
Opet ponavljam, ovaj zakon i Skupština dijaspore su u funkciji da se stranački zloupotrebi dijaspora i da se pokuša spasiti rejting organizacionih struktura određene stranke koja drži ovo ministarstvo i da se drži pod kontrolom dijaspora.
Postavljam jedno pitanje ovde i iskoristiću diskusiju po ovom amandmanu.
Bićemo suočeni i sa zakonom o Narodnoj skupštini i izboru narodnih poslanika, pa će i za taj zakon biti potrebno, recimo, mišljenje Venecijanske komisije, pa je moguće da će ova država poslati signale i prema Venecijanskoj komisiji da je potrebno da u parlamentu imamo predstavnike dijaspore.
Lično nisam ni blizu ni daleko od te ideje. Jesam da dijaspora učestvuje i u srpskom parlamentu, ali na uređen način. Da li je ovo priprema da se preko stranačke kontrole i Skupštine dijaspore, koju će postaviti ovo ministarstvo... i tu nema nikakve kontraargumentacije da će predstavnik Estonije, Litvanije, Poljske, Češke, Slovačke biti izabran na nekakvom forumu.
Ne, jer imena tih ljudi se nalaze u fiokama i oni će biti postavljeni.
Ali, ako se ta stvar produbi do te mere da se, recimo, u ovom parlamentu nalaze pet poslanika iz dijaspore, da ovo upravo bude ta prelazna faza, kako bi voljom jedne stranke, a ne voljom građana i ne voljom dijaspore, ovde u parlament došli ljudi koji će biti predstavnici ne dijaspore i građana koji žive van matične države, nego predstavnici određene stranke, to je problematično.
U Srbiji, kao što je i sada faktičko stanje, ne postoji dvotrećinska ili lagodna većina određene političke grupacije koja je sada na vlasti. Ona je vrlo tanka i neizvesna. Možemo tako doći u situaciju da određeni broj poslanika iz dijaspore pod kontrolom određene stranke utiče na najbitnije, na politiku ove države.
Iza Skupštine dijaspore se krije potencijalno velika prevara i zloupotreba volje građana Srbije, ali i građana koji žive u dijaspori, i naši sledeći amandmani idu u tom pravcu. Niste ni u načelnoj raspravi, niti to možete, izneli prave argumente vezane za Skupštinu dijaspore. Ona je sporna po mnogim elementima – kako će biti formirana, da li će legitimitet delegata u Skupštini biti identičan. On jednostavno ne može biti, jer vi kažete da ćete prepustiti tim organizacijama da same odluče na koji način će se birati. Nije isto stanje u dijaspori u Americi i Kanadi i Australiji, i u Češkoj, Slovačkoj, Estoniji, Litvaniji ili gde ste već predvideli, u afričkim zemljama, Južnoafričkoj Republici, Kongu, već nemam pojma gde.
Ovim amandmanima smo pokušali da vam učinimo uslugu i doprinesemo produbljivanju veza ili postavljanja tih veza na pravi način između matice i dijaspore. Ovo je politizacija dijaspore i vi dijasporu uvlačite u političke razlike i sukobe koji postoje u ovoj državi.
Nažalost, ne postoji političko jedinstvo u državi po najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima. Putem ovog zakona i formiranjem ove skupštine dijaspore ovo će se preneti i na dijasporu. To nije dužnost, nije obaveza matične države, već bi dužnost i obaveza matične države, u krajnjoj liniji, trebalo da bude da svoju dijasporu liši međustranačkih i političkih razmirica. A vi ćete ovim zakonom uraditi upravo suprotno.
