Da sam bio u pravu kada sam govorio o političkoj ostrašćenosti, sada više ne, ili već i gluposti predlagača ovog zakona, govori odbijanje amandmana koji sam na član 7. podneo zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'' – SNS na Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu.

Amandmanom na član 7. smo predložili da se reči „ostvarivanju projekata“ zamene rečima „realizaciji projekata“. Vi ste to odbili iako naslov iznad člana 7. glasi: „Izveštaj o realizaciji projekta“, a ne izveštaj o ostvarivanju projekata. Gospodine ministre, odbili ste ovaj amandman iako u ovom istom članu vi navodite „u roku od 30 dana od dana realizacije projekata“, a ne „u roku od 30 dana od dana ostvarivanja projekata“.

Znači, u istom članu vi dva puta koristite reč „realizacija“ i jednom reč „ostvarivanje“, a kada mi amandmanom želimo da sinhronizujemo ovaj član – vi taj amandman odbijate.

U obrazloženju ste naveli da je predlagač zakona mišljenja da je u pitanju samo izbor između dva istovetna termina za isti pojam. Ja se tu delimično slažem s vama. Naime, reč „ostvariti“ najčešće se vezuje za „ostvariti obećanje“. Recimo, baš kao što su bila predizborna obećanja Mlađana Dinkića o 100.000 novih radnih mesta ili 1.000 evra od privatizacije javnih preduzeća. Svi smo svedoci da od „ostvarivanja“ tih predizbornih obećanja nema ništa i da je to samo još jedna u nizu velikih laži velikog manipulatora, pa bih vam ja savetovao da ovaj amandman ipak prihvatite i da „realizujete“ te sufinansirajuće projekte.

Na naziv glave III iznad člana 9, naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, koja želi reč. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela na glavu III, na podnaslov i na član 9. tiče se stava SRS koji je izražen i u obrazlaganju prethodnih amandmana, a pogotovu na amandman na član 2, gde tražimo da se izraz „matične države“ zameni izrazom „Republike Srbije“.

Ovo mi je povod da vam kažem da smatram da je dobro što je ovaj zakon ušao u proceduru i da nam je bio potreban ovakav zakon. Čak se usuđujem da kažem da je naš odnos prema dijaspori pitanje od nacionalnog interesa.

Kada bismo nabrajali šta je sve nacionalni interes, verujem da bi među prvih pet tačaka bio i ovaj naš nacionalni interes vezan za našu saradnju, očuvanje i brigu za našu dijasporu. Jer, priznaćete, a znamo svi da smo narod koji se bori za goli opstanak, da smo među tri najstarija naroda u Evropi i da nam naravno nije svejedno šta se dešava s našom dijasporom.

Zbog toga sam smatrala da bi možda bilo daleko bolje da ste, pre nego što je zakon ušao u proceduru, razgovarali sa predstavnicima poslaničkih grupa kako bismo našli modus da se za sve ovo što sada kroz amandmane mi pokušavamo da promenimo, nađe i iskristališe zajednički stav, kako bi se i ovaj zakon pretvorio, ne mogu da kažem u rezoluciju, ali u nešto iza čega bi stao ceo parlament.

Ovako ćemo mi, zbog nekih stvari koje sada deluju možda lingvistički, a u stvari su suštinske, doći u situaciju da ne budemo, naravno, jedinstveni prilikom glasanja oko ovog zakona, a opet ću se vratiti na onaj početak gde sam rekla da smatram da je ovo od nacionalnog interesa i da je ovo ravno nekakvoj strategiji vezanoj za odnos države Srbije prema svojoj dijaspori.

Mogli smo ovo da prevaziđemo. Imate još vremena da o tome porazmislite i da vidite da li možda treba da idemo ka tom cilju, odnosno da li je potrebno državi Srbiji da ceo parlament, kao kada smo donosili Rezoluciju vezano za KiM, ili deklaracije, da stanemo iza ovog zakona, da popravimo šta se može popraviti u nekom razgovoru van skupštinske sale, van debate. Nije strašno ako bi se na nekoj sledećoj sednici ponovo pojavio ovaj zakon. Ovo je najdobronamerniji predlog poslanika SRS u cilju da ovu materiju regulišemo na najbolji mogući način i izrazimo stav države Republike Srbije prema našoj dijaspori, koja nam je veoma važna.

Potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Nikola Lazić.
Gospođa Vojić-Marković želi reč.

Hvala, gospođo predsednice.

Mi tražimo da se u članu 9. stav 1. ispred reči "Vlada" dodaju reči: "Narodna skupština Republike Srbije i", a da se reč "utvrđuje" zameni rečju "utvrđuju", s obzirom da se radi o množini.

Vlada Vojislava Koštunice je dala pravo građanima, Srbima koji žive u dijaspori da glasaju na našim parlamentarnim izborima. Mada, očigledno, ova vlada nije spremna na to da dobije pravi odgovor o tome kako će oni glasati, s obzirom da smo na prethodnim izborima imali situaciju da, recimo, upravo smo juče imali razgovor s jednom gospođom iz SAD koja je došla u Vašington da glasa, ali su spiskovi ljudi koji je trebalo da glasaju u Vašingtonu slučajno poslati u Čikago, a u Čikagu su bili spiskovi ljudi iz Njujorka itd. Srbi koji učine veliki napor pa dođu da glasaju ili nisu na spisku ili su spiskovi pomešani i sl., tako da se to što im je omogućeno zakonom, zapravo na vrlo perfidan način brani.

S obzirom na to da oni ipak na izvestan način i u izvesnom broju učestvuju na tim parlamentarnim izborima, smatramo da je Narodna skupština Republike Srbije i njihovo predstavničko telo, jer očigledno do trenutka kada oni budu u mogućnosti da budu poslanici, a Ustav se u tom pravcu mora menjati da bi to bilo tako, Skupština mora, i to je demokratsko pravo predstavnika naroda, to je narod svojim izlaženjem na izbore i potvrđivanjem naših mandata i rekao, da bude u situaciji da zajedno sa Vladom utvrđuje politiku prema Srbima u regionu i prema Srbima koji žive u dijaspori.

Zbog toga smo mi smatrali da je vrlo važno da se ovaj naš amandman prihvati i da se to demokratsko pravo da predstavnicima Narodne skupštine Republike Srbije, jer mi na to imamo pravo.

Na naslov iznad člana 10. i član 10. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Banović. Izvolite.

Intervencija na član 11. praktično se nadovezuje na ono što je moja koleginica iz DSS govorila, a to je da se u stavu 1. posle reči "predlaže", pored toga što piše da predlaže Vladi, treba da stoji: " i Narodnoj Skupštini Republike Srbije".

Nekako je neobično da je ovaj predlog zakona u onoj prvoj formi, pre nego što su prihvaćeni neki amandmani, potpuno prevideo da postoji Narodna skupština Republike Srbije. Nigde nije bila ni pomenuta, niti su npr. predstavnici Skupštine, odnosno predsednik Skupštine, ili članovi ili predsednik Odbora za Srbe izvan Srbije bili uključeni u neka tela.

Zbog toga što je ministar usvojio neke amandmane, ta se situacija donekle popravlja. Ali, u prvom obliku je simptomatično da se ministar i Ministarstvo nisu setili da postoji Skupština, da postoji skupštinski odbor, dakle stalno radno telo koje broji 25 članova, 25 poslanika, i da oni nigde nisu uključeni.

Ovde konkretno je moja koleginica Vojić-Marković govorila o tome da ljudi u dijaspori učestvuju na parlamentarnim izborima. To su mali brojevi, to je još uvek veoma nesređeno i neuređeno, međutim činjenica je da jedan broj ljudi koji živi u dijaspori učestvuje na parlamentarnim izborima. Prema tome, možemo da kažemo da je ovo i njihovo predstavničko telo.

Prema tome, ministre, mislim da ste mogli da prihvatite i ovaj amandman, koji kaže da osim toga što određene stvari predlažete Vladi, to predlažete i Skupštini, i da ste, pored toga što ste u obavezi da Vladi pripremate dokumentaciju, informacije i analize iz oblasti odnosa prema dijaspori i Srbima u regionu, dužni da to uradite i sa Narodnom skupštinom.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Željko Tomić.
Gospođa Vojić-Marković ima reč. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Moram prvo da vam pročitam tačku 2) člana 11. Dakle, ministarstvo nadležno za dijasporu, prema članu 11. tačka 2), prati realizaciju Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, odnosno matične države i Srba u regionu.

Posle ovog što smo pročitali moramo da se pitamo o kojoj se to strategiji radi, da li ta strategija postoji. Ona apsolutno ne postoji.

Ono što je vrlo čudno jeste da u ovom zakonu, kada ga pogledate, imate vrlo nespretan redosled poteza. Imate prvo da nešto sprovodite i pratite realizaciju, a da to uopšte nije doneto.

Znači, gospodo, da biste mogli da pratite njenu realizaciju, vi morate prvo da doneste tu strategiju. To je jednostavan redosled poteza. Ovako kako ste napisali, imate da pratite realizaciju nečega što ne postoji. Tvrdim da ne postoji strategija očuvanja i jačanja matične države i dijaspore.

Dakle, ne znam kako ćete je pratiti ako ne postoji. Nisam primetila, a morali ste prvo da stavite ovde da jedan od vaših zadataka treba da bude da donesete tu strategiju, da biste mogli da pratite njenu realizaciju.

Gospodo, nemojte sami sebi onemogućavati da radite. Vi i ne znate da ne postoji strategija. Vi ste zaduženi da je donesete. Molim vas, vodite računa šta pišete u zakonima. Govorite o tome koliko je ovaj zakon važan. Mi se slažemo da je važan, ali ovakav kakav jeste, on nema nikakve veze sa stvarnošću. Vi pratite realizaciju nečega što ne postoji. Donesite strategiju, pa je onda pratite.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić, koji želi reč. Izvolite.