Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, u startu hoću da razjasnimo jednu nedoumicu.
Poslanička grupa DSS govori o zakonu, o originalnom tekstu koji ste vi nama ovde dostavili, a o amandmanima – ne o amandmanima koje ste vi napisali, ne o amandmanima koje je napisao Zaštitnik građana Saša Janković, ne o amandmanima koje su napisali poslanici opozicije, nego o amandmanima koje ste vi od strane Saveta Evrope naterani da napišete – neću da govorim, o tome ćemo govoriti nekom drugom prilikom, kad amandmani dođu na red.
Dakle, Vlada Srbije je na svojoj poslednjoj sednici pred letnji raspust usvojila Predlog ovog zakona. Od momenta kada je ovaj predlog zakona ugledao svetlo dana obrušile su se kritike javnosti na radnu grupu, koju je predvodio gospodin Vladimir Cvijan. Upozoravam da ću pomenuti ponovo ovo ime, pa treba da se zapamti. Dakle, stručna javnost je komentarisala vrlo negativno Predlog ovog zakona; komentarisao je Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, komentarisale su nevladine organizacije, najveći broj njih, komentarisali su i građani. Dakle, javnost je apsolutno bila zgrožena predlogom da se demokratizacija vrati šest koraka nazad i da se uskrati pravo građanima da država poštuje njihova prava i slobode.
Dakle, ovaj zakon je – naravno, kritike su bile potpuno u skladu sa tekstom koji ste vi nama ovde dostavili – izuzetno loš. To je zakon koji apsolutno ni koncepcijski, ni pravnotehnički ne odgovara nivou koji bi trebalo da bude predstavljen poslanicima i koji bi trebalo da bude usvojen u Skupštini Srbije.
Nije mi jasno, kad već prepisujete sve i svašta, ovaj zakon je poslednji ovakav donet u Evropi, zašto bar ova radna grupa nije pogledala šta je moglo da se prepiše od nekog drugog? Jer, kad vidimo zakone koje nam dostavljate mi moramo zaista da lomimo jezik na prevodima, koji su apsolutno neprihvatljivi za naš jezik.
Ono što je namera predlagača ovog zakona, a ona je potpuno jasna, to je da mnoge informacije, koje bi građani morali da znaju ako je ovo demokratska država, ostanu tajne, skrivene i da se pod tim da se informacije ne plasiraju građanima sakriju i zloupotrebe, i neznanje i nedostatak rezultata, a iza svega toga da se sakrije korupcija i kriminal.
Potpuno je jasno da demokratska vlada, a ova za sebe to kaže, a očigledno nije, mora da polaže račune građanima o tome kako ona i njeni funkcioneri troše novac građana Srbije. Najveći deo tih informacija, upravo prema ovom zakonu, treba da bude zaštićen, odnosno nedostupan građanima, i očigledno je da vi o demokratizaciji i o demokratskom društvu ne znate mnogo.
Ono što je tendencija svih ovih zakona koji dolaze, a ja razmišljam upravo o Zakonu o dijaspori koji je pre nekoliko dana ovde usvojen, tako i ovog zakona pred nama, to je da oni zapravo ne pružaju nikakve mehanizme za sprovođenje zakona. Ti mehanizmi koje vi predviđate su potpuno neefikasni. Tako neefikasni mehanizmi ne mogu da primenjuju demokratske standarde koji treba da postoje u svakoj demokratskoj državi i da budu visoki.
Hajdemo prvo od nekoliko vrlo važnih stvari na koje se odnose kritike svih, kompletne javnosti, kada je u pitanju ovaj zakon. Prva stvar je da predlog ograničava ovlašćenje Poverenika za javne informacije i Zaštitnika građana; to je primer koji ne postoji ni u jednom zakonu od ovih evropskih zakona koje sam već pomenula. Zaista je neverovatno da Vlada ograničava stečena prava građana i da one koji su po Ustavu i po nekim drugim zakonima Srbije dobili pravo da štite prava građana i da dobijaju one informacije koje građani ne mogu da dobiju kako bi ostvarili svoja građanska prava i slobode vi sada ograničavate i oni ne mogu da ispune ono što im je Ustavom povereno, odnosno nadležnost koju su dobili prema Ustavu i prema zakonima Srbije.
Pomenuću vaše članove, član 2. gde objašnjavate pojmove (tačka 7) i član 9. gde kažete ko određuje tajne podatke (tačka 5), pa ću malo parafrazirati kako to može da izgleda u praksi. Zaista je neverovatno da vi verujete da Vlada, koja treba da štiti interese građana, može da dozvoli jednom direktoru veterinarske stanice, u ovom slučaju, pošto on zaista ima poverene poslove od Vlade, a vi se raspitajte koje, da on neku informaciju proglasi poverljivom, nedostupnom javnosti i da onda ni Poverenik, ni Zaštitnik građana ne mogu da dođu do te informacije zato što je to volja jednog funkcionera.
Istovremeno, recimo, dovešćete do toga da jedna lokalna samouprava proglašava informaciju interno poverljivom i nedostupnom građanima, i da u drugoj lokalnoj samoupravi ta informacija, recimo plata gradonačelnika ili ne znam šta drugo, bude nedostupna za javnost.
Poverenik i zaštitnik građana su jedini državni organi za koje je izričito predviđena mogućnost vašim zakonom, ne vašim amandmanima, da budu ograničeni u pristupu podacima neophodnim za vršenje njihove funkcije. Pozivam se na član 38. i član 67 – ta dva člana nemaju ni teorijskog, ni pravnog, ni praktičnog osnova. Vi kažete i sami, uz naknadnu pamet, da sam u pravu i neke od tih stvari ste ispravili. Ti članovi, u stvari, ograničavaju ovlašćenja Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, onih koji treba da zastupaju građane i da brinu o građanima. Na taj način doprinosite kršenju ljudskih prava građana, štitite kriminal i korupciju.
Rešenje bez presedana je u članu 40. gde u tački 1) kažete – dok je akcija u toku, ne možete da proverite nikakav podatak. To je neverovatno rešenje! Kažete, ukidate član 40. Hvala Bogu da ga ukidate. To je neverovatno rešenje.
Zašto? To je potpuna suspenzija nadležnosti. Evo vam jednog primera kako to može da izgleda u praksi. Svi se sećate da je pre dvadesetak i kusur godina ubijena novinarka Dada Vujasinović. Dan-danas se o tome ništa ne zna, akcija je u toku. Dakle, ni njeni roditelji, ni bilo ko drugi ne može da dobije nijednu informaciju dok je akcija u toku, sledećih 500 godina. To je apsurdno.
Sledeća stvar koja je potpuni privid, kao i mnoge stvari u ovom zakonu, jeste nadzor. Vi kažete – za nadzor za primenu ovog zakona nije predviđena nadležnost nekog od organa vlasti, kakvi za to postoje u svetu, nego će nadzor vršiti nekakva služba Vlade; vi kažete i koja je to služba Vlade. Molim vas, to je potpuni privid nadzora. Bilo koja stručna služba niti ima inspekcijska, niti nadzorna ovlašćenja. Kako je moguće vršiti nadzor bez inspekcijskih i nadzornih ovlašćenja? Takva ovlašćenja su potpuni apsurd.
Šta je Vlada u stvari htela ovim zakonom najbolje se vidi na primeru pristupa Agencije za borbu protiv korupcije strogo poverljivim informacijama.
Hajdemo opet na primer: ako Agencija, recimo, treba da istraži neku povredu zakona iz svoje nadležnosti i trebaju joj podaci od nekog javnog funkcionera... Recimo, najbolji primer je to što mi ne znamo ko su autori Zakona o informisanju; ne znamo zato što je, izgleda, pre nego što je donet ovaj zakon ministar (koji trenutno nije ovde) proglasio da je to nekakva tajna najvišeg nivoa i do dan-danas niko ne zna kako ćemo da dobijemo tu informaciju.
Znači, ako Agencija treba da dobije neku informaciju, ona mora da se obrati tom funkcioneru, da stane u red, da popuni bezbednosni upitnik, da prođe bezbednosnu proveru BIA ili MUP-a. To nije kraj; ona ne mora da dobije odobrenje, odobrenje može da bude uskraćeno. Šta onda ona treba da radi, da povede upravni spor? Fantastično! To je izvanredan primer borbe protiv korupcije i kriminala. Nešto ćemo odlagati beskonačno, nešto ćemo terati do 250 godina unapred, a inače smo proklamovali da će to ubrzati borbu protiv kriminala i korupcije. Kako funkcioniše to što ste proklamovali najbolje se vidi na ovim zakonima koji nam dolaze. Vi jednostavno ne želite da se suprotstavite tome, sem na rečima.
Šta je još loše? Predlog ovog zakona daje mogućnost velikom broju ljudi da sve i svašta, što im ne odgovara da dođe u javnost, sakriju pod tim da je to neka tajna koju javnost ne treba da zna. Recimo, hajdemo opet na jedan sladak primer. Kada je Vlada proglasila za tajnu to što Srbija treba da plati SAD zbog toga što je naš građanin Kovačević pretukao građanina SAD time ste onemogućili more građana Srbije da dobiju informacije, time ste kršili naša ljudska prava, a to ne može da bude tajna.
Zašto vi ne dozvoljavate, recimo, da se te informacije pojave u javnosti, da građani znaju kako njihova Vlada funkcioniše, kako funkcioneri koje je postavila Vlada troše novac građana Srbije? Vrlo je jednostavno, vama i nije cilj da ti podaci budu demokratski dostupni javnosti. Vama je cilj nešto drugo, da sakrijete kako oni funkcionišu, da sakrijete zloupotrebe koje ti funkcioneri vrše. Po vama, zapravo, ovaj zakon treba da ima funkciju da zaštiti aktivnost funkcionera, a ne države.
Za kraj, kada govorimo o ovom zakonu, želim da kažem još jednu vrlo zanimljivu stvar. Šta je još tendencija ovog zakona? Da se moć grupiše na jednom mestu. Pošto je informacija moć, moć se grupiše na jednom mestu. Koje je to mesto u ovoj državi? Naravno, svemogući predsednik Boris Tadić, koji je očigledno postavio svog generalnog sekretara da bude na čelu radne grupe.
Evo, kada stavite sve na papir, pa povežete šta je šta, dobijete vrlo jednostavnu informaciju. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, to je to lice kod koga će se ukrštati sve tajne informacije, to je taj pomenuti šef radne grupe koja je pisala zakon, gospodin Vladimir Cvijan, gle čuda, generalni je sekretar predsednika Tadića. Znači, on će imati nadležnost nad svim tajnim informacijama. Naravno, potpuno je jasno da on neće reći, „časna pionirska reč“, očigledno, da on neće reći te tajne informacije svom šefu koji ga je tu postavio i koji ga je postavio na mesto generalnog sekretara. Znači, kada stavite samo imena ljudi, doći ćete do toga šta je cilj i namera ovog zakona.
Ovaj zakon zaista poništava demokratske tradicije koje je ova zemlja u međuvremenu, za vreme Vlade Vojislava Koštunice, postigla, jer su i Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja postavljeni u to vreme i zakon je donet u to vreme. Dakle, vi poništavate sva stečena prava građana. Ovaj zakon je protivustavan, jer ograničava nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i Zaštitnika građana. Ovaj predlog je očajno loš. Mislim da je najzdravije i najzrelije, i za vas i za državu, da ga povučete.
Samo još nekoliko reči o zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja. Gospodina Bradića nema tu. Reći ću samo nekoliko stvari. Taj zakon je pokazao da je jako dobar, u primeni je pokazao da je jako dobar, a to pokazuje i ovih nekoliko izmena koje su se u međuvremenu pokazale kao kočnica jednoj zaista dobroj primeni zakona. To su uglavnom pitanja termina, rokova. Dobro je što je to promenjeno, prosto, stvari treba ubrzati.
Ali, ono što nije dobro ni u prvom ni u drugom zakonu – kada su zakoni pisani nisu konsultovani ni Poverenik, ni Zaštitnik građana. Interesantno je da je na ovaj drugi predlog jedan od amandmana podneo Zaštitnik građana, u ime Poverenika kome to zakon ne dozvoljava.
Nadam se da ćete vi, ne vi, pošto vi taj zakon i ne predstavljate, gospođo ministre, nego gospodin Bradić, koji očigledno nema druga posla nego da sluša poslanike koji govore nešto konkretno o zakonu, taj amandman prihvatiti, kao i nekoliko koje smo mi kao poslanička grupa podneli.
Šta je još zanimljivo? Ovaj tekst koji je prihvaćen, a koji se odnosi na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zapravo je jedan tekst koji se od 2007. godine pojavljivao u Skupštini, pa volšebno nestao. To je tekst jedne građanske inicijative, jedne nevladine organizacije. Ono što je zanimljivo, izostavljeni su vrlo važni delovi, kao što je zaštita izvora informacija, zatim, mogućnost žalbe protiv Skupštine, Vlade, predsednika, republičkog javnog tužioca, Ustavnog i Vrhovnog suda, kada se uskrati pristup informacijama. Zanimljivo je da je tada predlog te grupe građana bio primat Zakona o slobodnom pristupu informacijama nad drugim propisima.
Znači, ono što vam se nije sviđalo ste izostavili, a drugo ste potpisali. To što potpisujete tuđe je već poznata stvar. Dakle, koristite jedan prilično opasan metod da potpisujete tuđe zakone, koristite jedan opasan metod da uništavate demokratiju u ovoj zemlji i koristite još nešto da sve koncentrišete u rukama jednog predsednika.
Gospođo ministre, pošto se ovaj zakon o kome govorim odnosi na vas, mislim da je dobro da vi povučete taj predlog. Poslanička grupa DSS jeste napisala amandmane. Odgovoriću tom kolegi koji kaže da mi iz opozicije ne treba da pišemo amandmane ako nećemo da podržimo zakon.
Ako popravite zakon svim amandmanima koje smo mi prihvatili, onda će on biti sasvim solidan zakon, pa ćemo ga možda podržati. Ovako, u ovom tekstu, nećemo sigurno. Hvala.