Znate šta, i ćutanje je odgovor, pa pošto je to neka vrsta odgovora, iziskuje komentar i neka dodatna pitanja.
Pošto ne znaju kako je moguće da krše Ustav, ja to prihvatam. Okej, onaj kome se ukaže na to da krši Ustav sve vreme, kaže da ne zna kako je to moguće. Hajde da prihvatimo to zdravo za gotovo. Dakle, dame i gospodo, vi kršite Ustav, to je očigledno, svojim ćutanjem ste to potvrdili, ali pošto je vreme bilo tako kratko, stao sam na pola jedne rečenice, nju ću i sad nastaviti, pa će možda ona isprovocirati nekog od predstavnika Vlade ili ministara da da odgovor na taj deo pitanja.
Kako je moguće da se Vlada sa nipodaštavanjem odnosi ne samo prema Ustavu, nego i prema zakonima koje Skupština donese? Vi znate da je budžet zakon i vi vrlo dobro znate da prema dva opšta akta, zakona koje donosi ova narodna skupština, Vlada, vodeći računa o finansijama države i potrošnji države, mora da ima obzira i da ih poštuje od prvog do poslednjeg slova.
Ne može se trošiti više nego što je planirano. Kada neko u lokalnoj samoupravi ili nekom javnom preduzeću krene da troši više od onoga što ima ili što je planirao, onda se podigne čitava buka oko toga, pokrene se policija, pravosuđe i novine budu pune toga.
Kako je moguće da kada se predvidi limit budžetskog deficita za ovu godinu prethodnim rebalansom na 70 milijardi, da iz te iste vlade, prema izveštaju Ministarstva finansija od 5. oktobra, saznamo da je taj deficit probijen za četiri milijarde, a prema svoj nekoj logici, do kraja godine će biti probijen i pet puta toliko, najmanje?
Kako je moguće da vam ne padne na pamet, s obzirom na to da vi pratite te podatke, da jednog trenutka dođete u Narodnu skupštinu i kažete - dame i gospodo narodni poslanici, ili narodni poslanici, ako ne želite da nas poštujete drugačije, mi imamo problem zato što je očigledno da ćemo probiti planirani budžetski deficit i predlažemo vam rebalans budžeta prema kome se ta stvar mora popraviti?
Razumem da se može planirati budžetski deficit, ali imajmo u vidu jednu stvar, da se budžetski deficiti u državi planiraju zato što moraju i mogu biti pokriveni iz realnih izvora. Budžetski deficit je vrsta samopozajmice, predviđanje da će se potrošiti nešto što u datom trenutku nemamo, ali se mora i može nadoknaditi, pa se zato on i planira.
Vi jeste planirali da ćete pokriti taj deficit, kad-tad, to nije sporno, i svi mi vrlo dobro znamo i odakle ste to planirali da činite.
Problem je samo u tome što vi nećete da iznesete strategiju, nećete narodu jasno da iznesete plan, kako i na koji način to planirate, jer kada biste to javno i otvoreno rekli, sistematično, jasno, onda bi vam se nebo srušilo na glavu.
To će upravo biti iz ovih kredita koji se pominju - MMF, razni drugi krediti... Jeste da će deo toga biti uložen u infrastrukturu, protiv čega nemamo ništa, to je sjajna stvar jer je infrastruktura jedina koja će nam nešto vratiti nazad, ali se bojim da će gro tih sredstava upravo biti predviđeno samo isključivo za popunjavanje crne budžetske rupe. A crnu budžetsku rupu u vidu deficita morate da predvidite jer mora da postoji neka masa potrošnje da bi sistem funkcionisao i preživeo.
Ono što meni nije jasno je – kako možete da ne poštujete zakon ove države i na vreme reagujete pošteno i korektno, i dođete u Narodnu skupštinu sa predlogom rebalansa budžeta? Zašto se to ne radi? Imate li jedan jedini zdravorezonski argument zbog čega niste mogli da dođete pre tri ili četiri nedelje pred Skupštinu Srbije i kažete – u redu, probijen je budžetski deficit, dogodi se, nešto nismo mogli da isplaniramo na vreme, stvari sustižu jedna drugu, ali vas molimo, neka je problem, i u pet dana, i u 15 dana, mi imamo potrebu da se donese rebalans budžeta?
Vi to ne kažete. Zašto? Iz političkih razloga. Koji su razlozi? Iz tog razloga da vam neko ne zameri što trčkate na rebalans budžeta zbog probijanja deficita od četiri milijarde. Da li je to neka sramota?
Tvrdim vam da je mnogo veća sramota ovo što vi radite. Mnogo veća od ovoga što vi mislite da jeste.
