Potpuno sam razumeo vaš odgovor i zaista, u ovom, kako ste vi to rekli, u pravu ste. Problem je samo u nečemu drugom – da li razgovaramo iskreno?
Da, tehnički, ovo što ste rekli, vi ste u pravu. Ne može u svakoj vremenskoj tački da se poklopi da deficit bude jednak planiranom, zbog odnosa prihoda i rashoda, i to može da pliva. Problem je samo u tome što stručnjaci koji prate ekonomsku situaciju, finansijsku politiku i finansijsku situaciju Srbije, govore sasvim suprotno. To je ono što vi možda nama krijete. I to je bila suština mog pitanja – da li je tačno...
Nažalost, nećete imati priliku da odgovorite na ovo, zato vam to neću ni postaviti kao intrigantno pitanje koje bi vam napravilo bilo kakav problem danas. Znači, u vazduhu ostaje pitanje – da li je to samo jedna tačka u vremenu ili je to tendencija koja će se pokazati kao tendencija opadanja do kraja godine? Ali, delimično ste mi nešto odgovorili na to pitanje, kroz objašnjenje šta je bilo od priliva sredstava sutradan.
Iskoristio bih priliku, pošto je gospodin Mirko Cvetković možda je pratio raspravu a možda i nije, došao je sada i nažalost neće biti prilike da odgovori na ovo, ali, javnosti radi, kada smo pitali na početku o ustavnim obavezama, koje Vlada očigledno ne ispunjava, a posebno apostrofirajući odnos prema AP Vojvodini, ipak eto zakona koji moraju prethoditi statutu, odgovor pre podne je bio ovakav – kada se radi konkretno o pitanju zakona o nadležnosti Vojvodine, postoje oprečni stavovi pravnika o tome da li se u konkretnom slučaju kasni ili ne kasni.
Zapravo, oprečni su stavovi po pitanju da li je bilo potrebno pokrenuti proceduru do određenog roka ili okončati, zapravo doneti zakon. Koji zakon? Do kojeg roka? Ustav ima utvrđeni rok, ustavni zakon ima utvrđene rokove. Da li treba započeti proceduru? Da li vi mislite, ako se procedura započne, da vam je to sasvim dovoljno i da ne morate nikad da je okončate? Ideja je bila u tome da vam, ako narodni poslanici i građani vide da posao ne završavate, da se to otaljava i traje beskonačno, neko postavi pitanje i kaže – izvinite, zašto to toliko traje, šta je toliki problem u tome? Ako je problem u tekstu Predloga statuta Vojvodine, ako on izaziva dileme unutar najveće stranke vladajuće koalicije, DS-a, otvorite i to, pa da čujemo šta je u pitanju.
Mi znamo da postoji problem. Problem je u tome što taj predlog statuta krši Ustav. Ne krši ga on, nego će ga prekršiti potvrđeni predlog statuta, odnosno doneti statut u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ali, naravno da to treba promeniti korenito, a ne pravljenjem nekakvih, kako se to u javnosti čuje, pravno-tehničkih redakcija teksta. Dakle, to nije moguće.
A ono što pre toga treba da se uradi, da se donese paket zakona, vi nijedan paket zakona ne iznosite pred Narodnu skupštinu.
A oni mogu mirne duše na Vladi Srbije da se usvoje kao predlozi, u skladu sa Ustavom Srbije, da se iznesu pred Narodnu skupštinu pa da onda stavimo dve stvari jednu pored druge i da odlučujemo o onome što se zove potvrđivanje statuta Vojvodine. Vi to ne radite. To mesecima traje.
Za sve to vreme predsednica Narodne skupštine, kojoj se danas pitanja ne postavljaju, nego samo informacije radi, da znate, pošto ne znam da li smo se suočili s tom istinom, ima na stolu predlog zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodine koji je podnela grupa poslanika DSS i NS, i ne stavlja ga na dnevni red sistematski u redovnom zasedanju Narodne skupštine. Pa ako tamo nešto ne valja, onda vi izađete sa amandmanima na taj predlog zakona pa ga raspravimo, pa ako vam ne odgovara, odbijete ga. Ne može o tome da se ne raspravlja.
Drugo, kažete da će predlog DSS-a, taj o kome mi pričamo, izazvati kontroverzne rasprave. Ma nemojte. Kao da ovo što vi radite do sada ne izaziva kontroverze. Naravno da izaziva. To je vaš problem. Jednostavno, sa ovakvim načinom rada, sa ovakvim odnosom prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije, neće ova država daleko dogurati. Što pre odete, ne vi, nego gospodin Tadić, koji vas održava kao marionetu tu, pre će bolje biti državi Srbiji.
