Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, meni je potpuno jasno, gospodine Cvetkoviću, zašto mi poslanici i vi iz Vlade imamo različitu percepciju šta treba da radi parlament, ali isto tako imamo, očito, različitu percepciju i šta treba da radi Vlada.
Moram da kažem da u članu 123. Ustava, nadležnost Vlade, nigde ne stoji da Vlada treba da se bavi privatnom inicijativom. Kako drugačije da nazovemo dogovor? Vi ste pre neki dan uhapsili lekare zbog 65 miliona, zato što su direktnom pogodbom kupovali nešto. Zašto niste uhapsili onoga ko je direktnom pogodbom prodao NIS, mimo svih zakona? Znači, direktnom pogodbom, i to po kakvoj ceni. A šta smo dobili? Dobili smo najskuplji gas u regionu, povećanje 63% prošle godine, dobili smo najviše cene benzina. Treba da kažete građanima da poslednje poskupljenje... Gospodine Škundriću, vidim kako se slatko smejete, prošli put kada sam vas pitao ko određuje cenu goriva, šta ste rekli? Rekli ste da je određuje onaj ko 100% upravlja NIS-om. Podigli su cenu prerade nafte, skočila je cena na pumpama, i tako će uvek da bude.
Dalje, interesuje me kako Vlada može da naredi jednom javnom preduzeću, koje je jedan od najvećih gubitaša, a to je „Srbijagas“, da kupi beogradsku ''Informatiku''. Šta će „Srbijagas“ u beogradskoj ''Informatici''? Mogu da postavim sebi pitanje da li možda zato što je iz NIP-a jednog dana odvojeno puno para da se izgradi ''Banatski dvor'' i dato NIS-u, pa sad NIS kao svoje ulaganje vodi te silne milione koje je dobio od naše države, ali njima upravlja 51% vlasnik, odnosno Rus. Da neće možda ta beogradska ''Informatika'' jednog dana trebati Rusima, pa će biti kao i 90-ih godina - dobijaćete gas, moći ćete da platite kada hoćete, ali mi postavljamo vlade, mi određujemo politiku u ovoj državi?
Mene interesuje da li ste predsedniku Medvedevu postavili ijedno pitanje vezano za dug Srbije prema Rusiji, povodom gasa, koji je nastao tokom 90-ih godina. Duboko sam ubeđen da niste. A taj dug je veći od vrednosti „Srbijagasa“.
Interesuje me, gospodine Cvetkoviću, kako komentarišete, pričate non-stop da smo u krizi i da treba da štedimo, želite da prikažete kao veliki oblik štednje otpuštanje građana, a onda u najvećem gradu u ovoj zemlji neko odluči da kupi zgradu za dve milijarde. Dozvoljava mu statut grada. Pa, izvinite, molim vas.