Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.

Da li predstavnik Poslaničke grupe SPS-JS želi reč? (Ne.)

Da li predstavnik Poslaničke grupe Napred Srbijo želi reč? (Da.)

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Pre nego pređem na konkretan sporazum, ja bih da sa nekoliko rečenica prokomentarišem uopšte razloge za neuobičajen postupak stavljanja na dnevni red ova tri sporazuma, ali da kažem i da je taj postupak nepredviđen Poslovnikom i radom ovog tela.

Bez obzira što vi, predsednice ignorišete ono što ja govorim, a tiče se našeg rada, obavestiću javnost da izražavamo protivljenje ovakvom načinu stavljanja na dnevni red sporazuma, gde se prekida sednica koja je u toku i zakazuje nova, bez ikakvih konsultacija i obrazlaganja razloga da se to desi.

U čemu je problem? Kada se to desi jednom, takav presedan postaje pravilo. Kada izuzeci postanu važniji od pravila, ko će se pridržavati pravila? Dokaz da su izuzeci postali važniji od pravila jeste prekjučerašnja izjava našeg ministra finansija da su izuzeci od poreza jednako novčano vredni, znači ono što u budžet nije stiglo, a trebalo je, koliko i prikupljen porez. Toliko o težini izuzetaka.

Da je prilikom donošenja, npr. tih poreskih zakona bilo predviđeno šta su finansijski efekti od oporezivanja i oslobađanja to se možda i ne bi zvalo izuzetkom, nego bi to bilo jedino, isključivo, pravilo oporezivanja nekoga.

Zašto meni smeta ovakav način stavljanja na dnevni red? Zato što su sve stvari u ovoj državi i ozbiljni poslovi kao što je zaduživanje za infrastrukturu, koju načelno podržavamo, bilo i jeste predmet političke zloupotrebe.

To kažem potpuno odgovorno, jer sam kao poslanik u ovoj skupštini i mnoge kolege, koje ne moraju da se sete ili da mi daju za pravo, ali o tome postoji obimna dokumentacija, mi smo imali prilike da budemo optuženi kao Skupština da zbog našeg nerada čeka preko 400 miliona evra zbog neratifikovanih sporazuma, koje, navodno, poslanici nisu razmatrali, takva je primedba početkom 2008. godine išla na račun Skupštine, ali je bilo potpuno jasno da ide na račun opozicije, a ne vlasti.

Moje kolege koje su sa mnom bile u Odboru za finansije setiće se da sam i lično na Odboru za finansije upozoravala predstavnike Ministarstva finansija da kada nam dostave dokumenat sporazum o zajmu, kome je istekao rok trajanja, reklo bi se srpskim jezikom, a to znači da je raskidni uslov, to je ovih 120 dana stupanja na snagu, ako je on istekao to više nije dokumenat za razmatranje u Skupštini, to je papir za korpu za otpad.

Molila sam tada Ministarstvo finansija da nam do rasprave dostave obaveštenje onoga ko daje kredit da će produžiti taj rok za korišćenje kredita. I pored toga u predizbornoj kampanji u svim novinama, čak i u izjavama, ne brine me štampa, brinu me zvaničnici ove države, ali međunarodnih institucija, koji su i pored tih činjenica optuživali opoziciju, odnosno Skupštinu kao organ, to je ono što zaista ne smemo da dozvolimo, da nisu povučena sredstva zato što to Skupština nije uradila.

Dokazi su sledeći: 5. marta 2008. godine na Prvoj redovnoj sednici bili su dostavljeni 18 sporazuma kojima je 25. oktobra .2007. godine istekao rok trajanja, odnosno raskidni uslovi su već bili realizovani. Znači, istekla je mogućnost da se sredstva povlače pod tim kreditima.

Ako neko od vas misli da ja sada zadirem u neke nebitne detalje, ja upravo obrazlažem da je tekuća sednica prekinuta, napravljen je presedan, zakazana nova, da taj raskidni uslov ne bi doveo u pitanje korišćenje ovih sredstava za Koridor 10.

Postavljam sad pitanje, i ovog puta bih mogla da pohvalim ovu skupštinu i one koji rade na pripremi sednica da nisu hteli da dozvole da razmatramo bezvredan papir, nego ugovor sa tekućim rokom trajanja –zašto Vlada dostavlja ovako kasno Skupštini na razmatranje ovakav dokumenat, pogotovo što iste stranke, čak i ista stručna lica, rade tamo kao organizatori ovog posla, a do juče su radili ovde?

I, ako premijer dozvoli sebi luksuz juče da pohvali Skupštinu kako radi, zaboravljajući da je Skupština kontrolni organ Vlade i izvršnih organa, ja to mogu samo da uklopim u silu onoga ko time što raspolaže budžetom može onog koji treba da ga kontroliše da dovodi u ovakav povlašćen položaj, ali ono što jeste još veća šteta, u položaj da bude osuđen od strane javnosti za ono za šta nije kriv. Dakle, ako je demokratija procedura i ako je to forma, molim vas da je poštujemo i da poštujemo i Skupštinu.

Ono što je u ovom delu, takođe, problem, jeste što smo u julu mesecu kada smo razmatrali davanje garancija za sredstva kojima će se obeštetiti putari, tako se to u narodu popularno zove, usvojili treću garanciju koja je bila posebno usvajana sa "Marfin bankom" i ona je već bila objavljena 17. jula 2009. godine u "Službenom glasniku" br. 54, dakle, razmatrana u Skupštini, usvojena, objavljena u "Službenom glasniku", da bi se u svim natpisima ozbiljnih novina, koje sebe tako smatraju, pojavili na naslovnim stranicama tekstovi: ''Putari oštećeni jer nije usvojena garancija, Skupština ne radi, ima mesec dana odmora!''

Ono što mene brine i boli jeste, ako neko ovde radi dan-noć, ulaže maksimalne napore, fizičke, mentalne i psihičke, da postigne tempo koji joj nameće Vlada, zaista nije u redu da se ne stane u odbranu Skupštine, koja ovim temama i svim drugim koje smatra važnim, Vlada kao jedini predlagač dnevnog reda, što smo i danas videli, jednostavno Skupštinu ne ceni dovoljno i Skupštinu treba proglasiti krivom, odnosno opoziciju u Skupštini, jer brojem 126 i danas je bilo moguće prekinuti onu sednicu i započeti novu.

Sada se pitam da li nam to više ne veruju kreditori, ovoj novoj vladi, odnosno vama, kao što su nam verovali u prošlom mandatu, kada smo razmatrali te ugovore isteklog roka trajanja, a vi sada jeste ili precizni, pažljivi, ili je problem poverenja. Znači, ovo nije ni malicioznost, ni formalno pitanje, prosto se pitam – da li u ovoj zemlji može biti normalno pridržavanje procedure, u kojoj, kada se prihvatamo nekih obaveza znamo i do kog roka moramo da ih ostvarimo?

Ono što ne sme da bude praksa, u ovoj zemlji, zaista, postoje stvari, krediti i zakoni koji ne smeju da budu predmet političke zloupotrebe, bez obzira na to što se mi nalazimo po diktatu izvršne vlasti u kontinuitetu predizborne kampanje, pa se sve uglavnom valorizuje kao politički poen ove ili one stranke, a sve se na kraju svali na budžet, kao isplatioca kamata, rata, kredita i svega onog što stranke na vlasti preuzimaju sa tim brojem 126 u ime građana. To ne može da bude stvar političkih podela, nego jedinstvenih nastupa. U tom smislu ću i govoriti dalje o detaljima ovog kredita, gde na neke stvari hoću da stavim primedbu, a za neke stvari, bogami, hoću i da postavim pitanje.

Ovo je kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, sa kojom smo mi usvojili jedan sporazum, koji je objavljen u "Službenom glasniku" br. 42, u julu mesecu, o jednom kreditu za razvoj privatnog i finansijskog sektora i bio je vredan 34 miliona i 900 hiljada evra. Da podsetim sve one koji su zaboravili da je ono što ne piše u ovom sporazumu o zajmu koji danas razmatramo napisano u tom dokumentu i da on više govori o našoj ekonomskoj politici koja je usmerena, upravljana, naredbodavna, od ovog kreditora, negoli što to propisuje i govori Memorandum Vlade, njen budžet i sva ostala dokumenta, pa i ovaj koji danas razmatramo.

U ovom kreditu za mene je najspornije, gospodine Mrkonjiću, pohvala, i rok korišćenja kredita i osam godina perioda mirovanja, tzv. grejs perioda, ali su to opšti uslovi, znači, ono što ovaj kreditor kao uslov propisuje bilo kom korisniku kredita.

A, da li smo mi morali da pristanemo da nam kroz ostale obaveze koje, pretpostavljam, nemaju drugi, taj ko nam daje kredit kaže – da će zajmoprimac najkasnije do 30. juna 2010. godine usvojiti i dostaviti Banci akcioni plan za reformu Javnog preduzeća "Putevi Srbije", u formi i sadržaju koje Banka smatra zadovoljavajućim.

Da li je reforma javnih preduzeća dovođenje na viši, efikasni nivo, menadžerskom kvalitetnom strukturom, pre svega, a ne privatizacijom radi privatizacije, koja je u mnogo slučajeva pokazala loše rezultate, posao koji ćemo preduzeti, zato što na 2. strani u odeljku D, kroz ostale obaveze, to propisuje onaj ko nam daje 275 miliona evra? Znači, to jeste posao koji treba da uradimo, ali ne u formi i na način kako to traži ovaj zajmodavac. Veliki je novac 275 miliona koji se daje nama i bitan je. Ali, koliki je deo 275 miliona evra u onih milijardu i 300 miliona koje ova država ne može da kontroliše, koje ne prikazuje u budžetu i nad kojima Skupština nema uvid, šesti deo toga?

Znači, da je prikazano tih milijardu i 300 što troše kroz projektne zajmove neke organizacione jedinice, ono što potroše agencije, fondovi, organizacije, a ne uđe u budžet i država nema ni uvid, ni kontrolu da je prikazano, mi bismo mogli na to ne nemo da reagujemo, nego da vidimo koje su to tačke nepotrebnog rasipanja novca, pa nam možda ovih 275 miliona ne bi ni trebalo ili nam ne bi trebalo uz ovaj uslov. Da li smo to mi neko kome treba nadzor u svakom pogledu ili koji toliko nemamo novaca da bi nam trebalo prihvatati ih uz ovakve, najblaže rečeno, rekla bih, nekorektne uslove koje smo dobili?

Postavljam pitanje – da li ste u mogućnosti da u programu dva, kroz mere zaštite C, odeljak B, garantujete ono što od vas traži zajmodavac, da procenu uticaja životne sredine i okvirni plan raseljavanja tako poštujete, da neće biti (piše ovde) izmenjeni, obustavljeni, ukinuti, poništeni ili biti predmet odricanja, niti će biti dozvoljeno da oni budu izmenjeni, obustavljeni, ukinuti, poništeni ili budu predmet odricanja, osim uz prethodno odobrenje Banke?

Nije korektno prihvatati uslove koje ne možete da ispunite. A, šta ako je neki predmet za jedan deo raseljavanja na sudu? Pa, ako je ta vrsta poništavanja, ukidanja ili odricanja uslovljena nezavisnim radom stručnog sudije, da li će to biti element zbog koga će moći da bude obustavljen kredit? Moguće je, jer nepoštovanje bilo kog elementa povlači takvu odgovornost.

Zanimljivo je, ono što ste vi na opšti način nazvali "konsultantske usluge", odnosno u opisu projekta, gde u Delu D piše: Pomoć pri implementaciji i Institucionalna podrška, da će izvršiocu biti pružena pomoć kroz dostavljanje robe, opreme (uključujući vozila), pružanje tehničke pomoći i obuke i finansiranja pratećih operativnih troškova.

Da li to znači uobičajenu praksu da će za novac koji nam se knjiži kao obaveza u stvari biti isporučene robe, oprema i pružena tehnička pomoć onih privreda, industrija, država članica ove međunarodne banke za obnovu i razvoj koja pametnom politikom finansira izvoz roba i usluga svojih zemalja, dajući to, u ovom slučaju, nama.

Pošto mi je isteklo vreme...

Zahvaljujem, posebno na razlozima i argumentaciji za značaj današnjeg dnevnog reda, što je upravo i bio razlog da prekinemo tok sednice i započnemo ovu treću.

Gospodin Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika.

Ne znam zašto vam je bila potrebna ova upadica, gospođo Dejanović, kada je gospođa Jorgovanka Tabaković samo iznela našu kritiku na ono što ste učinili. Znate, ''put u pakao posut je dobrim namerama!''. Sada vi amnestirate one koji su dozvolili da stigne poslednji dan za donošenje odluke Skupštine o ovom ugovoru i time nas 250 stavljate u poziciju slugu onih koji su propustili rokove.

Možemo mi sada da kažemo da je veoma bitno da se ovo uradi u roku od dva dana, ali vi ste napravili dnevni red sa 50 tačaka pre samo nedelju dana i ovih tačaka nije bilo u tom dnevnom redu. Sa istim pravom sada bih mogao da kažem da vi uopšte niste mislili koliko je odgovoran taj posao.

Znači, vi ste krivi što ovo nije bilo u dnevnom redu i vi tu svoju grešku, jer vi nećete da kažete da je to greška Vlade, ispravljate tako što će ovde 126 poslanika da vam aminuje sve i svašta.

Samo vi propuštajte rokove, pa kada dođe pet do dvanaest, onda nas ovde dovedite pred svršeni čin, pa nam se još zahvaljujete što toliko imamo obzira prema onome ko ne radi svoj posao!

Ovde neko nije radio svoj posao na vreme, doveo je nas ovde u poziciju da mi moramo da budemo odgovorni, predstavljamo građane Srbije kojima ovo donosi boljitak, ali to jednog dana mora da stane.

Vi niste našli ko je odgovoran, nego ste samo našli reči hvale za nas koji pristajemo na to da nas neodgovorni ljudi, da nas slabi ljudi, da nas ljudi koji o tome uopšte ne misle, vode na način na koji nas vode. Pa, zato vam ne dozvoljavam da ovo tumačite kao pohvalu, ovo je prekor jednog narodnog poslanika koji veoma dobro shvata ozbiljnost situacije. (Aplauz.)

Naravno da nema povrede Poslovnika, ali ako niste zadovoljni i mojim komentarom i suštinom, a suština je da nismo želeli mi kao Skupština da to bude papir koji će izgubiti svaku vrednost, da ne citiram poslanicu koji je to na slikovitiji način od mene rekla. Samo sam se sa njom složila, ali očigledno da vi to niste razumeli, gospodine Nikoliću.

Ne, gospodin Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika, ponovo?

Ali, zašto me vređate, gospođo Đukić-Dejanović? Konkretno vam kažem da ste sve razumeli i da vrlo dobro znate kakav je greh Vlada načinila prema Skupštini. Ne optužujem vas da vi niste razumeli pre sedam dana da ovo ističe i da niste shvatili važnost da to bude na dnevnom redu. Ni za šta vas ne optužujem, a vi me ovde optužujete da ja nešto nisam razumeo. Sve sam razumeo, mnogo dobro, gospođo Đukić-Dejanović! I vi znate vrlo dobro da mi ovde sve razumemo.

Ali kada vam uputimo kritiku koja ima potpunu argumentaciju, nemojte to da prebacujete na lični teren, na teren naše neobrazovanosti i našeg neiskustva, naše starosti ili mladosti. Nemate vi uopšte razloga da ovde meni prebacujete kako ja nešto nisam razumeo. Samo sam vas zamolio da shvatite da je zamenik predsednika Poslaničke grupe Napred Srbijo rekla da smo odgovorni ljudi, da ste nas stavili pred svršen čin i da ćemo tako i da se ponašamo, a ako treba da pogubimo glave da spasimo Srbiju, pogubićemo, ali moramo da kažemo ko je kriv što mi gubimo glave!

Dakle, ova sednica je apsolutno neregularna. Mi smo sada na Trećoj sednici, ne na Četvrtoj. Ko je prekinuo Treću sednicu? Kojom odlukom? Koji je dnevni red? Da li je ikad neko pomislio da u Poslovniku može da bude predviđeno prekidanje jedne sednice da bi se sazvala druga zbog toga što se Vlada nije za četiri meseca setila da Skupštini uputi materijal? Nemojte sve na nas, pa još mi ništa i ne razumemo. Dobro, razumećete vi jednog dana kada građani Srbije budu odlučivali o tome šta je ko u ovoj skupštini razumeo ili nije!

Veoma mi je drago što je predstavnik Vlade jedan od ministara iz one vlade koja je 5. oktobra najurena od strane DOS. Zaista mi je drago, izuzetno poštujem tog čoveka. Ali, sada ste se ubacili u ovu grupu ljudi koja je sve prodala, koja je sve potrošila...

Prošlo je dva minuta. Zahvaljujem.

Nema povrede Poslovnika, samo sam to rekla. Nisam komentarisala vaše poslaničko obrazovanje, niti želju da imate kontinuirani nadzor nada mnom kao predsednikom.

Gospođa Jorgovanka Tabaković, povreda Poslovnika, takođe?

Ne povreda Poslovnika, nego sam iskoristila 15 minuta, pa bih vas molila da još četiri minuta i nešto, završim svoje vreme ovlašćenog predstavnika, od onih 20 minuta. Govorila sam 15 minuta i nekoliko sekundi.

Da li dozvoljavate?

Znate šta, ako kolege predstavnici nemaju ništa protiv, imali ste, ali ste završili.

Pošto nismo prešli na sledeću poslaničku grupu, mislim da to može. Izvolite.

Izvinjavam se, napravila sam previd od 15 minuta u raspravi u pojedinostima, zahvaljujem se.

Pošto umem plastično, kako vi kažete, i lepo da objasnim, kako nekada dobijamo bezvredan papir, evo da vam objasnim kako ste mogli da rešite problem: Vlada vam je 27. dostavila materijal o ovom sporazumu i vi ste lepo mogli odložiti sednicu zakazanu 21, sa 53 tačke dnevnog reda, za 26. i zakazati novu sa ove tri tačke, u jednom danu završiti ovu raspravu, i 27. početi. To je obrazloženje koje sam dobila od gospodina Nikolića, zbog čega sam vam stavila primedbu da presedane presecanja sednica koje su u toku ne treba da činimo.

Imam samo još jednu primedbu vezano za ovaj sporazum, i želim da je iznesem u ovoj načelnoj raspravi, a tiče se učešća javnih preduzeća u ovom poslu. U prilogu – Domaće nadmetanje, pod tačkom 3, stoji za mene neprihvatljivo određenje: ''Javnim preduzećima biće omogućeno da učestvuju u nadmetanju samo ukoliko mogu da dokažu da su zakonski i finansijski nezavisni, da posluju u skladu sa privatno-pravnim propisima i da nisu zavisan entitet naručioca.''

Ova definicija je, prvo, netačna, jer javno preduzeće koje nema veze sa naručiocem, a to je ovde država, ne postoji u našem pravnom sistemu, postoje preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, ali su u drugačijem sistemu vlasništva. Znači, isključivanje javnih preduzeća, odnosno onih u kojima ima ijedan promil državnog učešća prosto je nedopustivo, a, gospodine Mrkonjiću, nije ni na liniji vašeg zalaganja da domaće firme rade posao, jer mi i u ovoj delatnosti imamo domaća javna preduzeća.

Dakle, i pored načelnog opredeljenja da svako zaduživanje za infrastrukturu jeste opravdano, i da privlačenje produktivnih investicija jeste nešto za šta se Srpska napredna stranka zalaže i zalagaće se, primedbe koje sam iznela, vezane za isključivanje javnih preduzeća, za obavezu transformacije Javnog preduzeća ''Puteva'', na način kako to Banka traži, preuzimanje obaveza za koje niste u mogućnosti da garantujete, kao i ono oko koruptivnog učešća bilo kog dela, mislim da su razlozi koji ovaj sporazum čine manje dobrim, a uverena sam da ste se za njih mogli drugačije izboriti, da ste shvatili da ostale obaveze nisu opšte obaveze koje se i drugim zajmotražiocima nude. To je primedba koja bitno umanjuje kvalitet ovog sporazuma.