Jedan sat mogu da odgovaram koncizno ljudima, bez obzira što svi poslanici koji su govorili nisu ovde, opet moram da kažem da osećam izuzetno zadovoljstvo kada se govori o infrastrukturi, saobraćajnoj infrastrukturi, molim vas, pošto sada svi govore o infrastrukturi, ograničio sam se na saobraćajnu infrastrukturu. U sastavu ovog parlamenta, kvalitet ovih diskusija stvarno prevazilazi ono što i ja znam često puta.
Počeću sa damama. Želim da svakom kažem po dve rečenice. Prvo pitanje – šta ću ja ovde, a drugi ministeri nisu tu?
Odmah da kažem, i danas se nastavljaju razgovori sa Monetarnim fondom i gospodin Dinkić i gospođa Diana su na tim skupovima, na tom sastanku, koji je vrlo važan, a gospodin Oliver Dulić je u Rimu, predsedava Konferencijom, evropskom i svetskom konferencijom, o zaštiti čovekove sredine.
Prema tome, zato sam ja ovde i nadam se da mi to ne zamerate. Naravno, priznanja koja ste mi dali kao simbolu infrastrukture me raduju.
Gospođa Tabaković toliko dobro poznaje materiju o kojoj govorim, da je stvarno uvreda da sada bilo šta njoj odgovaram, ali međunarodni krediti koje ste vi, gospođo, toliko kroz svoje ruke propustili, uvek imaju neka uslovljavanja.
Neću ići dalje od kredita koji smo dobili, jer je ta polemika poslednjih meseci bila prisutna u javnosti, za "Gazelu". Dakle, uz ono što je trebalo da uradimo mi smo dobili još jedan zadatak. Naravno, raseljavanje Roma jeste izuzetno važno, ali gospodin Kovačević to zna bolje od mene, cela obnova mosta može da se uradi a da ne diramo Rome tog trenutka, a mi smo to prihvatili i to moramo da uradimo.
Odgovor na pitanje većine poslanika koji su govorili o tome da li stvarno sve ono što je u tom ugovoru – mora da se poštuje ovaj. Drugo pitanje koje ste, takođe, postavili i više poslanika je o tome govorilo, da li ćemo mi slušati međunarodne institucije da bi vršili restruktuiranje naših preduzeća – ne dolazi u obzir, naravno. Ali, znajući da smo imali opravdan dug iz prethodnih godina u preduzeću za puteve, znajući da nema ljudske snage da to izvedu, ceo Koridor 10, mi smo pojačali jednostavno tu ekipu, formirana je i ćerka firma u sastavu ''Preduzeća za puteve'', tu je desetak novih ljudi, mladih, i to je to što smo uradili i što su međunarodne banke prihvatile i danas one to prihvataju. Prema tome, nikakvi drugi zahvati nisu urađeni.
Moramo biti svesni toga da ''Preduzeće za puteve'' ili JP ''Putevi Srbije'' mora da pretrpi određene promene i u delu delatnosti koji se odnosi na održavanje magistralnih i regionalnih puteva, jer to je njegova prethodna dužnost i toga smo svesni i to ćemo uraditi. Prema tome, niko od bankara do sada nije uslovljavao.
Moram da kažem još jednu stvar. Čak kada smo razgovarali o "Gazeli" i tu su ljudi iz Međunarodne banke bili spremni da čine ustupke. Prema tome, nije to – to, o čemu je malopre govorio kolega Zoran Krasić. Nećemo dozvoliti, naravno, koliko budem mogao da sprečim to, da se mešaju u našu samostalnost.
Ostali elementi Ugovora, gospođo Tabaković, su potpuno jasni. O tome sada ne bih diskutovao. Vlada radi kao jedan tim, svako ima svoj zadatak, svađamo se, ali finale je ovo što sada vama pričamo ovde. Taj kredit je povoljan i ponosan sam što ćemo ga uzeti. Pretpostavljam da ćete glasati za to.
Odgovor gospođi Donki. Ništa ne brinite, u utorak sam u Dimitrovgradu. Znamo da su to tekući problemi. Ovo što ste rekli za pritiske, to ne dolazi u obzir, niko ne sme da pritiska naše građane! Znate moj stav.
Prema tome, to ćemo odmah sankcionisati, ali ćemo gledati da nijedan građanin, i to je stav ove vlade, ne bude oštećen na realizaciji ovih značajnih projekata.
Dalje, Beograd-Čačak. Naravno da je bio drugi prioritet Vlade Republike Srbije izgradnja autoputa od Beograda prema Čačku i to odgovaram mom drugu Velji. Mi smo već preduzeli korake i za taj autoput Beograd-Čačak, pa da li će sada ići ovamo ili onamo, to još nismo odlučili, ide na Boljare pa na Bar, pa i dalje, od Beograda prema Vršcu, Aradu, Temišvaru i ka ruskoj granici, da to uđe u mrežu evropskih i železničkih koridora. Već samo podneli zahtev EU da se to tretira kao jedan poseban koridor.
Za to imamo punu podršku svih okolnih zemalja, od kojih su Italija, Rumunija i Bugarska već članice EU i nadam se da će, vrlo brzo, i taj koridor postati možda ne Koridora 10, ali će biti, radni naslov mu je Koridor 11. Taj koridor ne postoji u Evropi. Prema tome, biće i pruga od Beograda do Bara i gore prema Vršcu itd, i autoput.
Kritike oko detalja koje je izneo general Delić su potpuno opravdane, ali verujte mi, koliko mi je lepo da dođem ovde, kada znam da su diskusije ovako kvalitetne, mene je poneki put i strah da vam ne dajem više informacija za neke elemente koje znate. Dakle, sve se zna u evru. Mi smo idejni projekat imali, glavne projekte nismo imali za celu deonicu Koridora 10 i za prugu i za put. Na bazi idejnih projekata i ''fizibiliti'' studije Prostornog plana iz 1996. godine, ušli smo u pregovore sa bankama. Upravo zato odgovaram ljudima koji malopre kritikuju navodnu beogradizaciju, mislim da je to bio gospodin Lapčević, nema beogradizacije. Zato smo i krenuli sa Juga, gde su bile najmekše deonice i sa Severa i sa Istoka, od Dimitrovgrada.
Da vas sada obavestim, ovih dana se završava tender za deonicu kod Dimitrovgrada. Četrdeset preduzeća je podiglo dokumentaciju i očekujem da će biti bar desetak ili dvadesetak ponuda. Ima dosta naših preduzeća i to je prvi posao koji treba da krene do kraja godine. Dakle, nikakvih drugih razloga nije bilo što smo to radili. Tajni nema.
Sada ulazimo u nešto što sam mislio da smo prevazišli, deonica oko Dimitrovgrada koja se sada završava sa licitacijom košta oko 119 miliona evra. Ne ide da ja kao čovek koji vodi taj projekat govorim u javnosti sada, kada se predaju ponude sutra, prekosutra, kolika je cena tog projekta prema našim projektima. To ne ide, ali sam vam sada rekao.
Dakle, za svaku deonicu za koju su raspisani tenderi mi imamo završene glavne projekte, ne samo idejne, ali sa Međunarodnom bankom smo mogli da razgovaramo i na bazi idejnih projekata. Recimo, deonica između Horgoša i Novog Sada, ove dve koje smo išli, iz budžeta, sopstvenim sredstvima, procena stručnjaka je bila da će vrednost radova biti milion evra, naravno, to je poluautoput, jer je polovina izgrađena u vreme bivših režima, (gospodine Čanak) koštala je po proceni naših stručnjaka oko milion evra. Cena je na tenderu bila 600 hiljada evra, tako da nije baš mnogo uputno operisati u javnosti sa tim ciframa. To je jedini razlog bio što nisam govorio o tim detaljima.
Sada će biti raspisana deonica za Sever, od 38-og kilometra, sada završavamo od Subotice 28-mi i 38-mi. Tender će biti raspisan od 38-og do 49-og, još 11 km i to vrlo brzo. Tu ćemo ići sa realnim cenama.
Predejane je poseban, da ne kažem, problem – nije nikakav problem. Naravno, kada dođe realizacija projekata imaju pravo da kažu šta misle. Više puta sam bio dole, kad god dođem ka Jugu svratim u Predejane. Uzećemo u obzir sve to o čemu ste govorili. Verujte, Predejane će biti rešeno na najbolji mogući način.
Molim vas da shvatite, autoput u drugim mestima, recimo, imamo slučaj Pirota, negde građani neće da uđe autoput u sobu, negde hoće itd.
Znači, moramo shvatiti da se ipak autoput gradi jednom u sto godina i onda moramo se držati nekih prostornih planova i nekih zajedničkih interesa. No, u Predejanima mislim da ćemo uspeti da se dogovorimo.
Gospodine Dragan Stevanović, koji mene uvek impresionira svojim znanjem i poznavanjima, jedino nije u pravu, Vlada ne luta. Ova Vlada ne luta, barem kada se radi o strategiji razvoja saobraćajne infrastrukture. Vlada je apsolutno jednoglasno prihvatila program razvoja saobraćajne infrastrukture. Opredelila se da do kraja mandata 2020. godine, zakonskog mandata, ne govorim dokle će Vlada biti na sceni, da završimo kompletan Koridor 10, autoput.
Ukupna vrednost radova je milijardu i 500 miliona i sada molim još jedanput, jer je bilo pitanja koliko je to para, evo, ovih 275 miliona koje smo danas odobrili, 150 miliona od Evropske banke za obnovu i razvoj, 600 miliona od Evropske investicione banke, 100 miliona od Grčke za deonicu od Levosoja do Neradovca i u kredit prema Rusima smo stavili jednu stavku, ali moguće je da to neće biti potrebno. To je Obilaznica oko Beograda, 170 miliona.
Dakle, danas već možemo reći da je finansijska konstrukcija približno zatvorena za realizaciju ovog projekta. Ostalo je u našim rukama i apsolutno podleže kritici sve što vi kažete, ako ne budemo to završili do tada.
Gospodin Prelić je postavio pitanje i slažem se, gospodine Preliću, Odžaci, Bogojevo, to treba da bude regionalni put. Mislim da su tu već preduzete neke mere. Što se tiče novca, lično ću se angažovati da u ''Preduzeću za puteve'' u planu za iduću godinu uđe ta deonica, a ne znam, nemam uvida u to kako radi Fond za kapitalne investicije, to moram da kažem odmah, ali potpuno ste u pravu, taj put mora da promeni status.
Gospodine Krasić, opet odgovor kao i gospođi Tabaković. Naravno da međunarodne banke uslovljavaju, to i vi znate bolje od mene, razne druge stvari od kojih možemo da koristimo nešto, a i ne moramo. Ako nam treba, možemo da koristimo, ako ne treba, ne moramo. Dakle, ono što je bitno to je da bude sve transparentno, da sve mora da ide na tendere.
Ono što je bitno, kada se troše međunarodne pare to je da sve podleže reviziji njihovih komisija i ono što je bitno, stručni nadzor mora da bude strani konsultant, na to se to odnosi. Tu se cifre znaju i tu nema velikih mogućnosti za bilo kakva, da budem direktan, izvinite na terminu, muvanja. Da li sam jasan, gospodine Krasiću?
Gospodin Lapčević, opet mi je dao šansu i sada ću da odgovorim detaljno. Neće biti dugo. Naravno da je železnica, što za vas nije bitno, moja velika ljubav i naravno da je Koridor 10, železnički, po mom shvatanju, a i po shvatanju državnog vrha, retko govorim taj termin, naša najveća razvojna šansa.
Put ćemo završiti, ali modernizacija srpskih železnica prema obavezama koje smo uzeli od 1991. godine prema evropskim institucijama do danas to su bila četiri međunarodna sporazuma, naša dužnost je da našu prugu, bez obzira koliko je to u pojedinim trenucima bio san ili fatamorgana, dovedemo na nivo dvokolosečne pruge po celoj dužini za brzinu od 160 km na sat i da nema nigde ukrštanja preko tragičnih prelaza u nivou. To je ono što je naša obaveza do 2016. godine da moramo da uradimo.
Da bi to uradili prema cenama idejnih projekata, u Vladi nemamo, nama treba četiri milijarde i 600 miliona. Ova vlada je realno sagledavajući to, bio sam predlagač, ušla u realizaciju dela tog projekta, da barem do Niša modernizujemo prugu, za tu prugu, da završimo ''beogradski čvor'' koji ima isti status kao i ''Gazela'' u putnom saobraćaju.
Najslabija tačka u Evropi danas je ''beogradski železnički čvor'' i da modernizujemo, odnosno elektrifikujemo od Niša do Dimitrovgrada, jer je tamo kao u Teksasu, to ste u pravu. Tamo nema električne struje, a to je Koridor 10 koji je mnogo važan. To je naša obaveza. To je ukupno milijardu i 100 miliona evra, koje će Vlada uložiti. Danas već radimo na tri velika projekta, na tri deonice. Jedna je donji stroj – od Niša do Dimitrovgrada, a sredstva su opet obezbeđena iz međunarodnih kredita. Tu nema nikakvih problema da dobijemo međunarodne pare.
Prema tome, molim vas, kada govorimo o kreditima, uvek pitam Ministarstvo finansija da li smo zaduženi, nezaduženi, prezaduženi? Odgovor je jasan. Odgovor ste sami dali. Ako nismo zadužena zemlja, moramo i treba da ulažemo u infrastrukturu. U to valjda niko ne sumnja.
Što se mene tiče, najveća podrška tim našim projektima jeste ruski kredit. Nikada se nisam gadio novca, gospodine Krasiću, ruski, kineski, američki, sasvim je svejedno, ali i ruski kredit, Rusi su tražili da daju u infrastrukturu. Znaju da se taj novac najbrže vraća.
Još jedna stvar. Ako uradimo ovo što smo rekli za autoput do kraja mandata ove vlade, ako uradimo prvu fazu modernizacije železnica, milijardu i 100 miliona, onda će neto devizni priliv, najveći neto devizni priliv, gospodin Vlahović to najbolje zna i u oblasti saobraćaja, sleti avion – uzme pare, ako može da sleti, prođe voz – uzmemo pare, prođe auto, uzmemo novac, prođe brod – uzmemo novac. O Koridoru 7 neću ni da govorim. Dakle, najveći neto devizni priliv je u saobraćaju, dragi moji poslanici i poslanice.
Garantujem da će se ovo vratiti za 10 godina i tu je stepen rentabiliteta 14 ili 15% oba projekta. To je ono što je za vas najvažnije. Nekom drugom prilikom o tome, da vas oko tih stvari ne zamaram.
Još jedno pitanje da ne ostane nedorečeno. Naravno da su Rusi pretpostavljali da ćemo se dogovoriti oko metroa, ali pošto sam bio direktan učesnik razgovora, kao član Mešovitog komiteta, danas nismo spremni, nemamo idejno rešenje za beogradski metro, a novac treba da dođe do kraja godine. Tako bar razgovaraju ljudi koji su danas u Moskvi. Zato smo samo pomerili beogradski metro. Inače, Rusi i danas insistiraju na tom projektu – ključ u ruke, i verujem kada se steknu uslovi, kada se dokumentacija pripremi, da će opet Rusi biti jedni od kandidata za beogradski metro. Nismo izbacili metro da bi finansirali drugi projekat, nego smo samo pomerili, a to je išlo u korist železničke magistralne pruge.
Još jedanput moram da kažem da zahvaljujem svima vama i posebno mi je drago i prijatno. Molim da moje kolege u Vladi ne prozivate zato što nisu ovde. Ovde sam bio ja. Ako smatrate da vam nisam dobro odgovorio, spreman sam da odgovaram dokle hoćete.
(Aplauz.)
