Reč ima gospodin Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da od predloga ova dva zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i lokalnoj samoupravi nema bolje optužbe dosmanlijskog režima i DS-a. Ova dva zakona na najbolji način pokazuju karakter i suštinu vlasti DS-a. Ujedno, nema boljeg dokaza od ova dva zakona da je ova dosmanlijska vlast, od 2000. godine, nanela neprocenjivu štetu Republici Srbiji i građanima Srbije.
Pre svega, ako uzmete samo principe vezane za predlog o broju zaposlenih u republičkoj administraciji i lokalnoj samoupravi, dolazite u situaciju da odmah shvatite da je jedan broj ljudi obespravljen, da nemaju ista prava oni koji su zaposleni u lokalnoj samoupravi s onima koji su zaposleni u republičkoj administraciji, jer ste u republičkoj administraciji krenuli od jednog fiksiranog broja, a u lokalnoj samoupravi ste odredili da to bude u skladu s nekim prosekom koji je vezan za zemlje Evrope.
Zašto onda niste rekli koliki je taj prosek u državama, kada je u pitanju državna administracija, pa niste, po istoj logici kao što ste uradili u lokalnoj samoupravi, krenuli i u republičkoj administraciji? Zato što ste u republičkoj administraciji, kao i u lokalnoj samoupravi, vi odgovorni za ovaj broj ljudi koji je zaposlen.
Razumeo bih da ste 2001. godine krenuli s ovim zakonom. Čestitao bih vam, aferim, rešili ljudi da rade na način koji će biti koristan za državu, da se smanji administracija, da ta administracija stvarno bude servis građana i da taj servis bude jeftin. Šta se desilo? Desilo se potpuno obrnuto – 31. avgusta 2001. godine, u Vladi i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa radilo je ukupno 8.099 lica, od toga, 171 postavljeno lice i 7.928 zaposlenih.
Nepune tri godine kasnije, na dan 31. marta 2004. godine, državna uprava u Republici Srbiji kadrovski je uvećana za nešto više od tri puta, ukupno je bilo zaposleno 27.238 radnika. Ko je zaposlio ove ljude? Je l to onaj stari režim, diktatorski režim do 2000. godine? Ne, to ste vi uradili. Babe, strine, tetke i partijski kadrovi. Da ste pokazali ovakve rezultate kada je u pitanju privreda, vi biste vladali 100 godina. Zamislite da ste toliko ljudi zaposlili u privredi!
Šta ste uradili? Pokrali ste i opustošili Srbiju, tzv. pljačkaškom ili kumovskom privatizacijom, a sve one milione koji su opljačkani nazvali ste kolateralnom štetom, ili gubitnicima tranzicije. Kakve su oni imali šanse da na bilo koji način zaštite sebe, kada ste na svakom mestu, u svakom trenutku, gledali da opljačkate što više, ne vodeći računa o interesima države i o interesima građana Srbije? Treba li da vas podsećam, od one prve privatizacije Beočinske ''Cementare“, „Sartida“, Palate ''Ušće“, „Šećerane“, šta sve ne? Da li treba da vas podsećam na to? Koliko danas ima nezaposlenih? Preko milion. Koliko ih ima na ivici, ili ispod granice siromaštva? Vi priznajete 700 hiljada, ali sigurno ih ima mnogo više. Ko je doveo do toga? Vi ste doveli.
Vidite, kada je u pitanju broj zaposlenih, naša država ih ima više od Finske, Češke, Mađarske i Poljske, to gospodin Milan Marković zna odlično. Zamislite, Poljska ima 38 miliona stanovnika, Češka – 10,5, Mađarska – 10, a Finska – 500. Ove tri države su zemlje koje su, takođe, u tranziciji. Pogledajte, Poljska – 38 miliona, a mi sedam miliona i 400, a imamo veći broj ljudi u državnoj administraciji. Zbog čega? Zato što je trebalo da namirite sve svoje kadrove, sve svoje rođake, zato što vi vlast smatrate plenom, a plen treba da se razgrabi, da se opljačka, i sve što vam dođe do ruku vi koristite da biste se lično obogatili, da biste imali koristi, vaša stranka, vaši prijatelji i rođaci.
Evo jednog primera. Godine 2001, u Ministarstvu prosvete, čuveni Gaša Knežević je u to vreme došao u Ministarstvo, bilo je 400 ljudi koji su radili. Za kratko vreme, Gaša je zaposlio još 200. Povećao je broj za 50%, a MMF traži da se otpuštaju učitelji, nastavnici, profesori, da se otpušta tehničko osoblje, da odeljenja imaju po 30 učenika, da se đaci prevoze itd., da bi se uštedelo. Zbog čega? Zato što ste vi do ovoga doveli. Nije Gaša Knežević bio član SRS-a, nego DOS-a. DOS je ovo uradio, DS, pod vašim rukovodstvom je sve ovo rađeno.
Pazite, inspekcijski nadzor u pojedinim ministarstvima, to je bilo 2004. godine, pokazao je da su u državnoj upravi radno angažovana i lica koja nisu imala položen stručni ispit za rad u organima uprave. Samo u Ministarstvu prosvete i sporta, tokom 2004. godine, otkrivena su čak 122 takva lica.
Preglomazna državna uprava zahtevala je enormne budžetske izdatke, pa je u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu izdvojeno čitavih 84,5 milijardi dinara za finansiranje državne uprave i javnih službi, a ogromna budžetska davanja zabeležena su 2006, 2007, 2008, verovatno i 2009. godine, i sve dok budete ostali na vlasti, ovakva će situacija biti.
Da vas podsetim, u vreme kneza Mihaila, pa sve do 1918. godine, u Srbiji postojalo je svega osam ministarstava, tako da je srpska država u to vreme imala jednu od najjeftinijih i najracionalnijih uprava u tadašnjoj Evropi. Ali, ono što dođe pod vaše ruke, tu trava ne raste.
Sada da krenemo od Predloga zakona, gde vi kažete – trenutno ima u republičkoj administraciji 30.624 zaposlena i taj broj treba da se svede na 28.400. Postavljam jednostavno pitanje i tražim racionalan odgovor – šta znači ovih 28.400? Za mene je jedini racionalni odgovor – to je broj onih koje ste zaposlili do 2004. godine i onih koje ste zaposlili od 2006. godine, dok ste bili u Vladi sa Vojislavom Koštunicom, a ova razlika do 30.624, to su kadrovi koji su zaposleni iz drugih stranaka koje su činile vlast u prethodnom periodu i oni ljudi koji su tamo po stručnim i radnim kvalifikacijama, koji će ostati bez posla. Dokle ide vaš cinizam, to je, prosto, da čovek kaže da nema granica.
Pazite, član 2. kaže – maksimalan broj zaposlenih za svaki organ državne uprave, javnu agenciju i organizaciju za obavezno socijalno osiguranje određuje Vlada. Broj zaposlenih predviđen aktom o sistematizaciji radnih mesta ne može biti veći od maksimalnog broja zaposlenih određenog aktom Vlade iz stava 2. ovog člana.
Član 3. kaže – ograničenje iz stava 1. ne odnosi se na Republički hidrometeorološki zavod i Republički geodetski zavod, kao ni na angažovana lica za poslove prevođenja pravnih tekovina EU od strane Kancelarije za evropske integracije.
Vi ništa drugo i ne radite. Ništa drugo ne radite, samo prevodite i te rogobatne prevode direktno šaljete u Skupštinu, kako bi ih Skupština usvajala.
Ima jedna stvar koja je prosto neverovatna. Vi predviđate da otpustite ovoliki broj ljudi, ali, takođe, u članu 3. kažete da mogu da se angažuju lica, ali ne više od 10%, zaposlena na određeno vreme u republičkoj administraciji. Kada izračunate ovih 10% koje ćete zaposliti, imaćemo više od 30.624 zaposlenih i vi to ovde jasno govorite. Ko hoće da čita i tumači, potpuno mu je jasno da je ovo nova prevara od strane DS-a i Mlađana Dinkića. Tu nema nikakve dileme.
Kada pogledate samo 2009. godinu, ovde su stvari potpuno jasne, šta građani Srbije mogu da očekuju. Pazite, od 1. januara do 11. septembra 2009. godine, iz Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije izašao je 71 javni konkurs za prijem u radni odnos u državne organe Republike Srbije; 44 javna konkursa se odnose na prijem, odnosno zapošljavanje u radni odnos državnih službenika, a 27 javnih konkursa se odnosi na prijem, odnosno zapošljavanje u radni odnos funkcionera u državni organ.
Tako je 286 novih državnih službenika zaposleno na oglašenim konkursima i 67 novih funkcionera, takođe, na oglašenim konkursima. Ukupno 353 ljudi je zaposleno u periodu od 1. do 11. septembra 2009. godine. To je samo u 2009. godini, a hoćete racionalizaciju republičke administracije. To je isto kao što ste obećali one besplatne akcije od 1.000 evra. Da pogledamo kako to izgleda kada je u pitanju zapošljavanje po partijskoj liniji. Na osnovu evidentnih podataka koji su skinuti sa sajta Vlade Republike Srbije – 157 državnih službenika je u resorima koje vode funkcioneri DS - Boris Tadić i 32 funkcionera kojima upravlja DS, suma sumarum – 189; 99 državnih službenika u resorima koje vode funkcioneri G17, odnosno Mlađan Dinkić, i 11 funkcionera kojima upravlja G17, ukupno 110.
Šta se čudite, sećate se da je Dinkić odmah majku Mirosinku, 2001. godine, zaposlio u Ministarstvu za rad i socijalnu zaštitu, čini mi se, a žena mu je otišla kod Labusa. Ko će kome, ako neće majci i ženi. To je jasno. Tu je i osam državnih službenika u resorima koje vode funkcioneri SPS-a.
Rekorderi u zapošljavanju su: Ministarstvo finansija – 48, Ministarstvo pravde – 34, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – 46, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – 49. Otkud članstvo G17? Pa, svaki ima ugovor o radu, gotovo neće ostati nijedan. Ministarstvo zdravlja – 37. Pazite, u Ministarstvu zdravlja 37, a Bolnica „Dragiša Mišović“ gori, najverovatnije zato što je podmetnut požar da bi se prikrio kriminal prilikom rekonstrukcije. Ministar zdravlja, na pitanje – da li ćete podneti ostavku, kaže – svakoga dana se nešto desi u mom resoru. Zbog čega bi ministar trebalo da podnese ostavku?
On je šest godina u tom ministarstvu, ili sedam. Ljudi moji, kakva je ovo država, kakvi ste vi ljudi, šta radite s ovom državom.
Da bi građanima Srbije bilo potpuno jasno ko ste i kakvi ste, govori izjava svedoka Zorana Mitrovića, u vreme kada je ukupno dao 200.000 evra priloga DS-u u slučaju Gorana Kneževića.
U to vreme, Zoran Milić je bio vlasnik privatne firme „Parkus“ DOO iz Novog Sada, koja je u svom vlasništvu imala još neka preduzeća.
Kaže – krajem 2005. godine, ili početkom 2006. godine, dao sam 45.000 evra Goranu Kneževiću, a taj novac sam predao u prostorijama DS-a u Zrenjaninu. ''Jednom, tokom 2007. godine, čini mi se da su baš tada bili predsednički izbori'', to je za one paketiće koje idete i delite onima koje ste doveli na prosjački štap, koji umiru od gladi, ''drugi put, 2008. godine, i jednom sam novac doneo kući kod Gorana Kneževića.'' Interesantno, suma sumarum, to je 200.000 evra.
On kaže – prijatelj sam Gorana Kneževića. Goran je bio predsednik Gradskog odbora DS-a i znao sam da novac ide u prave svrhe, tada, kao i sada. On sada, izgleda, ne nosi više Goranu Kneževiću, pošto je u zatvoru, nego nekom drugom članu DS-a. Ovo ste vi, pljačkaši i uništitelji Srbije i imovine Srbije.
Pokazaću vam nešto što se graniči s nemogućim. Da li je moguće da se dešava u našoj državi? Ovo je ugovor o pružanju konsultantskih usluga – izrada i implementacija strategije privatizacije za Javno preduzeće „Jat ervejz“. Potpisan ugovor i ovde su oni koji su dobili pare. Pazite, Džeremi Mudi, neki veliki, koliko vidim, 2.024 evra je primao dnevno za svoje usluge, ukupno 80.000 evra za 33 dana. Neki Nikolas – 1.957, neki Francis – 1.917, pa 1.818, pa 1.750, 1.660, sve dnevno. Milutin Nikolić, šta mislite, da li je to radikal – 1.364 evra dnevno, Pavle Kavran – 1.250, Filip – 1.905, Džon – 1.905, Džejms Kuper –1.500 itd. Ukupno, ljudi, 1.250.000 evra je dato za ove konsultacije, a ''Jat ervejz“ je pred brankrotom. Ove pare nemaju ni savetnici Amerike za ovu svetsku ekonomsku krizu.
Vidite li kakva je razmera pljačke koja se sprovodi u Srbiji, koju vi sprovodite, jer u to vreme, koliko znam, direktor ''Jat ervejza“ je bio iz DS-a. Da vas podsetim sad na Aerodrom ''Nikola Tesla'', na Bojana Krišta, na one koji su uzeli otpremninu, kao što nam govori ministar sada, pa otišli u ''Skijališta Srbije''.
Dokle mislite da pljačkate ovu Srbiju i ovaj narod i da nam ovde obećavate, lažete kako ćete vi da sprovedete racionalizaciju? Kako je to moguće? Vi treba da odgovarate za ovo. To će biti više godina nego što smo sproveli pod Turcima.

Zahvaljujem, gospodine Todoroviću. Vaše vreme je isteklo. Reč ima narodni poslanik gospodin Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste izlaganja mojih prethodnika i mislim da se može izvesti jedan zaključak – da je ovo što se danas događa i što je na dnevnom redu, ova tri zakona od kojih je Srbija očekivala izuzetno puno, da dobijemo jeftiniju državu, da dobijemo konačno jednu administraciju koja će biti državna administracija i koja će voditi računa o mnogim poslovima koji će se obavljati, čist marketing koji Vlada pravi da se dodvori građanima, tobože, neko želi da se smanji administracija.
Čuli ste i sami ministra Dinkića, kada je u svom veoma dugom izlaganju, a ne znam po kom osnovu on izlaže ovde o smanjenju republičke i opštinske administracije, ispričao kako će za tri papira sada da se čeka na jednom šalteru, da se troši manje sredstava itd., a nije se setio, npr, kada je on nedavno sproveo veliku akciju u Srbiji – podela akcija po hiljadu evra za svakog stanovnika, kada je postrojio širom Srbije pet miliona ljudi, kada je se to sve propratilo uz direktne TV prenose, konferencije za novinare, silne savetnike itd., koliko je koštala ta akcija od koje do danas nije bilo ništa.
Očekivao sam da ministar ekonomije izađe s nekim ekonomskim zakonima, da pričamo o problemu kako puniti budžet Srbije realno. Ne možemo ga puniti kreditima, ne možemo ga puniti kreditnim linijama. Sve ovo kad saberete, ovo smanjenje administracije, to je jedna mrvica u budžetu koja ne znači, maltene, ništa; samo će unesrećiti hiljade porodica, prvenstveno onih ljudi koji nisu poslušni, koji svesno i savesno obavljaju svoj posao i koji nisu stranački ljudi.
Cilj svega ovoga je da se, umesto jedne državne administracije, koju treba da gradimo, pravi stranačka administracija, o čemu je ovde i do sada bilo reči. Znači, mi ćemo dobiti jednu stranačku administraciju, koja će raditi uvažavajući vladajuću koaliciju, tako da će doći do promene onih neposlušnih.
Slušali ste ministra, kaže: "Ekipa za vrednovanje rada". Ko je taj iz vlasti ko će da vrednuje rad nekog opozicionara koji tamo radi godinama i radi odlično svoj posao? Zatim, davaće se određeni nalozi, određene kontrole i oni koji ne ispune ta njihova ocenjivanja i procenjivanja, dobiće otkaz.
To je vrlo nekorektno. Kada se preračunaju i sve ono što će proći uz ovo, vidimo da u 2010. godini nećemo imati nikakve značajnije uštede. Ovo je sve toliko minorno, a ne pratimo odliv sredstava na drugi način iz budžeta, preko javnih preduzeća.
Uzmimo ono o čemu smo ovde više puta govorili, a niko ne daje odgovor, marketinške organizacije koje rade na određenim marketinškim projektima za određena ministarstva, koliko se para daje. To je sto puta više nego što će se uštedeti ovim merama smanjenja administracije. Da vam ne pričam o javnim preduzećima, kakva je tu situacija i šta će se tu događati, kakve će se nove situacije tu javljati.
Prema tome, ovo je jeftin marketing, koji je neko smislio da pred kraj godine, tobože, damo neku nadu da će iduće godine biti jeftinija država. Ne, biće znatno skuplja. Mi smo na prethodnim sednicama doneli dva puta više administracije, ozvaničili je preko agencija, komunalne policije, preko administrativnih regiona, nego što će se u ovom slučaju smanjiti. Preko dva puta će biti uvećana administracija nego što će se ovim smanjiti.
Nedavno sam pratio jednu emisiju na RTS-u i kada sam slušao podatke koje je iznela gospođa Jovanović samo o jednom ministarstvu, Ministarstvu zdravlja, kolike su malverzacije i šta se tamo dogodilo, ne mogu da shvatim da to niko ne može da spreči i da se niko zvanično nije oglasio da to prokomentariše, da da neko saopštenje, a mi ćemo sada ovde ostaviti neke ljude bez posla, tobože, uz veliku, silnu kampanju koja će se voditi, a od nje neće biti nikakvih pozitivnih efekata.
Sećam se emisija koje su bile pre nekoliko meseci, o tome da je budžet Srbije i budžet grada Beograda oštećen za preko dve i po milijarde evra samo što će tiče Luke ''Beograd'' i ''Ušća'', i opet ništa. Opet se ništa nije dogodilo, sve se to zaboravilo, prekrilo se nekim minornim afericama, i sve se to završilo.
Da ne pričam o mnogim aferama u oblasti farmacije, o svemu onome što se događalo, o mnogim fondovima, o Agenciji za privatizaciju, o mnogim sredstvima koja su se potrošila, o pogrešnom ugovoru koji je sklopljen sa ''Fijatom'', gde ''Fijat'' nije uložio nijedan jedini dinar do danas, gde nije ispoštovan ugovor. Da ne pričam o efektima gašenja koncesije za izgradnju puta Horgoš-Požega, koje je imalo nesagledive posledice za srpsku privredu, za zapošljavanje u Srbiji i za realno punjenje budžeta. Ne mogu da shvatim da neko ugasi koncesiju koja je trebalo da počne da se radi i da sada imamo tolike štete.
Da li znate kolike su štete od dana gašenja koncesije, kada je skoro trebalo da radovi počnu, do danas, samo u saobraćajnim nesrećama koje su se odigrale na Ibarskoj magistrali? To je nešto što ne može da se objasni, o poginulima, o povređenima, o velikoj materijalnoj šteti. Svaki dan se gine i niko to neće da stavi na dnevni red. Kako je moguće da neki savet za infrastrukturu poruši koncesiju koja je donesena u Srpskom parlamentu, koja je prošla kroz Parlament i zvanično ovde izglasana?
Prema tome, ovo su čisto marketinški potezi i mislim da je sramota da se bavimo sitnicama i da ovde slušamo bombaste izjave ministara. Naravno, oni održe svoju besedu i odu, izgube se, neće da prisustvuju, neće da čuju kritike i da na kraju odgovore na to. Održe svoje slovo i odu.
Voleo bih da je ministar privrede ostao da kaže kolika su dugovanja srpske privrede na kraju godine, kolike su kamate srpske privrede, kolika su dugovanja države. Prošli put pitamo Cvetkovića – vi ste se zadužili, a on kaže – jeste, uzeli smo kredit, ali niko se nije zadužio. Kako je moguće da se niko nije zadužio, a dobićemo tri milijarde? Ko će da plati taj kredit? Mislim da on ni sam sebi nije bio jasan šta je ovde odgovarao, šta je pričao, kakve je gluposti izneo i, jednostavno, pokupio se i otišao sav srećan; tobože je odradio to što je morao, odsedeo par sati i misli da to ima nekog efekta.
Niko ne pričao koliko se para troši za bezvezne stvari iz budžeta. Juče sam posetio sela Deviće i Ostatiju na Goliji. Znate li šta sam video u svakom selu? Neka nevladina organizacija, "Naša Srbija", a dole potpisano "AP Vojvodina", izlepila je silne table kako oni kreću u razvoj tog kraja, sve poslove u Vojvodini su završili i sada su stigli i na Goliju.
Zamislite jedno mesto – Ostatija na Goliji, gde ljudi kažu – ne znamo, došao je neko i doterali su beton i zabetonirali te ploče i te table, i piše ''Naša Srbija'', lepo to sve izlepili, stavili, oblepili i otišli. Pitam – jesu li vam doneli nešto? Kažu – ništa.
Svako selo je tako to doživelo. Škola pored te table prokišnjava, pao krov i voda samo lije unutra. Lepili su ih i postavljali pred školama koje imaju dva đaka, a pre desetak godina imali su po dvesta- trista đaka. Sada imaju dva đaka, jedan dečak i jedna devojčica idu u školu, ali zato stoji ispred ogromna tabla. Kažu – došla su vozila, došli su ljudi, dovezli su beton, dovezli miksere i sve to oblepili, zalepili i postavili, jer Vojvodina je rešila sve probleme.
Pajtić je sve završio i, evo, stigao je na Goliju, da i tamo pobije svoje table, da se vidi da je revnosan. Pošto je rešio sve probleme u Vojvodini, eto, dogurao je i do Golije, do jednog sela planinskog, do Devića, do tih gore sela, Osaonice.
Bio je i predsednik Srbije. Rekli su da prave novu školu. Odmah svi ljudi glasali. Šta je bilo? Nema škole, škola kisne, sve propada. Sve je u nesreći, jadu, da vidite kako to izgleda. Prozori u školi – možete da provučete ruku napolje i da mašete kada dođu sledeći put, ne moraju deca da izlaze napolje, kroz zatvoren prozor proturite ruku.
Mnogo se para iz budžeta troši, da ne pričam o narodnim kancelarijama, o raznoraznim glupostima koje su bile. Sada dolazimo u poziciju da će neko da vrednuje rad svakog činovnika. Zamislite koliko ima činovnika? Ima ih preko 500.000, preko 550.000 u Srbiji, i svako će da ga vrednuje, da ga prati. Ko su ti koji će da prate i da pišu kako radi, da sutra mogu da mu daju otkaz, naravno, ako bude nevaljao ili ako ne postupa u skladu sa zakonom?
Ne pričam samo o lokalnoj administraciji, o republičkoj, pričam uopšte o administraciji u Srbiji. Kao što se ocenjuju i prosvetni radnici, evo, sad se ocenjuju i u zdravstvu ljudi. Ljudi ostaju bez posla. Smenjuju se vodeći ortopedi, hirurzi. Zašto? Zato što nisu pripadnici stranke koja je na vlasti u zdravstvu već desetine godina.
Ne mogu da shvatim da čovek koji je 16 godina uspešan načelnik jedne službe, zato što nedavno nije hteo da potpiše partijsku knjižicu, smenjen. Rečeno mu je – spremaj se za penziju. Kaže – nemam još godine. Nije važno, ići ćeš u penziju, jer su tako konstatovali neki moćni.
Mnogo se politizira, pravi se mnogo političke administracije, mnogo se ulazi u političke vode, umesto da se napravi prava državna administracija i da se poštuju državne institucije. Institucije gube sve više značaj. Među institucijama koje najviše gube značaj je i ovaj parlament.
Pogledajte, važni zakoni se donose. Evo ko sedi u sali – Riza Halimi, ovo dvoje iz Jedinstvene Srbije, gospodin jedan iz SPS-a, par iz SPO-a i dva-tri iz DS-a. Toliko ste zainteresovani za ove zakone koji život znače da je to neobjašnjivo.
Na primer, neki dan, Riza Halimi kaže – otvorili ste put dole koji nije završen, nije pušten u saobraćaj. Svi ste bili, ceo državni vrh.
Ako sam ga dobro čuo, doduše, jako se slabo i čuje u ovoj sali. Evo, došao malo da se ispriča sa zemljacima, prenosi ovde šta se radi, direktan prenos iz Parlamenta. Jako je žalosno što u Srpskom parlamentu, kada su važne teme, nema poslanika; otpustiti 500 ljudi je velika stvar, ali otpustiti hiljade ljudi, to je za neke život.
Vidim, ''Tehnički remontni zavod'', olako otpustiše ljude. Neki dan sam govorio ovde ministru Šutanovcu – nemoj smenjivati Ljujića, jednog sposobnog direktora u vojnoj industriji. On je doveo jednog svog dobrog čoveka, dobrog dečka, koji se trudio, ali prvi problem u prvoj sedmici nije mogao da reši. Evo, juče mu je bila sahrana, nije mogao da izdrži, čovek je stradao. Čovek je umro. Nije mogao da izdrži to.
Nemojte gurati kadrove koji ne mogu da podnesu teret onog bremena koje ste vi nametnuli pojedinim ljudima i u unutrašnjosti i svugde.
Neki dan sam govorio ministarki – nemojte pozivati opštine i naložiti vašima iz DS-a – hajde kući, otkud vi ovde da dolazite, a protestujete itd. Ljudi su otišli kući. Meni je jako žao tog novog direktora koji je podlegao, mlad čovek, ali nije mogao da izdrži teret jednog preduzeća, jer su mu odvade nametnuli kako da radi, da bude poslušan, a on je iza sebe imao hiljade ljudi koji su ga dole čekali i nesrećnik je stradao i, Bog da mu dušu prosti, podlegao. Zašto? Ne može tako da se vodi država.
Gospodo iz DS-a, vi ste uveli neke krizne štabove. Ja sam bio jedini predsednik opštine koji nije dozvolio da se uvede nijedan krizni štab 2000. godine u Čačku. To je razorilo i potpuno uništilo srpsku privredu.
Mene zovu neki koji su sad u Vladi veliki funkcioneri, pa kažu – Iliću, šta radiš, dolazi u ''Zastavu'', zauzeli smo je, dovodi ljude ako imaš, postavljamo krizni štab. Ja kažem – ljudi, da li ste normalni, koji ćete đavo tamo, bežite što dalje odatle. Nećete moći ništa da uradite.
Ministar ekonomije mora malo privredom da se bavi, moramo da vidimo šta konačno da se uradi s tim Borom, s tim Majdanpekom, s tim ''Magnohromom'', s tom Elektronskom industrijom, s ''Viskozom'' i s ostalima, kako gospodo da se počne puniti budžet realno? Šta sa poljoprivredom da uradimo u ovom momentu?
Nemojte se samo hvaliti i pričati priče. Pričamo o smanjenju administracije, ali kada je bio otkup šljive, sertifikat je morao da se vadi u Bečeju.
Da li znate, kada sam se jednog jutra pojavio u Bečeju, da je bilo pet hiljada ljudi koji su došli da vade sertifikat. Neka jadna žena kaže – ljudi, za 20 dana ne mogu da vam popunim obrasce. Posle se i odustalo, ali je kampanja propala, šljiva je potrulela, i nikom ništa.
Bečej nikad nije bio proizvođač šljive. Ko je tamo napravio glavnu kancelariju za sertifikate? Pa, mi smo sve šljive proizveli u Institutu za voćarstvo u Čačku, a otišli po sertifikat u Bečej. Nikad nisam čuo da tamo postoje neki silni voćnjaci itd., ali je neko hteo da prebaci silne pare, silna sredstva Bečeju i da napravi jedan opšti haos. Zamislite onoga iz Valjeva, iz Arilja, kada mora da putuje i sedi dva dana i čeka sertifikat?
To je sve naopako što radite i ne vodi ničemu i neće nas odvesti nigde. Zato Srbija propada. Najrodnija godina u poslednjih 20 godina, seljak nikad bedniji, nikad veća sirotinja nije ni bila.
Prema tome, moramo nešto poraditi, ali dajte da sednemo, da se dogovorimo. Stavite ove ozbiljne teme na dnevni red. Nemojmo pričati samo prazne priče. Nemojmo dozvoliti da jedan ministar, jedno ministarstvo brine o svemu.
Ko je radio ovaj zakon? Ko je autor ovog zakona? Koje ministarstvo je pravilo ovaj zakon, ova tri zakona koja su pred nama? Koji ministar je radio, da li Marković ili Dinkić?
Nemojte, molim vas, ispadamo smešni. Ministarstvo koje ima milijardu drugih problema radi zakon o smanjenju administracije u lokalnoj samoupravi.
Vi ste sve završili u ekonomiji, u privredi, sve cveta, banke, krediti, sve funkcioniše, i sada vam je palo na pamet da radite i zakon o smanjenju lokalne administracije.
Prema tome, ne vodi na dobro, nemojte se brukati, povucite ovaj zakon. Sedite, dogovorite se šta hoćete, kao što vam savetujem i za statut Vojvodine.
Nemojte se brukati. Nemojte iznositi nešto što je protivustavno.
Čitav svet nam se smeje kakve zakone donosimo, i sve to pod firmom neke EU. Pa, Evropska unija se smeje. Zar mislite da Evropska unija ne kontaktira s opozicijom?
(Predsednik: Zahvaljujem, gospodine Iliću. Vreme.)
Da li mislite da ambasade ne kontaktiraju s opozicijom? Mislite li da Svetska banka ne dolazi u opoziciju?

Zahvaljujem.
Nastavićemo nakon pauze u 15 časova.
Reč će imati narodni poslanik Zoran Šami.
( Posle pauze – 15.00 )

Reč ima gospodin Zoran Šami. Izvolite.
(Narodni poslanik Miloš Aligrudić, s mesta: Povreda Poslovnika. Imam informaciju da je ministar Ljajić tu).
Izvolite.
Povreda Poslovnika, gospodin Aligrudić.

Odnosi se na član 27. To se može tumačiti na različite načine. Verovatno zato što tumačimo na različite načine, vi nama kažete da nema povrede Poslovnika, a mi vama kažemo da ima.
Naime, potpuno je prirodno da mora da postoji neka vrsta doslednosti u načinu vođenja Skupštine, u smislu tog istog člana 27. Poslovnika, koji je upućujuća norma u odnosu na druge članove Poslovnika kada je reč o tome kako se vodi sednica.
Jednom prilikom, vi kao predsedavajuća prekinete sednicu i kažete da nema smisla nastavljati je zato što nema ministara. To se desilo prošle nedelje, pa odložimo sve za ponedeljak. Danas, u vreme kada je zakazan nastavak sednice, počinjemo rad tako što prozivate prisutnog predstavnika poslaničke grupe a da za to vreme nema nijednog od ministara prisutnih u sali, iako ih je jutros bilo čak tri. Ne postoji nijedan poslanik DS-a, možda jedan samo, u sali ovog trenutka, koji je, uzgred budi rečeno, govorio o ovoj temi, pa je, verovatno, čovek zainteresovan, pripremio se. Stoga, prosto ne mogu da verujem da ovo treba da bude uobičajen i normalan način na koji se radi.
Ono na šta minimalno mogu da vas pozovem, u smislu tog istog člana 27, jeste da makar budete dosledni u tome kako se vodi Narodna skupština, ako ste to u stanju da to učinite, a ako niste, to nam stavite do znanja, pa da makar znamo da se nikada ništa neće ponoviti u ovoj skupštini, da nikada ne možemo da znamo kako da se pridržavamo određenih pravila i načela u radu. Jednom je moguće jedno. Drugi put je moguće drugo itd.
Prema tome, ne znam šta ćete da radite. Verovatno ćete mi reći da ne postoji povreda Poslovnika, da to spada u domen vašeg arbitražnog odlučivanja.
Svaka čast, nastavite i dalje, ali bih vam predložio da napravimo malu pauzu pre nego što dođu ministri, ili bar jedan od njih, da bismo mogli ovu raspravu da nastavimo na adekvatan način.

U pravu ste. Nije korektno da raspravljamo a da nema ministra. Imam informaciju da je ministar u zgradi i da će svakog momenta ući u salu, a da, verovatno, dok ne dođe ovde, njegovi saradnici beleže i prate sve što se događa. Nije svejedno da li ministri uopšte imaju nameru da dođu ili su u zgradi. Kako je meni rečeno, možemo ih očekivati svakog trenutka.
Prihvatam vašu sugestiju i daću pauzu od 15 minuta.
(Nastavak posle pauze – 15.20)
Poštovani narodni poslanici, još nemamo uslova za rad.
Predlažem da sačekamo još 15 minuta, pa ako nema predstavnika Vlade, odložićemo sednicu za sutra.
(Nastavak posle pauze – 15.33)
Gospodo poslanici, zbog sprečenosti ministara da učestvuju danas u radu, nastavljamo rad sutra, u 10 časova.