Narodna poslanica Judita Popović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovana gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, javljam se u smislu člana 31. Poslovnika, zato što predlažem da se rad u ovoj skupštini odvija efikasno i konstruktivno, jer ukoliko na svaku kritičku primedbu nekog poslanika ministri budu davali ovako opsežne političke govore, ova rasprava može da izgubi svrhu zbog koje se vodi.
S obzirom na to da kao potpredsednik Skupštine imam pravo da pomažem u radu predsedniku Skupštine, odnosno predsedavajućem, predlažem da krenemo u jednu konstruktivnu i efikasnu diskusiju, bez nepotrebnih političkih govora od strane ministara. Ministri, normalno, po Poslovniku, mogu da daju odgovore na postavljena pitanja, ali mogu i da sačekaju neki red, u smislu da saslušaju nekoliko govornika i da nakon toga daju jedan okvirni odgovor.
Iz tog razloga, predlažem da zaista krenemo u ozbiljan rad, bez nepotrebnog političkog odugovlačenja celog postupka raspravljanja o ova tri zakona koja su na dnevnom redu po hitnom postupku.

Narodna poslanice, upućujem vas na čitanje Poslovnika Narodne skupštine, odredaba koje se tiču toka sednice, i podsećam vas da je pravo na reč po članu 100. pravo koje se ostvaruje zato što je došlo do povrede Poslovnika. Upozoravam vas da ne kršimo odredbe Poslovnika, zbog toga što to svakog predsedavajućeg, mene ili bilo koga drugog, upućuje na izricanje mera.
Predstavnik Vlade, po Poslovniku, ima pravo da se javi kad god to zaželi, i dobija reč, u ovom delu toka sednice; kada se sednica okončava u načelu, i tada imaju pravo da govore svi oni koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 93, a ovlašćeni predstavnik Vlade, na kraju rasprave u pojedinostima, takođe, po Poslovniku ima reč. Molim vas da sledeći put svoje pravo na reč na osnovu člana 100. ne zloupotrebljavate. Narodni poslanik Čedomir Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Čomić, zamolio bih vas da zaista povedete računa i o sopstvenoj ulozi u radu Skupštine. Trebalo je da o ovoj tački dnevnog reda razgovaramo u prošlu sredu, pa je bez ikakvog obrazloženja ona otkazana, zato što predstavnici Vlade nisu našli za shodno da se pojave u sali, a onda su došli danas a da, pri tom, nisu obavili nikakve konsultacije koje su nam bile potrebne kako bi ova rasprava protekla u normalnoj atmosferi.
Ako se toliko pozivamo na standarde, recite mi po kom to standardu moramo ovde da slušamo tiradu ministara od sat i po vremena, bez mogućnosti da na bilo kakav način utičemo na tu raspravu i da budemo izloženi tome i u narednih nekoliko sati?
Znači, postoji neki elementarni red. Slažemo se da ministri odgovore na pitanja, ali mi razgovaramo 90 minuta i slušamo citate promila, procenata i spiskove zaposlenih u pojedinim opštinama. Nismo počeli još raspravu, nisu govorili šefovi poslaničkih grupa, nisu govorili poslanici. Na kraju ovog radnog dana, suočićemo se s paradoksom da su ministri govorili više nego što su govorili svi ostali poslanici zajedno. Hajde da shvatimo da je ovo naša zajednička potreba. Nemoguće je pratiti ovakvu raspravu na ozbiljan način, ili treba i mi da izađemo napolje i da na takav način pošaljemo poruku društvu koliko nam je, zapravo, važna ova tačka dnevnog reda i koliko nam je zaista stalo do rešavanja fundamentalnih problema zemlje. Samo se o tome radi.
Mi ne želimo ovde da dremamo kao neki drugi poslanici. Pokušavamo da zadržimo elementarni profesionalni i poslovni razum, a to ne možemo bez vaše pomoći. Niko ne oduzima pravo ministrima da govore. Skrenite im pažnju da je prošlo 90 minuta, a da još nije ni počela rasprava, i to zbog toga što je jedan ministar govorio 45 minuta, a drugi je govorio 25, treći je napustio sednicu i otišao, a on nam je bio neophodan, dok ministarka finansija, koja treba da sprovodi ovaj zakon, nije došla.

Dva minuta.
Narodni poslaniče, nema povrede Poslovnika i molim vas da ne zloupotrebljavate pravo na reč na osnovu člana 100. Ne mogu da pružim pomoć nikome ko hoće da se krši Poslovnik. To je zahtev koji je, u predlogu i reči, dobila narodna poslanica Judita Popović, a i vi sada. Dakle, želite da se, kreativnim tumačenjem Poslovnika, ministri i predstavnici Vlade ograniče vremenom. Onog trenutka kada to bude u Poslovniku, vrlo ću rado to činiti, a sada ne mogu.
Razlozi za održavanje ili neodržavanje konsultacija, ukoliko ih bude, ako predsednici poslaničkih grupa postignu dogovor o tome da se Poslovnik krši, tada ću tražiti reč na osnovu člana 100. i tražiti da govorim o povredi Poslovnika, jer ne može nijedan skup u ovoj skupštini da pregovara o pravilima. Ostala pitanja koja ste istakli, takođe, nisu predmet povrede Poslovnika i molim vas da se držimo odredbe Poslovnika u svakom slučaju, i onda kada mislimo da je to efikasno, i onda kada mislimo da nije.
Da li žele reč ovlašćeni predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa?
Podsećam vas da je redosled od najmanje ka najvećoj poslaničkoj grupi, odnosno reč će tako dobijati predsednici ili ovlašćeni predstavnici, ukoliko su u sali u ukoliko žele reč.
Trenutno su u elektronskom sistemu prijavljeni narodni poslanici Balint Pastor, Čedomir Jovanović, Vlajko Senić, Jorgovanka Tabaković i Dragan Todorović.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, na početku današnjeg radnog dana smo imali ovde tri člana Vlade, a ostao je samo najuporniji, to je gospodin Milan Marković. Nadam se da će i ostali ministri naći za shodno da se vrate u salu Narodne skupštine, da bi saslušali narodne poslanike i mišljenje poslaničkih grupa o predloženim, važnim, zakonima.
Iskoristio bih priliku i mogućnost da, pre svega, govorim o Predlogu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji.
Za SVM i za Poslaničku grupu manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima nije uopšte sporan i mi ćemo glasati za taj predlog. Nije previše sporan ni Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, ali je, na neki način, sporan Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
Pošto je taj predlog zakona za nas sporan, predložili smo jedan amandman. Taj amandman nisu predložili isključivo poslanici SVM-a, nego i narodni poslanici Liste za evropski Sandžak i narodni poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline, znači, narodni poslanici koji pripadaju Poslaničkoj grupi manjina su potpisnici ovog amandmana. Svakako ću iskoristiti mogućnost da govorim o predloženom amandmanu, da bi predstavnici Vlade na vreme bili informisani o njemu i da bi imali vremena da razmisle o celishodnosti prihvatanja ovog amandmana Poslaničke grupe manjina.
Mi smatramo da je ovaj amandman neophodno prihvatiti jer, nažalost, Vlada uopšte nije uzimala u obzir faktičko stanje, po kojem je u određenom broju jedinica lokalne samouprave u službenoj upotrebi više jezika. Tu višejezičnost treba uzeti u obzir. Nije dovoljno govoriti o tome da su nacionalne manjine ravnopravne, o tome da su nacionalne manjine mostovi saradnje između Republike Srbije i drugih evropskih država, nego treba raditi na tome da te nacionalne zajednice budu uistinu ravnopravne.
Kada govorimo o ravnopravnosti, onda svakako treba, kada smo kod ove zakonske materije, uzeti u obzir da, ukoliko je u nekoj jedinici lokalne samouprave u službenoj upotrebi samo srpski jezik, to je jedna situacija, a kada je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još neki jezik nacionalne manjine, ili jezici nacionalnih manjina, to je u potpunosti drugačija situacija, iz prostog razloga što treba obezbediti odgovarajući broj izvršilaca zaposlenih u lokalnoj samoupravi, koji poznaju jezik određene nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi i koji je ravnopravan na teritoriji određene jedinice lokalne samouprave sa srpskim jezikom.
Podsetio bih vas da, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo mogu biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi, a po drugom članu ovog zakona, jedinica lokalne samouprave obavezno uvodi u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15%, prema rezultatima poslednjeg popisa.
Ovo je bio citat iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Ovaj zakon je na pravnoj snazi sedam godina i svakako bi trebalo poštovati ove odredbe navedenog zakona.
Pošto službena upotreba jezika pripadnika nacionalnih manjina na teritoriji jedinica lokalne samouprave podrazumeva, između ostalog, upotrebu jezika nacionalne manjine u komunikaciji organa s javnim ovlašćenjima i građana, u izdavanju javnih isprava, vođenju službenih evidencija i zbirki ličnih podataka, kao i prihvatanje tih isprava na tim jezicima kao punovažnih, u vođenju upravnih postupaka, neophodno je da u organima jedinica lokalne samouprave, u ustanovama, kao i u privrednim društvima i drugim oblicima organizovanja čiji je jedini osnivač jedinica lokalne samouprave, budu zaposlena lica koja vladaju jezikom koji je u službenoj upotrebi.
Ovo je bio citat iz obrazloženja našeg amandmana. Znači, u onim jedinicima lokalne samouprave u kojima je, pored srpskog jezika, u službenoj upotrebi i jedan ili više jezika nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina mogu konzumirati svoja zakonom garantovana prava isključivo pod uslovom da se u administraciji obezbedi potreban broj izvršilaca sa znanjem jezika nacionalnih manjina koji je u službenoj upotrebi.
Sigurno znate, gospodin Milan Marković zna, to sam uveren, ali nadam se da je i gospodinu Dinkiću poznata ova činjenica, da u Republici Srbiji postoji više desetina jedinica lokalnih samouprava u kojima je u službenoj upotrebi, pored srpskog, još neki jezik, ili jezici nacionalnih manjina.
Te lokalne samouprave se ne nalaze isključivo na teritoriji AP Vojvodine, tih lokalnih samouprava ima i u istočnoj Srbiji, i na jugu Srbije, i u Sandžaku, i na drugim područjima Republike Srbije. To pitanje svakako treba uzeti u obzir.
Preložili smo jedno rešenje amandmanom i pročitao bih taj tekst, da bude u potpunosti jasno šta predlažemo.
Malopre sam obrazlagao zašto predlažemo, a sada ću citirati šta konkretno predlažemo.
Predlažemo da, izuzetno od stava 1. člana 2. ovog predloga zakona, znači, izuzetno od onog pravila da na 1.000 stanovnika može biti najviše četiri zaposlena u lokalnoj samoupravi, ukupan maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u lokalnoj administraciji u kojoj je u službenoj upotrebi i jedan ili više jezika nacionalnih manjina uvećava se za 0,1 zaposlenih na hiljadu stanovnika, tj. 0,1 promila, za svaki jezik nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi.
Daću vam jedan primer. Recimo, na teritoriji grada Subotice u službenoj upotrebi je, pored srpskog i mađarskog jezika, i hrvatski jezik. Znači, treba obezbediti izvršioce, zaposlene koji poznaju hrvatski jezik, koji mogu da komuniciraju s građanima te nacionalnosti na teritoriji opštine, a ima i drugih primera, širom Republike Srbije.
Smatramo da smo bili izuzetno skromni, da ovaj naš predlog ne remeti koncepciju zakona. Vidi se da se na osnovu 0,1 promila neće uvećati u velikoj meri broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi, a, s druge strane, omogućilo bi se građanima pripadnicima nacionalnih manjina da konzumiraju svoja prava koja su garantovana Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma i još nekim važećim zakonima Republike Srbije.
Nama je jasno da broj zaposlenih na nivou Republike u administraciji i na nivou lokalnih samouprava treba smanjiti. To uopšte nije sporno.
Znamo da je to dogovoreno i sa MMF-om. Žao mi je što trenutno nije tu gospodin Dinkić, jer bih ga pitao da li su ovom prilikom predstavnici Vlade informisali predstavnike MMF-a da je Srbija u obavezi da AP Vojvodini obezbedi najmanje 7% iz budžeta, pošto su to zaboravili pre nekoliko meseci, kada smo imali na dnevnog redu Predlog rebalansa budžeta za 2008. godinu, a pošto nije trenutno prisutan, mogu to pitanje postaviti, ali ne verujem da ću dobiti odgovor.
Nije, nažalost, uzeto u obzir ni to da je pre nekoliko meseci Narodna skupština usvojila Zakon o komunalnoj policiji, ali smo mislili da taj amandman ne treba da predložimo. Nadamo se da su druge poslaničke grupe predložile amandman prema kojem u ta četiri zaposlena ne ulaze pripadnici komunalnih policija na teritoriji gradova.
Ostali smo kod ovog pitanja, kod ovog problema, i smatram značajnim da još jednom podvučem da ovaj amandman nije isključivo amandman SVM-a, nego i svih pripadnika Poslaničke grupe manjina. To naglašavam zbog toga što je pre nekoliko dana objavljen jedan članak u dnevnim novinama, pod naslovom "Mađari zatežu".
To nije tačno, iz dva razloga. Prvo, nisu Mađari oni koji zatežu, nego su to poslanici Poslaničke grupe manjina, znači, Mađari, Bošnjaci i Albanci.
S druge strane, što je još bitnije, mi tu ne zatežemo, mi tu jedino zahtevamo od Vlade Republike Srbije da poštuje Ustav ove države i da omogući pripadnicima nacionalnih manjina da mogu koristiti svoje jezike u službenoj upotrebi u onim jedinicama lokalnih samouprava u kojima je njihov jezik u ravnopravnoj službenoj upotrebi.
Naravno, ne mislim da je Vlada ovom prilikom bila zlonamerna. Mislim da se tu radi o tome da su jednostavno zaboravili, odnosno nisu uzeli u obzir, što je ogroman propust, da se prema poslednjem popisu 18% stanovnika Republike Srbije izjašnjavaju kao pripadnici nacionalnih manjina i da te nacionalne manjine imaju određena prava, pa i pravo na službenu upotrebu jezika.
Kada ste već ustanovili tri izuzetka od ovog pravila – četiri zaposlena na hiljadu stanovnika, o tim izuzecima je i ministar govorio, to su one lokalne samouprave do 15.000 stanovnika, one lokalne samouprave u kojima je učešće republičkog transfera u budžetu opštine manji od 20% i one opštine u kojima se broj mora smanjiti za više od 20% zaposlenih, mislimo da treba ustanoviti i ovaj četvrti izuzetak – za one lokalne samouprave u kojima je u službenoj upotrebi još neki jezik, osim srpskog jezika.
U Predlogu zakona je navedeno da će se u postupku utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog uzimati u obzir rezultati rada i imovno stanje. Svakako, treba uzimati u obzir rezultate rada, to treba da bude najvažnija komponenta u utvrđivanju statusa neraspoređenog zaposlenog. Sa socijalne tačke gledišta, nije loše ni to što se uzima u obzir imovno stanje, ali smatramo da i znanje službenog jezika, odnosno službenih jezika, treba da bude jedna od komponenata, odnosno kriterijuma prilikom utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog u lokalnoj samoupravi.
Kada već govorimo o učešću pripadnika nacionalnih manjina u administraciji, tu ne mislim samo na lokalnu samoupravu nego i na državnu administraciju, imam pitanje za gospodina Milana Markovića.
Zbog čega se, gospodine ministre, ne poštuje zaključak Vlade iz 2006. godine, to je zaključak o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave? Zaključak Vlade nije pravni propis, ali ipak obavezuje Vladu Republike Srbije, kada već nije stavljen van pravne snage.
Ne znam o kakvim rezultatima biste mogli govoriti, gospodine ministre, povodom ovog pitanja, shodno ovom zaključku, tj. kako i u kolikoj meri je povećano učešće pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave.
Mislim da u ovom pitanju nije postignut, nažalost, nikakav uspeh, nikakav rezultat, i o ovome bi trebalo malo razmišljati.
Poslanička grupa manjina će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, ali ćemo Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji moći da podržimo isključivo ako se prihvati naš amandman. Mogu da izrazim uverenje da će prihvatanjem ovog amandmana biti omogućeno da se postigne onaj cilj koji je bio pred Vladom kada ste predložili ovaj zakon na usvajanje.
Na kraju bih želeo da napomenem da i dalje smatramo da lokalne samouprave treba da dobiju nazad svoju imovinu i da imaju pravo na svoje izvorne prihode, zbog toga što smatramo najvišim oblikom licemerja ovu odredbu da se ostavlja mogućnost lokalnim samoupravama da, ukoliko ne žele otpustiti zaposlene u administraciji, njihove plate finansiraju iz sopstvenih troškova.
Iz kojih troškova mogu lokalne samouprave da finansiraju plate svojih zaposlenih kad je Srbija jedina država u Evropi u kojoj lokalne samouprave, opštine i gradovi nemaju svoju imovinu, a skoro uopšte nemaju ni svoje izvorne prihode?
Smatramo da ovo treba promeniti, ne zbog toga što će to biti neki naš preduslov za učlanjenje u EU, nego zbog toga što bi to lokalnim samoupravama olakšalo život; one bi bile u mogućnosti da stvaraju nova radna mesta, da privuku, pre svega, strane investicije, i na tome treba poraditi.
Još uvek nema ministra Dinkića, pa ga ne mogu pitati – kada ćemo u skupštinskoj proceduri imati Predlog zakona o javnoj svojini? Imam radnu verziju ovog zakona, još od 7. 10. 2008. godine. Još uvek nemamo informaciju da li Vlada u bliskoj budućnosti želi da raspravlja o nacrtu ovog zakona, da li ćemo mi u Skupštini biti u mogućnosti da raspravljamo o ovom predlogu zakona, koji je bitan i zbog položaja i finansijske autonomije i lokalnih samouprava i autonomnih pokrajina unutar Republike Srbije.
Nadam se da ćemo naići na razumevanje i da će biti prihvaćen ovaj amandman Poslaničke grupe manjina. Hvala.

Reč ima ministar Milan Marković.

Što se tiče vašeg amandmana, mislim da je jako dobar. Predložiću Vladi i kolegi Dinkiću da ga prihvatimo. U jedinicama lokalne samouprave u kojima je službeni jezik i jezik manjina treba da se naprave korektivni faktori i da se poveća za 0,1 promil broj zaposlenih, u skladu s tim koliko je jezika u službenoj upotrebi.
Što se tiče zaključka o kom ste govorili, sam proces zapošljavanja je uređen na jedan dosta objektivan način. Moram priznati otvoreno, ne znam, niti pitam, niti mislim da je pristojno ili zakonito pitati ljude koji rade u Ministarstvu koje su nacionalnosti.
Mogao bih, možda, da uzmem prezimena, pa da gledam, pa da vam kažem koja je struktura, ali generalno, smatram da takvu vrstu evidencije ne smem da vodim i da bi bilo protivustavno voditi evidenciju o nacionalnoj pripadnosti manjina u organima državne uprave bez pristanka ljudi koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalne manjine.
Ukoliko smatrate da postoji problem u ostvarivanju prava nacionalnih manjina, možemo da preko službe za kadrove dođemo do nekih podataka, ali takva vrsta evidencije definitivno ne postoji i prvi se protivim pravljenju evidencije po nacionalnom principu u organima državne uprave.
Uputili ste pitanje meni, ali pitanje nije za ministra državne uprave. Zapošljavanje vrši svaki rukovodilac organa samostalno, a za ostvarivanje prava nacionalnih manjina je zaduženo drugo ministarstvo, tako da ovo pitanje nije za mene.
Što se tiče zakona o javnoj svojini, verovatno znate da je Ministarstvo finansija matično. Ono ga priprema i poslednja informacija koju imam je da će se do kraja godine naći u Vladinoj proceduri, i to je sjajna vest za jedinice lokalne samouprave.
Sutra počinje prvi Sajam lokalne samouprave. Trudićemo se da u narednim godinama napravimo da to bude tradicija i evropska tačka susreta lokalnih samouprava iz okruženja. Sutra počinje prvi, gde za sada dovodimo samo naše. Jedan od panela koji će držati Ministarstvo finansija je posvećen finansiranju lokalne samouprave i pitanju svojine jedinica lokalne samouprave, što je jedno od ključnih pitanja daljeg razvoja naše lokalne samouprave.
Pretpostavljam da je poziv stigao i u matični odbor, i kod predsednika odbora, i dobrodošli ste. Voleo bih da vas vidim na tim panelima. Mislim da će biti zanimljiva diskusija na tom sajmu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Balint Pastor.

Gospodine ministre Markoviću, zahvaljujem na odgovorima i na podršci našem amandmanu. Nadam se da će biti i usvojen od Vlade RS.
Što se tiče zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina, situacija je alarmantna što se tiče ovog pitanja. Pripadnika nacionalnih manjina skoro uopšte nema u organima republičke administracije, ali ne tražimo ništa drugo do poštovanje zaključka o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave. Ovaj zaključak je objavljen u „Službenom glasniku“ Republike Srbije, broj 40/2006. Tražimo ili da se poštuje ovaj zaključak Vlade na način kako je usvojen, ili da ovaj zaključak stavite van pravne snage.