Izvolite.

Gospodine Ljajiću, zaista nemam želju da se sa vama ovde sukobljavam ili polemišem, ali moram da primetim da ste vi preskočili da komentarišete ono glavno što sam hteo; možda sam bio nejasan.
Vi ste sami govorili da ima 300 državnih sekretara u ne znam koliko ministarstava. Lakše bi građani progutali ovo da kažete... Lakše bismo mi kao opozicija ovo prihvatili, da ste vi dali primer kao ministar. Možda ne vi lično. Vi znate dobro sa čime se susrećete kada idete po Srbiji i pokušavate neke probleme da rešite. Usput napravite još poneku stranku, ali dobro, sve je to politika. To vas pitam. Zašto vi niste seli u Vladi i rekli – ljudi, 28 ministarstava, 25 ministarstava; mi smo najveća Vlada, 300 sekretara, 500 pomoćnika, 5.000.000 savetnika. Zašto to niste uradili? Vi izbegavate odgovor na to.
Možda vi niste najodgovorniji, možda su vas zato i poslali ovde, jer vi devet godina svesno prihvatite ulogu neke žrtve u raznoraznim teškim političkim situacijama. Ali, to je vaš izbor, sami ste hteli ovde da dođete. Oni koji je trebalo da dođu ovde nisu došli danas, i dva puta nemamo sednice. Koliko to košta? Koliko je tu praznih tanjira moglo ...? Kada javnost i mediji znaju da opominju poslanike, s pravom, da se uozbilje, sada bi trebalo da isto to rade i sa ministrima. Ni u jednom elektronskom mediju nema komentara o tome da ministri nisu došli. Insistiram na ovome.
Ne želim, zaista, polemiku sa vama. Zašto ne objasnite zašto se nije smanjio broj ministarstava, broj državnih sekretara? Pobrali ste političke poene kod građana Srbije, jer ste to jasno govorili. Jeste li vi to iskreno govorili tad ili sad, šta sada mislite?
Hajde da ovo skinemo sa dnevnog reda, da dopunimo, da se smanji broj ministarstava na pola, sasvim je dovoljno. To ste i vi sami rekli. Hajde da uradimo to i da bude lakše nekim građanima. Pogotovo što tim ministrima nećemo morati da damo otpremnine. Znate, kada jedan ministar izgubi ministarstvo, ionako mu mandat traje dve-tri godine, a kada neko izgubi posao u nekoj opštini ili republičkoj administraciji, izgubio ga je za ceo život. Vidite da to nije isto. Dokažite ono što ste govorili pred svim građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Rasim Ljajić ima reč. Izvolite.

Lako ću se složiti sa vama da je Vlada preglomazna i da treba da bude smanjena. Nažalost, imam četiri poslanika u ovom parlamentu; kada budem imao više i veći uticaj, moći ću da na drugačiji način utičem da ta vlada bude daleko manja.
Što se tiče broja državnih sekretara i pomoćnika, kada je Vlada usvajala predlog ovog zakona donela je istovremeno i zaključak i preporučila svim ministarstvima da predlože racionalizaciju broja državnih sekretara i pomoćnika. Rekao sam i sam da imam suviše državnih sekretara i pomoćnika i da sam napravio plan, te da ću imati ubuduće dva državna sekretara i četiri pomoćnika i da ću to predložiti Vladi.

Zahvaljujem. Gospodin Miletić Mihajlović ima reč.

Poštovana predsednice, članovi predsedništva, gospodine ministre, saradnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SPS - JS svakako će podržati ove zakone, pre svega iz razloga što svaka predimenzionirana administracija nije u interesu građana, države ili lokalnih sredina. One moraju da budu dobro organizovane, efikasne, dovoljno jeftine, jednom rečju - optimalne. S druge strane, to će svakako doprineti stvaranju pretpostavki za kreiranje razvojnih gradskih i opštinskih budžeta. U svakom slučaju, stvari će ići u nekom drugom pravcu.
Međutim, i ranije sam govorio o jednom drugom aspektu, a taj aspekt je ovde isplivao u svojoj punoj veličini. Reč je o onom stalnom stanovništvu koje se uzima kao kriterijum za određivanje određenih parametara na osnovu kojih jedna lokalna sredina ostvaruje svoje pravo, bilo da je reč o visini transfera, bilo da je reč o broju zaposlenih u lokalnoj administraciji, bilo da je reč o broju sudija, o broju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama itd.
Problemi nastaju 2002. godine kada se, na osnovu preporuke (naglašavam - preporuke) međunarodne zajednice, računa broj stanovnika koji su ovde nastanjeni, a ne onih koji su na privremenom radu u inostranstvu. Ovaj problem je naročito veliki u istočnoj Srbiji u mnogim opštinama, pre svega u opštinama koje su zaostale, koje imaju slabu materijalnu osnovu, koje nemaju pretpostavke za dalji razvoj, za zapošljavanje, koje imaju negativnu stopu priraštaja, iz kojih veliki broj ljudi odlazi ka većim centrima.
Konkretno, opština iz koje dolazim, Petrovac na Mlavi, ima jednu trećinu stanovnika koji su na privremenom radu u inostranstvu; nekih 12.000 ljudi se ne broji, kao da ne postoje. Rekao bih da su nepriznati stanovnici opštine Petrovac na Mlavi. Još je teža situacija u Negotinu i u nekim drugim opštinama na istoku Srbije.
Ovo moje ukazivanje nije stvar opozicionog ili pozicionog delovanja; to je suštinski problem, sa kojim se moramo suočiti. Gospodine ministre, uzdam se u snagu vašeg autoriteta, da se u određenim prilikama kada se o tome razgovara u Vladi ovo pitanje ozbiljno razmotri.
U konkretnom slučaju, lokalna administracija i te kako opslužuje ovih 12.000 ljudi. Reč je o ljudima koji plaćaju poreze. Recimo, poreska odeljenja koja su formirana u opštini naplaćuju porez na imovinu fizičkim i privatnim licima, gde je svakako i ovih 12.000 ljudi. Naplaćuju komunalne takse, naplaćuje gradsko građevinsko zemljište, a vlasnici gradskog građevinskog zemljišta su i ovi ljudi. Kada su u pitanju sve druge usluge koje se tiču urbanističkih uslova, davanja dozvola, izvoda iz matične knjige rođenih, državljanstva, raznih overa, administrativnih taksi itd., lokalna administracija u jednakoj meri opslužuje i ove građane.
Da stvar bude gora, ti ljudi su u biračkom spisku, imaju svoje stalno prebivalište u svojoj opštini, a opštini se priznaje manji broj stanovnika nego što ih ima na biračkom spisku. To je zaista veliki apsurd.
Svakako, to utiče i na druge parametre koji su značajni, npr. na visinu transfera. Kada je reč o tome, tu imamo voluntaristički pristup – u određenim momentima se uzima ovakav reper, kao jedan kriterijum, a u drugim momentima se nalaze drugi razlozi, možda i politički, da se ti transferi uvećavaju itd.
Da li je moguće da se na osnovu jedne preporuke zapadnih zemalja učini jedan takav rez, jedan takav pristup koji još više osakaćuje, u krajnjoj liniji dovodi do nepovoljne situacije te lokalne sredine i unižava, da tako kažem, te stanovnike? Oni donese ogroman novac i čine značajnu stavku u stvaranju deviznih rezervi ove zemlje, a nepriznati su, kao da ne postoje.
Naravno, sa ovim problemom se suočavaju i državni organi, nije reč samo o lokalnoj administraciji. Znate li koliko problema ima samo MUP prilikom izdavanja javnih isprava, što je sada u toku? Mi smo, kao lokalna sredina, učinili napor da stvorimo bolje materijalno-tehničke uslove i pomogli MUP-u da bi opslužili te građane koje država ne priznaje.
Taj parametar od četiri na hiljadu nije sporan. Po nama, može da bude i manji, ali je sporan način računanja broja stanovnika koji se uzima prilikom određivanja određenih prinadležnosti koje pripadaju lokalnoj samoupravi. Mislim da ovakav pristup, koji se ne tiče samo ovog zakona, već se tiče i drugih zakona, drugih zaključaka, odluka itd., nije u saglasnosti sa Zakonom o ravnomernom regionalnom razvoju i regionalizaciji Srbije, koji ima za cilj ujednačavanje tih regiona. Ovakav pristup apsolutno ide u dijametralnom, u drugom pravcu u odnosu na ono što je duh Zakona o ravnomernom regionalnom razvoju.
Svakako, kao poslanička grupa učinićemo sve da se ovim pitanjem pozabavi i Asocijacija gradova i opština i da, pre svega, inicijativu u svoje ruke uzmu opštine koje su suočene sa ovim problemom.
Radi se o stvarnom broju stanovnika, koji daju značajan doprinos i državi i lokalnim sredinama. Ovde nije reč o fiktivnim stanovnicima koji su došli samo iz nekih razloga da se prijave, ovde je reč o ljudima koji imaju ogroman novac i ogroman uticaj, i to moramo drugačije rešiti.
Nadam se da će ovakvo razmišljanje naše poslaničke grupe i ukazivanje na ovo stići i do ušiju ministra Dinkića, ministarke finansija Dragutinović i ostalih ministara, koji će učiniti da se pitanje onoga što pripada tim opštinama, koje su zaista u teškoj situaciji zbog ovog problema, na pravi način reši.
Ovim se favorizuju drugi, veći centri, gde imamo veći priliv. Ni studenti koji odlaze iz naših sredina u veće gradove neće se računati u broj stanovnika; davaće uvećane norme za razne stvari, pa i za uvećanje administracije u većim gradovima. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Marinković.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, iako od svog osnivanja traži da ova država manje troši i da bude štedljiva, Liberalno-demokratska partija ne može da prihvati ovaj zakon i da glasa za njega, jer je ovaj zakon udar na srednju klasu. To može da izgleda čudno jer tražimo smanjenje javne potrošnje, ovo je naizgled smanjenje javne potrošnje, pa nećemo da glasamo. Nije čudno. Ja ću samo zbog građana nekim brojkama pokušati da pokažem koliko ovaj zakon nije ono što je ovoj zemlji potrebno.
Pre neki dan ministarka Dragutinović je rekla da se ne zna kako se troši 130 milijardi dinara; 130 milijardi dinara je, otprilike, budžetski deficit za ovu godinu. To je 4% bruto društvenog proizvoda. To je ogromna suma. Prevedeno u evre, to je oko milijardu i četiri stotine miliona evra. Efekti ovog zakona, ako se, recimo, ovih osam hiljada ljudi otpusti i ako oni imaju prosečnu bruto platu od 60.000 dinara na godišnjem nivou, jesu oko četiri stotine osamdeset miliona dinara ili nešto više od pet miliona evra.
Uporedite ovih 130.000.000.000 dinara ili 1.400.000.000 evra i ovih 480.000.000 ili pet miliona evra. To je 0,4, to je 250 puta manje nego ono što odlazi u nečije džepove, u korupciju ili, na kraju krajeva, u prave stvari, ali država nema uvid. Javne finansije u Srbiji imaju mnogo tajni. Dok je tako, ovaj narod će plaćati skupu i neefikasnu državu.
Liberalno-demokratska partija je još proletos podnela ovom parlamentu predlog zakona o smanjenju broja ministarstava na 12. Ni reči o tome od Vlade. S druge strane, upoređuju broj zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave u ovom zakonu sa evropskim prosekom i iz toga izvlače paralelu, ali nisu uporedili broj zaposlenih u ministarstvima, broj ministara sa nekakvim prosekom u Evropi, i narod to zna.
Zato mislimo da je ovo napad na srednju klasu, a neće doneti efekte kakvi su Srbiji potrebni, zato što je naprosto ovde sve skupo, država uzima koliko joj treba, a treba joj mnogo zato što je to, na kraju krajeva, i cena ove koalicije. Zato je ovaj zakon samo parcijalno, delimično rešenje, a na kraju ću pokazati na nekim primerima da je i prilično površno urađen. Nije se dirnulo u javna preduzeća, i to je problem. Javna preduzeća, šest javnih preduzeća, NIS, EPS, JAT, Rudnik Vreoci (ne, Telekom ima dobitak), prošle godine su zabeležila gubitak od 650.000.000 evra. Samo prošle godine. U poslednjih nekoliko godina gubitak dostiže skoro četiri milijarde evra. To će nekada pasti na teret, kada dođe do privatizacije; država će uzeti dugove da bi dobila veću cenu i to će plaćati građani Srbije.
Mi, gospodo, stojimo pred dilemom da li ćemo mi plaćati veće poreze ili naša deca. Neko hoće to da prevali na našu decu; mi iz LDP-a želimo da to ova generacija, koja je dovela zemlju dovde, odradi.
Mi smo vam predlagali sveobuhvatne mere, predlagali smo plan. Jesmo za smanjenje javne potrošnje sa sadašnjih 46, za jedno četiri godine, na ispod 40, a ako Bog da i na 36. To nije samo oduzimanje stečenih prava, to je i razvoj, jer se udeo javne potrošnje smanjuje, iako raste privreda. Ali, vi niste spremni za takav jedan plan, sveobuhvatnu viziju toga, nego ste izvukli ovo, ostavili javna preduzeća. Uporedite efekte ovog zakona u odnosu na gubitke u javnim preduzećima: prošle godine, podsećam, 650 miliona, a efekti ovog zakona, sa osam hiljada zaposlenih, uz prošlu platu od 60.000 bruto, pet miliona.
Nema ovde iskrenosti u nameri da se smanji javna potrošnja. Da je bilo iskrenosti, vi biste već prihvatili naš predlog da Vlada ima 12 ministarstava. Ovo je foliranje pred Međunarodnim monetarnim fondom. Možda ćete ih u ovoj situaciji, kako da kažem, prevariti, jer oni nisu toliko radi da teraju mak na konac u ovoj ekonomskoj situaciji, ali država Srbija, građani Srbije i srednja klasa od ovoga koristi neće imati.
Hoćemo sveobuhvatan reformu javnih finansija. Hoćemo reformu javnih preduzeća. To je kamen-temeljac partijske države. Ti činovnici koje ćete otpustiti ovim zakonom nisu suština te partijske države i partijske hidre, u šta se pretvorila ova država ili ova administracija u ovih... Ne interesuje me šta je bilo pre 2000. godine, ali vi ste, gospodine Ljajiću, uz svog kolegu Tomicu Milosavljevića, u svim vladama od 2000. godine. Sve što imate da zamerite, zamerite sebi i onima sa kojima ste bili u Vladi.
Mi mislimo da ima nekih rešenja u ovom zakonu... Recimo, u analizi 145 opština rekli ste da 35 jedinica lokalne samouprave ne moraju da otpuštaju jer imaju manje, ali ste im članom 10. „zakucali“, oni sad ne mogu više da zaposle, čak do četiri na hiljadu ne mogu da dođu.
Vi ste kaznili one koji su se domaćinski ponašali, a s druge strane, nekim koalicionim partnerima koji su rekli da neće da otpuštaju dali ste pravo da ne otpuštaju, a da plaćaju to iz sopstvenih prihoda. Recimo, imate bar dva predsednika opštine u koaliciji. To znači da će građani tih opština plaćati veće komunalne usluge da bi se taj višak zaposlenih u tim jedinicama lokalne samouprave finansirao.
Kada su u pitanju ovi predlozi zakona, najviše im odgovara jedna narodna poslovica koja kaže – seci uši... Neću je završti. Zbog toga LDP za ovo parcijalno rešenje ne može da glasa, u ime srednje klase; a jesmo za smanjenje, kada budete spremni za sveobuhvatni plan, rado ćemo vam pomoći. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković, a posle njega narodni poslanik Zoran Mašić. Izvolite.

Sasvim ću kratko. Uvažena gospođo predsedavajuća, u svom jučerašnjem izlaganju sam uglavnom rekao ono što sam mislio. Međutim, u potpunosti bih se složio sa kolegom iz Petrovca na Mlavi, pogotovo što se tiče ovog zakona o racionalizaciji i smanjenju broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, i tog parametra na osnovu koga je obračunavano koliko ljudi može biti zaposleno, odnosno koliko će ostati.
Opština iz koje dolazim, opština Svilajnac, već je izvršila racionalizaciju, a sada smo, po ovom, došli u situaciju da se veći broj ljudi mora otpustiti. Međutim, realno gledano, imamo sedam i po hiljada ljudi koje opslužujemo. Tokom letnjih meseci opštinska uprava je radila i subotom i nedeljom da bi im omogućila da dobiju dokumenta koja su sada u fazi zamene.
Molim nadležno ministarstvo da to ima u vidu i da iznađe mogućnosti da ovaj proračun (slažemo se da bude četiri promila) bude obračunat u odnosu na realan broj koji postoji. Zahvaljujem se.