Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, pre svega želim da zatražim objašnjenje od vas, gospođo predsednice. Danas je tačno 30 dana od kada sam postavio jedno pitanje određenim ministrima, vama i određenim državnim organima. Do dana današnjeg, evo 30 dana, nisam dobio odgovor na svoja pitanja i objašnjenja koja sam zatražio.
Pre neki dan ovde je bio gospodin Mirko Cvetković, predsednik naše vlade, i za jedno od pitanja koje sam usput postavio on je rekao da zna odgovor, ali neće da kaže.
Prošli put kada smo imali problem vezan za ta pitanja, radilo se o onom čuvenom igralištu za invalide, gospođa ministarka Marković je rekla da ona nije čak ni dobila to pitanje. Pitam vas da li ste vi gospodinu Mirku Cvetkoviću, ministru policije, ministru pravde, svim državnim organima, agencijama i organima koji se bore ili koji bi trebalo da se bore protiv korupcije prosledili pitanje koje sam ja vama postavio?
Da vas podsetim, pitanje za vas je bilo, pošto ste vi u najavi jesenjeg zasedanja apostrofirali nadzornu ulogu Narodne skupštine Republike Srbije, gde ste vi, moramo to priznati, najodgovorniji, u sprovođenju zakona, šta ste vi uradili po tom pitanju i da li su ova pitanja prosleđena ministarstvima od kojih sam tražio odgovor?
Ovo radim zbog građana Srbije, zato što elektronski mediji, pre svega, bojkotuju ovo pitanje i to u meni izaziva dodatnu sumnju. Od svih kojima sam uputio pitanja dobio sam odgovor od Saveta za borbu protiv korupcije, Agencije za borbu protiv korupcije i Odbora za sprečavanje sukoba interesa. Ti su odgovori nemušti, narodski rečeno, prave se ludi, ali ja, kao što znate, gospođo predsednice, ne odustajem od ovog pitanja, pogotovo što se radi o visokim državnim funkcionerima iz okruženja ili iz kabineta predsednika Tadića.
Da podsetim građane Srbije da su oni od 2004. godine (sve mi se nekako čini, dolaskom predsednika Tadića na vlast) pazarili, kako narod kaže, 520.000.000 evra. Gospodinu Ljajiću, ministru za socijalna pitanja, skrećem pažnju na ovo, pošto se on susreće sa gladnim građanima i rešava njihove probleme. Kako ih rešava – tako što je taj broj gladnih u poslednjih godinu i po dana povećan, po svim analizama. Dakle, govorim o Nebojši Krstiću, o Srđanu Šaperu, o njemu posebno. Dragi poslanici, taj čovek je stavljen na listu 102 najveća Srbina u istoriji, da narod glasa! Govorim i o gospodinu Draganu Đilasu, gradonačelniku Beograda, govorim o Milici Delević-Đilas, koja je, zamislite, direktor vladine Kancelarije za pridruživanje EU.
Ne bi bilo sporno to što oni imaju privatna preduzeća da ona ne posluju sa javnim preduzećima, a najviše sa Telekomom Srbije. To je ono javno preduzeće, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, koje je prošle godine u ovo vreme povećalo cene usluga građanima 63%. Povećane su cene usluga, 63%, koje Telekom daje u ime svih nas, jer je to državno, narodno preduzeće, vlasništvo građana. Imam osnovane sumnje da su u ova privatna preduzeća neka sredstva preko tih javnih preduzeća prelivena. Na tom spisku su i „Bežanijska kosa“, tu vam je ovo preduzeće gde su hapšeni neki direktori, tu vam je i ovo preduzeće…
Znam da to nije preduzeće, nego zdravstvena ustanova, u kojoj sinoć pokazuju da imaju samo tri kreveta za obolele od gripa.
Prema tome, predsednice, na vama je velika odgovornost, i velika su očekivanja građana, da upozorite ove državne organe i ministre da odgovore na ova pitanja. Ponavljam, bez obzira na pretnje koje imam, to govorim drugi put, gospodin premijer je rekao da ću ja biti zaštićen, ne znam šta ćete vi da kažete, sigurno neću odustati od ovih pitanja sve dok ne budem dobio odgovor. Koristiću i sve rasprave u načelu, po svim zakonima po kojima se budem javio, dok ne dobijem odgovor na ova pitanja. Hvala lepo.