Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, posle njega narodna poslanica Gorica Mojović.

 Hvala, predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ni krivi ni dužni danas ste ovde, a nema onih kojima bih hteo da se obratim. Ali, mnogo je bolje da se obratim građanima Srbije.
Pokušaću da u ovom govoru, za razliku od mnogih mojih prethodnika, budem što jednostavniji u ovome što imam reći da bi građani shvatili šta se pred nama nalazi, šta bi možda trebalo da bude, a nije.
Dakle, pred nama imamo dva zakona: jedan ima za cilj da pomogne Vladi da otpusti jedan broj službenika u državnoj republičkoj administraciji; drugi zakon ima za cilj da natera jedinice lokalne samouprave da otpuste jedan broj svojih zaposlenih.
Treći zakon o kome se danas raspravlja je zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji ima za cilj da poboljša neke stvari, u čemu je delimično uspeo.
U drugom delu tog zakona postoji odredba koja pokušava da kaže kako je Vlada nemoćna da reši pitanje konkursa i postavljenja ljudi na položaje, pa čitav konkursni postupak odlaže za još neko određeno vreme, što će biti predmet posebnog osvrta našeg kolege gospodina Jovana Palalića.
Prva dva zakona koja sam pomenuo proizvod su želje Vlade da na neki način napravi jedan marketinški trik, upućen pre svega MMF-u i delu domaće javnosti na koji se očigledno oslanjaju, jer misle da su građani krvožedni prema zaposlenima u republičkoj administraciji, pa jedva čekaju da ih neko masakrira.
Verujte mi, dame i gospodo, da ste tu grdno pogrešili. Ljudi se identifikuju sa problemima drugih ljudi. Mi ćemo vrlo brzo ovde dokazati da se na radi ni o kakvim zlikovcima, ljudima koji vire birokratski iz nekih kancelarija, palacaju dvokrakim jezicima i maltretiraju građane, nego zapravo o nesrećnim ljudima čiji prosek primanja ne prelazi 30.000 dinara, koji time izdržavaju svoje porodice i koji nisu krivi zbog toga što ste vi smislili da u zakonu koji ste predložili, a koji je inače leks specijalis u odnosu na ovaj nesrećni Zakon o državnim službenicima, napišete da će do tog otpuštanja doći ovakvim mehanizmom. Sada ću ga objasniti.
Dakle, kada se rukovodiocu neke službe ili nekog organa državne uprave neki od službenika ne sviđa, ili lično, ili zbog toga što misli da ga je dovela neka partija svojevremeno, koja se njemu ne dopada, ili čovek pošteno radi svoj posao za male pare, a nije spreman da sluša svakojake glupe političke instrukcije i naloge, pa vam se zameri, onda ćete vi tog čoveka ili ženu koja radi u republičkoj administraciji oceniti ocenom „ne zadovoljava“. Jer, po nekom zakonu, ovom o državnim službenicima, postoji sistem ocenjivanja u državnoj upravi i po tom sistemu može da se ocenjuje na sledeći način: „ne zadovoljava“, „zadovoljava“, „ističe se“ i „naročito se ističe“.
To ocenjivanje, pre svega, imalo je za cilj da se na taj način filtriraju kadrovi koji mogu napredovati u službi. Naravno, kao u ogledalu, posledica nemogućnosti napredovanja kroz loše ocene pretpostavlja izvesno nazadovanje u službi. To je bila ideja. Vi ste se setili kako to da operacionalizujete u cilju otpuštanja ljudi – tako što ste napravili leks specijalis. Ova dva zakona, pre svega zakon o otpuštanju ljudi iz republičke administracije, jer ga tako treba nazvati, ima sledeći mehanizam.
Zašto je on leks specijalis i šta znači leks specijalis, zbog građana? To je zakon koji na nešto drugačiji način reguliše neku materiju, neki društveni odnos, nego što to radi krovni zakon. Taj krovni zakon kaže sledeće: kada budete, kao zaposleno lice, podvrgnuti oceni pretpostavljenog, onda se vi na to možete žaliti, pa onda onaj ko odlučuje o vašoj žalbi razmatra, pored toga da li je zakonito odluka doneta, i to da li je celishodno doneta odluka i da li je taj neko ko vas je ocenio bio u pravu što vas je ocenio loše.
Vi ste smislili „fenomenalnu“ stvar – kod vanrednog ocenjivanja, a u smislu otpuštanja radnika, taj zaposleni u državnoj administraciji nema pravo da se žali, nego je odluka konačna. Taj neko će moći samo da napiše tužbu sudu u upravnom sporu. Da se ne bismo lagali, tužba sudu u upravnom sporu ne bavi se, niti se upravni spor bavi celishodnošću odluke. Nijednog trenutka sud neće ispitivati da li je pretpostavljani neopravdano ocenio nekoga ocenom „ne zadovoljava“, jer to nije predmet spora. Predmet spora je samo zakonitost donetog rešenja, pre svega sa aspekta procedure – da li je doneto od ovlašćenog lica, da li je ispoštovana procedura u skladu sa zakonom, i tu je kraj.
Drugim rečima, ono što ste vi napisali u zakonu da je alternativni vid načina smanjenja broja zaposlenih, a to je promena sistematizacije, situacija u kojoj će ljudi zbog promenjene sistematizacije biti neraspoređeni, pa samim tim zaslužiti pravo na otpremninu, to ne da je sekundarno, nego je samo fore radi napisano u ovom zakonu. Do toga nikada neće ni doći. To je zavaravanje ljudi. To je zavaravanje ljudi koji pripadaju sindikatima i brane sopstvene interese.
Mi smo te ljude primili i razgovarali smo sa njima. Naravno, skrenuta nam je pažnja na to i mi sada javnosti skrećemo pažnju na to.
Dakle, to što ste napisali da ćete menjati sistematizaciju i da će ljudi dobijati otpremnine, kao što je ovde bilo rečeno juče od strane Mlađana Dinkića, to je laž.
Vi to nećete uraditi. Vi ćete ljude otpuštati besomučno, ocenjivanjem „ne zadovoljava“, gde čovek dobija šut kartu i knjižicu u ruke i može da se žali Bogu ocu, može da se žali sudu u Strazburu, jer će mu sva sredstva za žalbu ili pravni lekovi za ono što mu se desilo ovde biti iscrpljena istog trenutka.
Način na koji se vi sa njima obračunavate podseća me na ono što je Sjenkijevič pisao u delu „Kvo vadis“ kada je opisao Nerona koji je zapalio Rim. Vi ste zapalili državu, dame i gospodo iz Vlade. Vi ste uništili i razorili ovu zemlju i to radite i dalje. Onda vam za svaku nevolju koju napravite sami sebi treba dežurni krivac. Sad ste našli krivca u 3.000 državnih službenika i ne znam koliko službenika lokalne administracije. Pa da, bacite ih lavovima, spalite ih na lomači, ubijte ih. Zašto ih kinjite na ovaj način?
Ja vam ovde ne govorim o tome kako treba da izgleda državna administracija i koji broj zaposlenih treba da ima, to je druga priča, ali to se na drugi način rešava.
Pošto vi nijednog trenutka niste dokazali Narodnoj skupštini i građanima da ste na racionalni način došli do broja 28.400 onih koji treba da ostanu, nema dokaza za to, ni jednog jedinog, sem toga što nam je to tek tako palo na pamet, onda to govori za sve. Ta činjenica govori o svemu.
Ta činjenica govori da ste rešili odokativno da razrežete jednu cifru da biste se nekome dodvorili, da biste napravili prljavi marketinški trik vaše vlade u datom trenutku, a tu posledicu će trpeti nevini ljudi na svojim leđima.
Ne samo što je profesor Zoran Šami na početku ukazao da se time matematički ne dobija ništa, u smislu zaštite budžeta i crne rupe koju već mesecima pravite, nego je i Mlađan Dinkić u svome obraćanju prvog dana rekao da su uštede beznačajne u odnosu na druge efekte. Ako ne verujete, evo, uzmite stenogram. I ovi koji su tu, beznačajni, a nisu ministri, prevrću očima, a ne znam zašto su došli, treba to da znaju. Uzmite stenogram i pogledajte šta je rekao vaš ministar – da su beznačajne uštede u odnosu na druge efekte koje ovi zakoni imaju.
O tim efektima je govorio na sledeći način, krajnje banalno: imamo tri šaltera, neko će sada da potroši četiri sata obilazeći tri šaltera, a mi ćemo učiniti da sve to završi na jednom šalteru, dunkve - otpustite radnike sa prva dva.
To što niste doneli ni jedan jedini propis, ili predložili ovoj skupštini, kako bi se stvorile mogućnosti po zakonima iz različitih oblasti da se ne obilaze tri šaltera, to nikom ništa. Kako je to moguće? Kako je moguće da tako radite?
Mi smo vama predložili nešto drugo, što vi nećete da prihvatite zato što ste se zajapurili, zato što ste navrli da jednu stvar obavite na naopak način, zato što ste navrli da dokazujete svoju ispravnost tako što likvidirate ljude. To je ono što ćete vi da radite.
Mi smo vama predložili nešto drugo – dođite do racionalnog broja koji je potreban državnoj administraciji na taj način što će ministarstva kao državni organi, agencije i druge službe i organizacije upodobljene državnim organima, po zakonu, dostaviti svoje potrebe, način na koji rade; tako što ćete dostaviti predloge sistemskih zakona koji bi na drugi način rešili ovu materiju; tako što ćete izneti strategiju; tako što ćete formirati komisiju koja bi to utvrdila u saglasju sa sindikatima; ne moraju se sindikati u svemu poslušati, ali je nefer ne konsultovati ih. Tako bi se došlo do racionalne brojke, za koju mi sada ne znamo, a ne znate ni vi, da ste još toliki, da li je manja od ove brojke koju ste vi pomenuli ili je veća.
Tek na osnovu toga možete krenuti u određeni postupak, koji ne može da likvidira određena ustavna prava. Ne možete likvidirati član 12. Ustava u zakonu o broju službenika u lokalnoj administraciji tako što ćete pretiti lokalnim administracijama šta će dobiti, a šta neće ako ne poslušaju. To je nemoguće po Ustavu, dame i gospodo. Da li ste vi svesni toga?
Nemoguće je da likvidirate takođe, po tom istom Ustavu i po principima koje taj Ustav zastupa, pravo na žalbu, u ovom konkretnom slučaju iznoseći lex specialis. Da li ste vi normalni? To se ne radi.
Vi ste rešili da napravite jeftin marketinški trik prema spolja i prema iznutra i baš vas briga da li će to nekoga pogoditi. Tih 3.000 ljudi imaju svoje porodice, imaju svoje prijatelje. Oni su vesnik otpuštanja u drugim delatnostima. Neka se ljudi koji rade u zdravstvu ne smeju ovome, jer će ih sutradan to dočekati, i ljudi koji rade u školstvu.
Zašto? Zato što vi nemate nikakav koncept, nemate nikakvu ideju. Vi imate samo dnevnopolitičku ideju kako ćete običnom likvidacijom da zadovoljite svoje momentalne političke interese i pritiske koji dolaze od određenih međunarodnih organizacija, koje će vam navodno dati pare, a koje ćete vi upotrebljavati ne za investiciju i proizvodnju, nego za popunjavanje crnih budžetskih rupa.
Nije tačno da će ovo smanjenje zaposlenih na bilo koji način ublažiti državni deficit, budžetski deficit. To nije tačno, to matematički nije tačno i to vam je dokazano danas u raspravi.
Postavlja se samo pitanje - šta vi radite? Ako prihvatite naše amandmane i pretvorite ova dva zakona u zakon o postupku za određivanje broja zaposlenih, to je nešto čime bismo mi bili zadovoljni, jer smo svesni, onoliko koliko su i svi građani svesni, da se državna administracija, pa i lokalna administracija mora dovesti u red. To se mora uraditi na racionalan način, a to je ono, dame i gospodo, što vi ne radite. Ovo što ste nam ovde predložili je protivustavno u formalnom smislu, a u suštinskom smislu, u materijalnom smislu je katastrofa, bedno. To je sve što možemo reći o ovim vašim predlozima zakona.
Nije ni čudo što ovi drugi ministri nisu ovde, što su vas, gospodine Ljajiću, danas doveli, zato što ljudi ne mogu da izdrže. Ko bi izdržao tako nešto? Čitao sam, od Trankvila, od Svetonija i ostalih, da je i Neron spaljujući hrišćane neki put okretao glavu jer nije mogao da gleda one muke koje su se dešavale u areni.

Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović, a posle nje narodni poslanik Zoran Krasić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o ova dva zakona koji se odnose na određivanje maksimalnog broja zaposlenih u državnoj administraciji i lokalnoj samoupravi i o tome kako se oni reflektuju na oblast kulture. S tim u vezi, imam jedno pitanje i jednu pohvalu.
Pitanje se odnosi na sledeću okolnost – zakon o ograničavanju i određivanju maksimalnog broja zaposlenih u državnoj administraciji ne odnosi se na ustanove kulture, a kad je u pitanju lokalna administracija obuhvaćene su i ustanove kulture. Mislim da pravljenje razlike između ustanova kulture čiji osnivač je Republika i onih čiji je osnivač lokalna samouprava nije dobro iz više razloga.
Prvo, u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika ima oko 2.400 zaposlenih; u ustanovama kulture čiji su osnivači lokalne samouprave ima ih približno toliko. Inače je vrlo dobro poznato da u mnogim ustanovama kulture čiji je osnivač Republika ima zaista viška zaposlenih. Da navedem samo primer čuvenog Narodnog pozorišta, koje ima više zaposlenih nego deset pozorišta čiji je osnivač grad Beograd. To nije dobro iz tog razloga. Nije dobro i zato što se najveći broj republičkih ustanova kulture nalazi u Beogradu, pa sad imamo situaciju da npr. u Narodnom pozorištu važe jedna pravila i propisi, a stotinak metara dalje, u Pozorištu na Terazijama ili u Ateljeu 212, važe druga pravila i propisi.
Ovo nije jednini zakon po kome se razlikuju načini poslovanja ustanova kulture čiji je osnivač lokalna samouprava ili Republika Srbija. To je to pitanje, zašto se uspostavljaju takve razlike.
Pohvala se odnosi na član 3. zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, zato što je tim članom 3. predviđeno da oblast kulture bude izuzeta iz obaveze da može po ugovorima i po različitim osnovama na određeno vreme biti zaposleno više od 10% u odnosu na broj stalno zaposlenih. To nije samo zbog prirode delatnosti kulture, nego i iz drugih razloga. Nedavno smo doneli Zakon o kulturi koji predviđa da najveći broj zaposlenih u kulturi bude upravo zaposlen po ugovorima. To je bitan razlog.
Drugi bitan razlog je što bi, ukoliko ne bi bilo ovog izuzeća, nakon usvajanja ovog zakona prestale sa radom mnoge ustanove kulture. Navešću neke primere. Jedina muzička agencija u Srbiji „Jugokoncert“ ima petnaest stalno zaposlenih, zaposlenih na neodređeno vreme. Godišnje organizuje preko dve stotine koncerata. Naravno, sa svim učesnicima tih koncerata potpisuje ugovore. Da ne pominjem „Bemus“, na kome učestvuje po stotinu i dve stotine umetnika sa kojima se takođe potpisuju ugovori. Ako ne bi bila izuzeta, definitivno bi aktivnost „Jugokoncerta“ morala da prestane.
Da pomenem, na primer, Zvezdara teatar, Pozorištance „Puž“, koji imaju po petnaest, odnosno dvadeset zaposlenih, a čitav njihov repertoar se zasniva upravo na angažovanju umetnika i ljudi po ugovorima.
Sve u svemu, smatram da ova odredba kojom se kultura izuzima, odnosno ova alineja kojom se kultura izuzima iz ove obaveze od 10% nije privilegija, nego podržavanje jedne bitne intencije, jednog novog modela organizovanja u oblasti kulture, gde je u stvari broj stalno zaposlenih sveden na minimalnu meru, a gde su svi ostali, upravo zbog prirode te delatnosti, angažovani po ugovorima.
Da zaključim, smatram da će primena ovih zakona umnogome zavisiti, mnogi su o tome govorili, od poštenja i odgovornosti, mogli bismo uslovno reći, poslodavaca, tj. odgovornih ljudi u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi, ali, naravno, vreme je i da zaposleni u upravi shvate da stolice zaposlenih u državnoj upravi nisu baš tako stabilne i udobne, već da mogu da budu i klimave i da žuljaju.
Prema tome, iz svih ovih razloga Poslanička grupa ZES, kojoj pripadam, glasaće za ove zakone, nadajući se da će jedan broj amandmana koje su podneli poslanici Narodne skupštine Republike Srbije biti usvojen. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Zoran Kasalović.

Danas stvarno nemamo sagovornika, pošto je Rasim Ljajić za danas dobio ulogu da prizna sve, on deli mišljenje sa svim narodnim poslanicima, nema te kritike koju će on da demantuje. Gospodine Ljajiću, vi ste se spasili od ovoga što sledi.
Da krenemo redom. Ako je od 2000. godine promovisana vladavina prava, onda znači da sve grane vlasti treba da rade onaj svoj posao koji je propisan Ustavom, u okviru prava i dužnosti. To znači da izvršna vlast treba da radi izvršne poslove, ono što pripada izvršnoj vlasti. Nažalost, kod nas je sve to naglavačke postavljeno. Vi poslanici iz ZES-a, znajte, Skupština nije odlučivala o tome koliko će biti sudija, koliko će biti tužilaca, a prihvatili ste ulogu da raspravljate o tome koliko će biti državnih službenika. Zar vam to ne deluje malo poremećeno?
Broj državnih službenika, organizacija državnog posla, broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi i organizacija lokalne samouprave su izvršni poslovi u isključivoj nadležnosti Vlade i lokalne samouprave. To nije tema, to ne spada u zakonodavnu nadležnost. Nikada u istoriji nije donet zakon koji počinje rečima – zakon o minimalnom, zakon o maksimalnom broju zaposlenih ili bilo šta. Neko bi čitajući naslov ovog zakona mogao da pomisli da se mi upuštamo u nešto što se zove matematika ili fizika. Pa, teoreme se ne stavljaju u propise.
Ali, pogrešan bi bio i koncept ako bi se taj zakon prepravio da bude zakon o postupku utvrđivanja. To je u isključivoj nadležnosti Vlade Republike Srbije; i po onom Ustavu i po ovom Ustavu od pre tri godine samo je Vlada odgovorna za ovaj posao. Da nije tako, ne bi bilo odgovora na pitanje zašto niste predložili ovaj zakon pre tri godine, šest, devet ili pre 20 godina, da li je to neko predložio.
Mi smo ranije imali propis po kome je firma dužna da na svakih sto zaposlenih zaposli jednog pripravnika. To je bilo nametnuto da bi se povećavao broj zaposlenih, kako bi se socijalna politika sa državnih jasala preselila u privredu. Naravno, to vreme je prošlo.
Mi smo doneli sve propise koji regulišu državnu službu, apsolutno sve. Broj zaposlenih je u isključivoj nadležnosti Vlade. Ali, ona želi da ovaj vrući krompir prebaci na republički parlament. Ako bi ovo prošlo, to bi značilo da svaka buduća vlada kada želi nešto da menja mora da promeni ovaj zakon, bez obzira na to što i oni promili i onaj apsolutni broj u tim propisima imaju odgovarajuće rezerve, neke korektivne faktore, i tako dalje, i tako dalje.
Ne radi se ovo ni zbog Međunarodnog monetarnog fonda, niti zbog nekih stranačkih interesa, radi se zbog potpuno drugih stvari. Znate, u životu postoji crno i belo, postoji pismo i glava, postoji plus i minus, ali postoji nešto što se zove pozitivna nula. Ovo je pozitivna nula. Tresla se gora, rodio se miš, bukvalno rečeno.
Vi iz Demokratske stranke nikada niste zakukali kada je bilo u pitanju otpuštanje radnika iz privatizovanih preduzeća. Neki su sekli prste. Doduše, nisu se baš ni pretrgli sa nekim štrajkovima, ali je izostala solidarnost.
Svi vi snosite odgovornost za ovih devet godina. Ljajić sad pravi nešto, pa kaže – to što pravim treba da zaposli ljude. Pa, do sada ste ih otpuštali. I vi ste saučestvovali u otpuštanju. Vi sa četiri poslanika ne možete da promenite točak istorije. Oni uvek glasaju za ono što predloži Vlada.
Jedini u ovoj zgradi koji su vas opominjali od 2000. godine naovamo za sve one agencije, za sva ona zapošljavanja, ona izmišljanja, bili su srpski radikali. Smeškali ste se i rekli da imate podršku EU za taj projekat. Sada kažete – moramo da smanjimo broj zaposlenih zakonom, jer EU to traži od nas. Kakav vam je to partner? Zašto ne priznate da ste od 2000. godine promašili azimut, idete u suprotnom smeru i sada nijedna matematička argumentacija ne pomaže. Ovde je promovisan princip 126.
Istovremeno, dok vodite medijsku kampanju kako treba smanjiti broj zaposlenih, vi zapošljavate. Daću vam primer kako je to bilo pre nekoliko nedelja u opštini Vrbas: došao je Bajatović, zaposlio u jednom selu 16 ljudi u NIS-u, celo selo glasalo za njega, završili su posao. Koliko ljudi je izgubilo posao da bi se tih 16 zaposlilo?
Delite one vaše plave i žute kese pred izbore, verovatno neki virus ima unutra. Preporučujem da niko ne uzima te kese. Nemojte da uzimate te kese, to je neka prevara. Sve to što postoji u kesi pojede se za dva dana, oni uzmu glasove i onda haraju četiri godine. Vodite računa, ljudi. Vi koji glasate, glasate o svojoj sudbini, a ovi koji se dokopaju koalicionih 126 smatraju da imaju apsolutno pravo na sve. To je taj problem.
Mlađan Dinkić mora da smanji troškove i sve što je trošak mora da se smanji. Danas su to radnici, danas su to zaposleni. Da li se sećate da ste uveli neravnopravnost u pogledu nameštenika? O njima ne pričate. Najveći oblik diskriminacije koji je napravljen pre nekoliko godina kada je donet onaj zakon. Ne pominjete nameštenike. Da li se sećate da je 2000. godine u Narodnoj skupštini bilo 70 zaposlenih? Sada ih je preko 340. Koliko ste agencija napravili? Otelo se to kontroli. Ko zapošljava u javnim preduzećima? Naravno, po stranačkoj pripadnosti.
Juče vam je Todorović pročitao podatke iz „Blica“, šta je bilo, koliko je sada, kako se došlo do tog broja od 28.400, i naprasno se razboleo Mlađan Dinkić, neke stomačne probleme ima, morao je da napusti salu. Zašto? Kada se dođe na teren činjenica, vaša politika pada, ne postoji, ona je u pogrešnom smeru. Srbija je u minusu od kada ste došli na vlast.
Pre nekoliko dana ste se smejali kada sam vam rekao da će da kasni budžet, rebalans itd. Sada svi pričate kako to kasni. Zaprepašćeni ste kako nije došao materijal. Oni koji drže medije u Srbiji svesno i namerno su ubacili ovu temu, u kojoj će svako da bude u pravu.
I tu je u pravu Rasim Ljajić, on je prihvatio maksimu Nikole Pašića – svi su u pravu, samo njega nemojte da dirate. Svi su u pravu, samo Rasima ne dirajte. Pored Rasima i Tomice, ne znam ko je bio više na vlasti u ovoj zemlji. Mora da postoji neka mrvica odgovornosti. Mora neka mrvica odgovornosti da postoji.
Mi smo jedina država na kugli zemaljskoj gde je opozicija kriva za stanje u državi. Možete li da zamislite to? Jedina država gde je opozicija kriva što pada sneg danas. Shvatate li, ljudi, koliko ste vi uspeli to da uvrnete preko medija, preko „Velikog brata“, preko vašeg Dragana Đilasa. Inače, mi smo danas svi medijske žrtve sukoba unutar Demokratske stranke i sukoba frakcija, pošto u februaru imate valjda neki kongres, pa sad, koja će grupa pre da dođe do nečega. Ali, to je vaše interno, ne mešam se u to.
Da li postoji zakoniti put? Postoji, gospodine Ljajiću, vi znate, postoji i u Zakonu o državnim službenicima, postoji i u uredbama Vlade, organizaciji. Vi dajete saglasnost na sistematizaciju.
Da vas samo podsetim, pre nekoliko meseci, kada je takođe Todorović postavio pitanje Aerodroma Beograd itd., vi ste preduzeli, kao Vlada, oštre mere da nema zapošljavanja, nema ovoga, nema onoga, da će sve biti pod kontrolom, a svakodnevno - konkursi. Prebacili ste vrlo značajne poslove, tako da više nisu poslovi državne uprave u okviru ministarstava, nego kod nezavisnih ili regulatornih ili nekih drugih nazoviupravnih organizacija i agencija. Samo jedno ministarstvo je pojačalo svoje nadležnosti, da znate, Ministarstvo zdravlja. Gotovo sve što je bilo u ona dva zavoda, za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje, polako je Tomica privukao prema sebi, zbog one patologije vezane za novac, a sva druga ministarstva su se razvlastila, izgubila nešto od onih imanentnih nadležnosti državne uprave.
U pogrešnom smeru vodite državu. Ne radite to zato što ne znate, to radite namerno i po nalogu iz inostranstva, zato što prljav posao sa Srbijom i srpskim narodom i svim narodima na teritoriji Balkana i bivše SFRJ, u režiji velikih moćnika, nije završen. Vi samo konkurišete za poziciju da date neki svoj, manje ili više skroman, doprinos u rastakanju jedne nekada vrlo ozbiljne države. To je ta celokupna priča. Naravno, onda su i predstavnici ZES-a u pravu kada kažu – kako vi to kritikujete ovaj zakon, a vi ste nam godinama pričali da treba da se smanji broj zaposlenih? U pravu ste i vi, ali bismo mnogo više bili u pravu i vi i mi da ste nas odmah poslušali, a ne sad.
Kad ste zakukali za nekim radnikom mašinske, elektronske, „Prve petoletke“, „Lole Ribara“, ne znam sve kojih firmi? Batić se setio sada da bude naprasno pametan, da pomene Stevana Moldovana, a naš Petar Jojić dve godine priča o tom Stevanu Moldovanu i o tome da 40 stečajeva vodi.
Zašto niste poslušali Petra Jojića pre dve godine kada je pomenuo to? Ne, sada ste se setili, a država klizi u zaduženje, klizi u nešto što se zove opšti haos, gde nema ni autoriteta, nema ni integriteta, samo nazovikoalicioni kapacitet, koji se zasniva na najobičnijoj prevari, koliko neko može da bude uspešan da prevari birače da bi završio posao.
Sada ćete vi u Voždovcu da krenete sa plavim paketićima, sa žutim paketićima, možda za deset dana proglasite i epidemiju, ali to je zbog tih paketića. Zbog tih paketića. Jedan deli tamo neke zaprške, neke začine besplatno; našao tamo neko naselje, deli začine, našao sponzora za začine. To je glavni faktor za opredeljenje u politici – šta je ko dao. Ko je koliko kome udelio. Pa vidiš, ako mogu da daju paketiće, oni su uspešni itd.
Jeste, uspešni da vas prevare. I devet godina vas varaju. Da vas samo podsetim, onaj Đelić – nije imalo kuče za šta da ga ujede kada je došao. A sada, evo, krenulo čoveka. Krenulo.
Priča se o nekim uštedama. Nema nikakvih ušteda. Sve to ide u preraspodelu ka podobnim i pogodnim, a 95%, ako su gubitnici u tranziciji, i treba da budu gubitnici u tranziciji. To je politika ove vlade – što gore, to bolje. To bolje njima, to bolje medijskim magnatima koji svađaju narod. Ali, o tome ćemo kada dođe vreme za amandmane.

Narodni poslanik Vlajko Senić je prijavljen. Želite repliku? Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, želeo sam samo da odgovorim na nekoliko pitanja koja su ovde pokrenuta i da demantujem jednu informaciju koja provejava, o tome da je ovaj zakon donet pod pritiskom MMF-a. To nije tačno, jer efekti ušteda koje se u ovom trenutku postižu ovim zakonom nisu toliki da bi očarali stručnjake MMF-a da izvrše pritisak na Vladu Srbije da donese taj zakon.
On, naravno, podrazumeva jedan dosta nepopularan prvi korak u reformi javnog sektora. Juče sam rekao, nismo prebacili odgovornost na opoziciju što donosimo ovaj zakon, niti smo smatrali da su oni koji su vladali do 2000. godine danas odgovorni za to što ima ovoliko zaposlenih u državnoj administraciji, što ona nije efikasna i produktivna. Kakva je bila tada, bila je, važno je da sada te stvari pokrenemo sa mrtve tačke.
Zalažemo se za to da ovo bude prvi korak u uspostavljanju javne administracije kao novog javnog menadžmenta, kao oblasti koja će biti partner privatnom sektoru, koja će biti partner društvu i koja će omogućavati napredak Srbije, umesto stalnog tretiranja javne administracije kao administrativnog računovodstvenog troška, od koga građani apsolutno nemaju nikakve koristi.
Mislim da je važno da kažemo da stojimo iza ovog zakona i čini mi se da smo juče najjasnije rekli da stojimo iza ovog zakona. Da li je ministar bolestan ili nije... Nije pitanje da li ministar stoji iza ovog zakona. Dakle, jedini smo dali jasnu podršku svemu ovome, jer smatramo da državna administracija u Srbiji nije dobra, da je birokratizovana i da tamo ima ljudi koji dobro i kvalitetno rade svoj posao, a ne mogu da dođu do izražaja, da ne postoji princip pozitivne selekcije od onih drugih koji svoj posao ne rade kvalitetno i na pravi način.
Da li su neki od njih dovedeni i kroz političke stranke koje su danas na vlasti, to u ovom trenutku nije prioritet. Za nas je prioritet da krenemo u promenu i u reformu ovog sektora, ne osvrćući se na to šta je bilo, već gledajući napred, da vidimo da li možemo te stvari da izmenimo.
Siguran sam da će u ovom procesu, opet bez skrivanja iza MMF-a, na red doći i javna preduzeća, i penzioni sistem i sve one druge neracionalnosti javnih finansija Srbije koje su nas dovele do toga da danas bijemo bitku i da pokušavamo da imamo što manji budžetski deficit.
Okrenuti smo ka budućnosti, okrenuti smo ka tome da popravimo ove stanje koje danas nije dobro i nemamo nameru da se krijemo iza bilo koga, a pogotovo iza MMF-a. Ovo je zakon koji smo doneli svojom voljom, na naš predlog, i uvereni smo da će on vrlo brzo dati rezultate – ne tolike uštede u finansijskom smislu u kratkom roku, ali sigurno u srednjem roku jednu ozbiljnu i, nadamo se, odgovornu administraciju, koja neće raditi sporo i neproduktivno kao što je to bio slučaj do sada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Posle njega narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao čovek koji je određeno vreme vršio vlast u lokalnoj samoupravi pre svega želim da kažem da bih bio mnogo zadovoljniji i srećniji da smo danas u prilici da razgovaramo o jednom sveobuhvatnom procesu reforme lokalne samouprave, sa jasnim i planiranim vremenskim okvirima.
Pre svega, optimum i omogućavanje optimuma broja zaposlenih nije, po definiciji, jednako efikasnijoj lokalnoj administraciji. U tom smislu želim da verujem da će vreme pokazati da su utvrđeni kriterijumi (pre svega, četiri na hiljadu stanovnika kao kriterijum) dobro određeni i ne bih to previše komentarisao.
Želim da kažem da će teren na kome će se potvrđivati mogućnost ostvarivanja cilja optimalnog broja zaposlenih u lokalnim samoupravama biti u činjenici da lokalne samouprave samostalno o tome odlučuju. Pozvao bih sve lokalne samouprave da, u tom smislu, afirmišu kriterijum kompetentnosti, da sačuvaju stručnost i kompetentnost lokalne vlasti i stručnih službi u lokalnim samoupravama.
U suprotnom, nestručne i nekompetentne lokalne vlasti, čak i kada žele da urade nešto dobro, ne mogu to da učine, rasipaju novac, ne pružaju dovoljno dobre usluge; jednostavno, ne poseduju jedan takav potencijal. Naravno, pored ovog kriterijuma, ima i drugih koje je Vlada predvidela. Poslanici SPS-JS žele da afirmišu i druge kriterijume. Smatramo da su oni veoma značajni, da je u tom procesu potrebno zaštititi samohrane roditelje, invalide, porodice sa troje ili više dece, naravno, saglasno odredbama posebnog kolektivnog ugovora.
Ono što bih istakao i pohvalio je namera koja se postiže ovim zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, afirmacija principa primene jedinstvenih merila u svim jedinicama lokalne samouprave. To znači da su jasno poznata pravila igre, što do sada, mogu da kažem, nije bio princip. Naravno, to omogućava mnogim lokalnim samoupravama koje do sada nisu imale unutrašnje potencijale i hrabrosti da sprovedu jedan ovakav proces. To će za njih biti veoma značajno.
Drugo, zaista je bitna afirmacija principa javnosti kroz to da će, pre svega, biti poznati podaci, da će se formirati registar o broju zaposlenih u lokalnim samoupravama. Cenim da je to veoma dobro.
Na kraju, s obzirom na ograničenost vremena mog poslaničkog kluba, želeo bih da pozovem našu vladu i sva resorna ministarstva da shvate i prihvate apel čelnika lokalnih samouprava, u smislu stvaranja preduslova za vraćanje imovine lokalnoj samoupravi i za potrebnu finansijsku autonomiju, u smislu prihoda i rashoda, jer će to biti jedini put i sledeći korak u postizanju efikasnije lokalne samouprave, a naravno i mogućnost da sve opštine imaju razvojne budžete, na dobrobit svih građana u tim opštinama. Zahvaljujem se.