Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, građani Srbije, malopre smo čuli jednu užasnu rečenicu – da je gospođa Ružica Đinđić postala Legija. Čak se neko usudio da tu dostojanstvenu ženu izjednači sa jednim kriminalcem, koji je osuđen za najveća krivična dela, zbog toga što je gospođa Ružica Đinđić dobila najveće francusko odlikovanje, Legiju časti.
To je orden koji je ustanovio Napoleon Bonaparta 19. maja 1802. godine, kada nije postojala Srpska radikalna stranka, kada nije postojao NATO pakt. Orden Legije časti krasi najveće ratne zastave srpskih pobedonosnih pukova – 10. pešadijski puk, 12. pešadijski puk, koji su probili Solunski front, imaju orden Legije časti. Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Budimir Davidović su heroji Prvog svetskog rata koji su, između ostalih srpskih vojnika, na svoje grudi stavili Legiju časti.
Kada sam prvi put svog dedu pitao gde je ta zemlja Francuska, raskopčao je grudi i kazao mi je – tu, u srcu svakog srpskog Solunca je Francuska. A onda je zbog politike Zorana Krasića Francuska došla na nebo Srbije da ovde sipa tovare bombi.
Razumem vas, gospodine Krasiću, što ne čitate sabrana dela Nikolaja Velimirovića i Bibliju pre spavanja, nego čitate knjigu Tima Maršala, jer s njim ste menjali Pećku patrijaršiju i slavu srpskih pukova za stan od 90 kvadrata, o čemu piše „Kurir“; i za Bambilend i za ostale gluposti.
Gospodine Krasiću, nemojte vređati gospođu Ružicu Đinđić. To je sramota što ste kazali. Hvala.

Gospodin Zoran Krasić, replika.

Naravno, repliciram gospodinu Milosavljeviću. Ideologu Demokratske stranke nemoguće je replicirati.
Gospodine Milosavljeviću, 1993. godine, da vas malo poučim, u vlasti su bili neki drugi, nije bila Srpska radikalna stranka. Gospođa Đukić-Dejanović je u to vreme bila narodni poslanik, Ivica Dačić je bio portparol SPS-a. Samo da vas podsetim, to su vaši koalicioni partneri.
Srpska radikalna stranka je, to kažem vama i svima iz Demokratske stranke, ušla u vlast 24. marta 1998. godine i na vlasti je bila do 25. oktobra 2000. godine. Pre ovog datuma iz marta 1998. godine, Demokratska stranka je više puta bila u koaliciji sa SPS-om i JUL-om na vlasti; da vas podsetim: Miodrag Perišić, Miroljub Labus, Ilija Đukić. Ko je bio gradonačelnik Beograda, ko je držao lokalnu vlast u Beogradu? Da vas podsetim na one cisterne u Boru pred izbore decembra 1993. godine i na za dlaku neformiranu vladu krajem 1993. godine sa Demokratskom strankom. Ta vaša veza sa Demokratskom strankom je opredmećena pre godinu dana.
Budite oprezni kada napadate Ivicu Dačića, ne morate preko mene da ga napadate. Sednete tamo, pa mu kažete – Dačiću, sram te bilo za onu inflaciju. Nemojte preko Zorana Krasića. Nemam veze sa tom inflacijom. Čak sam izdao knjigu „Šta zna levica da ne zna desnica“. Doduše, Čeda Vasiljević iz Šapca je finansirao tu knjigu.
Imali smo prvi anketni odbor, kada Vlatković nije mogao da pogodi vrata, jadnik, kada smo ga saslušavali ovde oko Dafine i Jezde. Sada vi meni pričate o nekoj hiperinflaciji. Podsetite se ko je od vaših uzimao od Jezde i Dafine. I to je objavljeno u knjizi, ko je koliko uzimao od njih.
Vi nekome samo tako – hajde, vi ste bili neka vlast. Tačno se zna kada smo bili vlast. Tačno se zna kada ste vi bili vlast. Tačno se zna kada je Demokratska stranka bila vlast i tačno se znaju rezultati svakog ko je bio na vlasti.
Ponosim se, dok sam bio na vlasti suprotstavili smo se onome ko je uništavao Srbiju, ko je bombardovao Srbiju. Ali, taj što je bombardovao doveo je vas kao pešadiju. Prevarili ste narod 5. oktobra. Šta ja da radim, narod poneki put i pogreši, ali moram da poštujem moj narod. Ako se on suočio sa problemom Demokratske stranke, pa ja sam dovoljno mali da moram da izdržim tu planetarnu nepravdu.

Gospodin Srđan Milivojević ima reč. Samo se prijavite.

Po osnovu prijave za diskusiju. Poštovana gospođo predsednice, …
(Predsednik: Izvolite.)
... uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo zaista dobro obrazloženje ministra Milosavljevića o nužnosti da se donese ovaj zakon. Mislim da je to obrazloženje zaista bilo dobro.
U ovom visokom domu postoji jedna institucija koja se zove biblioteka Skupštine Srbije. U biblioteci Skupštine Srbije, koju retko posećujemo, ali ipak ima i nas koji je posećujemo, ima divnih knjiga. Između ostalih, tu je i knjiga koja se zove „Istorija parlamentarizma u Srbiji“. Kada pročitate tu knjigu vidite da nije prvi put da Srbija na ovakav način raspravlja o dugovima i o nužnosti da se zadužuje. Bilo je i težih trenutka u srpskoj istoriji, bilo je vlada koje su imale i veće teškoće, ali Srbija je preživela, hvala gospodu Bogu, do današnjeg dana.
Jutros sam govorio o istoriji i trenutku kada je predsednik Vlade bio gospodin Nikola Pašić. Pošto su me kritikovali zbog vas koji niste bili tu, gospodine ministre, da samo ponovim, jer je ponavljanje majka uspeha – razboleo se Nikola Pašić jednom prilikom kada se raspravljalo o broju državnih službenika i otišao sa sednice. Onda mu opozicija pošalje telegram, a i vlast pošalje telegram, kaže – želimo vam brzo ozdravljenje, sa 82 za i 68 protiv.
Mislim da Srbiji želimo svi brzo ozdravljenje, i privredi Srbije, i budžetu Srbije i ekonomiji Srbije. Mislim da svih 250 poslanika ovde podjednako voli Srbiju. Neću deliti poslanike u parlamentu na one koji vole ili ne vole Srbiju.
Danas ću vas takođe podsetiti na činjenicu da, evo, prolazi čitav ljudski vek i, bogami, vek srpske istorije prolazi, pa ću vas podsetiti kako se u srpkom parlamentu diskutovalo kad se govorilo o zaduživanju. Godina 1907, besni carinski rat, novembar mesec, isto kao i sada vreme, javlja se poslanik i kaže: „I meni se kupus nije najbolje ukiselio“. Prošle godine u ovo vreme, gospođo Đukić, vi ste predsedavali, jedan od predstavnika opozicije nam je pričao o tome da mu auto najbolje ne pali zimi, takav je bio Poslovnik; danas smo čuli probleme sa obeležavanjem goveda; samo sam čekao da nekome cure i oluci.
Imam obavezu, kao poslanik vladajuće većine, da se držim teme, ali i da odgovorim na neka pitanja koja je ovde opozicija postavila. Bilo je pitanje – šta ćete vi ovde kao ministar trgovine? Valjda vi predstavljate Vladu. Znam da bi neki možda čekali ministra Papue Nove Gvineje ili Francuske Polinezije, ali ovo je još uvek parlament Srbije i ovde još uvek sede srpski ministri, koji obrazlažu one zakone koji su neophodni za prosperitet i napredak zemlje Srbije.
Imali smo ovde mnogo žuči, mnogo neumesnih kritika, mnogo odstupanja od teme. Govorilo se, između ostalog, o obeležavanju životinja, uz sijaset neistina i nepoznavanje materije. Ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i mogu da odgovorim na sva ta pitanja, ali mislim da nam je obaveza da se držimo onoga što je dnevni red.
Međutim, u nekim situacijama postoje ljudi koji se ne libe da uzmu najveći kamen iz prašine i bace ga u lice onih ljudi koji se trude da poprave to što su ti isti ljudi učinili kad su bili u poziciji da učine nešto za Srbiju. To je praksa koja postoji u Srbiji i valjda to obeležava političku svest ljudi koji nikada da shvate da pre nego što bace kamen na drugoga treba da se zapitaju šta su oni uradili i kolika je njihova odgovornost, ne samo u ovom dugu, nego uopšte kolika je njihova odgovornost zbog toga što danas vraćamo dugove banaka. Onda se pitaju – a gde je Komercijalna banka u Prištini?
To se pitaju isti oni ljudi koji su bili ministri trgovine, to se pitaju isti oni ljudi koji su rekli – ako jedna NATO čizma kroči na Kosovo, mi ćemo da nestanemo sa političke scene Srbije, nećemo više nikada da se bavimo politikom, isparićemo, nabićemo se u pesak, sakrićemo se.
To isto nam spočitavaju oni ljudi koji se pozivaju na knjigu Tima Maršala. Morao sam zbog njih da pročitam knjigu Tima Maršala. Znam da vi, kao površni ljudi, nikada ne pročitate od korica do korica, nego samo ono što vam odgovara.
Evo, za gospodina koji dobacuje, na petoj strani kaže Tim Maršal da je gro novca sa zapada dato za korumpiranje ljudi bliskih vladi ili same vlade. Vi ste sedeli u toj vladi. Koliko ste uzeli? Niste delili, sve ste stavili u svoj džep? Dogovorite se među sobom koliko ste uzeli od Tima Maršala, ali nemojte to nama da spočitavate.
To piše na petoj strani te knjige. Evo, citiraću vam: „Gro novca je dato ljudima iz same vlade“. Srpska radikalna stranka je u tom trenutku sedela u Vladi, pa se dogovorite koliko ste uzeli, koliko ste podelili, koliko je ostalo, koliko niste podelili.
Da li je to naknada za Pećku patrijaršiju, za Visoke Dečane, za neki drugi manastir na Kosovu i Metohiji, ili je to samo bila apanaža za ono što tek treba da uradite?
Dame i gospodo, pre nego što bacite kamen na drugog, setite se biblijske priče o svetom Stefanu. Na svetog Stefana, između ostalog, kada su ga kamenovali 34. godine nove ere, najveći kamen je bacio njegov bliski rođak Savle. Savle se posle toga preobratio i postao Pavle.
Ovu diskusiju sam usmerio ka vama, od kojih očekujem da se makar jedan preobrati u Pavla i shvati kuda ide ovaj svet. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem. Gospodin Krasić, povreda Poslovnika.

Gospođo Đukić, mislim da mogu da prigovorim zbog načina kako vodite sednicu. Ovo jeste da liči na hram, ali nije hram svetog Save. Ovde smo čuli sve i svašta. Ipak ste morali da ga upozorite da vodi računa o ministru. Tu je ministar. Možda je ministar ateista, možda ne razume ovo sa kamenom i sa ovim stvarima.
Drugo, nisam čuo nijednu reč o Predlogu zakona. Čovek se hvali da je član biblioteke. Nemam ništa protiv, lepo je ako je član biblioteke. Mogli ste makar malo da ga upozorite na neke stvari. Da sam ja pričao o Pavlu, dobio bih opomenu.
(Predsednik: Recite samo koji član Poslovnika je povređen.)
Član 27. Ono za vlast, to je vas napadao, da znate.
(Predsednik: Prigovarate na rukovođenje sednicom i mislite da treba da intervenišem. To je trebalo da učinim i dok ste vi govorili, jer se niste držali tačke dnevnog reda.)
Ja sam se držao, držao sam zakon. Ubuduće prepišite nešto, ipak. Hvala vam.

Nema povrede Poslovnika. Da li želite da se izjasni Skupština u danu za glasanje? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Završavamo rad danas i nastavljamo sutra u 10.00 časova.