Narodna poslanice, podsećam vas na obavezu da se klonite ocena diskvalifikacije i kvalifikacije koje se tiču privatnog života ili privatnih stavova drugih lica. To je nedozvoljeno našim poslovnikom.
Molim vas da se suzdržite od toga. Ovo je upozorenje. Nastavite.

Gospođo Čomić, molim vas, prošli put ste me više puta prekidali, ovde sam kao predstavnik SRS i ovde iznosim vrednosni sud naše poslaničke grupe i imam pravo da ga iznesem i u odnosu na druge poslanike.

Narodna poslanice, nemate pravo da iznosite kao vrednosni sud vašu ocenu o tome šta i kako oseća bilo koji drugi narodni poslanik iz bilo koje poslaničke grupe.
Ovo je drugo upozorenje, tako da vas molim da sa stilom, koji je vaš, i slobodom govora, koja je samo vaša, nastavak vremena koje vam je na raspolaganju iskoristite u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.

Hvala, gospođo Čomić. S obzirom na to da sam rekla da ću se obraćati pre svega javnosti Srbije, lepo je što su građani sada i vas čuli. Dakle, kada govorimo o nameri Vlade i ostalih koji čine režim Borisa Tadića danas u Srbiji, o uštedi i štednji narodnih para, podsetiću i na činjenicu da je ovaj iz afere „Veliki brat“, to je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda... A, u aferi „Veliki brat“ je, između ostalog, zato što je dozvolio da se izgradi bez građevinske dozvole objekat od 1800 metara kvadratnih. Zahtev za izdavanje dozvole bio je kao za smeštaj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu, a kasnije je dat, preko njegove agencije, za kuću „Velikog brata“.
Dakle, ovaj iz afere „Veliki brat“, Dragan Đilas, bez odluke Skupštine grada Beograda, bez odluke gradskog veća je za, navodno, potrebe gradske uprave kupio zgradu „Ineks“ za milijardu dinara i već je uplatio na ime avansa oko 400.000.000 dinara. Radi onih koji će dobiti otkaze ovih dana, zahvaljujući ovom režimu koji sada upravlja Srbijom, želim da kažem da je to 30.000 prosečnih plata u Srbiji danas, to što je Dragan Đilas, mimo zakona, iz budžeta Republike Srbije dao sadašnjem vlasniku „Ineksa“ za kupovinu te zgrade.
Juče je Mlađan Dinkić ovde rekao da je do ovih podataka o tome koliko treba da bude zaposlenih u Vladi, a koliko u lokalnoj administraciji Vlada došla na osnovu nekih proračuna, nekakvih evropskih standarda itd. Međutim, Dragan Đilas je demantovao Mlađana Dinkića, jer je sinoć u jednoj televizijskoj emisiji rekao da je grad Beograd za ove poslove angažovao Fakultet organizacionih nauka. Koliko je plaćena usluga Fakulteta organizacionih nauka nije nam rekao i volela bih da to saznamo od predstavnika Vlade.
Žao mi je što gospodin Milan Marković nije ovde da ga podsetim na izjavu koju je dao jednom dnevnom listu pre mesec dana, sa ogromnim naslovom na naslovnoj strani „Obezbeđene pare za otkaze“. Dakle, to ne da je licemerno, pre bi moglo da se primeni ona narodna „Čega se pametan stidi...“. Umesto da Vlada izađe sa velikim naslovom na naslovnoj strani „Obezbedili smo pare za nova radna mesta“, ministri se hvale – obezbedili smo pare za otkaze. Dakle, ako je i od ove vlade, zaista je previše.
Takođe, želim da podsetim javnost da se gospodin Milan Marković, ministar u Vladi Republike Srbije, više od dva meseca nije „skidao“ sa medija, i elektronskih i štampanih, prošle godine, pričajući o nekoj reformi državne i lokalne administracije, uz neke posebne prinadležnosti, kako je govorio, uz neke posebne naknade.
Šta bi od toga, nakon godinu dana, nadam se da ćemo biti u prilici da pitamo gospodina Markovića kada budemo govorili o pojedinostima kada su u pitanju ovi zakoni.
Naravno, ne može se preskočiti ni izborna kampanja u kojoj je Boris Tadić obećao 200.000 radnih mesta i onaj skup Demokratske stranke gde je, onako sa uzdignutim rukama, pozivao građane Srbije da čuvaju svoja radna mesta. Sada pitam Borisa Tadića i vas iz Demokratske stranke kako će građani Srbije zaposleni u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi sačuvati svoja radna mesta ako nemaju člansku kartu Demokratske stranke?
Ja im kažem da je to nemoguća misija, jer ovi zakoni o kojima danas raspravljamo zapravo jesu svojevrsna lustracija onih ljudi i onih činovnika koji su zaposleni odavno u državnoj upravi i u lokalnim samoupravama, a koji nisu podlegli pritisku da se u međuvremenu učlane u Demokratsku stranku. Ovo će biti, zaista, obračun sa političkim neistomišljenicima, i to uglavnom sa ljudima koji ne učestvuju aktivno u političkom životu, ali verovatno nisu krili svoju stranačku pripadnost ili opredeljenje. Sad, bogami, neka se drže kad ih demokrate poređaju i počnu da im dele otkaze.
Zašto ovo mogu da tvrdim? Zato što smo, gospođo Čomić, bili opozicija, i vi i mi, kada je ovaj zakon o državnim činovnicima donošen i kada ste se isto kao i mi suprotstavljali odredbama ovog zakona. Gospodin Milan Marković je imao odlične diskusije kada je pričao kako ovaj zakon zapravo uvodi partijsku državu. Mi smo to mislili tada, mislimo i sada, govorili smo onda, govorimo i sada, ali Milan Marković je nešto promenio mišljenje od perioda kada je bio opozicija do danas kada vrši vlast.
Sinoć sam na jednoj televiziji gledala jednog kolegu narodnog poslanika, koji je sada na visokoj državnoj funkciji i neću ime da mu pominjem jer ne želim da izazivam replike, dovoljno ste mi vi uzeli vremena malopre. Taj kolega kaže da je ova vlast ozbiljna i da ova vlast sa nivoa države pokazuje kako se štedi. Dakle, neće samo građani da osete ekonomsku krizu, nego će je osetiti i državni funkcioneri. Stvarno, jadni oni, neće imati tri vozača, nego samo dva, neće imati dve kafe kuvarice, nego samo jednu. Ne znam da li će... Zapravo, tvrdimo da nijedan pomoćnik ministra, nijedan specijalni savetnik, nijedan, ne daj bože, državni sekretar neće dobiti otkaz po ovim zakonima. Niste to ni predvideli, a nije vam ni namera.
Ali ćete zato, recimo, totalno uništiti opštinu Kuršumlija. Ovih dana je aktuelna zbog toga što građani Kuršumlije kupuju cigarete na komad u kioscima. Nešto ljudi što tamo radi radi u sudovima, u opštini i u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u lokalnom MUP-u. Sudove ste im ukinuli.
Do kraja godine više nema tamo suda, odnosno od početka iduće godine. U opštini ćete jednom broju ljudi da date otkaze; da li ćete u MUP-u, zdravstvu i školstvu, to će biti neka sledeća faza. Na taj način zapravo sprovodite decentralizaciju, koja se u suštini svodi na „beogradizaciju“.
Dakle, umesto da uradite nešto da takve sredine poput Kuršumlije malo vratite u život, vi ubijate i ono nešto što živi od države, od budžeta, odnosno od, uslovno rečeno, državnog posla.
Juče se gospodin Milan Marković ovde u svom obraćanju onako pošteno ižalio na, pretpostavljam, svoje saradnike i kolege ministre, jer oni su ti koji primenjuju ovaj Zakon o državnim službenicima, pa je rekao da je od 350 položaja, koliko treba da bude popunjeno po ovom zakonu, popunjeno svega 50%, da je za to kriva činjenica što su se od donošenja ovog zakona promenile tri vlade, da su dva ili tri puta bili izbori, da rukovodioci, to sam baš zapisala, zloupotrebljavaju instituciju javnog konkursa, pa umesto na neodređeno vreme primaju radnike na određeno vreme, da ima mnogo partijskog uticaja.
Ako ne verujete, uzmite stenogram, ovo je juče govorio Milan Marković, zaneo se u momentu, setio se kako je kritikovao ovaj zakon.
Kaže Milan Marković – rukovodioci idu linijom manjeg otpora pa nisu davali loše ocene prilikom vrednovanja rada zaposlenih.
Ja ga sada, u odsustvu, pitam – šta je sada garancija? Nisu se promenili ljudi, isti ti ljudi koji su išli linijom manjeg otpora, favorizovali partijske kadrove, primali na određeno vreme partijske kadrove (što je on juče potvrdio) i danas su rukovodioci ovih državnih organa i organa lokalne samouprave. Gde nam je sad garancija da će prilikom otpuštanja radnika da vode računa i da ne idu linijom manjeg otpora?
Takođe mi je bila interesantna jučerašnja rasprava gospodina Mlađana Dinkića, ali pre toga moram da podsetim na još jednu činjenicu koju je izgovorio Milan Marković, radi javnosti. Pohvalio se, pa su juče sve televizije kazale kako ovaj novi zakon o državnim službenicima kao jedan od disciplinskih prekršaja uvodi i alkoholisanost na radnom mestu. Nije otkrio rupu na saksiji gospodin Milan Marković. Ta odredba postoji od 1991. godine, istina, u Zakonu o radu a ne u Zakonu o državnim službenicima.
Nije suština zakona to da neko ne može biti alkoholisan na radnom mestu, nego je suština da će posle otpuštanja ovih 10.000 ljudi (otprilike), koji će biti otpušteni što u državnoj upravi, što u lokalnoj samoupravi, na osnovu ovih izmena i dopuna Zakona (inače, to je šesta ili sedma dopuna, toliko o kvalitetu ovog zakona), na određeno vreme i preko kojekakvih zadruga moći biti zaposleno 10% novih ljudi.
Znači, neće doći ni do kakvog smanjenja broja zaposlenih ni u državnoj upravi, ni u lokalnoj samoupravi. Doći će do toga da ćete očistiti od partijskih neistomišljenika i ministarstva i Vladu u celini i opštine gde ste na vlasti, i oni koji su na vlasti će zloupotrebljavati ovaj zakon. To je suština donošenja ovog zakona koji, ničim izazvan, prati ova dva zakona o smanjenju broja zaposlenih.
Kaže Mlađan Dinkić, i zato verujem da je juče zaista imao temperaturu i da je pod temperaturom ovde govorio i saosećam sa njim, da će ovaj zakon smanjiti broj šaltera. Smanjiće se, jer će se vršiti neka ubistva, izvršenje kazni nad zakonima, neka giljotina iz srednjeg veka, nemam pojama šta čovek priča, inače je ovih dana to aktuelno. Kaže da ovi zakoni imaju veze sa ćutanjem administracije, jer više neće biti ćutanja administracije. Ćutanje administracije, kako reče Mlađan Dinkić, znači da je zahtev prihvaćen, znači odobravanje.
To zaista niko nikada nije čuo, osim juče od Mlađana Dinkića. Ne znam da li ima pravnika u svom ministarstvu, trebalo je da ga podsete na postojanje Zakona o opštem upravnom postupku, koji podrazumeva da je ćutanje administracije negativan pravni akt i da se zbog ćutanja administracije uglavnom pokreću upravni sporovi. Ali, Mlađan Dinkić ima preča posla nego što je to.
On tvrdi da će ovim zakonima da se postigne efikasnost administracije. I to je nešto što je zaista neverovatno. Na koji način misle Mlađan Dinkić, ova vlada i ovaj režim da će povećati efikasnost administracije ako će smanjiti broj zaposlenih? Jer, budite sigurni da će bez posla ostati oni ljudi koji imaju puno radnog iskustva u ovim državnim poslovima, to su ljudi koji uglavnom znaju da rade ovaj posao.
Vi ste to tako smislili. To će biti prva faza otpuštanja. Prva faza je bilo Dinkićevo uništavanje banaka i svi otkazi koje su dobili zaposleni u bankama svojevremeno. Sada, pošto nije izuzeo ni zdravstvo, ni školstvo iz smanjenja broja zaposlenih u republičkoj administraciji, verovatno će sledeća faza biti smanjenje broja zaposlenih u zdravstvu i školstvu.
Interesantan je član 2. Predloga zakona, govorile su kolege o tome, koji kaže, izračunao je Mlađan Dinkić, da je optimalan broj zaposlenih 28.400 u državnoj administraciji. Mi smo ovde od ministara donedavno slušali da je 28.000 broj zaposlenih u administraciji, državnoj, da je sa onog broja od 8.000 2000. godine povećan za 20.000 i da je to 28.000. Ako je to tako, onda znači da vi ovim zakonom planirate da zaposlite još 400 ljudi. Ako nije tako, onda ste obmanjivali javnost mesecima unazad.
Čak ste i vi, gospodine Ljajiću, govorili o ovom broju – oko 28.000 zaposlenih.
Doduše, mi smo uvereni da vi delite mišljenje opozicije kada su u pitanju otpuštanja i uopšte socijalni problemi u Srbiji, vi se uglavnom na taj način i obraćate javnosti u medijima, ali na to, gospodine Ljajiću, nemate pravo kao ministar u Vladi Republike Srbije. Jasno je da vi vašim istupanjima i nekakvom socijalnom zaštitom, ali samo verbalnom, pokušavate da pripremite građane Srbije za ovu vašu novoformiranu stranku. To jeste vaše legitimno pravo, ali legitimno pravo kao građanina Rasima Ljajića i predsednika te stranke.
Ali, kao ministar u Vladi Republike Srbije morate da kažete šta ćete vi, jer ovi zakoni će vam doneti još 10.000 socijalnih slučajeva, 10.000 porodica koje možda neće imati šta da jedu kad za godinu dana potroše ovo što će dobiti u obliku otpremnine. Da li ste sagledali, kada je u pitanju ovih 10.000 ljudi koji će dobiti otkaz, koliko je porodica gde je samo jedno zaposleno? Jedno dobije otkaz i vi dobijate problem u vašem ministarstvu. Da li ste sa vašim kolegama komunicirali na taj način kada ste predlagali ove zakone?
U članu 3. Predloga zakona kažete upravo ono što sam malopre rekla – da ćete dozvoliti da se 10% od broja zaposlenih na nivou republičke administracije zaposli na određeno vreme. Znači, šta radite? Otpuštate ljude da biste zaposlili ujne, strine, svastike i, naravno, one koji vam lepe plakate, koji rade u vašoj izbornoj kampanji, koji nose pakete kojima kupujete izbore, na svim ovim lokalnim izborima koji su aktuelni i koji su bili aktuelni u ovom prethodnom periodu.
Nažalost, gotovo je nemoguće, a pogotovu po ovim članovima, a imala sam nameru da analiziram od jednog do drugog člana sva tri predloga. Nadam se da ćemo povodom amandmana o tome dovoljno da govorimo, iako Milan Marković juče reče da čak i broj amandmana govori o tome da su ovi zakoni prihvatljivi. Bogami, za druge ne znam, ali mi iz Srpske radikalne stranke smo podneli popriličan broj amandmana. Naša namera je da koliko-toliko ublažimo negativne posledice ovih zakona, mada ni uz prihvatanje svih amandmana ovi zakoni nisu dobri zato što će, ponavljamo, oko 10.000 ljudi u Srbiji ostati bez posla.
U jednom amandmanu smo vam predložili da umesto ovog broja 28.400 bude 28.401. Moram da kažem da smo hteli da tim amandmanom izvrgnemo ruglu ovaj vaš predlog, jer nas niste ubedili, ministre, oni koji su govorili juče o ovim predlozima, kako su došli do tih brojeva i kako su izračunali da 10.000 porodica treba da postanu socijalni slučajevi? Veliki broj ljudi koji će dobiti otkaze, tvrdimo, jesu ljudi koji imaju tridesetak i preko 30 godina radnog staža, a u međuvremenu nisu prešli u stranke vladajućeg režima. Oni vam više ne trebaju, oni će biti socijalni slučajevi; deca su im nezaposlena, roditelji, ako ih imaju, žive i primaju penzije od nekoliko hiljada. Hvala.

Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo?
Da, reč ima narodni poslanik Zoran Šami, i vreme od četiri minuta.

Zahvaljujem. Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, ja se nadam da su vas poslanici DSS u svojim današnjim diskusijama bar malo uverili da treba da odustanete od ova dva zakona, govorim o zakonima o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj, odnosno lokalnoj administraciji.
Ponoviću, jer smatram da valja ponoviti ono što sam rekao jutros, da naprosto ne mogu da zamislim dovoljno dobar atribut kojim bih kvalifikovao ove zakone, a da pri tom ostanem elementarno pristojan. Podsetiću vas, a sada se direktno obraćam poslanicima DS, da sam jednom prilikom letos, kada ste usvajali onaj zakon, da ne kažem kakav, o informisanju, rekao da je na vama najveća odgovornost jer ste najveća stranka u vladajućoj koaliciji. Tada sam vam savetovao da odustanete od tog zakona. Nažalost, niste odustali i, evo, kasnije je sledilo sve ono što je sledilo.
Sada imate nešto slično – vrli zakon vašeg koalicionog partnera, ali će odgovornost biti vaša. Ponoviću, niko nema ništa protiv toga da svi zajedno dođemo do efikasne i racionalne administracije, to nam je valjda svima u korist, ali ne na ovakav način. Dajte da se uvaži jedan određeni trud i da se vidi koji je to optimalan broj ljudi koji treba da rade u državnoj administraciji, da li je to ovih 28.400, tri hiljade manje ili tri hiljade više.
Svakako se na osnovu zdravog razuma i neke vizije može doći do tog broja, a onda takođe napraviti ceo jedan sistem – šta sa ljudima koji su višak, šta sa onima koji su pred penzijom, šta sa onima mlađima itd. To bi bio jedan zakon za koji verujem da bi ga cela Skupština prihvatila, da se tako kaže.
Sada kažete ovako – 28.400. To je neki broj izvučen iz rukava. Zašto 28.400? Odgovor je – zato. Ja ne vidim drugi odgovor. Isto to imate i za lokalnu administraciju – zašto četiri na hiljadu, a nije sedam, nije pet, nije dva? Ne vidi se razlog.
Toliko sam hteo da kažem, kao svoj poslednji napor da vas naprosto zamolim da povučete ova dva zakona iz procedure, da ne brukate sebe i ovu skupštinu.
Ako neko uživa u tome da se bruka, neki tu sede i to im ništa ne smeta, neka se brukaju, ali nemojte da se mi brukamo.
Naravno, Demokratska stranka Srbije ne može da prihvati ovakav zakon. Ne, nego će sa velikim zadovoljstvom glasati protiv njega. Amandmane smo podneli, ali o tome u raspravi o pojedinostima. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Pokušaću da vrlo kratko odgovorim na neka pitanja koja su ovde postavljena.
Gospođa Jorgovanka Tabaković je spomenula da u Sektoru za osobe sa invaliditetom Ministarstva rada ima 12 zaposlenih, a bilo je zaposleno šest. Tačno je da je bilo zaposleno pre dve godine osam, da je sada zaposleno devet i da će po ovoj racionalizaciji biti dva manje, znači da će ukupno biti sedam zaposlenih. Nikada Sektor, zaista, nije imao 12 zaposlenih.
Što se tiče brojke, ova brojka od 30.624 je brojka iz avgusta meseca ove godine. Istina je da smo svi operisali sa ovom brojkom od 28.000 zaposlenih u administraciji, ali nakon ove analize koja je utvrđena pre donošenja zakona došli smo do cifre od 30.624 zaposlena.
Na isti način kao što smo svi operisali sa brojkom od 87.000 zaposlenih u lokalnim samouprava i javnim preduzećima na nivou lokalnih samouprava, da bismo onda došli do cifre od 103.000 zaposlenih na lokalu, uključujući, još jednom ponavljam, i javna preduzeća.
Što se tiče zapošljavanja, brojka od 28.400 je brojka u koju su uračunati i zaposleni u novoformiranim institucijama, odnosno onim ustanovama koje će biti formirane nakon što se donesu neki od zakona koji predviđaju formiranje tih ustanova, odnosno institucija.
Što se tiče dalje reforme javnih preduzeća, ovo jeste početak procesa; neophodno je doneti propis za reformu celokupnog javnog sektora, uključujući tu i javna preduzeća, jer ovaj proces ne bi bio kompletan bez toga.
Što se tiče zapošljavanja u onim opštinama koje imaju manje od četiri zaposlena na hiljadu, ili u nekim opštinama koje će tek biti formirane, član 10. stav 2. ovog zakona jasno predviđa da se mogu zapošljavati u tim opštinama, uz prethodno dobavljeno mišljenje i saglasnost Vlade Republike Srbije. Ali, nije zakovano, kako je ovde bilo rečeno.
Takođe, hteo bih da kažem da je za ovaj zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u državnoj administraciji dobijena saglasnost najvećeg sindikata, Samostalnog sindikata, i sindikata u državnoj upravi.
Za ovaj drugi zakon, o lokalnoj samoupravi, nije bilo konsultacije, tu je napravljena greška, ali biće prilika da se kroz neke amandmane koje je sindikat podneo preko nekih poslaničkih grupa ovaj zakon popravi, a bićemo spremni za tu vrstu popravki i u pogledu drugog zakona. Prema tome, očekujem da ćemo na kraju dobiti dva zakona koji, ako ništa drugo, dobijaju saglasnost što većeg broja poslanika, bez obzira na to da li se radi o vladajućoj većini ili opoziciji.

Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlogu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i Predlogu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REGULISANjU ODNOSA REPUBLIKE SRBIJE I ZAJMOPRIMACA ILI GARANATA ZA PREUZETE OBAVEZE PO ZAJMOVIMA MEĐUNARODNE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ (načela)
Obaveštavam da je, saglasno članu 88. stav 1, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović pored predstavnika predlagača dr Diane Dragutinović, ministarke finansija i Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, pozvala da sednici prisustvuju i Zorica Dunović, pomoćnica ministra finansija i Rajna Andrić iz Ministarstva finansija.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to već nisu do sada učinile, da predaju prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Dejan Mirović Poslaničku grupu SRS, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković Poslaničku grupu Napred Srbijo.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona i određujem pauzu u radu, uz zahvalnost narodnim poslanicima, pošto je po pravilu pauza između 14 i 15 časova; u želji da završimo rad po jednoj tački dnevnog reda, zahvaljujem što danas pravimo pauzu od 15 do 16 časova.
Obaveštavam narodne poslanike, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18 časova; nastavićemo raspravu o tački koja u tom trenutku bude bila na dnevnom redu.
Poslepodnevni deo naše današnje sednice počećemo pitanjem predstavnicima predlagača da uzmu reč i obrazlože Predlog zakona. Hvala vam.
(Posle pauze – 16.00)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u podnevnom delu. Na kraju prepodnevnog rada otvorena je načelna rasprava. Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvoren je načelni pretres o Predlogu zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i zajmoprimaca ili garanata za preuzete obaveze po zajmovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Da li predstavnik predlagača ministar Slobodan Milosavljević želi reč? (Da.) Izvolite.