Reklamiram, gospođo predsednice, povredu člana 104, dostojanstvo Skupštine.
Mislim da polemika između gospođe Čomić, pripadnice, hajde da kažem, stranke koja se zalaže za proevropsku Srbiju, gospodina Nikolića, pripadnika stranke koja je proevropska u pokušaju, videćemo, narušava dostojanstvo parlamenta zbog toga što pričaju o zakonu o lustraciji i drugim zakonima koji se, kao, ne primenjuju ili je neko dao nalog da se ne primenjuju.
Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, podsećam vas da zakon o lustraciji postoji. Usvojen je 2003. godine. Oni koji su ga pisali napravili su ga neprimenljivim za tu situaciju, jer kada se formira lustraciona komisija od devet članova opozicija mora da da jednog. Ti koji su pisali zakon znali su da opozicija neće dati jednog i time će zakon biti neprimenljiv.
Gospođo Slavice, prekinite ovu diskusiju. Ako već pominjemo lustraciju, od koje se neko ježi, a nekome je draga (ja sam onaj drugi), zakon postoji i dok se ne ukine treba da se primenjuje. Ne treba da bude predmet polemika ko je pozivao na lustraciju, a ko je protiv lustracije, nego vi kao predsednica Skupštine formirajte lustracionu komisiju. Mi smo opozicija i spremni smo da damo tog člana. Zavisi od vas i većine da li će posle šest godina od donošenja taj zakon početi da se primenjuje. Onda nećemo slušati ove polemike koje, po meni, narušavaju dostojanstvo parlamenta.
Podsećam vas da je zakon o lustraciji jedan od evropskih zakona, koji nas čeka na putu. Sva normalna društva koja su izašla iz totalitarizma i idu ka tržišnoj privredi donela su zakon o lustraciji. To je deo suočavanja sa prošlošću. To što Srbija, pored tog dela koji su sve istočne zemlje obavile, ima još jedan deo, a to su ratni zločini, naš je problem, ali hajmo, završimo bar to što smo doneli 2003. godine.