Reč ima narodna poslanica Stojanka Petković, posle nje narodni poslanik Zoran Mašić. Samo vas molim da se prijavite. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ovlašćeni predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova uređuju se priprema, organizacija i sprovođenje popisa u Republici Srbiji u periodu od 1. do 15. aprila 2011. godine.
Sve jedinice popisa, lica, domaćinstva i stanovi, biće popisani prema stanju u tzv. kritičnom momentu popisa, tj. na dan 31. marta 2011. godine u 24 sata. Popis priprema, organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku.
Republički zavod za statistiku, kao neposredni nosilac aktivnosti na pripremama, organizovanju i sprovođenju popisa na celoj teritoriji Republike Srbije, stara se o utvrđivanju jedinstvenih metodoloških rešenja i standarda, u cilju dobijanja što sadržajnijih i validnijih podataka, koji će biti kompatibilni ne samo s rezultatima prethodnih popisa sprovedenih na teritorije Srbije, nego i sa podacima popisa drugih zemalja, koji se, takođe, prikupljaju u skladu sa međunarodnim preporukama.
U vezi s tim, Republički zavod za statistiku će izraditi metodološka uputstva kojima će biti utvrđene definicije svih jedinica popisa i njihovih obeležja, kao i konkretna objašnjenja za prikupljanje, kontrolu i šifriranje prikupljenih podataka, utvrdiće jedinstvene standarde, klasifikacije i nomenklature, izradiće jedinstvene programe za unos, kontrolu i korigovanje grešaka u popisnoj građi, jedinstveni program tabeliranja i publikovanja rezultata popisa od nacionalnog interesa, kao i program tabeliranja za potrebe međunarodnih institucionalnih organizacija UN-a, Eurostata, Unesko-a, UN Habitat.
Pored toga, Republički zavod za statistiku se stara o informisanju stanovništva, o značaju i ciljevima popisa, kao i o vremenu i načinu njegovog sprovođenja, vrši štampu i distribuciju potrebnog broja osnovnih i pomoćnih obrazaca, uputstava i drugih metodoloških instrumenata. Donosi uputstva za organizaciju i izvršenje popisa, kojim se detaljno preciziraju zadaci svih neposrednih učesnika popisa, sastavlja predračun troškova popisa, izuzev troškova predviđenih u članu 20. ovog zakona, i vrši raspored finansijskih sredstava na popisne komisije, obrađuje prikupljene popisne podatke i posebno se stara o objavljivanju prvih i konačnih rezultata popisa od interesa za Republiku, kao i o zaštiti, čuvanju i arhiviranju popisne građe.
Republički zavod za statistiku, polazeći od svoje koordinacione uloge, sarađuje i s drugim republičkim organima i organizacijama, kao i sa jedinicama lokalne samouprave, na poslovima pripreme, organizovanja i sprovođenja popisa. Kao i posle prethodnih popisa, Republički zavod za statistiku će, u saradnji s pojedinim naučnim institutima i visokoobrazovnim ustanovama, organizovati rad na izradi naučnih i stručnih studija na bazi konačnih rezultata popisa 2011. godine.
Sredstva za finansiranje popisa obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, pa se Predlogom zakona utvrđuje da se, zbog složenosti, obima i višegodišnjeg trajanja poslova na pripremi, organizovanju i vršenju popisa, sredstva obezbeđuju u budžetu za svaku godinu posebno, u periodu od 2010. do 2013. godine, i prenose Republičkom zavodu za statistiku i Republičkom geodetskom zavodu.
Kompjuterskom obradom podataka o popisu koji je već pri kraju, saznaćemo puno važnih podataka koji će dati sliku Srbije na početku 21. veka.
Verujemo da će malo šta zajedničkog imati sa Srbima od pre 11 godina, kada je izvršen poslednji popis, tada, na nivou bivše SRJ.
Kada su urađeni prvi popisi? Prvi popisi stanovništva u Evropi urađeni su u 18. veku, u Italiji i Austriji. Širenjem statistike kao nauke, u 19. veku počinje da se primenjuje u većem broju zemalja, među njima, i u Srbiji. Popisi su najviše služili baš za fiskalne potrebe države.
U Kneževini Srbije, popisivanje stanovnika je započeto po naredbi kneza Miloša. Od prvog opšteg popisa stanovništva 1834. godine, od početka sedamdesetih godina 19. veka, bilo ih je ukupno osam.
Popis stanovništva urađen 1834. godine obuhvatio je celokupno stanovništvo Srbije, bez obzira na pol i starost, i obavljen je u svim naseljenim mestima. Nisu popisani jedino Turci i Cigani. Srbija je prema tom popisu imala 659.624 stanovnika. Ako se tom broju dodaju Rumuni, Turci, Cigani i Jevreji, proizilazi da ih je u Kneževini živelo 668.624.
Popis koji je obavljen u vreme kneza Mihaila, 1863. godine, ima dosta sličnosti sa današnjim. Najviše zbog bojazni da će podaci biti iskorišćeni za nove poreske namete, ali i jednake razlike, Srbija je tada imala najveći priraštaj stanovništva u Evropi. Srbija je 1863. godine imala 1.138.405 stanovnika. U odnosu na prvi zvanični popis, stanovništvo se za tri decenije uvećalo za 440.213 žitelja. U poređenju sa drugim, većim i naprednijim državama u Evropi, Srbija je u periodu od 1837. do 1874. godine imala najveću stopu priraštaja stanovnika. Beograd je i tada bio najmnogoljudnija varoš, sa, recimo, 14.760 žitelja, Požarevac – 6.062, Šabac – 5.909, Kragujevac – 4.879 itd.
Porez ili strah od njega obeležio je i ovo popisivanje stanovništva i imovine. Statističari su više puta napominjali da će dobijeni podaci biti korišćeni samo u statističke svrhe. Uveravali su sumnjičave da podaci nemaju veze s policijom, državnom bezbednošću, a ni s poreznicima. U ovu akciju uključile su se i nevladine organizacije, da li s pravom, osporavajući pojedine odredbe zakona o popisu stanovništva, kritikujući upitnike i formulaciju pitanja, ističući da ona ponekad zadiru i u ljudska prava, privatnost i prava manjina. Najveća sličnost je u prikrivanju imovine.
Slobodan Jovanović je, u svojoj knjizi "Druga vlada Miloša i Mihaila", pisao da su seljaci na bestidan način prikrivali svoju imovinu, kao i to da su opštinski procenitelji prihvatili prikrivanje imovine, jer su postojale opravdane sumnje da je između svih članova iste opštine postojao prećutni dogovor da ometu primenu poreza.
Tadašnji ministar finansija Kosta Cukić, koji se spremao da posle popisa uvede poreske reforme, obeshrabren i razočaran, digao je ruke od velikog posla, jer se on posle toga ograničava samo na male mere, koje mu samo pomažu da sastavi kraj s krajem.
Zaključak bi bio da je ova poreska reforma, kojom se htelo da se u Srbiju uvede novi, progresivni i u razvijenim zemljama prihvaćen poreski sistem, propala, uostalom, kao i veći broj reformi koje su započete u vreme vlade kneza Mihaila Obrenovića.
Tri godine kasnije, prema novom popisu, Srbija je imala 1.215.576 stanovnika. Poljoprivredom se bavilo 1.094.963, rudarstvom –1.065, zanatom – 64.662, trgovinom – 18.732, u zdravstvu je radilo njih 307, što lekara, što apotekara, babica; književnošću i lepim veštinama bavilo se 359 žitelja Srbije, dok su nastavu držala ukupno 1.584 prosvetna radnika. Prosečno uzevši, svaki stanovnik je posedovao imanje u vrednosti od 33 dukata.
Poštovani poslanici, namerno sam se javila da obrazlažem ovaj zakon, kako bih prikazala i demografsku sliku Kosova i Metohije, prostora odakle dolazim, i da prikažem kako je tekao odliv Srba s KiM-a.
Demografska slika KiM-a se menjala nekoliko puta u prošlom veku. Pre toga, tokom petovekovne turske okupacije, raznim metodama, Turci su iseljavali pravoslavne Srbe i Crnogorce i naseljavali muslimane s albanskih planina na KiM.
Jako bitan podatak – godine 1929, na KiM-u je bilo 61% Srba i 39% stanovništva svih ostalih nacionalnosti. Posle poraza Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, Kosovo okupiraju Italijani i tada se prvi put spominje ideja velike Albanije. Srbi su, pod pritiskom albanskih fašista i okupacionih vlasti, bili primoravani da napuste Kosmet. Paralelno s tim, na Kosovo su naseljavani Albanci, kako iz Albanije, tako i iz Turske i nekih evropskih zemalja u kojima je živela albanska politička imigracija. Okupacione vlasti su ukinule agrarnu reformu iz perioda Kraljevine Jugoslavije i zemlju na Kosovu su dobijali isključivo Albanci iz Albanije. Samo tokom Drugog svetskog rata, više od sto hiljada Srba je isterano s Kosova, a približno isti broj Albanaca je naseljen na njihove posede.
Posle Drugog svetskog rata, komunistički režim SFRJ doneo je zakon kojim se izbeglim srpskim porodicama zabranjuje povratak u svoje domove. Između 1968. i 1988. godine, 700 mesta na Kosovu postaje potpuno etnički čisto, bez Srba. Na popisu stanovništva 1961. godine zabeleženo je 646.605 Albanaca, odnosno 67,1% ukupnog stanovništva Kosmeta. Na popisu 1971. godine, registrovano je 916.168, tj. 73,7% Albanaca. Ovaj broj je uključivao i Albance koji su bežali od komunističkog režima Envera Hodže, koji su, koliko ja znam, dobijali naša dokumenta lakše nego mi koji smo se tamo rađali.
Godine 1974. je promenjen Ustav SFRJ, Kosovo dobija autonomiju i postaje republika po svemu, osim po imenu, pa je tako popis 1981. godine, sproveden pod kontrolom pokrajinskih vlasti, zabeležio 1.226.736 Albanaca, što je 77,48% tadašnjeg ukupnog stanovništva KiM-a. Godine 1989, promenom Ustava, Kosovo gubi široku autonomiju i vlast se vraća u nadležnost Republike Srbije, zbog čega većina Albanaca bojkotuje sve moguće institucije Republike Srbije, uključujući i popis stanovništva, pa se 1991. godine broj albanskog stanovništva na Kosovu procenjuje samo na osnovu podataka Centra za demografska istraživanja i po tim procenama broj Albanaca dostigao je cifru od 1.407.690, ili 78,2% ukupnog stanovništva.
Za razliku od albanske populacije koja se povećavala i u apsolutnom i u relativnom broju, Srbi na Kosovu doživljavaju obrnut proces. Popis iz 1961. godine beleži 264.604, ili 27,4% Srba na Kosovu, dok je 1991. godine zabeleženo 214.555, ili 11% ukupnog stanovništva.
Sve ove brojke su samo statistika, a svaki Srbin koji je otišao s Kosova ima svoju jezivu priču o načinima na koje je primoran da to uradi: pretnje, ucene, paljenje kuća, fizičko maltretiranje, uništavanje grobova, kulturnih spomenika, ubijanja i silovanja.
Po nekim procenama, od početka Drugog svetskog rata do 1998. godine sa Kosova je otišlo više od pola miliona Srba.
Na teritoriji AP KiM popis organizuje i sprovodi Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, u saradnji s Republičkim zavodom za statistiku, preko popisnih komisija koje formira za potrebe popisa.
Svakako ću se složiti s konstatacijom da je potrebno uraditi popis na Kosovu, kako bi se konačno utvrdila imovina Srba na KiM-u, ali želim da kažem da nisam sigurna da to može da se uradi u punom kapacitetu, s obzirom na to da se zna da je 1999. godine više od 200.000 Srba i nealbanaca raseljeno s Kosova, te da se oni još uvek nisu vratili. Ako se zna da su njihova imanja uništena, ognjišta, takođe, uništena, uzurpirana od strane Albanaca, prosto je nemoguće ući u uvid stanja njihove imovine. To samo znači da je jako potrebno da se izvrši povratak Srba na KiM. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, a posle njega narodni poslanik Dušan Marić.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine Vukmiroviću, poštovani narodni poslanici, moram na početku da izrazim nezadovoljstvo time što već više od pola sata radimo a  ovlašćeni predstavnik Vlade se još nije pojavio. To je flagrantno kršenje Poslovnika i to se ponavlja, maltene, redovno svake nedelje, na svakoj sednici, a u isto vreme predsedništvo ove skupštine ne preduzima adekvatne mere, jer predstavnici Vlade ovde moraju da budu kada raspravljamo o zakonima u načelu.

Narodni poslaniče, molim vas da ne dezinformišete javnost; sednice Narodne skupštine prekidane su pauzom u radu svaki put kadasu bilo predsedavajuća, bilo predsednica Narodne skupštine imale informaciju da Vlada nije ispunila svoje obaveze i da nema ovlašćenog predstavnika.
Već je bilo reči o tome danas da je rasprava počela s ovlašćenom predstavnicom, ministarkom Jasnom Matić. Rekla sam da svaki ministar ima pravo na kratke izostanke i ispunjavanje drugih obaveza za vreme sednice, tako da vas molim da se držimo dnevnog reda i da se, prvo, setimo da smo u obavezi da poštujemo članove Poslovnika koji nas obavezuju da govorimo o tačkama koje su na dnevnom redu. Zahvaljujem.
Nastavite i govorićete duže jedan minut.

Gospođo Čomić, moram da vam se zahvalim, jer se vi permanentno ponašate siledžijski u Parlamentu i treba da prestanete s tim. Ne kršim Poslovnik, jednostavno, imam pravo, kao narodni poslanik, da ukažem na propuste. Na kraju, svaka kamera može da snimi da ovde nema ministra trenutno, a da treba da bude. Prema tome, vaša objašnjenja ne mogu više da prihvatam, a svakako nemate pravo da mi oduzimate vreme. Oduzeli ste mi gotovo minut, više ste govorili vi nego ja, prema tome dozvolite mi da nastavim ...
(Isključen mikrofon)

Narodni poslaniče, molim vas da pažljivo slušate kada se obraćam i upućujem vas na članove Poslovnika koji definišu kada i u kojim slučajevima predsedavajući jedini ima pravo da prekida govornika.
Upućujem vas i da pogledate stenogram i razloge zbog kojih sam bila prinuđena da vas zamolim da ne dezinformišete javnost o radu na sednicama Narodne skupštine.
Nisam dovodila u pitanje vaše pravo da govorite o trenutnom odsustvu ministarke i molim vas da se sada vratite na temu dnevnog reda.
Podsećam vas da sam rekla da ćete govoriti jedan minut duže, sada vam kažem da ćete dobiti dva minuta duže. Nastavite.

I za ovu vašu dobrotu ne mogu da zahvalim, za ta dva minuta. Nastaviću dalje.
Nadam se da ćete promeniti politiku vašeg ponašanja, ili, bolje rečeno, način vašeg ophođenja prema narodnim poslanicima, ali to je u vašoj ličnosti i, nažalost, ne mogu to ispraviti, jer, koliko vidim, i starije kolege, koje su duže u ovom parlamentu s vama, nisu to uspele, ali, o tom potom.
Danas raspravljamo o nekoliko zakona. Govoriću o dva zakona i o njihovom značaju, pre svega, o zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova i o popisu poljoprivrede.
Ti zakoni su solidno koncipirani i treba da pomognu kvalitetnom sprovođenju popisa stanovništva i popisa poljoprivrede i zadovoljenju nekih kriterijuma koji su propisani i međunarodnim propisima, ali se i u ovakvim predlozima zakona mogu naći određeni propusti.
Samo ću kratko ukazati na njih. Prvo, što se tiče Predloga zakona o popisu poljoprivrede, u članu 3, gde su iznošene definicije značenja pojedinih izraza, kao što su poljoprivredna proizvodnja, poljoprivredna gazdinstva, porodično poljoprivredno gazdinstvo itd., mislim da je ovde trebalo da se koriste termini koji su utvrđeni u Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovaj parlament je doneo jedan takav zakon, gde su jasno definisane upravo ove stvari i mislim da ne bi trebalo da se u svakom zakonu koji spominje određene oblasti one na poseban način, pogotovo kada se radi o definicijama, definišu, ili da se na drugačiji način definišu.
Ono na šta mi u SNS-u imamo primedbu jeste, pre svega, novčani iznos koji se ovim zakonima planira da se izdvoji i potroši za popis stanovništva. Mislim da je on izuzetno visok i neprimeren ekonomskoj situaciji u našoj zemlji i projekcijama ekonomske situacije koje se prave i za sledeće godine.
Moram podsetiti i građane i sve vas da su, prema podacima do kojih sam došao, troškovi popisa stanovništva u 2002. godini bili 2,25 evra po stanovniku. Troškovi koje planirate, ili sredstva koja planirate da potrošite za sprovođenje ovih popisa i poslova koji prate te popise u 2010, 2011. i 2012. godini su u ukupnom iznosu od 4.395.008.446 dinara; za popis stanovništva je 2.896.327.900 dinara, a za popis poljoprivrede –1.498.680.000 dinara. Kada se ove sume saberu i podele s brojem stanovnika kojim raspolaže RZS, onda ispada da će građane ove države popis stanovništva i popis poljoprivrede koštati 6,3 evra po stanovniku. To je gotovo tri puta više nego što je bilo 2002. godine.
Mislim da nema nikakvog opravdanja za tako značajno uvećanje tog iznosa za posao koji treba da se obavi, koji je, svakako, značajan. Cenimo da je značajno za svaku državu sprovođenje popisa stanovništva, kao i popisa poljoprivrede, jer on, faktički, od 1960. godine nije sprovođen organizovano, nego su u prethodnim popisima, uz popis stanovništva, evidentirani i poljoprivredni proizvođači, zemljište, broj stoke itd.
Kroz te podatke se može mnogo toga sagledati, ali svaka država ima i redovno praćenje određenih statističkih parametara. Spomenuću i elaborirati ono što mislim da može da zabrine naš narod i sve dobronamerne ljude u našoj državi u odnosu na te statističke parametre do kojih dolazimo kroz godišnje statističke podatke, a što se tiče određenih kretanja u našoj zemlji.
Pre svega, želim da govorim o praćenju kretanja demografskih promena, koje ukazuju da naša država izuzetno brzo stari i da se ubrajamo među najstarije narode, te da smo po prosečnoj starosti na dnu te lestvice. Samo za period od 2001. do 2006. godine, broj stanovnika se smanjio za 131 hiljadu. Kakvi će rezultati biti 2011. godine, to ćemo videti.
U ovom obrazlaganju koristiću se upravo podacima koje je gospodin Dragan Vukmirović, kao direktor Zavoda, dao jednim novinama. Te novine su prenele da je broj živorođenih u periodu 1990. do 2005. godine opao za 20%, da je broj umrlih, u odnosu na broj rođenih, porastao gotovo za 24,9%, tako da godišnje imamo manje stanovnika za jedan grad veličine Petrovca na Mlavi ili Ćuprije. Znači, 2005. godine je više umrlo nego što je rođeno 34.591 osoba.
To su alarmantni podaci i prirodni priraštaj u našoj zemlji je u permanentnom padu. Prisutna je depopulacija naše države, tako da je prirodni priraštaj minus 3,5 indeksnih poena. Kao zemlja, imamo značajan pad i depopulaciju. Za neku utehu je, mada to ne može biti prava uteha, da ima u okruženju nekih država koje imaju još niži indeks priraštaja nego mi. Pre svega, mislim na Mađarsku i Bugarsku, jer je u Bugarskoj taj priraštaj minus 4,8%.
Kao narod i građani, pogotovo predstavnici naroda i naša vlada moraju da brinu o našoj populacionoj politici i da učine sve da se ta regresija zaustavi, jer ako se ne zaustavi, procene su da ćemo 2032. godine imati za oko milion ljudi manje nego 2005. godine, što svakog dobronamernog mora zabrinuti.
Izuzetno je katastrofalna situacija u seoskim, tzv. ruralnim i marginalnim sredinama, gde imamo 4.600 sela, a procene su da će u narednih 15 godina biti 1.200 sela manje, 25% manje. Dalje, u više od 200 sela nema stanovnika mlađeg od 20 godina, u 190 sela nema nijednog stanovnika. U suštini, u 86% srpskih sela opada broj stanovnika, a samo u oko 14% raste.
Istraživanja pokazuju da u srpskim selima ima oko 260.000 neoženjenih muškaraca starosnog doba do 50 godina. Ako bi se učinilo da ti ljudi formiraju porodice, ožene se i da se u toj porodici rodi samo jedno dete, naša država bi imala 500.000 stanovnika više.
Podatke koje sam izneo su sigurno sve aktuelne vlasti u prethodnom periodu imale na uvid, ali, nažalost, ništa nisu učinile da se ovaj negativni trend depopulacije naše zemlje, pogotovo srpskog stanovništva, zaustavi.
Ono na šta želim još da ukažem jeste stanje u stočarstvu. Do mnogo preciznijih podataka će se doći primenom ovog zakona i popisom poljoprivredne proizvodnje, između ostalog, i stočarstva, ali u stočarskoj proizvodnji imamo permanentnu regresiju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od 1991. do 2002. godine, broj konja je opao za 50%, broj goveda za 30 do 35%, broj ovaca – za 30 do 35%, broj svinja – između 25 i 30%, živine – od 10 do 15%. Ove brojke su još niže u odnosu na ovaj period od 2002. godine i politika koja se sprovodi u agraru, a ukazujemo da je ona loša, govori da se ne vodi briga o poljoprivrednim proizvođačima i da je naročito pogođena stočarska proizvodnja.
Ove godine je iznet podatak u Privrednoj komori Srbije da je zaklano 60.000 krava muzara. To je za govedarsku proizvodnju u svakoj državi ozbiljan problem. Međutim, kod nas se to prećutkuje i prolazi mimo toga.
Mnogo toga bi se još moglo govoriti. Sve u svemu, nadamo se da će se do relevantnih podataka doći, da će ti podaci biti objavljeni u javnosti, da ćemo ih moći svi koristiti. Ono na šta, na kraju, želim da apelujem, jeste da ljudi koji će sprovoditi popis, nadležna ministarstva i …

Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću, obaveštavam Narodnu skupštinu, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18 časova, raspravom o tački dnevnog reda koja u tom trenutku bude bila predmet našeg rada.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 87, pa vas molim da mi citiranje ne računate u vreme …