Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.  
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 108 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika, i da imamo uslove za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Aleksandra Janković, Nikola Lazić, Željko Tomić, Milica Radović i Dejan Radenković.
Takođe vas obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača: Jasne Matić, ministra za telekomunikacije i informaciono društvo, Diane Dragutinović, ministra finansija, Verice Kalanović, ministra za Nacionalni investicioni plan i Saše Dragina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pozvala da sednici prisustvuju i Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, Nikola Latinović i Vladimir Stanković, pomoćnici direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Pozdravljam ih u vaše i u svoje ime i zahvaljujem što su se odazvali pozivu.
Prelazimo na 13, 14, 15. i 16. tačku dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O KLASIFIKACIJI DELATNOSTI, ZVANIČNOJ STATISTICI, POPISU STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 2011. GODINE I POPISU POLjOPRIVREDE 2011. GODINE (zajednički načelni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda, o tačkama 13. do 16, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako nisu to do sada učinile, da podnesu prijave za reč, s redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: Siniša Stamenković – Poslaničku grupu PUPS, Milisav Petronijević – Poslaničku grupu SPS-JS, Jovan Nešović - Poslaničku grupu G17 plus, Radiša Ilić – Poslaničku grupu SRS, Vlatko Ratković – Poslaničku grupu ZES i Jorgovanka Tabaković – Poslaničku grupu Napred Srbijo.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o predlozima zakona o klasifikaciji delatnosti, o zvaničnoj statistici, o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine i o popisu poljoprivrede 2001. godine.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Gospođa Jasna Matić ima reč.

Dame i gospodo poslanici, kao što ste čuli, pred nama je danas paket od četiri zakona o statistici, koji se odnose na klasifikaciju, statistiku i popise. Klasifikacija delatnosti je opšti standard prema kome se vrši razvrstavanje privrednih društava, preduzetnika i drugih oblika organizovanja u delatnosti.
Zakon o klasifikaciji delatnosti registruju jedinice razvrstavanja donete 1996. godine.
Od tada do danas, dogodile su se krupne promene u postupku registracije. Zakonom o registraciji privrednih subjekata, registracija je uređena na potpuno nov način i taj posao sada obavlja Agencija za privredne registre. Republički zavod za statistiku više ne vrši razvrstavanje privrednih subjekata u delatnosti. Takođe se javila i potreba za revizijom klasifikacije delatnosti. Kao osnova za izradu klasifikacije delatnosti koja se sada primenjuje uzeta je evropska klasifikacija, koja se u EU primenjuje od 2008. godine.
Ovo su razlozi koji su uslovili donošenje novog zakona kojim će se, u novim okolnostima, normativno utvrditi osnov da Republika Srbija propiše klasifikaciju delatnosti koja će sadržajno i strukturno odgovarati klasifikaciji delatnosti EU.
Važećim zakonom o zvaničnoj statistici uređeno je prikupljanje statističkih podataka i utvrđeno koji su republički organi ovlašćeni za sprovođenje određenih statističkih istraživanja, donetih 1982. godine.
(Predsednik: Gospođo ministar, izvinite, hoćete li samo malo bliže mikrofon, čujnost nije baš najbolja.)
Važećim zakonom o zvaničnoj statistici uređeno je prikupljanje statističkih podataka i utvrđeno koji republički organi su ovlašćeni za sprovođenje određenih statističkih istraživanja.
(Predsednik: Gospodo poslanici, da bismo mogli gospođu ministar da čujemo, molim vas da bude mira u sali.)
Postojeći zakon donet je 1982. godine. Promene koje su nastale u organizaciji privrednih subjekata i u institucijama društvenih delatnosti, kao i u organizaciji državnih organa, takve su prirode da zahtevaju donošenje novog zakona o statistici.
Tokom 2002. godine, Eurostat, statistički organ EU, i Evropska ekonomska komisija UN-a izradili su globalnu ocenu stanja statističkog sistema u Republici Srbiji. U izveštaju je predloženo da se izradi master plan razvoja zvanične statistike, sa ciljem da se omogući dinamičan razvoj zvanične statistike u Republici Srbiji, da se stvori osnova za dobijanje najznačajnijih statističkih indikatora, da se usmeri razvoj zvanične statistike u pravcu harmonizacije sa standardima, klasifikacijama i metodologijama EU-a, kao i s dobrom međunarodnom praksom, i da se promovišu uloga i značaj zvanične statistike u društvu i podstakne njena šira upotreba.
Kako bi se ovi ciljevi ostvarili, neophodno je doneti novi zakon o zvaničnoj statistici. Pomenuti master plan predviđa da osnovnu zakonsku regulativu u oblasti zvanične statistike treba da čine dva zakona.
Prvi je zakon kojim se na nivou države uređuje pravni okvir statističke institucije i njenih aktivnosti, a drugi – poseban zakon koji se donosi radi sprovođenja velikih statističkih akcija, kao što su popis stanovništva, popis poljoprivrede i slično.
Prilikom izrade Predloga ovog zakona, uzeti su u obzir osnovni principi zvanične statistike UN-a i kodeks prakse evropske statistike. Predlogom zakona utvrđuje se da se aktivnosti zvanične statistike zasnivaju na petogodišnjem statističkom programu i jednogodišnjim planovima. Program donosi Narodna skupština, a plan Vlada Republike Srbije.
U posebnom odeljku Predloga zakona regulisana je poverljivost podataka, jer se u statističkom sistemu načelu poverljivosti podataka pridaje poseban značaj. Odredbe o poverljivosti podataka primenjuju se u svim fazama proizvodnje i diseminacije podataka zvanične statistike.
Popisi stanovništva predstavljaju najobimnije i najkompleksnije statističko istraživanje, kako po sadržaju, metodološkim rešenjima, tako i po svojoj specifičnoj organizaciji. Većina država ECE regiona, Evropa, severna Amerika, Izrael, planira da naredni popis sprovede 2011. godine, kako bi se obezbedila optimalna uporedivost podataka između zemalja.
Rezultatima popisa 2011. godine biće utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji, kao i njihov raspored na nižim teritorijalnim nivoima, upravnim okruzima, opštinama, gradovima i naseljima, čime će biti zadovoljene potrebe korisnika podataka iz oblasti populacione politike, prostornog planiranja, realizacije generalnih i regionalnih urbanističkih projekata, stambeno-komunalnih delatnosti i slično.
Na osnovu izvornih obaveštenja o obeležjima osnovnih jedinica popisa – stanovniku, domaćinstvu i stanu, biće utvrđeno brojno stanje najbitnije karakteristike – porodica, poljoprivrednih gazdinstava i zgrada.
Cilj donošenja ovog zakona jeste da se na jedinstven način pravno regulišu prava i obaveze ministarstava i drugih organa i organizacija u vezi s pripremama, organizovanjem i sprovođenjem popisa, a posebno poslovi i zadaci Republičkog zavoda za statistiku. Pored toga, ovim zakonom se regulišu i obaveze i dužnosti davalaca popisnih podataka i lica koja neposredno vrše poslove popisa, kao i diseminaciju popisnih rezultata.
Sredstva za finansiranje popisa obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, za svaku godinu posebno, u periodu od 2010. do 2013. godine. Prema predračunu, neophodno je obezbediti ukupno 2.896.000.000 dinara.
Na kraju, Zakon o popisu poljoprivrede, koji treba da se održi 2011. godine. Kao što znate, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u vrednosti proizvodnje zauzima značajno učešće u bruto domaćem proizvodu.
Svetski program za popis poljoprivrede preporučuje da sve zemlje u periodu od 2006. do 2015. godine sprovedu popis poljoprivrede. Sprovođenje svetskog programa za popis poljoprivrede 2010. godine uklopilo se s nacionalnim potrebama, s obzirom na to da popis poljoprivrede u Republici Srbiji nije sproveden od 1960. godine i da nedostaju strukturni podaci o poljoprivredi.
Na putu pristupanja EU, poljoprivreda Srbije mora da se prilagodi nizu propisa i standarda koje propisuje EU, koji će u velikoj meri izmeniti stanje u našoj poljoprivredi. Set zakona, pravila i procedura koje treba usvojiti u poljoprivredi obuhvata zakonske standarde, zajedničku poljoprivrednu politiku i strukturne fondove.
Kako bi se uspešno pratio proces prilagođavanja i ocenjivao stepen usaglašenosti, neophodno je uvesti brojne statističke indikatore u statistici poljoprivrede. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospođi ministar.
Da li izvestilac Odbora za nauku i tehnološki razvoj, narodni poslanik Pavel Marčok, zamenik predsednika Odbora, želi reč? (Ne)
Da li narodni poslanici Milorad Buha, Srboljub Živanović ili Marko Milenković, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj, žele reč? (Da)
Reč ima gospodin Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama su četiri zakona, od kojih moramo obratiti pažnju na dva – koja se odnose na popis stanovnika, domaćinstava, stanova i poljoprivrede. Bez obzira na to što su to dva zakona, mi ih moramo posmatrati u celini. Radi se o bitnom zadatku države vezanom za stanovništvo, domaćinstva, imovinu i, posebnu oblast, poljoprivredu.
SRS smatra da je neprihvatljivo ići ovako kako je koncipirano ovim predlozima zakona, u dva popisa. Zalažemo se za jedan popis. Znači, jedinstven obrazac, s pitanjima koja će obuhvatiti sve bazne podatke, temeljne podatke koji su neophodni za državu, odnosno za rad državnih organa.
U postojećoj praksi imamo baze podataka po raznim državnim organima, pa Ministarstvo unutrašnjih poslova ima svoje, Ministarstvo odbrane svoje, Ministarstvo rada i socijalne politike ima svoje itd., ali nemamo jedinstvenu bazu podataka, koju treba učiniti na temelju popisa koji će biti, vidimo, 2011. godine.
Bez obzira na 2011. godinu, mi ne činimo gotovo ništa da ove podatke objedinimo i da svi državni organi učine napor da se, bez finansijskih sredstava, dođe do određene baze podataka koja će biti sveobuhvatna i činiti jednu celinu.
Kada govorimo o finansijskim sredstvima, moramo se posebno zadržati na finansijskim sredstvima koja će se izdvojiti u periodu od 2010-2011-2012. godine za ove namene. Za popis stanovništva, domaćinstava i stanova, to je gotovo dve milijarde 900 miliona, a za popis poljoprivrede, oko milijardu i po, ili da to prebacimo u drugi ekvivalent, u evre, to je oko 47 miliona evra. To su ozbiljna sredstva za ovu državu.
Postavlja se pitanje, da li nam je to sada neophodno? Ako ovaj podatak od 47 miliona evra kompariramo s onim što država ulaže u zapošljavanje, onda ćemo videti stvarnu vrednost koju će ova država i ovaj narod izdvojiti za popis u toku 2011. godine. U periodu 2007-2008. godina, država je izdvojila upravo toliko, oko četiri i po milijarde dinara, odnosno oko 50 miliona evra, za zapošljavanje. To samo pokazuje koliki je razmer ovih poslova.
Postavlja se otvoreno pitanje, da li nam je to neophodno sada i da li ova sredstva koja ćemo uložiti za popis možemo iskoristiti za neke druge namene? Ogromna su sredstva koja se izdvajaju za ove namene, prema ova dva zakonska projekta.
Lično, smatram, a i stav je SRS-a, da treba dobro razmisliti da li ulaziti u ovaj projekat sada, da li ćemo s podacima koje ćemo dobiti kroz ovaj popis dobiti nešto u društvu što nam je bitno, svrsishodno i racionalno ovoga trenutka. Smatramo da to nije to.
S druge strane, iz projekata koji su pred nama ne vidimo sveobuhvatan potez. Evo, pre mesec dana smo usvojili Zakon o dijaspori, o Srbima u okruženju. Postavlja se pitanje, da li ćemo iz ovih podataka koje ste naveli u članu 3. Predloga zakona o popisu stanovništva, dobiti sveobuhvatan popis svih lica koja žive u dijaspori? Nećemo. Da li ćemo dobiti podatke o njihovoj imovini? Nećemo. Da li ćemo dobiti podatke o stvarnim pravima koja imaju u tim državama? Nećemo.
Postavlja se pitanje – šta je s izbeglicama, interno raseljenim licima? Da li ćemo to obuhvatiti ovim podacima koje ćemo dobiti kroz popis? Nećemo. Tu se postavlja pitanje svrsishodnosti samog zakona i posla u koji ulazimo, a, s druge strane, vidimo koja su to novčana sredstva koja ćemo izdvojiti u ove namene.
Smatramo da je ovaj zakon donet bez ozbiljnog razmišljanja, bez ozbiljne razrade i da neće imati svrhu koju je trebalo da ima.

Zahvaljujem. Prošlo je pet minuta.
Da li gospodin Marko Milenković želi da uzme učešće? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, na sednici skupštinskog Odbora izdvojio sam mišljenje o Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, pre svega, zbog ogromnog, prevelikog iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona od 2.699.125.000 dinara.
Građani Srbije, kakva je ova vlada koja u jučerašnjem danu ostavlja bez posla 10 hiljada ljudi, pravdajući to uštedom i racionalizacijom sredstava, a već sledećeg dana besmisleno, bezrazložno troši 2.700.000.000 dinara, ili dva miliona evra?
Svako ko je iole uključen u rad lokalne samouprave zna da popis stanovništva može da se uradi bez ikakvih dodatnih sredstava iz budžeta i da se sve to može rešiti kroz rad lokalne administracije, a da se, složićete se sa mnom, dragocenih 29 miliona evra uloži u pokretanje privrede, stvaranje zdravih uslova za razvoj poljoprivrede i stočarstva, izgradnju infrastrukture i, zajedno s tim, za upošljavanje građevinske i sve druge operative, ali je očigledno da to ovoj vladi nije cilj.
U traženju razloga za ovako rasipničko ponašanje, moramo poći od 29 miliona evra, termina za popis, od 1. do 15. aprila 2011. godine, a popis poljoprivrede od 1. do 15. novembra 2011. godine, uz dodatnih 16 miliona evra rashoda, i doći do jedinog zaključka do kojeg možemo doći, a to je da se radi o običnoj pljački poreskih obveznika, koji neće da jedu te statističke podatke, već jedino hoće da rade i žive od svog rada, da izdržavaju svoje porodice.
Da li se, možda, radi o nekoj pripremi narednih izbora i kupovine glasova, jer ova vlada vrlo dobro zna da niti je šta uradila za svoj narod, niti će nešto uraditi u budućnosti, pa ne bi iznenadilo da se iza ovog naizgled besmislenog trošenja novca građana Srbije krije ovakva podlost.
Što se tiče Predlog zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine, on je samo jedan u nizu zakona posle čijeg usvajanja i realizacije našim građanima neće biti bolje. Osim što će poreske obveznike koštati 16 miliona evra, koje bi naša država mogla uložiti u razvoj poljoprivrede, on će nas, kao javnost, suočiti s poražavajućim podacima o propasti poljoprivredne proizvodnje, jer poljoprivredni proizvođači su toliko prevareni od ove vlasti, morali su da smanje i stočni fond i poljoprivrednu proizvodnju na minimum.
Popis poljoprivrede treba uraditi što jeftinije i brže, na jednom sveobuhvatnom formularu – listiću, a na drugom formularu, isti taj popisivač, u isto vreme, može uraditi i popis stanovništva, domaćinstava i stanova; taj popisivač treba da bude radnik lokalne administracije koji će, uz skromna sredstva, kvalitetno obaviti posao, a država uštedeti 45 miliona evra.
To je ključ za rešenje ovih popisa, a nikako ne besmisleno trošenje novca dok država ide u sunovrat i nova zaduženja, koje vlast medijski prikazuje kao velik uspeh.
Na sednici skupštinskog Odbora izdvojio sam mišljenje i o Predlogu zakona o zvaničnoj statistici, kao i potrebi prikupljanja statističkih i drugih podataka od opšteg interesa. Apsolutno se slažem da je ovo jedan od važnih i potrebnih zakona za svaku ozbiljnu i organizovanu državu.
Sad se tu postavlja ozbiljno pitanje – koliko mi to jesmo, ako iz Ministarstva spoljnih poslova, Direkcije za Afriku i Bliski Istok, nama članovima Grupe prijateljstva s Izraelom, bez obzira na to što niko od nas ne zna kako je tamo dospeo, ja sam tražio Rusiju, Belorusiju, Indiju, Kinu, a neko mnogo pametan iz vladajuće većine je to određivao, stiže zvanični podsetnik o državi Izrael, u kome se vidi izraelski stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

 Zahvaljujem. Prošlo je pet minuta.
Od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa, reč želi najpre gospodin Siniša Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, poštovana gospodo saradnici, donošenje zakona o klasifikaciji delatnosti, zvaničnoj statistici, o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova i o popisu poljoprivrede jedan je od najodgovornijih poslova koje Narodna skupština treba da uradi brzo i efikasno, a usaglašeno s najvišim pravnim normama.
Već duže vremena se u ozbiljnoj meri i uporno opterećuje veliki pravni vakuum zbog nedostatka ovih zakona, kojima se razvrstavaju svi pravni subjekti naše zemlje, obezbeđuje nepristrasna statistička osnova za brojčano i reprezentativno prikazivanje podataka važnih za našu zemlju, a utvrđuju se i precizno popisom obuhvataju državljani RS i po prvi put vrši prikupljanje potrebnih elemenata iz popisa poljoprivrede naše zemlje.
Pomenuti pravni vakuum nije nastao našom voljom, već razgradnjom, najpre, SRJ, potom i zajednice Srbije i Crne Gore. Međutim, on je izazvao ne samo veliki broj negativnih posledica, već je nametnuo i potrebu da se konačno, saglasno članu 97. stav 1. tačka 6) Ustava RS, uredi i obezbedi sistem obavljanja pojedinih privrednih i uslužnih delatnosti, prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa, prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti, porodici i domaćinstvu.
Pojedinačni zakoni objašnjavaju osnovne pravne institute, ali i konkretna rešenja neophodna za sprovođenje popisa stanovništva, poljoprivrede i za izradu određenih nomenklaturnih podataka.
Stari zakon o klasifikaciji delatnosti, samim tim i o registru, bio je jedinica razvrstavanja i važi još od 1996. godine. Postupak registracije preduzeća i preduzetnika pomeren je iz trgovinskih sudova i prenesen kao posao koji sada obavlja Agencija za privredne registre. Poslanička grupa PUPS-a smatra da je bilo bolje rešenje registracija kod trgovinskih sudova, nego kod Agencije, pogotovo što Republički zavod za statistiku više ne vrši razvrstavanje privrednih subjekata po delatnostima.
Potreba za revizijom klasifikacije nije naša tvorevina. To je nametnuta potreba da se ona revidira, pri tom, kao osnova za izradu naše klasifikacije delatnosti uzeta je evropska klasifikacija, koja je time postala standard primenljiv još od 2008. godine, i tu nema mesta prigovoru, jer se ona mora primenjivati.
Predmet sukoba nadležnosti između zakonodavne vlasti, Parlamenta, i izvršne vlasti, tj. Vlade, kao i Agencije, potpuno je eleminisan, tako što sada predmet sukoba nadležnosti između zakonodavne vlasti, tj. Parlamenta, i nadležnosti izvršne vlasti, kao i Agencije, po svom sadržaju i registru spada u nadležnost izvršne vlasti. Svi privrednici i preduzetnici su u javnoj raspravi iznosili upravo takav stav, da se prilikom propisivanja klasifikacije delatnosti odredi opšti standard prema kojem se delatnosti razvrstavaju po obliku organizovanja privrednih društava i preduzetnika.
Po mišljenju Poslaničke grupe PUPS-a, prilikom registracije se mora utvrditi podjednako obaveza da se svaka delatnost registruje prema generalnoj klasifikaciji, bez obzira na to da li se radi o privrednim društvima, preduzetnicima, uslugama ili sticanju dobiti, jer time svaki privredni subjekat postaje, najpre, registrovan i za obaveze prema PIO, Fondu za zdravstveno osiguranje itd.
Statistička istraživanja radi raspolaganja podacima o proizvodnji, prometu, zaposlenima, platama i investicijama, a posebno podaci o završnim računima, po našem mišljenju, moraju biti strogo zaštićeni podaci. Prikupljanje, obrađivanje i prikazivanje podataka o stanju i kretanjima u ekonomiji, u socijalnoj oblasti i oblasti rada i životne sredine, kao i u oblasti međunarodnih obaveza, po našem mišljenju, moraju biti transparentni, dostupni javnosti, znači, javni podaci. Posebno je važno da se ovim zakonom naučnoistraživački i analitički rad u oblasti privrede definiše na svim nivoima i stepenima homogenosti, jer su sada pojedinačni i nalaze se izvan jasno definisanih skupova, pa, prema tome, i izvan javnosti i transparentnosti u radu.
Vladi RS je predata velika mogućnost, ali i obaveza da vrlo odgovorno i pravilno propiše klasifikaciju svih delatnosti u našoj zemlji, podzakonskim aktom.
Poslanička grupa PUPS-a smatra i zalagaće se da Vlada obuhvati sve oblike privrednih društava, zadružnog organizovanja, sve oblike bankarskih i finansijskih organizacija, sva društva za osiguranje lica i imovine, sve oblike brokersko-dilerskih društava, sve oblike davaoca finansijskog lizinga, poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnika, kao i sve oblike javnih preduzeća, ustanova, državnih organa, organa autonomnih pokrajina, lokalne samouprave, sindikalne i druge političke organizacije.
Posebno treba obuhvatiti sve oblike organizacija ili pojedinaca koji obavljaju delatnosti i zastupaju strana pravna lica. Smatramo da je dobro da se prijave registracije vrše šifrom, s nazivom delatnosti i šifrom klasifikacije. Dobro je što se utvrđuje obaveza obaveštavanja o izvršenom razvrstavanju u pretežnu delatnost, kao i obaveza o promenama u razvrstavanju delatnosti, onda kada nastupi.
Poslanička grupa PUPS-a smatra da se ovim zakonom zaokružuju nadležnosti, ali i povećava broj obaveza Agencije za privredni registar. Utvrđuje se njena obaveza da u kratkom roku, što do sada nije bio slučaj, razvrsta sve jedinice registracije, u skladu s ovim zakonom, te da ti podaci budu objavljeni na Internet prezentaciji i stranicama organa nadležnih za poslove statistike. Time bi se dao ogroman doprinos jasnom sprovođenju Zakona o informacijama od javnog interesa.
Poslanička grupa PUPS-a će u danu za glasanje podržati predloženi zakon, po nama, proceduralni.
Zakon o zvaničnoj statistici je vrlo važan uslov za usklađivanje naših podataka i pravne regulative iz oblasti statistike s važećim preporukama i pravnom regulativom EU i UN-a. U ovoj fazi intenzivnih priprema za eventualni ulazak u proces pridruživanja EU, vrlo je važno da svi statistički podaci, po hitnom postupku, budu usklađeni sa svetski važećim direktivama i preporukama, kao i pravnom regulativom. Globalna ocena našeg statističkog sistema nije sjajna. To odmah nameće potrebu za utvrđivanjem plana aktivnosti za uređenje svih statističkih oblasti, zatim, plana postojećih i potrebnih resursa, kako bi naš sistem statistike bio podudaran sa sistemom Eurostat, ili sa sistemom UN/ECE.
U ovom setu zakona, jasno je da ovi proceduralni, tehnički i bazni zakoni ne mogu biti doneseni jedan bez drugog, odnosno master plan obavezuje da se sva zakonska regulativa u oblasti zvanične statistike najpre mora urediti jednim zakonom koji, na nivou države, uređuje sve statističke institucije koje će raditi na njegovoj primeni, a drugim zakonom će se uređivati prikupljanje neophodnih podataka, kao što su – popisi stanovništva, domaćinstava, popisi poljoprivrede i, na kraju, svi drugi popisi na nacionalnom nivou.
Poslanička grupa PUPS-a smatra da je, pored zakonskih rešenja u ovom setu zakona, potrebno još dodatnih pravnih dokumenata i uredaba kojima bi se zaokružio master plan i omogućio dinamičan, pravilan i odgovoran razvoj zvanične statistike zemlje u tranziciji kakva je naša.
Smatramo da je preciznije moralo da se definiše kakvi su odnosi između davalaca podataka i proizvođača podataka, jer nije konačno definisan stepen obostrane, ili interaktivne odgovornosti. Mislimo da je to moguće uraditi amandmanima.
Bliže uredbe za stvaranje osnovnih i najvažnijih statističkih indikatora morale bi biti donesene odmah po usvajanju zakona, kako bi se zvanična statistika, posle mnogo lutanja, konačno usmerila u pravcu usaglašavanja metodologija, pravilne klasifikacije nomenklature i statističke prakse sa svetskim standardima.
Očigledno, do sada nije bila dovoljna uporedivost naših zvaničnih statističkih podataka s podacima drugih zemalja i međunarodnih organizacija, što je u svetskim informacionim sistemima kao što je Internet, pa i nekim drugima, do sada izazivalo neke nesuglasice, koje su vama dobro poznate.
Očigledno je da se statistika u našem društvu nije koristila za najšire potrebe naših građana, jer je to bio zatvoren sistem, u koji se ulazilo institucionalnim metodama. Ovim zakonom će se omogućiti prava promocija kako uloge, tako i značaja zvanične statistike za svakodnevni život i upotrebu naših građana.
Učešće zvanične statistike u donošenju odluka značajnih za razvoj i upravljanje u oblasti ekonomije, kao i zaštite radne i životne sredine, neosporno je i izuzetno važno. Informacije dobijene iz statistike neophodne su za sagledavanje stanja u demografskom i svim drugim društvenim kretanjima. Upravo je to obavezalo predlagače ovog zakona da nalože strogo poštovanje svih principa odgovornosti za istinitost statističkih podataka, za strogo poštovanje principa statističke nauke i struke i za najstroži odnos prema profesionalnoj etici, uz poštovanje svih metoda i procedura za prikupljanje, obradu i čuvanje podataka.
Organi koji se bave statistikom se ovim zakonom obavezuju na korektnu predstavu objavljenih podataka, pri čemu moraju da prezentuju izvore podataka, a posebno metode i procedure koje su primenili u prikupljanju i obradi tih podataka, što do sada nije bio slučaj. Poslanička grupa PUPS-a se, u analizi ovog zakona, založila da se zakonom pojedini podaci striktno zaštite i da se mogu koristiti u statističkoj struci ako se odnose na pravna lica, a da se podaci o fizičkim licima mogu objavljivati uz njihovu saglasnost, odnosno uz odobrenje nadležnog suda.
Zaštita prava davalaca podataka i statističkih jedinica, kao i ostvarivanje njihovih prava su u ovom osetljivom društvenom trenutku od posebnog značaja u ovom zakonu.
Kao odgovorni proizvođači zvanične statistike, ovim zakonom su utvrđeni – Republički zavod za statistiku, NBS, Gradska uprava grada Beograda, lokalne samouprave i drugi. Oni su zakonom obavezni na strogo poštovanje petogodišnjeg statističkog programa, što je dobro rešenje, kao i činjenica da je zakon detaljno naveo sve poslove koje obavljaju odgovorni proizvođači statistike.
Možda Zavodu nije trebalo dati pravo na osnivanje novih ili na promenu postojećih administrativnih izvora, već samo pravo da predlozima učestvuje u tim aktivnostima.
Poslanička grupa PUPS-a smatra da bi jednim amandmanom na taj zakon trebalo precizirati pravo Republičkog zavoda za statistiku da ostvaruje dodatna sredstva kroz posebne obrade podataka, kroz dodatne procedure ili kroz statističke aktivnosti koje nisu definisane ovim zakonom.
Savet za statistiku, koji će se baviti strateškim pitanjima zvanične statistike naše zemlje, dosta je dobro definisan u smislu regulisanja njegove uloge, sastava i načina imenovanja članova Saveta, dok bi, možda, trebalo pojasniti njegov program i plan rada. Posebno, Savet bi morao da formira kontrolne revizione organe koji bi u pojedinim situacijama morali da izvrše kontrolu, tehničku pripremu i izradu zapisnika na osnovu koga bi Savet ocenjivao eventualne propuste kod organa proizvođača statistike.
Ovo je tehnički i administrativno vrlo odgovoran zakon. Poslanička grupa PUPS-a će ga podržati, uz usvajanje nekoliko vrlo konkretnih amandmana, koji imaju za cilj da poboljšaju metode stalnog praćenja i posmatranja svih usvojenih statističkih podataka.
Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine je jedan od zakona iz ovog seta baznih i tehničkih zakona bez kojih ne možemo obaviti prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa, a utvrđenih u vezi s članom 42. stav 2. Ustava Republike Srbije, prema kojem se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti mogu izvršiti samo po osnovu zakona.
Prema našem rešenju zakona, pripremu popisa, organizaciju i realizaciju obaviće Republički zavod za statistiku. Naravno da je na nivou cele Evrope, pa i UN-a, planirano da 2010. i 2011. budu godine popisa, zbog potrebe da se obezbede optimalni uslovi za uporedivost podataka.
To nas kontumira u nameri da diskutujemo o tome da li je skup ili nije skup, da li je potreban ili nije potreban – on nam je nametnut i on se mora sprovesti.
Mišljenja smo da će ovim zakonom biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Srbiji, te da ćemo uspostaviti novu realnu bazu popisanih podataka posle svih događanja vezanih za Srbiju, a naročito za migracione demografske podatke, koji su se toliko promenili u poslednje vreme. Nadajmo se da će zakon omogućiti popis kroz koji će se brzo i efikasno dolaziti do podataka u pojedinim delovima svakog naselja, od nivoa statističkih i popisnih krugova, do nivoa Republike, kako bi konačno zaživele sve oblasti populacione politike, globalnog i detaljnog prostornog planiranja i sve oblasti urbanističkih projekata u oblasti stambeno-komunalnih delatnosti.
Poslanička grupa PUPS-a smatra da se popis stanovništva domaćinstava i stanova mora obaviti po najvišim standardima i uz najveću moguću odgovornost. Popisivači moraju biti stručna i legitimisana lica, ovlašćena da vrše popis. Lica koja vrši popis moraju biti strogo odgovorna za tajnost svih podataka koje prikupe u popisu – o licima, domaćinstvima, stanovima, a posebnu odgovornost snosiće Republički zavod za statistiku.
Upotreba zbirnih podataka iz popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine mora biti strogo službeno zaštićena, tehnički i bezbednosno osigurana, a utrošak sredstava namenjenih za popis strogo kontrolisan i transparentan.
Svim licima koja se popisuju i svim domaćinstvima i nosiocima stanova mora biti obezbeđeno slobodno izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, o maternjem jeziku i o svim ostalim pravima koja im garantuje Ustav Republike Srbije.
Poslanička grupa PUPS-a predlaže da se Republički zavod za statistiku, koji će izraditi metodološka uputstva za popis lica, domaćinstava i stanova, obaveže da pre primene pribavi saglasnost Vlade Republike Srbije. Prema tome, Vlada treba da da saglasnost na predlog definicija svih jedinica popisa i njihovih obeležja, kao i saglasnost na sve standarde i klasifikacije nomenklature, te program za unos, kontrolu i korigovanje popisane građe.
Vlada mora da razmatra i usvoji predlog Republičkog zavoda za statistiku za jedinstveni program tabeliranja i publikovanja rezultata popisa od nacionalnog interesa, kao i da izda program i tabeliranje za potrebe međunarodnih institucija, kao što su UN, Habitat, UNESKO, Eurostat itd.
Po našem mišljenju, zakonom se dosta dobro reguliše pitanje značaja i ciljeva popisa, te način organizacije i izvršenja popisa, s uputstvom za organizaciju i izvršenje. Potrebna je posebna odgovornost svih učesnika popisa, a posebno Republičkog zavoda za statistiku, prilikom izbora sastavljanja i obučavanja popisnih komisija koje će vršiti popis.
Predstoji ogroman, krajnje ozbiljan i materijalno vrlo skup zadatak svih opština i Republike u pravovremenoj pripremi i ažuriranju kućnih brojeva, naziva ulica, delova naselja i naseljenih mesta, s potpunim spiskovima, kako bi se izvršio stopostotni obuhvat jedinica popisa. Priprema dokumentacije, priprema statističkih i popisnih krugova, kao i obaveštenja o značaju popisa i odgovornosti učesnika u popisu, ogroman su posao, kojim treba da se spreči svako ometanje priprema i izvršenja popisa.
Sva nadležna ministarstva se obavezuju da u okviru svog delokruga sprovedu obavezne pripreme za sprovođenje popisa, pre svega, MUP i Ministarstvo poljoprivrede. Poslanička grupa PUPS-a smatra da su rokovi predloženi u ovom zakonu o radnjama po obavljenom popisivanju realni i primenjivi i da bi rezultate popisa trebalo objaviti u roku kraćem od predviđenog, znači, u roku od godinu dana.
Mišljenja smo da priprema, organizacija i sprovođenje popisa, posle višegodišnjeg planiranja, kao i koordinacija, zbog izuzetno velikog broja učesnika, treba da daju dobar rezultat, uz neophodnu podršku državnih organa, ali da konačni rezultati treba da budu što brže objavljeni. Ako smo nabavili dobru opremu, o čemu ste obavestili javnost, i prateći softver za optički unos podataka, a pravovremeno i kvalitetno izvršili sve popisne zadatke, uz aktiviranje GPS sistema i uređaja za prostorno pozicioniranje stambenih objekata, smatramo da izrada tabelarnih izveštaja i konačnih rezultata može biti moguća i za kraće vreme.
U danu za glasanje, PUPS će podržati donošenje ovog zakona, uz podršku tehničkim amandmanima koji treba da doprinesu još boljem kvalitetu zakona, uvereni da ćemo time doprineti da se popisni rezultati o broju stanovništva, domaćinstava i stanova distribuiraju kao osnovni izvor informacija za male decentralizovane oblasti, za opštine, za ozbiljno i odgovorno nacionalno i regionalno planiranje i razvoj, kao i za bolje proučavanje demografskih kretanja našeg stanovništva i stadijuma društveno-ekonomskog razvoja i ekonomskog položaja naše zemlje.
Na kraju, zakon o popisu poljoprivrede 2011. godine je četvrti bazni zakon iz oblasti prikupljanja statističkih podataka od opšteg interesa, utvrđenih u članu 97. tačka 11) Ustava Republike Srbije. Strategijom razvoja zvanične statistike za period 2009-2012. godine posebno se uređuje statistika poljoprivrede, koja se usklađuje s metodologijom i standardima EU.
Više puta je na nivou države utvrđeno da nemamo pregled strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede koji bi bio uniforman, potpuno dokaziv i maksimalno upotrebljiv, jer bi bile eliminisane sve aproksimacije o pojedinim podacima.
Činjenica je da u poljoprivredi sada nemamo pouzdanu bazu podataka, koja bi bila zasnovana na naučnim dokumentima. U poljoprivredi Srbije, takvu bazu podataka radili smo davne 1960. godine. Opredeljenje Srbije da se oformi registar poljoprivrednih gazdinstava iz koga bi se pouzdano mogli utvrđivati novi pravni subjekti, nosioci obaveza, ali i subvencija i benefita iz državnog budžeta, finalizuje se donošenjem ovog zakona.
Potreba da se raspolaže odgovornim podacima neophodnim za razvoj održive nacionalne agrarne politike, obezbeđuje se upravo izradom svih statističkih podataka vezanih za poljoprivredna gazdinstva.
Podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, o lokaciji, zemljišnom fondu, kategorijama korišćenja zemljišta, površinama koje su obrađene, pod usevima, o broju voćnih stabala i čokota vinove loze, o navodnjavanju, upotrebi mineralnih đubriva, sredstvima za zaštitu bilja, o broju stoke, živine, o košnicama, o krupnoj i sitnoj poljoprivrednoj mehanizaciji, kao i o objektima i radnoj snazi, o ribnjacima i šumama, objedinjuju se u jedan jedinstveni registar, koji je toliko nedostajao našoj zemlji.

Gospodine Stamenkoviću, zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, gospodine direktore Zavoda za statistiku, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću isključivo o Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine. Još preciznije, govoriću o amandmanu koji su podneli narodni poslanici SVM-a, Bošnjačke liste za evropski Sandžak i Koalicija Albanaca Preševske doline.
Smatram da je, bez obzira na to što smo tek kod načelne rasprave, veoma bitno da predstavnici Vlade budu upoznati s ovim amandmanom, da bi imali vremena da donesu konačnu odluku i, prema našim nadanjima, prihvate ovaj naš amandman koji bi precizirao zakon o popisu stanovništva 2011. godine.
Podneli smo amandman na član 27. Predloga zakona i predložili da u popisnom obrascu, za pitanje o nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku, predviđen odgovor bude otvorenog tipa. Gospodin Siniša Stamenković, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe PUPS-a, malopre je naveo da se i oni zalažu za ovakvo rešenje. Skoro sam siguran da većina poslaničkih grupa na sličan način gleda na ovu problematiku, na ovu temu.
Imamo uveravanja da i u Vladi Republike Srbije postoji dobra volja da se ovaj amandman prihvati. Možda sada kucam na otvorena vrata, ali je bolje kucati dva puta, nego nijedanput. Nadam se da će ovo izlaganje doprineti uspehu ovog amandmana.
Kao što znate, na osnovu člana 47. Ustava Republike Srbije, izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. U svim dosadašnjim popisima stanovništva u Srbiji prethodnih decenija, u rubrikama za nacionalnu pripadnost i maternji jezik u popisnom obrascu, bio je predviđen, odnosno bila je data mogućnost odgovaranja u sistemu otvorenog tipa, što je značilo da je bila samo jedna crta i svako je upisivao šta je god želeo.
To odgovara u potpunosti rešenju iz Ustava Republike Srbije, međutim, prilikom probnog popisa stanovništva u periodu od 1. do 15. aprila 2009. godine, ovo nije bilo na takav način regulisano. Nije bilo regulisano u skladu s dosadašnjom praksom u Srbiji i u skladu sa članom 47. Ustava Republike Srbije.
Naravno da znam da se probni popis radi upravo zbog toga da bi se pokazali nedostaci i da to ne prejudicira rešenja pravog popisa. Nadam se da ste se i vi uverili da to rešenje nije dobro, ali je neophodno prihvatanje našeg amandmana, da bi na pravom popisu, 2011. godine, kod ovih pitanja bila data mogućnost za davanje odgovora tzv. otvorenog tipa.
Kod probnog popisa su date mogućnosti, recimo, kod pitanja broja 14, o nacionalnoj pripadnosti – srpska i druga, ili kod maternjeg jezika, to je pitanje broj 15, stajalo je – srpski i drugi. Prema našem mišljenju, pitanje nacionalne pripadnosti je pitanje intimnog odgovora, ali s tako ponuđenim, tzv. poluzatvorenim tipom odgovora, taj osećaj se može sugerisati.
Ne tvrdim i uopšte ne mislim da je bila po sredi zla namera, ali takav način prikupljanja podataka nesumnjivo daje mogućnost zloupotreba, pa želimo da ovim amandmanom bude sasvim sigurno, jasno iz samog zakona o popisu stanovništva 2011. godine kako će se taj popis odvijati, pre svega, u odnosu na ova dva pitanja – o nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku.
Nesumnjivo je da način koji ste praktikovali kod probnog popisa olakšava obradu podataka, proces mašinskog prepoznavanja teksta. U neku ruku, imamo razumevanje za to, ali smatramo da, ipak, Ustav Republike Srbije treba da se poštuje, da dosadašnja praksa treba da se poštuje. Zbog toga se zalažemo za postojanje tzv. otvorenog sistema. To bi bilo u skladu i sa Ustavom Srbije, sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina i Poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima.
Republički savet za nacionalne manjine je 30. novembra održao konstitutivnu sednicu. To je jedno telo koje čine ministri Vlade, osam ministara Vlade Republike Srbije, koji se na neki način i u nekoj meri bave problematikom zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina, i predsednici 15 nacionalnih saveta koji funkcionišu trenutno u Republici Srbiji.
Predsednik Republičkog saveta za nacionalne manjine je gospodin Cvetković, predsednik Vlade Republike Srbije. Prema našim saznanjima, taj savet je doneo odluku da podrži ovaj amandman Poslaničke grupe manjina i to je jedna solidna osnova da naš amandman bude prihvaćen. Nadam se da će tako biti.
Nadam se da sam uspeo da u ovih sedam minuta uverim i gospođu Matić i gospodina direktora Zavoda za statistiku da bi bilo dobro da se ovaj amandman Poslaničke grupe manjina prihvati. Hvala.