Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o samoj potrebi donošenja i usvajanja zakona o zvaničnoj statistici, želim da kažem, kao što je već rečeno, da je važeći zakon donet 1982. godine i da je u periodu do danas bilo izuzetno mnogo promena, i kada je reč o privrednim subjektima, i kada je reč o državnim organima, nadležnim organima i nadležnim institucijama.
S druge strane, veoma je važno da i ovaj i svaki drugi zakonski predlog o kome raspravljamo u Republičkom parlamentu bude u skaldu s pravnom regulativom UN-a i EU. Naravno, neophodnost usvajanja predloga je i u činjenici da je zvanična statistika jedan od ključnih izvora informacija za donošenje veoma važnih odluka iz različitih sfera života.
Želim da kažem da je predloženi zakon dobar, kao što smo rekli i u uvodnom izlaganju i kao što je konstatovao ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba.
Predložena zakonska rešenja garantuju zaštitu prava davalaca podataka i statističkih jedinica.
Stvara se osnov za dobijanje najznačajnijih statističkih indikatora i zaista želimo da verujemo, ono što je mnogo puta do sada rečeno, da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti omogućen dinamičan i pravilan razvoj zvanične statistike.
Ovim zakonskim predlogom su vrlo jasno definisani proizvođači zvanične statistike, a na određen način su uređeni i odnosi između proizvođača i davalaca podataka.
Kada je reč o odgovornim proizvođačima zvanične statistike, kao što je rečeno, oni imaju ključnu ulogu, kao i Republički zavod za statistiku, koji je nezavisan i samostalan u obavljanju statističkih aktivnosti, koji organizuje statističke jedinice van sedišta Zavoda, što je precizirano članom 7. ovog zakonskog predloga.
Zvanične statističke aktivnosti zasnovane su na petogodišnjem programu, koji donosi Republička skupština, i jednogodišnjim planovima, koje donosi Vlada RS. Osim Republičkog zavoda za statistiku, odgovorni proizvođači statističkih podataka su, između ostalog, Narodna banka Srbije, za Beograd – gradska uprava, ali i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike koji su navedeni u petogodišnjem statističkom programu, što je precizirano članom 6. ovog zakonskog predloga.
Predlogom zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine utvrđuje se pravni okvir, sadržaj, priprema i organizacija sprovođenja popisa u Srbiji.
Vrlo jasno su utvrđene obaveze državnih organa i drugih organizacija koje učestvuju u popisu, ali i obaveze i dužnosti davalaca popisanih podataka, lica koja vrše poslove popisa, zatim, objavljivanje popisnih rezultata, finansiranje popisa, koji se sprovodi u periodu od 1. do 15. aprila 2011. godine i koji će organizovati i sprovoditi Republički zavod za statistiku.
Podržavajući ovaj zakonski predlog, želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakona, da se na jedinstven način regulišu prava i obaveze Ministarstva i drugih organa i organizacija kada je reč o pripremama, organizovanju i sprovođenju popisa. Smatramo da je izuzetno važno što će prvi put nakon Drugog svetskog rata biti prikupljeni podaci o funkcionalnoj sposobnosti lica za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, čime će se formirati jedinstvena baza podataka o osobama s invaliditetom.
Usvajanjem zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine, biće omogućeno da se prvi put nakon 1960. godine napravi sveobuhvatan popis domaćeg agrara, odnosno stvoriće se mogućnost da se u periodu od 1. do 15. novembra 2011. godine napravi jedan realan uvid u pravo stanje poljoprivrednih potencijala Srbije, odnosno da se snimi struktura celokupne poljoprivredne proizvodnje, što je od izuzetne važnosti. To je, između ostalog, i jedan od preduslova da Srbija koristi fondove EU koji su namenjeni agraru.
Na putu evropskih integracija, odnosno pristupanja EU, naša poljoprivreda sa mora prilagođavati standardima EU. To podrazumeva uvođenje brojnih statističkih indikatora u statistici poljoprivrede, a osnovni preduslov za uspešno prilagođavanje je sprovođenje kompletnog popisa poljoprivrede. Taj popis organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku, kome će Ministarstvo za poljoprivredu pružiti podršku.
U obrazloženju zakonskog predloga su vrlo precizno definisani ciljevi popisa. Želim da napomenem samo neke, i time završavam – da se snimi faktičko stanje, koliko ima obradivog zemljišta, zasađenih kultura. Srbija će određene kvote stimulacije dobijati na osnovu popisa poljoprivrede. Između ostalog, cilj je da se obezbede statistički podaci potrebni za razvoj održive nacionalne agrarne politike i za izradu međunarodno uporedive baze podataka, zasnovane na ključnim poljoprivrednim obeležjima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sada ćemo imati pauzu do 15 časova, a onda će dobiti reč gospodin Milan Dimitrijević.
(Poslanik Dimitrijević traži reč.)
Hteli ste sada? Dobro, već je dva minuta do, odnosno nema više vremena.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu, raspravom po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tač. 13, 14, 15. i 16. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.
Narodni poslanik Zoran Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Član 104. Nije korektno da uopšte krenemo s nastavkom rasprave ako ovde nije prisutna ministarka, koja je nadležna ispred Vlade, zadužena da ovde prati izlaganja poslanika.
Pozivam se i na dosadašnju praksu, da smo ipak prekidali sednice, odnosno da nismo počinjali i nastavljali rad dok ministar ne dođe u salu.

Zahvaljujem. Nema povrede Poslovnika. Ministarka je bila prisutna i ona, kao i svaki ovlašćeni predstavnik Vlade, ima pravo na kratke pauze i kratke izlaske tokom trajanja sednice.
Reč ima Milan Dimitrijević. Posle njega, narodna poslanica Stojanka Petković.
Želite li o novoj povredi Poslovnika? Izvolite.

Pazite, slažem se da svako ima pravo na pauzu, ali pauza je upravo prošla, od sat vremena. Sada je 15 časova i šest, sedam minuta, nebitno.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da, kao narodni poslanik koji je u toku sednice gde vladaju pravila našeg poslovnika, morate poštovati odredbu da ne možete dva puta isticati istu povredu.

Objasnite mi samo, po kom to pravilu možemo započeti raspravu bez ministra? Koja je to pauza koja traje toliko dugo i gde je uopšte nadležni ministar za ove tačke dnevnog reda? To ste dužni poslanicima.

Narodni poslaniče, zahvaljujem. Ovo drugo javljanje, kao što i vi i ja znamo, jeste laka zloupotreba dobijene reči. Molim vas da to ne činimo. Mi ne počinjemo raspravu, raspravu smo započeli danas u prepodnevnom delu. Ovo je nastavak rasprave i kratki izostanci ovlašćenih predstavnika se podrazumevaju. Ministri imaju obaveze i sa medijima i obaveze koje obavljaju paralelno s boravkom na sednici.
U slučajevima kada smo obavešteni da Vlada nema predlagača, onda, naravno, nema sednice.
Vlada je imala predstavnika, ima ga još uvek, tako da nema razloga da ne nastavimo raspravu, pogotovo što su tu i drugi ovlašćeni predstavnici pozvani na sednicu.
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, posle njega narodna poslanica Stojanka Petković.

Hvala, gospođo potpredsednice, ali pre nego što počnem da govorim, govoriću samo o Predlogu zakona o zvaničnoj statistici, o onom što je vezano za statistiku u zdravstvu, da kažem nešto.
U poslednje vreme se stvarno dešava da predstavnici Vlade, kada se diskutuje i kada se vodi rasprava o zakonima, nisu prisutni u sali. Mi smo prošlog četvrtka, kada je bila sednica posvećena pitanjima Vlade, sednicu započeli u 16 časova i 15 minuta, umesto u 16 časova. Završili smo je tačno na vreme, u minut do 19 časova. Desilo se da pojedini poslanici iz poslaničkih grupa uopšte nisu imali priliku da postave određena pitanja Vladi, koja su bila u tom trenutku vrlo aktuelna i vrlo značajna.
Dobro, to je manir. Mislim da je dovoljno rečeno i mojim uvodnim izlaganjem, a i izlaganjem gospodina Zorana Nikolića. To će javnost Srbije da oceni.
Govoriću o Predlogu zakona o zvaničnoj statistici, o onom delu koji se odnosi na statistiku u zdravstvu. Stvarno mi je žao što gospođa ministar nije tu, zato što smatram da je validnost tih podataka vrlo važna, iz više razloga, a to se naročito odnosi na statističke podatke iz oblasti zdravstva.
Kada imate jednu nesređenu oblast, o njoj ne možete donositi ispravne odluke, ne možete ispravno planirati, ne donosite dobre investicione odluke. Onda se zadužujete pogrešno, pogrešno investirate, a ne rešavate ključne probleme koji tište najveći broj građana Srbije.
Da počnem redom. Imamo predstavnike Republičkog zavoda za statistiku i postaviću jedno direktno pitanje. Da li na vašem sajtu postoji nešto što je nacionalni i zdravstveni rad? Uvidom u vaš sajt, takav podatak nisam našao. Našao sam račun za poljoprivredu, energetiku, građevinarstvo, a za zdravstvo ne.
Zašto je ovo važno? Važno je jer kada nemate taj podatak, onda se suočavate s nizom dezinformacija u javnosti. Javnost Srbije već duže vremena polemiše kolika je potrošnja u zdravstvu Srbije, koliko to iznosi u odnosu na bruto nacionalni dohodak.
Gospođa Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže da je to 6% bruto nacionalnog dohotka. Posle toga izađe ministar zdravlja i kaže da je to 8,2% bruto nacionalnog dohotka. Da stvar bude zamršenija i da bude potpuna konfuzija u toj oblasti, pojavi se Svetska banka, gospodin Dilindžer, s informacijom u „Medija centru“ da je ta potrošnja 10,5% bruto nacionalnog dohotka.
Prosta činjenica glasi ovako – ako direktor Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja kaže da je to 6%, a ekspert Svetske banke kaže da je to 10,5%, razlika 5,5 posto. Jedan posto bruto nacionalnog dohotka iznosi 300 miliona evra. Pomnožite to puta pet, pa ćete doći do impozantne cifre.
Ima i drugih vrsta problema. Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje se pozvala, kada je objavila taj podatak, da je to izvor sa sajta OECD-a. Proverom tog sajta, videćete da takvog podatka nema na tom sajtu.
Da li smo mi uopšte članica OECD-a? Koliko znam, nismo. Šta hoću da kažem? Radi se o jednoj gruboj manipulaciji građana Srbije. Da li je država Srbija pretrpela bilo kakvu štetu, s obzirom na ovakvu grubu manipulaciju? Da li u ovoj državi postoji odgovornost za takvu vrstu manipulacije? Zašto se u javnosti Srbije operiše sa tri različite cifre?
Kada nemate valjanu informaciju i ne znate šta je pravo stanje u jednom sistemu, onda ne možete ni da planirate, onda ne znate u kakvom se stanju sistem nalazi. Drugi primer koji ću vam navesti se odnosi na jedan članak o raznim podacima i statistikama u odnosu na smrtnost porodilja. Jedan podatak daje Gradski zavod za javno zdravlje grada Beograda, a drugi –Institut za javno zdravlje „Batut“.
Vidite, opet dve različite vrste podataka, opet jedna velika nepoznanica u javnosti Srbije, opet ne znamo pravo stanje stvari.
Treći podatak koji ću vam navesti se odnosi na ono o čemu se vrlo malo u Srbiji diskutuje, a to su podaci o traumama u Srbiji. Govorim o saobraćajnim nesrećama, o tome koliko košta naše društvo sve to što se dešava. Tu se vrlo vešto manipuliše, a ti troškovi prelaze cifru od preko milijardu evra. Ključ tih problema je taj da je stvarno dosta manipulacija u ovom društvu i da je krajnje vreme da se kaže ovom narodu istina. Kada ne znate pravo stanje, onda uzimate kredite. Onda se zadužujete, onda ne znate u šta sve investirate.
Navešću vam opet primer zdravstva. Vama je svakako poznat dokument koji je uradila Svetska banka, on glasi ''Kako sa manje uraditi više'', i tu postoji segment koji se odnosi na zdravstvo. I Svetska banka kaže da je naše zdravstvo preširoko postavljeno. Šta je poruka? Da će biti otpuštanja u zdravstvu, da imamo sistem za koji ne znamo koliki je broj zaposlenih u njemu, da li je to 105.000, 108, 110.00 ili više.
S obzirom na tu informaciju, skupštinska većina je letos izglasala kredit od 400 miliona evra za gradnju četiri kliničko- bolnička centra.
Sada neko tu nije u pravu. Ili Svetska banka, koja kaže da je naše zdravstvo preširoko postavljeno, ili vlast, koja kaže da treba uzeti kredit i graditi novo. Šta je tu istina? Kada nemate takve zvanične statističke podatke, kada imate različite vrste informacija, onda ne znate gde putujete. Čini mi se da je pod ovakvom vlašću to sudbina i ove države i ovog naroda. Zahvaljujem.