Hvala, gospođo predsedniče.
Od četiri zakona, od kojih se dva bave tematikom popisa stanovništva i poljoprivrede, u mom izlaganju će biti obuhvaćena samo prva dva, a moj kolega Zoran Babić će govoriti o ostala dva zakona.
Pre svega, da kažem da ih Poslanička grupa Napred Srbijo - SNS ne smatra nimalo tehničkim zakonima. Naprotiv, i zakon o statistici i zakon o klasifikaciji delatnosti smatram izuzetno važnim i prosto ne verujem da su moje kolege previdele suštinu zakona, na primer, o statistici, koja je prikazana u članu 11, a znači izmenu člana 14. Zakona o statističkim istraživanjima, koji je prethodno pokrivao ovu delatnost.
Znači, novim zakonom o statistici, u članu 11, koji tretira finansijska sredstva, od toga ću početi, jer od novca sve počinje i time se završava, u stavu 2, kaže se da sredstva stečena obradom podataka po posebnim zahtevima, ne onim na što zakon, inače, obavezuje statistiku da radi, uvođenjem dodatnih procedura, posebnih operacija itd., sredstva koja se stiču po takvim zahtevima mogu da se koriste za razvoj metodoloških i informacionih rešenja, kao i za obrazovanje i obučavanje zaposlenih u Zavodu.
Ti prihodi pokrivaju rashode nastale tim aktivnostima i čovek bi rekao da tu nema, na izgled, ništa neobično. Međutim, član 14. ranijeg zakona, koji je tretirao ovu oblast, kaže da prihodi koje svojom delatnošću i vršenjem usluga uz naknadu, a to su ovi posebni zahtevi, ostvari Zavod, pripadaju budžetu Republike Srbije.
Više takve odrednice nema. Sada se pitam, da li je ovo kroz član 11. realizacija generalnog liberalnog koncepta da država treba da se isključuje, povuče iz svih delatnosti, čime pokazujemo da država gubi svoj značaj?
Znači, država nam treba kad nas finansira, a kada mi steknemo neka sredstva, ne, to će biti samo naše.
Zašto je to bilo potrebno ako ste i ranije imali pravo, kroz taj član 14, da se tako stečena sredstva, znači, svojom delatnošću, ali iz posebnih naknada, upotrebe za unapređenje statističkih istraživanja i modernizaciju rada Zavoda?
Zašto to pitam? To da država gubi značaj, uopšte ne znači da građani imaju manje finansijske obaveze prema državi. To da se država izvlači, istiskuje iz mnogih delatnosti, ne znači da građani imaju manje poreze.
Naprotiv, to znači da imamo državu koja pruža sve manje zaštite i sve manje pravih informacija, pa i statističkih, što ću vam dokazati, ali zato imamo sve više političke kontrole nad tim prikupljenim novcem, kroz razna zakonom propisana davanja poreza, doprinosa, taksa i svih ostalih, po definiciji, klasičnih državnih prihoda.
Znači, za mene ovo nije tehnički zakon. Ovo je zakon kojim statistika dobija mogućnost da se finansira iz donacija, ali i zadržava sopstvene prihode, a koliko je značajan sam Zavod i posao koji radi, dovoljno govori Zakon o prenosu nadležnosti Vojvodini, kojim se nije omogućilo Pokrajini da formira pokrajinski zavod za statistiku. To jeste dobra odluka i nije ni trebalo dozvoliti, jer Zavod za statistiku zaista nije ni tehnička, ni tako malo značajna institucija.
Zašto je statistika važna? Uzeću samo dva upečatljiva primera. Kako Vlada i državni organi zloupotrebljavaju statistiku, šminkajući stvarnost, prikazujući je mnogo boljom, i to u oblasti prikazivanja vrednosti društvenog proizvoda, inflacije, nezaposlenosti i potrošačke korpe, kao najupečatljivijih, dovoljno govori o tome da je ovo izuzetno značajna oblast i delatnost. To šminkanje stvarnosti pokriva neuspeh Vlade i na neki način pokazuje da su rezultati mnogo bolji nego što jesu, a to, priznaćete, nije nimalo beznačajna stvar. To ko danas vlada i raspolaže novcem iz ostalih delatnosti jeste stvar zbog koje i oko koje se ovde sedi i razgovara.
Taj jedan upečatljiv primer iz 2000. godine govori o ranijem direktoru Zavoda za statistiku i jednom intervjuu gospodina Miladina Kovačevića, koji je rekao da je statistika u izborima iskorišćena na takav način da su u izbornim jedinicama, umesto evidencije iz biračkih spiskova, korišćeni statistički podaci.
Za one koji bi rado da zaborave, reći ću da je tada ubačeno nepostojećih 800.000 birača, pa su se pojavili falsifikovani zapisnici, citiram intervju gospodina Kovačevića, iz Vranja, Prokuplja i još nekih drugih mesta. Znači, statistički podaci su korišćeni umesto biračkih spiskova i nekome je trebalo da posluže da dobije izbore i vrši vlast. Gospodin Kovačević kaže da se tome tada protivio i da je zato bio smenjen.
Najsvežiji primer zloupotrebe statistike, njenom zaslugom ili ne, apsolutno nije važno, ali raspoloživost statističkih podataka i tumačenje i upotreba tih statističkih podataka jeste posao statistike. Čak ne smeta ni da pomenem naziv novina. U ''Dnevniku'' je 17. septembra objavljen odličan tekst gde se kaže da je računica sakrila sudbinu 137.000 nezaposlenih.
Znači, ne samo da vlast zloupotrebljava podatke, već i unutar vlasti pojedine strukture različito tumače statističke podatke, pa je, prema izjavi Jelašića, guvernera Narodne banke, u Srbiji broj nezaposlenih za poslednju godinu dana povećan za 150.000 ljudi. U isto vreme, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić saopštava da je broj nezaposlenih porastao za 12.500. Gde je nestalo i kako je bilo moguće da nestane 137.000 nezaposlenih koji, kada se sakriju, zaista šminkaju stvarnost, govoreći da u ovoj zemlji nije sve tako strašno, a najstrašniji dokaz koliko teško živimo jeste broj nezaposlenih.
Kako je bilo moguće da se ovo desi? Ne može 137.000 ljudi da se sakrije tako lako, piše u tekstu.
U julu prošle godine je bilo zaposleno 1.998.000 radnika, a ove godine 1.845.306 ljudi, prema vašim podacima. Ispada ne da je 150.000 nezaposlenih, nego 153.584 radnika. Kako je moguće da statistički podaci Zavoda za statistiku i Nacionalne službe za zapošljavanje dobiju sasvim drugačije cifre? Moraće neko da objasni. Ozbiljni ekonomisti kažu da stopa od 14,7% kojom baratate na osnovu statističkih pokazatelja nije tačna; rezultat računovodstvenog trika i brisanja sa spiska onih koji se ne prijavljuju zamagljuju stvarni podatak o tome da je stopa nezaposlenosti 20%.
Kako ćete u navedenim kriterijumima zaštititi statističke podatke od ovakve vrste zloupotreba, koje nisu ni benigne ni beznačajne, volela bih da mi odgovorite, ali ne verujem da je uopšte cilj onoga ko dobija novac i koga finansira država da ima tu vrstu nezavisnosti koju javno proklamuje. Zašto tvrdim da nemate dobru nameru? Ovim zakonom uvodite čak i Narodnu banku kao nekog ko postavlja standarde za zvaničnu statistiku u funkciji koju vrši. Priznaćete da je to nedopustivo, da to nigde u svetu ne postoji i da međunarodno priznati standardi jesu jedini isključivi i da ste vi kao Zavod za statistiku jedini ovlašćeni da vodite računa o standardima.
U prošlom raspravljanju o ovom zakonu o statistici podnela sam amandman u okviru Poslaničke grupe Napred Srbijo i tada je bio usvojen.
Pošto nije došlo do glasanja o ovom zakonu, videćemo kako ćete sada postupiti. To da članom 10. propisujete da treba zaštititi statistička istraživanja, rezultate i sve ostalo od neprofesionalnih uticaja, pa nabrajate: političkih, državnih organa ili nekih interesnih grupa, potpuno je suvišno, jer principi koje imate navedene u članu 5. dovoljno govore o neprofesionalnim uticajima bilo koje vrste.
Inače, još jedno imam da zamerim i molim da o tome razmislite. Prošli put ste odbili amandman. Ne može Narodna banka, koja je izuzeta od stečaja, od registra delatnosti, o čemu ću govoriti, od klasifikacije, da opet bude neko ko će, po posebnom odlučivanju guvernera, dopuštati da vi kao nadležni i odgovorni organ koristite podatke koje oni, inače, imaju i do kojih dolaze u procesu svog rada. Znači, nikakvo posebno pravo Narodne banke da vama, kao nadležnoj instituciji, uskraćuje pravo korišćenja podataka, što je u članu 30. definisano, ne treba da ostane u zakonu.
Vi imate ugovor predviđen članom 12, po kome propisujete poseban pristup podacima neke vrste, gde je podatak posebno bitan, važan, tajan, nije ni važno, ali vas molim da to imate na umu kada budete usvajali, odnosno razgovarali o amandmanima.
Ako je ovaj zakon o statistici trebalo da uredi ne mnogo novih stvari, ali da bude osavremenjen, jer je poslednji bio 1994. i izmene 2005, ja bih to razumela, ali vas molim da onaj deo koji se tiče gubljenja nadležnosti samog Zavoda za statistiku i nazivanjem nečega što se vidi kao mogućnost promene organa za statistiku nekih jedinica ne dovede u zabludu nas koji mislimo da dobre institucije, koje su građene godinama unazad, ne treba da izgube značaj i da ih bilo ko, ko god da je, stavi u svoju službu.
Ako smo dozvolili da Službu društvenog knjigovodstva uništimo, umesto da ispravimo probleme u funkcionisanju koji su bili evidentni, molim vas iz Zavoda za statistiku da ne dozvolite da ono što je vaše nasleđe, u smislu iskustva, tradicije, opreme i znanja kojim raspolažete, bude zloupotrebljeno da bi neko mogao da na ovaj način zloupotrebljava statističke podatke, od izbora, do podataka o zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti.
Kada govorimo o klasifikaciji delatnosti, moram da kažem da smo kao država, posle jednog normalnog normativnog uređenja ove oblasti 80-tih, 90-tih godina, kada smo to radili u skladu sa standardima UN-a, imali jedan period lutanja, kada je to bilo rešeno potpuno neopravdano, da npr. jedinstvenu klasifikaciju delatnosti donosi zakonodavni organ.
To nije u redu i dobro je što to sada radi Vlada, ali ne smemo da dopustimo da dve stvari ostanu neregulisane, a to je da nemamo jedinstveni registar delatnosti jedinica razvrstavanja i da onemogućite jedinicama razvrstavanja reakciju kada ih onaj ko ih razvrstava razvrsta pogrešno.
Tu smo amandmanom reagovali. Jer, šta znači ako vi nekoga razvrstate po ovom zakonu u delatnost koja nije pretežno njegova, ona na osnovu koje stiče najveći prihod? Možemo da mu napravimo nenadoknadivu štetu. Da li se neko bavi proizvodnjom baš neke delatnosti koju država fiskalnom politikom želi da razvije, ili neki međunarodni krediti izuzetno povoljno baš tu oblast forsiraju, pa, ne možete nekome zabraniti da pristupi nekim povlasticama, sredstvima, pravima, time što je neko to razvrstavanje uradio mimo ovih kriterijuma o kojima govorim.
Vi ćete znati, kao ljudi koji to dugo rade, amandmansku intervenciju da pretežnu delatnost ne može neko samo da prijavi, da to bude stvar izjašnjavanja. Ne mogu sebi da kažem – ja sam demokrata po prirodi stvari; ne, to moram da dokažem svojim ponašanjem. Pa i ove jedinice razvrstavanja moraju vama da daju dokaze o tome šta je njihova pretežna delatnost, a da im vi ne podzakonskim aktom Vlade, nego ovim zakonom omogućite pravo da u postupcima koji su propisani za agencije za privredne registre date pravo žalbe, odnosno ispravke učinjene greške, u ime pravne sigurnosti i u ime istinitosti fakticiteta kada vam neko prijavljuje čime se to bavi.
Mislim da je ovaj zakon ispustio za novoosnovane pravne jedinice, takođe smo amandmanom reagovali, kako da prijave svoju delatnost, da se iz registra za upis vidi čime to oni žele da se bave, a kasnije su promene moguće.
I, ono na čemu insistiram, dajući značaj i odajući statistici priznanje, u najvećem delu, da radi dobro svoj posao, to činim na način da Zavod za statistiku i vaše organe želim da ovim zakonom ovlastimo da vode jedinstveni registar delatnosti baš svih, ne samo onaj koji vodi Agencija za privredne registre, kao povereni posao za privredne subjekte, nego i za sva ostala udruženja lica, jer se kod vas slivaju svi podaci o tome i nama kao državi, poslanicima, građanima, bilo bi lako da ostvarimo uvid u to šta su agencije, organi uprave. Čak i NBS mora da nađe svoje mesto u ovom jedinstvenom registru, a vi odlično znate da nema zemlje u okruženju i u svetu koja nema jedinstveni registar s istim takvim ili sličnim nazivom. Morate priznati da smo ga imali i mi, jer osnovni red znači da znate s kim u državi poslujete, ko je dužan porez, ko se bavi politikom, koje su to stranke, udruženja, nevladine organizacije ili bilo šta drugo.
Taj zakon o klasifikaciji delatnosti, koji načelno reguliše stvari, ponavljam, mora da obuhvati jedinstveni registar i ovo pravo jedinica razvrstavanja, u kojima statistika mora da ima presudnu ulogu, zato što je dokazala da taj posao ume da obavi dobro.
Svi oni koji su se registrovali kao pravna lica moraju da priznaju da nikada papir u statistici nisu čekali duže nego što je to bilo neophodno. Oni koji nemaju iskustva, neka veruju nama i neka provere kako su to radile statističke organizacije, odnosno organi.
Ali, zašto se kod vas danas, s pravom, stavlja poneka sumnja? Ako smo mi, građani Srbije, doživeli da juče, kada gospodinu Ljajiću kažem da je povećanje broja zaposlenih u njegovom sektoru, koji se bavi zaštitom osoba s invaliditetom, od 2007. godine narastao dvostruko, sa šest zaposlenih, na 12, i ako se ministar usudi da pred javnošću i poslanicima kaže da to nije istina, a imam spisak zaposlenih ljudi koji su 2007. godine radili tamo i imam pravo da pročitam njihova imena, jer će na Internet sajtu, inače, biti dostupna imena zaposlenih, ali ne želim da gubim svoje vreme na to, ja se zaista pitam ...
(Isključen mikrofon.)