Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre svega moram da kažem da je prepodnevno angažovanje Liberalno-demokratske partije oko ovog zakona koji je pred nama bilo upućeno ka tome da se zaštiti javni interes, da se zaštiti zakonitost u ovoj skupštini.
Pokušali smo, zaista, na sve načine da skrenemo pažnju i vama, gospođo predsednice, a i samom ministru kao predstavniku vlasti da je potpuno necelishodno, potpuno nenormalno donositi zakon kada već postoji Zakon o eksproprijaciji, odnosno donositi lex specialis, i to samo za jednog privrednog subjekta, koji nije u većinskom vlasništvu Republike Srbije.
Zbog toga moram da kažem da ovaj zakon koji je pred nama, a to je zakon o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11, protiv kog, naravno, LDP nema ništa... Naravno da smo za to da se izgradi gasovod, kao što je normalno da smo za to da postoji „Južni tok“ koji će prolaziti kroz Srbiju, ali sve u skladu sa javnim interesom Srbije, da Srbija ima interes od toga, i građani i građanke Srbije.
Mi imamo Zakon o eksproprijaciji, koji u članu 2. utvrđuje šta je opšti interes i kaže – opšti interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje se ovim zakonom ili odlukom Vlade, koja je u saglasnosti sa Zakonom o eksproprijaciji. Imamo član 8, na koji se i sam predlagač poziva. I sam predlagač pozivajući se na član 8. kaže da se eksproprijacija može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, opštine itd. ako u zakonu nije drugačije određeno, kao i privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom.
Zbog toga je bilo neophodno donositi ovaj lex specialis, pošto preduzeće AD „Jugorosgas“ kojem se daje pravo na eksproprijaciju zemljišta u dužini od, koliko sam shvatio, 166 kilometara, prema makedonskoj granici, nije u većinskom vlasništvu Republike Srbije.
Takođe imamo član 70, o kome se, gospodine Škundriću, vi malopre niste izjasnili. Pokušavao sam pre podne da dobijem reč, ali predsednica Skupštine mi nije dala tada priliku da to kažem. Gospodin Čedomir Jovanović je govorio šta je opšti interes u članu 70. Kaže ovako – prava na nepokretnosti u državnoj i društvenoj svojini mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti, preneti na drugog nosioca prava na nepokretnosti u društvenoj, državnoj svojini i ako to zahteva opšti interes. Opšti interes iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na način koji je zakonom određen za eksproprijaciju nepokretnosti.
Mislim da ovde takođe leži suština, ali moram da se vratim na firmu koja je dobila pravo na eksproprijaciju ove zemlje, AD „Jugorosgas“, za koje u obrazloženju koje je poslato poslanicima greškom stoji da je osnivanjem Srbija imala, odnosno „Srbijagas“ - 25%. Tu je zaboravljena jedna činjenica, da je osnivanjem 1996. godine firma „Jugorosgas“ bila 50% u vlasništvu ruskog „Gasproma“, 50% u vlasništvu što „Srbijagasa“, što ostalih srpskih firmi.
Šta se desilo u međuvremenu? U međuvremenu „Progresgas trejding“ pokušava da proda svoj udeo, koji je tada bio 25%, u „Jugorosgasu“ i po pravu preče kupovine dogovara se sa „Srbijagasom“. Ovde pred sobom imam dokumenta, a pretpostavljam da i vi imate, mada ste u odgovoru koji ste nam dali u toku 2008. godine rekli da takav dopis nikada nije stigao u Ministarstvo energetike i rudarstva.
Znači, 13. maj 2005. godine, sednica Naftne industrije Srbije, Upravni odbor, potpisano od predsednika Upravnog odbora i doneta je odluka – odobrava se zaključenje ugovora o kupovini akcija „Progresgas trejdinga“ Beograd na iznos od 4.800.000 dolara. U tački 5 – za realizaciju ove odluke i za zaključenje ugovora o kupovini akcija sa „Progresgas trejdingom“ i „Beobankom“ u stečaju zadužuje se Milutin M. Prodanović, diplomirani mašinski inženjer, tada direktor NIS „Energogasa“. Dostavljeno: 1. Ministarstvu rudarstva i energetike.
U pismu, odnosno u odgovoru na naše poslaničko pitanje koji ste nam uputili, gospodine Škundriću, u toku 2008. godine naveli ste da tako nešto nikada nije stiglo u Ministarstvo energetike. I tada sam na Odboru za industriju pokušao da vam kažem zbog čega nije stiglo. Zato što je taj ko je bio ovlašćen da sprovede odluku Upravnog odbora NIS-a i da 25% od „Progresgas trejdinga“ kupi „Srbijagas“ u međuvremenu postao pomoćnik ministra energetike. Pošto nije izvršio svoju obavezu za koju je bio zadužen, verovatno je taj dopis sklonio, ali to je, kao što sam vam i onda rekao, za neke druge organe, koji to treba da istraže.
Dalje, imamo odluku skupštine AD „Jugorosgasa“ održane u Moskvi 7. juna 2005. godine, potpisao je zamenik predsednika skupštine „Jugorosgasa“, gospodin Željko Popović. Kaže ovako – prihvata se informacija da je Upravni odbor NIS-a doneo odluku o povećanju uloga Naftne industrije Srbije u kapitalu „Jugorosgasa“; odobrava se zaključenje ugovora o kupovini akcija „Progresgas trejdinga“ i „Beobanke“ u stečaju od strane Naftne industrije Srbije.
Nakon toga nastaje tajac. Nakon toga niko iz Vlade, odnosno sama Vlada ne reaguje, jer NIS nije mogao bez odluke Vlade da izvrši ovu kupovinu. Prolazi zakonom predviđeni rok u kome je moglo da se interveniše, odnosno da se kupi, ponavljam, za 4.800.000 dolara 25% jedne firme koja u međuvremenu postaje posrednik u kupovini gasa između Srbije i Rusije.
Šta dobija tim posredništvom? Sada ću vam pokazati finansijski izveštaj za 2006. godinu: „Jugorosgas“, Zmaj Jovina 8-10, 11000 Beograd, gubitak u 2006. godini, dok nisu bili posrednici, preko trista miliona dinara. Ovde imam godišnji finansijski izveštaj za 2008. godinu iste te firme, koja je u međuvremenu postala posrednik – kada se odbije porez, profit je dve milijarde dinara, dvadeset miliona evra.
Mi smo u prethodnom periodu pokušavali, a vi to dobro znate, da vam ukažemo na sve one koje su doveli do tog propusta. Spomenuo sam vam malopre gospodina Prodanovića, čoveka koji je bio zadužen ispred Upravnog odbora NIS-a da sprovede ovu odluku, tada direktora „Energogasa“, koji je prešao da radi u Ministarstvo energetike. Bio je jedno vreme i vaš pomoćnik, jednom je došao na Odbor za industriju i više nije smeo da se pojavi.
To je osoba koja je u toku 2006. i 2007. godine davala različite izjave. Prva izjava je bila da je krivica zbog toga što nije kupljeno 25% u „Jugorosgasu“, odnosno tih 25% „Progresgas trejdinga“, na Vladi. Kada je postao pomoćnik ministra izjavio je da je krivica do Upravnog odbora NIS-a.
Šta se dešavalo u međuvremenu? Smenjen je direktor „Srbijagasa“, odnosno predsednik Upravnog odbora, mislim da je bio direktor „Srbijagasa“, gospodin Miloš Tomić i doveden je novi čovek iz G17 plus, Miloš Milanković. Taj dopis sam tokom prošle godine podelio novinarima i vi ste upoznati sa tim njegovim obaveštenjem koje je dao tada ministru Naumovu (dok je Naumov bio ministar energetike), gde je on ovako upoznao ministra – nije bilo pritisaka za uvođenje posrednika u prometu gasa. Takođe, uvođenje posrednika je u interesu „Gasproma“. To je naveo Milanković u svom dopisu, i da nije bilo pritisaka sa ruske strane za sklapanje nepovoljnijeg ugovora od postojećeg. Sklapanje ugovora sa „Jugorosgasom“ obrazlože se ekonomskim razlozima i, pazite sad ovo, zaštitom velikog ulaganja „Gasproma“ u kapitalne energetske objekte u Srbiji.
U to vreme taj Milanković je bio direktor „Srbijagasa“ i imao je platu tri hiljade evra. U to isto vreme je bio pomoćnik, odnosno potpredsednik „Jugorosgasa“, firme o kojoj sada pričamo. Tamo je imao platu devet hiljada evra.
I tada sam postavio pitanja i sada postavljam pitanje – kako može direktor „Srbijagasa“ da bude u firmi delegiran, u skladu sa pravilima koja važe u ovoj zemlji, u firmi gde ima tri puta veću platu? Čije interese će braniti? Kao što nije branio ni gospodin Milanković, ne verujem da će iko.
Šta se dešava dalje? Jedanaesti januar 2006. godine, sastanak kome prisustvuju: Vojislav Koštunica, tada premijer, Miroljub Labus, tada potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi, Predrag Bubalo, ministar privrede u Vladi, Vladimir Naumov, ministar rudarstva i energetike u Vladi, zapisnik je vodila Zorana Milanović, savetnik za energetiku potpredsednika Vlade. Između ostalog, gospodine Škundriću, na tom sastanku se raspravljalo o starom dugu koji Srbija ima prema Rusiji. Različite cifre su ovde navođene. U principu je bilo oko dvesta miliona evra. Govorilo se o puštanju u funkciju podzemnog skladišta „Banatski dvor“, ali isto tako i o statusu mešovitog preduzeća „Jugorosgas“.
Tada su svi ovi ljudi, koji su bili najodgovorniji u zemlji, prihvatili konstataciju da Vlada nije reagovala, nije sprovela odluku Upravnog odbora NIS-a i da je vlasništvo nad 25% „Progresgas trejdinga“ u „Jugorosgasu“ prešlo u ruke firme koja se zove „Centreks“.
Sedište je u Beču, kontroliše je „Gasprom“, pošto je to ćerka firma „Gasproma“. U ranijem periodu smo spominjali ko je sve u toj firmi i ko ima kakve veze sa tom firmom. Takođe se govorilo i o izgradnji magistralnog gasovoda Niš - Dimitrovgrad itd.
Hteo sam, između ostalog, da vas pitam (onog dana mi niko nije odgovorio, kada je tu bio ministar) da li ste ijedan jedini put kada ste razgovarali sa ruskom stranom ili sad kada je bio ruski predsednik Medvedev postavili pitanje zbog čega Rusija taj dug za gas ne otpiše Srbiji? Godine 2003. Đelić se hvalio da je to rešeno, pa nije bilo tako. Sada je 2009. godina, koliki je naš dug prema Rusiji za gas? Taj stari dug, koji Rusi nikako da nam otpišu, iako imamo tako dobre odnose sa njima?
Godine 2006, 20. januara, predsednik Upravnog odbora „Srbijagasa“ Svetislav Krstić, tada član vaše partije, konstatuje i prihvata informaciju o aktivnostima na usaglašavanju poslovanja i organizovanja „Jugorosgasa“; prihvata da je prešlo na „Central energy and Gas“, Vijena, odnosno Beč, Austrija itd. iz grupe „Gaspromnjeft“ Moskva.
Imamo veliki problem. Firma „Jugorosgas“, koja u vlasništvu ima 25% svega, odnosno 25% udela ima Srbija, ostvaruje godišnje, videli smo po ovom izveštaju iz 2008. godine potpuno jasno, da ne licitiramo, profit od dve milijarde, kada se odbije porez. Ko je odgovoran, gospodine Škundriću, za to što je uveden posrednik, što tog posrednika više ne možemo da kontrolišemo, jer imamo svega 25%? Ko je odgovoran za to što od tih dvadeset miliona, kada je već morao biti uveden posrednik ili je neko odavde intervenisao, za to što od tih dvadeset miliona evra, ili dve milijarde, imamo samo 25%, odnosno „Srbijagas“, a nemamo 50%?
Moram dalje da navedem da smo mi vama, gospođo predsednice, 20. oktobra 2008. godine, kao Poslanička grupa LDP, uputili pismo, dostavili vam dokumente koji pokazuju da je Srbija ratifikovanjem sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne industrije sa Ruskom Federacijom, koji smo uradili u toku 2008. godine... Pre toga, pre nego što smo poslali, spomenuli smo vam i upozorili vas da mi već imamo sporazum sa istom državom, koji je potpisan 1996. godine i koji je na snazi narednih 25 godina.
Gospodine Škundriću, vi dobro znate, kada je 1996. godine potpisan sporazum sa Ruskom Federacijom i osnovan „Jugorosgas“, „Jugorosgas“ je dobio koncesiju na 25 godina. Šta da uradi? Da gasifikuje jug Srbije. Da li je gasifikovan jedan santimetar dole od strane „Jugorosgasa“? Nije. Vi sada očekujete da ćemo poverovati da će neko ko 13 godina nije ništa uradio po tom pitanju, ko je beležio gubitke dok nije postao posrednik, sada, nakon ovoga što uradimo u ovoj skupštinskoj sali, odnosno što vladajuća većina podrži... A nadam se da neće, zbog svoje savesti, jer, pod jedan, krši se zakon.
Vi veoma dobro znate da je trebalo da urade gasifikaciju dole. Ništa nisu uradili. Sada treba da im verujemo da će uraditi, sada kada na grbači građana Srbije...
Ne želim da zvuči patetično, govorili smo i prošle godine, ukinite posrednika i nećete morati da dižete cenu gasa 60%, koliko je podignuta. Znači, na grbači građana Srbije neko zarađuje 20.000.000 evra godišnje.
Znam da je opasno to što mi pričamo, nekom zadiremo u džep, ali je to u interesu građana Srbije. Znači, građani Srbije, jedna firma dobija dvadeset miliona evra godišnje zato što je posrednik, posrednik koji je uveden 2006. godine. Moram da podsetim, 2001. godine je posrednika ukinula Vlada Zorana Đinđića. Pre toga posrednik je bio „Progresgas trejding“ Mirka Marjanovića. Ali, da vam kažem, tada je provizija bila 0,2%. Sada je provizija 5%. To neko plaća. Plaćaju građani Srbije.
Gospodine Škundriću, hteo sam da vam kažem još nešto. O tome je govorio predsednik LDP, predsednik našeg poslaničkog kluba. Tiče se direktno vas, odnosno rešenja o davanju saglasnosti za ulaganje kapitala Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, koje je donela Vlada.
Hoću da mi objasnite kako sada funkcioniše Vlada. Ako Vladi nije bilo dovoljno vreme koje je predviđeno zakonom 2005. godine... Znam da tada niste bili u njoj, ali verovatno, kao što volite da kažete, doći će sutra neki novi ministar, i pre vas je bio, znači, Vlada funkcioniše po određenim principima.
Ako stigne predlog „Srbijagasa“, kao što je stigao predlog NIS-a 2005. godine, da se otkupi 25% i Vlada ćuti i prođe rok, kako je moguće da se sada na zahtev „Srbijagasa“ u roku od dva dana Vlada sastane i donese odluku da daje saglasnost na odluku o sticanju običnih akcija pete emisije, bez javne ponude, radi povećanja osnovnog kapitala „Informatike“ AD Beograd, koju je doneo Upravni odbor JP „Srbijagas“ na sednici od 15. septembra?
Građani Srbije, 15. septembra „Srbijagas“ donosi odluku, a već 17. reaguje Vlada. Koji je to interes da „Srbijagas“, koji je gubitaš, jedan od najvećih gubitaša među javnim preduzećima, ima interes da kupi za tri miliona evra beogradsku „Informatiku“, a pre četiri godine nije bio interes da se za 4,8 miliona dolara kupi 25% učešća u „Jugorosgasu“?
Sve vreme pokušavamo da zaštitimo javni interes. Suština je da oni koji u određenim momentima odlučuju o ovoj državi očito štite svoje interese, lične, partijske. Nažalost, mogu da kažem da neki u ovim slučajevima više štite interese druge države nego svoje države.
Liberalno-demokratska partija nikako ne može da podrži ovaj zakon, ali nije ni poenta u tom podržavanju. Liberalno-demokratska partija vas moli da još jednom razmislite, da prvo izvršite promene Zakona o eksproprijaciji, da sve uradimo u skladu sa zakonom.
Nismo protiv partnerstva sa Rusijom, ali smo protiv partnerstva sa bilo kojom zemljom ukoliko joj nešto poklanjamo, ukoliko nešto ne radimo u skladu sa zakonom i, što je najvažnije, ukoliko nešto radimo protiv građana Srbije, odnosno protiv države Srbije.
Znam da se slažete sa ovim što sam rekao, bar što se tiče ove poslednje tri stvari, da imamo tu isti interes. Zbog toga vas molim da se na Vladi dogovorite i povučete ovo iz procedure, da prvo govorimo o Zakonu o eksproprijaciji, pa da onda radimo ovako nešto. Smejaće nam se svi, a niko ne voli da za partnera ima onoga ko je spreman da bez ikakvog pogovora da sve što se od njega traži, mnogo toga. Hvala.