Zahvaljujem. Božidar Delić ima reč. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem nekoliko reči o jednoj „uspešnoj“ privatizaciji, pošto sam juče u medijima pročitao da je u Srbiji poništeno oko 400 privatizacija.
Ovde se radi o jednoj maloj firmi, o 299 manjinskih akcionara iz Autosaobraćajnog preduzeća „Strela Šumadija“ iz Aranđelovca.
Ovo preduzeće je privatizovano 2003. godine, 8. aprila. Kupac Mutavdžić Dragan, iz Beograda, danom ulaska u posed preduzeća deli otkaze i radnici ostaju na ulici. Nekad uspešnu firmu kupio je za samo 10.680.000 dinara. Aranđelovac je tako ostao bez prevoznika, bez autobuske stanice i bez remontnih kapaciteta za autosaobraćaj.
Novi vlasnik je firmu kupio kreditom koji je podigao pošto je pod hipoteku dao firmu koju je kupovao. To je inače specijalitet u Srbiji, to je pojedinim ljudima u Srbiji često bilo omogućeno. To mu je falsifikatima omogućio tadašnji direktor AD „Strela Šumadija“, koji se sada nalazi u zatvoru.
Novi vlasnik je odmah prodao, bez javne licitacije, opremu i sredstva preduzeća – 23 autobusa, dva kamiona, rezervne delove i opremu. Prodao je i pravo na prevoz u redovnom putničkom unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju. Novi vlasnik je prodao i dva i po hektara zemljišta i remontne kapacitete za 15.000.000 dinara.
U opštini Rakovica, gde se u to vreme nalazilo sedište firme Mutavdžić Dragana pod nazivom „AMG Beograd“, ostao je poreski dug od 25.000.000 dinara.
Aranđelovac, grad od 48.000 stanovnika, danas nema autobusku stanicu. Ljudi čekaju autobuse na ulici. Bezbednost građana, posebno školske omladine, bitno je ugrožena.
Postavljam pitanje Vladi – kada će 299 manjinskih akcionara Autosaobraćajnog preduzeća „Strela Šumadija“ biti obeštećeni? Kada će biti ispoštovana sudska odluka, broj 897/05 od 3. marta 2006. godine, o isplati ličnih dohodaka i povezivanju njihovog radnog staža za 2004. godinu i prvu polovinu 2005. godine? Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Dragan Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega postavljam pitanje Agenciji za privatizaciju – da li je tačno da firma „Morgan Stenli“ nije registrovana u Agenciji za privredne registre?
Ako je to tačno, postavlja se pitanje kako je firma „Morgan Stenli“ mogla da bude konsultantska firma u poslu vezanom za prodaju duvanske industrije i da inkasira deset miliona evra 2003. godine?
Sledeće pitanje postavio bih ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću – zbog čega do sada nije otkrivena konsultantska mafija? Mislim da je to jedna od najvećih i najštetnijih mafija koje poslednjih devet godina haraju Srbijom. Potpuno su uništili Srbiju.
Vrednost srpske imovine, odnosno preduzeća koja su do sada prodata procenjena je na nešto preko trideset milijardi evra. Ukupno je Srbija, po informacijama, inkasirala svega 2.700.000.000 evra, ni 10% od te vrednosti, a zna se da su ove konsultantske firme, takoreći, sve vršile, odnosno savetovale na koji način će se izvršiti privatizacija.
Ako pogledate koje su to firme, koliko ih je, onda ćete shvatiti da je svega dvadesetak firmi izvršilo preko 80% ovoga posla, a taj posao vredan je, verovali ili ne, četiri milijarde. Srbija je dala ovim firmama za konsalting četiri milijarde!
Samo „Ces Mekon“ je u proteklom periodu uzeo 455.257.091 dinar. Da li treba da vas podsetim čiji je „Ces Mekon“ i ko je bio tamo? Možda zbog toga „super-Ivica“ ne kreće protiv ove mafije. Mirko Cvetković je bio direktor Agencije za privatizaciju, a istovremeno je, po sudskim spisima, bio izvršni direktor „Ces Mekona“!
Inače, interesantno je da je „Ces Mekon“, koji je upisan u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu pod brojem 1-25679, proizašao iz konsultantskog preduzeća „Mekon“ koje je 1989. godine osnovao Zvonimir Nikezić. Ovo je važno, jer je Zvonimir otac Dušana Nikezića, a Dušan je pomoćnik direktora Agencije Mirka Cvetkovića.
Dobro, ljudi, na šta ovo liči? Dokle ćete da pljačkate Srbiju? Pa, ovo vam je predsednik Vlade! Da me čuju građani Srbije.
Ne volite kada vam se kaže da ste lopovi, da ste opljačkali Srbiju? Opljačkali ste Srbiju. Imam podatke za ove firme. Ovo je prosto neverovatno, četiri milijarde ste uzeli od građana Srbije, da ih opljačkate.
Da vam postavim jedno pitanje – kako vam nije palo na pamet da platite ovolike pare za savete da se pokrene proizvodnja, da nešto uradite? Pa, niste bili u stanju ni da prodate ono što su generacije pre vas stekle, nego ste morali da i preko toga opljačkate građane Srbije!
Zbog ovoga neko mora da odgovara. Napokon moraju da se pokrenu određeni procesi, jer ukoliko i dalje budete ostali na vlasti, od Srbije bukvalno neće ostati ništa, ni kamen na kamenu.
Zbog toga tražim od Ministarstva unutrašnjih poslova... Jer, nemam vremena da vam pokažem, po ugovorima, jedni te isti ljudi samo se šetaju od posla do posla, a pokazivao sam da su pojedinci dnevno uzimali po dve i po hiljade evra.
(Predsednik: Hoćete li da završite misao?)
Teško je ovde završiti bez javnog tužioca.

 Zahvaljujem.
Obaveštavam da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Konstantin Arsenović, Nikola Lazić, Miloš Radulović, Milica Radović, Dejan Radenković, Aleksandra Janković, Biljana Hasanović-Korać.
Obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača prof. dr Petra Škundrića, ministra rudarstva i energetike, pozvala da sednici prisustvuju i Dušan Mrakić i Radivoje Milanović, državni sekretari u Ministarstvu rudarstva i energetike, kao i Tatjana Jovanović, šef kabineta, Aleksandra Babić, savetnik u Sektoru za naftu i gas, Zlatiborka Andrejić, savetnik u sekretarijatu i Milica Zorić, savetnik u Sektoru za rudarstvo i geologiju Ministarstva rudarstva i energetike.
Gospodin Čedomir Jovanović reklamira Poslovnik.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 104, poštovanje dostojanstva Narodne skupštine, gospođo predsednice, predlažem vam da primenite stav 2. člana 98. i odredite pauzu u radu sednice Narodne skupštine kako bismo izbegli veliku grešku koju parlament može da napravi zbog podvale koja je nezaobilazna u ovoj tački dnevnog reda o kojoj sada počinjemo raspravu.
Naime, reći ću vam o čemu se radi: pred nama se nalazi Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11. Zakon o eksproprijaciji u ovoj zemlji je još uvek važeći zakon i on je na vrlo precizan način članom 8. definisao eksproprijaciju i slučajeve u kojima se eksproprijacija sprovodi.
Eksproprijacija je, gospođo predsednice, nemoguća ukoliko se pravo prenosi na preduzeće koje nije u društvenom vlasništvu, odnosno u vlasništvu Republike Srbije. Predlogom ovog zakona mi prenosimo, primenjujemo eksproprijaciju na „Jugorosgas“, preduzeće koje je u većinskom vlasništvu ruske države. To je neodrživo.
Članom 70. Zakona o eksproprijaciji, to je tema za Zakonodavni odbor, koji se ovim uopšte nije bavio, definisano je u kojim slučajevima se može izvršiti administrativni prenos. On je moguć isključivo ukoliko se prenosi sa jednog državnog preduzeća, odnosno društvenog preduzeća, na drugo državno, odnosno društveno preduzeće. Nije moguć prenos na preduzeća koja su u vlasništvu druge države.
„Jugorosgas“, i to gospodin Škundrić može da potvrdi, imamo dokaze o tome, nije preduzeće koje je u vlasništvu Republike Srbije. „Jugorosgas“ je mešovito preduzeće, u kojem je država Srbija zastupljena sa 25% vlasništva. Nekada smo imali 50%, ali – to više nije nemar i previd, nego očigledna namera – pre dve godine Republika nije reagovala i zaštitila tih 25%, tako da smo izgubili to vlasništvo.
Nemoguće je sada voditi raspravu. To je tema za Zakonodavni odbor. Imamo dva suprotna zakona.

Zahvaljujem. Vaši navodi su predlagaču poznati i to će biti razlog za debatu, za raspravu. Nema povrede Poslovnika, zapravo, u vođenju sednice nema problema. Nastavljamo rad.
Gospodin Jovanović ponovo reklamira Poslovnik. Izvolite.

Gospođo predsednice, nisam zadovoljan vašim odgovorom. Neka se o tome izjasni Skupština.
Potpuno je neprihvatljivo da u toku rasprave arbitriramo koji ćemo zakon poštovati. Skupština mora da poštuje zakone. Ne možemo u raspravi da polemišemo sa ministrom da li će važiti jedan ili drugi zakon. Zakon o eksproprijaciji uopšte ne dopušta parlamentu da donese ovu odluku. Možemo prvo da raspravljamo o Zakonu o eksproprijaciji, pa njega da izmenimo, pa da kažemo da postoje čl. 8. i 8a, koji dopuštaju da se prenese vlasništvo i na privatnu kompaniju. Ovako je nemoguće.
Ako treba, ovde ćemo tražiti podršku poslanika, 80 poslanika i hitno pokrenuti inicijativu pred Ustavnim sudom. Nemoguće je da parlament vodi raspravu o tome koji će se zakon primenjivati. Neka se sastane Zakonodavni odbor, jer to je očigledno.
Ako je to interes ove zemlje, dajte da radimo kako se radi u svakom normalnom društvu – promenite zakon, prilagodite ga situaciji, pa nakon toga donesite odluku.
Ovo nije u interesu ni Srbije, ni ruskih partnera. Samo uvećava našu neozbiljnost. To više niko ne može da razume. To je aljkavost koja može jako puno da košta.