Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i Poslanički klub SPS-JS-a smatra da je potrebno doneti zakon o jedinstvenom biračkom spisku, kojim će se na bolji način urediti evidencija svih birača u Srbiji, kako se određene greške, ili nedoslednosti, ili nešto teže od toga ne bi ponavljali u budućim izborima.
Po dosadašnjem načinu funkcionisanja biračkih spiskova, sigurno je da je bilo problema i 90-tih godina i posle 2000. godine, više ili manje.
Naravno, to je zavisilo od mnogo faktora, u krajnjoj liniji, sigurno ima ljudi koji su skloni zloupotrebi i takve vrste. Nepotrebno je da se kvalifikuje da su devedesete godine bile toliko crne, u smislu da su takvi birački spiskovi i takva evidencija birača u to vreme učinili da SPS, sa svojom koalicijom, vlada 10 godina…
(Zoran Krasić, s mesta: Replika.)
…i da je ta vladavina zasnovana samo na zloupotrebi i korišćenju takvih biračkih spiskova i takve evidencije, koja je učinila da budu takvi rezultati.
Gospodine Krasiću, staću da bih čuo šta vi kažete. Ako imate šta da kažete, recite posle.
Nemojte da me ometate, molim vas. Vrlo vas poštujem i ne ometam vas kada govorite, već slušam. Zahvaljujem.
Podsećam da su 90-tih godina, više od pet-šest godina itd., u mnogim gradovima i mnogim lokalnim samoupravama u to vreme vladali oni koji danas govore o tim 90-tim godinama u nekom negativnom kontekstu.
Znači li to da su takvu evidenciju birača u to vreme i oni koristili na takav način kao vladajuća stranka koja je vladala na republičkom nivou?
Mislim da je suludo govoriti o tome i skupljati političke poene neprekidno, i posle 10 godina, kada više nema ni Slobodana Miloševića, na vlasti, ni te koalicije koja je ranije bila, i da to sada bude predmet razgovora i nekog poentiranja u političkom smislu. Mi treba ovde da govorimo o onome što jeste nov kvalitet u vođenju evidencije birača, ustanovljavanjem jedinstvenog biračkog spiska koji će omogućiti što manje zloupotreba, što manje grešaka, što tačniji obuhvat birača u izražavanju narodne volje, kada dođemo na izbore.
Svakako da ovaj predlog zakona ima određenih kvaliteta i određenu logiku koja sledi.
Mnogo je važno da je Ministarstvo za državnu upravu zapravo subjekt koji je odgovoran za jedinstveni birački spisak, a da funkcionisanje celog sistema uspostavlja kroz poverene poslove gradskim i opštinskim upravama, izbegavajući da to čini na drugačiji način, kroz sačinjavanje posebne mreže, kao ekspoziture isturenih jedinica tog ministarstva, što bi uvećalo republičku administraciju, a kvalitet bi ostao isti.
Uz pretpostavku da će Ministarstvo vršiti valjan i stalan nadzor nad poverenim poslovima u lokalnim samoupravama i u gradskim samoupravama, taj posao će se odvijati na najbolji mogući način. Naravno, klub SPS-JS-a ima i određene dileme u pogledu zakonskih rešenja koja su ovde data, ne tvrdeći pri tom da takva rešenja ne valjaju, ali o nekim rešenjima valja popričati i dobiti razjašnjenje, kako bismo u potpunosti imali jasnu sliku o onome što je celovit sklop biračkog spiska koji treba da posluži za izbore.
Dakle, pitanje je koliko je dobro rešenje funkcionisanje izbora po mestu boravišta.
To jeste dobro rešenje u smislu toga da mi približavamo biračima mogućnost da izraze svoju volju u mestu boravka, uzimajući u obzir da su ti birači verovatno zauzeti i imaju neke svoje profesionalne i druge obaveze i da im je najjednostavnije da u mestu boravka ispolje svoju volju kroz glasanje na biračkom mestu.
To je lako sprovesti i nema nikakvih dilema kada su u pitanju izbori za predsednika Republike ili za poslanike u ovom narodnom domu, naravno, po važećem zakonu za republičke poslanike. Ali, ostaje velika dilema koliko je to dobro kada je reč o lokalnim izborima, jer ti ljudi koji se prijave da glasaju po mestu boravka treba da glasaju za one liste i one kandidate koji su kandidovani u mestu boravka u toj lokalnoj samoupravi.
Pitanje je – koliko su ti birači inkorporirani i prisutni u pravom smislu reči u rešavanju tih lokalnih problema i koliko su zainteresovani za sve to na lokalnom nivou, tamo gde borave? Možda su, ipak, više zainteresovani da urede stvari kroz svoj glas u mestu prebivališta?
Sledeće pitanje koje ne vidimo ovde jasno, mi iz Poslaničke grupe SPS-JS-a, jeste pitanje interno raseljenih lica za koja se u članu 6. stav 3. kaže – interno raseljena lica se upisuju u birački spisak prema mestu u kome su prijavljeni kao interno raseljena lica. Oni kroz ovaj stav postaju deo biračkog spiska, odnosno izvoda iz biračkog spiska u mestu gde su raseljeni.
Da li to znači da onda oni glasaju za one liste u tom mestu gde su raseljeni i da gube svaku sponu u smislu izražavanja svoje izborne volje tamo gde im je prebivalište, tamo gde su nekada bili? To znači da se, praktično, kidaju veze sa KiM-om i da onda više nema birača koji su odatle raseljeni i silom otišli, tako da tamo ostaje mnogo manje ljudi koji bi se pojavili u smislu izjašnjavanja i u funkciji biranja na tim prostorima.
Razmišljali smo o tome. Recimo, u članu 19. stoji da postoje posebni izvodi iz biračkih spiskova i to se odnosi na vojnike i na birače koji su na izdržavanju zavodskih sankcija. Da li je možda bilo bolje rešenje da još jedna kategorija posebnih biračkih spiskova bude upravo za ova lica koja su raseljena i da na takav način oni budu u prilici da glasaju za liste po mestu prebivališta, što ima i svoj duboki politički smisao?
Možda sva ova pitanja nismo u dovoljnoj meri shvatili, ali je potrebno da do toga dođemo kroz razgovor i da na pravi način to pitanje razjasnimo.
Kada je reč o biračima koji imaju prijavljen boravak u inostranstvu, mislim da je kvalitet u tome da se vodi kao stalan podatak u biračkom spisku da ti ljudi imaju boravište u inostranstvu, a ostaje njihovo pravo da se, po raspisivanju izbora, izjasne da li će glasati u mestu boravka u inostranstvu, što mogu da izraze preko diplomatsko- konzularnog predstavništva, ili u zemlji, u lokalnim samoupravama, odnosno u opštinskoj ili gradskoj upravi, i to sve do pet dana pre zaključenja biračkih spiskova.
Pitanje je – na koji način će birači ili lica koja imaju boravište u inostranstvu, a koji su se prijavili da tamo glasaju, da ostvare svoje biračko pravo na lokalnom nivou?
To su neka rešenja koja su ostala u opštem sistematizovanju i definicijama, opštim definicijama ovog zakona, koja ne daju jasan odgovor na ova veoma značajna pitanja, koja su od životnog interesa za ono što jeste izražavanje volje u Srbiji.
Smatramo da je predloženi zakon napredak u uređivanju jedinstvene evidencije birača i podržavamo ustanovljavanje takve jedne evidencije.
Međutim, smatramo da ima mesta za poboljšanje određenih odredaba, što će ova rasprava, verujem, i dati kao rezultat. Ako i ostanu neka pitanja koja nisu na najbolji mogući način rešena, bićemo u prilici da iniciramo u skoro vreme neke izmene, koje će, nadam se, biti podržane od većine u ovom parlamentu, naravno, ako uočimo da su one suštinske i ako doprinose boljitku ove materije i ovog veoma važnog dokumenta. Zahvaljujem.