Hvala vam što sam ipak dobio reč. Smatram da ne vodite dobro sednicu, ali, da ne budem stalno zadužen za to da vas opominjem, radite kako god hoćete.
Ja imam dva pitanja. Jedno je sledeće.
Srpska napredna stranka je zakazala Skupštinu za nedelju, s početkom u 10 sati u ''Sava'' centru i treba mi obaveštenje – hoće li biti zabranjeni skupovi ili ne, pošto iz cele Srbije dolaze delegati; tamo se zakupljuju autobusi, stvaraju se nekakvi odnosi dužničko-poverilački? Treba da znamo da li se država sprema da zabrani skupove ili ne? Da li će naš skup, konačno, jednom biti dozvoljen?
Da podsetim one koji o tome odlučuju da je trebalo 18. oktobra da održimo skup, pa nam je zabranjen, zato što u vreme dolaska predsednika Medvedeva, tri dana pre i tri dana posle, nisu dozvoljeni skupovi. Onda se bečila Severina 19, pevala je mirno. Valjda nije bila opasnost po predsednika Ruske Federacije.
Molim vas da hitno prosledite Komisiji koja će o tome da odlučuje naše pitanje – da li će biti zabranjeni javni skupovi, kako bismo znali dalje da se organizujemo? Da li bi to značilo da ni Skupština više neće da radi?
Drugo pitanje je sledeće. U subotu je Nemačka obeležila svoj veliki dan, 20 godina od rušenja Berlinskog zida.
Pretpostavljam da je i za veći deo Evrope to bila prilika za svetkovinu. Taj dan je obeležen i u Beogradu, gala koncertom u ''Sava'' centru, pod pokroviteljstvom nekih sponzora, a, naravno, to je radio i Javni servis.
Imam pitanje za predsednika Republike Srbije – zašto je iskoristio taj dan da duboko ponizi i povredi Srbiju, ako već ne misli o tome da je to isto učinio i s Ruskom Federacijom?
Naime, predsednik Boris Tadić je iskoristio taj skup da održi dugi govor, u kome je rekao da je rušenje Berlinskog zida bilo rušenje zida između demokratije i diktature, zaboravljajući pri tom da su taj zid podigle sve svetske države, koje su smatrale da je tog časa potrebno da se potpuno uništi seme zla koje je vladalo Evropom. Kad je došlo vreme da bude srušen, srušili su ga, i to se nas mnogo i ne tiče.
Potom je rekao da je 5. oktobra isti takav zid srušen i u Srbiji. Time je Srbiju svrstao u diktatorske zemlje do 5. oktobra, na samo nekoliko dana pred odlučivanje u Međunarodnom sudu pravde o tome može li Kosovo da bude nezavisna država, dok je glavni adut tzv. nezavisne države Kosovo u borbi za nezavisnost taj da su živeli u diktaturi, u kojoj su bili potpuno obespravljeni, i pozivaju se na jedan presedan, na sudsku praksu tog suda koji je utvrdio da narodi kojima su potpuno uskraćena ljudska prava, koji žive u diktaturi – imaju pravo da otpočnu postupak za stvaranje svoje države i imaju pravo da im ta država bude priznata.
Ja vas molim, sve vas koji vodite ovu Srbiju, sada, ovako javno kako je vodite – uzdržite se od toga da svoju zemlju optužujete samo zato što u vreme za koje je optužujete niste bili na vlasti.
Juče sam slušao raspravu o tome kada je ko bio u Vladi i kada je ko koji predlog zakona predložio i da li je baš on uticao na to ili nije, odnosno da li je u toj koaliciji samo pomagao da se vlada, ili je direktno odlučivao.
Još jednom vas molim – pokažite malo više brige za državu i za narod. Srbija do dolaska DOS-a na vlast nije bila diktatura. Ako to intimno mislite u sebi, zadržite to mišljenje, ali to nije mišljenje koje sme da iznese predsednik Vlade, predsednik Republike, onaj koji nas bude zastupao u Hagu. Već čujem nagoveštaje tih naših zastupnika, koji govore o tome da je Srbija bila diktatura.
Zato pitam predsednika Srbije Borisa Tadića – šta je njegov cilj, kojom bi on presudom u Hagu bio zadovoljan, da li presudom da Albanci imaju pravo na nezavisnost, ili presudom da Srbija ima pravo na KiM?
