Dame i gospodo narodni poslanici, prelazimo na 23. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA (rasprava u načelu)
Obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije, pozvala da sednici prisustvuju i Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, i Natalija Mićunović, direktor Uprave za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za evropske integracije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to već niste učinili, da podnesete prijave za reč, s redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju sledeći narodni poslanici: Nikola Krpić – Poslaničku grupu PUPS-a, Elvira Kovač – Poslaničku grupu manjina, Nataša Mićić – Poslaničku grupu LDP-a, Miletić Mihajlović – Poslaničku grupu SPS-JS-a, Milica Vojić-Marković – Poslaničku grupu DSS-a, Jelena Travar-Miljević – Poslaničku grupu G17 plus, Dragan Stevanović – Poslaničku grupu SRS-a, Bojana Stanojević – Poslaničku grupu ZES-a, kao i Milan Knežević – Poslaničku grupu Napred Srbijo.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Ljajiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što danas mogu da predstavim Predlog zakona o ravnopravnosti polova, upravo u godini kada obeležavamo 30 godina od donošenja Konvencije o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena, koju je ratifikovalo do sada 185 zemalja, među kojima je i Srbija. Već dve i po godine Ministarstvo radi na izradi ovog zakona, u koji su uključeni i predstavnici civilnog društva, kao i socijalni partneri, s osnovnim ciljem da se postigne što veći stepen saglasnosti oko odredaba ovog važnog zakona, koji spada u grupu tzv. antidiskriminacionih zakona.
Donošenjem i ovog zakona, upotpunjujemo pravni osnov za dalju borbu protiv diskriminacije različitih društvenih grupa, a to je i dovoljan osnov za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u Srbiji. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članovima 15, 21. i 97. Ustava Republike Srbije, koji govore o ravnopravnosti žena i muškaraca, kao i o zabrani svake diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu pola.
Postoji više razloga zašto ovaj zakon donosimo. U njima leži i osnovni smisao samog zakona. Naime, Vlada Republike Srbije je u februaru ove godine donela Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti i u toj strategiji je izričito naglašeno da je donošenje ovakvog zakona jedan od preduslova da sama strategija bude operativna i konkretizovana u svakodnevnom životu.
Drugi razlog leži u činjenici da je ovo deo harmonizacije našeg zakonodavstva, posebno u oblasti ljudskih prava, s međunarodnim standardima i ovaj zakon sadrži nešto što je duh nekoliko važnih međunarodnih konvencija. Spomenuo sam Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, Konvenciju protiv rasne diskriminacije, kao i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Osim toga, Komitet UN-a za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena, u svojoj preporuci, u tački 14, jasno je pozvao Srbiju da što pre donese i usvoji zakon o ravnopravnosti polova.
Na kraju, ali ne najmanje važno, čak bih rekao da je to i osnovni razlog za donošenje ovog zakona, to su poražavajući podaci i pokazatelji koji govore da imamo značajnu neravnopravnost u svakodnevnom životu između žena i muškaraca, da su te društvene razlike i te kako ispoljene.
Primera radi, u svim sektorima delatnosti, muškarci imaju veće prosečne zarade od žena za nekih 16-17%. Stopa zaposlenosti muškaraca je 63, a žena 44%. Prema podacima Agencije za privredne registre, muškarci čine ogromnu većinu među direktorima, čak 79,2%, likvidacionim upravnicima – 71,6%, zatim osnivačima preduzeća – 75,4%, predsednicima upravnih odbora – 8,57% i stečajnim upravnicima –86,4%.
Svi ovi podaci govore o neophodnosti da se dispariteti koje smo istakli uklone i donošenje ovog zakona je samo početak jednog procesa. Iluzorno je očekivati da će sam zakon, u jednom kratkom vremenskom periodu, ispraviti sve ovo o čemu sam do sada govorio.
Ono što jeste osnovna svrha ovog zakona i što se želelo postići njegovim odredbama jeste stvaranje uslova za uvođenje politike jednakih mogućnosti, jednakih mogućnosti ostvarivanja prava žena i muškaraca, preduzimanja posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije koja bi bila zasnovana na polu, kao i postupka zaštite lice izloženih diskriminaciji.
Vrlo kratko ću reći šta su novine u Predlogu ovog zakona. Mislim da će tokom rasprave biti prilike da se govori i o amandmanima koji su predloženi, sa ciljem da se poboljša kvalitet ovog zakona.
Ono čime se zakon posebno bavi, a što bih hteo da istaknem, tiče se zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite. Naime, oblast zapošljavanja je centralni i najvažniji deo Predloga zakona o ravnopravnosti polova. Predlog zakona bliže određuje sadržaj politike jednakih mogućnosti u oblasti rada i zapošljavanja i propisuje konkretne mere za postizanje ravnopravnosti polova u procesu rada.
Novo rešenje se odnosi na obavezu poslodavaca, onih koji zapošljavaju više od 50 radnika. U prvobitnom predlogu je bilo reči o 500 radnika, a, na predlog poslanika, taj broj je sada smanjen na 50 i to će Vlada prihvatiti.
Dakle, poslodavci koji zapošljavaju više od 50 radnika imaju obavezu da sačine plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova i dostave ga republičkom organu uprave nadležnom za ravnopravnost polova.
Smisao ove posebne mere koju preduzima sam poslodavac, o njoj podnosi izveštaj, jeste obezbeđivanje ravnomerne zastupljenosti polova prilikom zapošljavanja i u procesu rada.
Predlog zakona bliže definiše način ostvarivanja prava na jednakost i dostupnost poslova i položaja i utvrđuje obavezu organa Republike Srbije, autonomnih pokrajina, gradova i opština, kao i javnih službi i preduzeća čiji je osnivač Republika, AP, grad i opština, da nastoje da obezbede, kroz politiku zapošljavanja, da najmanje 30% lica manje zastupljenog pola bude u organizacionoj jedinici, kao i na rukovodećim mestima i organima upravljanja i nadzora.
Predlogom zakona se, takođe, zabranjuje davanje prednosti licima, s obzirom na pripadnost polu, prilikom javnog oglašavanja i izbora zaposlenih.
Posebno se garantuje pravo na jednako plaćanje za isti rad. Pravo na jednako plaćanje za jednak rad vezuje se za rad kod istog poslodavca.
Ovo pravilo ima za cilj da onemogući nejednako plaćanje žena i muškaraca za istovrsni rad kod istog poslodavca i na taj način otklanja mogućnost diskriminacije po osnovu pripadnosti određenom polu, koja je u praksi, nažalost, prisutna.
Novina je i da se najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola uključi u sastav odbora za pregovore, koji Predlog zakona predviđa, kako bi u procesu kolektivnog pregovaranja bila obezbeđena mogućnost ravnomernog učešća predstavnika oba pola. Kako se u procesu zaključenja kolektivnih ugovora opredeljuju veoma osetljiva pitanja, kao što su uslovi rada i cena rada, u ovom procesu moraju postojati jednake mogućnosti za učešće svih zaposlenih, kako bi mogli da iskažu svoje potrebe i ostvare svoje legitimne interese bez diskriminacije i pod jednakim uslovima.
U oblasti socijalne zaštite, pored izričite zabrane neravnopravnog tretmana po osnovu pola, prilikom ostvarivanja prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite posebno se predviđa mogućnost da se u budžetu Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, predvide posebna sredstva za poboljšanje materijalnog položaja samohranih roditelja i nezaposlenih majki. Mogućnost da se u budžetima predvide posebna sredstva za ove namene predstavlja osnov za preduzimanje posebnih mera i u ovoj oblasti, kojima bi se štitio položaj samohranih roditelja i nezaposlenih majki.
Takođe, u oblasti obrazovanja, novina je načelo da je obrazovanje o ravnopravnosti polova sastavni deo celokupnog sistema obrazovanja. Predlog zakona je predvideo da nastavni planovi i programi obrazovanja treba da imaju i ove sadržaje.
Ostvarivanju tog cilja namenjena je i obaveza organa državne uprave nadležnih za obrazovanje da u postupku donošenja nastavnih planova i programa, udžbenika, studijskih programa, nastavnih metoda i normativa, školskih prostora i opreme, predvide takve činioce koji će omogućiti sprovođenje politike jednakih mogućnosti žena i muškaraca.
Ovo zakonsko rešenje predstavlja novinu u odnosu na dosadašnja rešenja, sadržana u odgovarajućim zakonima. Ima za cilj da politiku jednakih mogućnosti i ravnopravnosti polova učini sastavnim delom obrazovnog procesa, kako bi se otklonile predrasude o društvenom položaju žena i muškaraca.
Što se tiče političkog i javnog života, garantovane su jednake mogućnosti za učešće žena i muškaraca u političkom i javnom životu, što je uslov i pretpostavka za ostvarivanje ravnopravnosti polova prilikom korišćenja političkih prava građana.
Ova prava i instrumenti za njihovo ostvarivanje i posebne mere, čiji je cilj ostvarivanje ravnopravnosti polova u političkom i javnom životu, kao i obaveze organa vlasti da stvore uslove za efektivno korišćenje prava u ovoj oblasti, predstavljaju međunarodne standarde, čiji sadržaj definišu međunarodne konvencije, čiji je potpisnik i naša država.
Predloženim rešenjima određene su oblasti u kojima se preduzimaju posebne mere za postizanje ravnopravnosti polova – organi vlasti u Republici Srbiji, AP, gradu, opštini, političke stranke, sindikati, udruženja građana, međunarodna saradnja. Precizirane su obaveze organa vlasti, organizacija koje vrše javna ovlašćenja, ustanova, kao i organizacija i institucija čiji je osnivač Republika Srbija, AP, grad ili opština, i posebne mere koje preduzimaju u okviru svojih nadležnosti. Pri tom, zakon utvrđuje obavezu političkih stranaka i sindikata da svake četiri godine utvrđuju plan delovanja na unapređenju ravnopravnosti polova, kao i posebne mere za podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u organima političke stranke, odnosno sindikata, a posebno prilikom kandidovanja za izbor poslanika i odbornika.
Takođe, tu je i ravnomerna zastupljenost oba pola u sastavu skupština na svim nivoima, koju obezbeđuje grupa posebnih mera. Posebne mere se odnose na proces kandidovanja i izbora za predsednika Republike, poslanike i odbornike u skupštinama.
Predlog zakona precizira posebne mere u cilju obezbeđivanja ravnomerne zastupljenosti polova u organima izvršne vlasti na svim nivoima, kao i organima uprave na svim nivoima. To je novo rešenje u našem zakonodavstvu, jer su do sada posebne mere bile utvrđene samo za izbor predstavničkih tela, a ne i za organe izvršne vlasti.
Uslov za efektivno ostvarivanje prava žena i muškaraca da ravnopravno i bez diskriminacije sudeluju u međunarodnoj saradnji koja se ostvaruje u okviru spoljne politike jeste preduzimanje posebnih mera u ovoj oblasti. Predloženo rešenje je novo i u dosadašnjem pravnom sistemu nije postojalo.
Međunarodni dokumenti i uporedno zakonodavstvo predviđaju posebne mere za postizanje ravnomerne zastupljenosti polova i u domenu međunarodne saradnje. Predlog zakona predviđa da organ nastoji, u zavisnosti od objektivnih mogućnosti, da obezbedi zastupljenost najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola u sastavu međunarodnih delegacija.
I tamo gde se politika ravnopravnosti polova naročito ostvaruje, na lokalnom nivou, predviđene su neke novine. Naime, prihvaćen je predloženi amandman poslanika o formiranju posebnog tela koje će se baviti unapređivanjem rodne ravnopravnosti i na lokalnom nivou.
Na predlog zakona je podnet veliki broj amandmana. O tome će biti prilike da razgovaramo u danu kada se o tome bude diskutovalo. Sasvim sigurno, bićemo spremni da i u nastavku rasprave prihvatimo svaki amandman koji će poboljšati tekst ovog zakona.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestioci odbora, gospođa Mojović i gospodin Varga, žele reč? Da, ima reč gospođa Mojović. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije je na sednici održanoj 27. oktobra, većinom glasova, podržao zakon o ravnopravnosti polova u načelu.
Zašto su podržali ovaj zakon i zašto nam je potreban zakon o ravnopravnosti polova? Zato što je, to je i sam ministar Ljajić u svom uvodnom izlaganju rekao, politika jednakih mogućnosti, rodna ravnopravnost i razvoj strateškog partnerstva između žena i muškaraca osnovni faktor koji doprinosi ukupnoj modernizaciji i evropeizaciji Republike Srbije. Unapređenje rodne ravnopravnosti, koja osnažuje ulogu žena u društvu, nije zahtev za posebnim privilegijama, već predstavlja uspostavljanje ravnoteže među polovima i izgradnju harmoničnih odnosa kao uslova za ostvarivanje dobrobiti čitavog društva.
Primedbe koje su se na ovaj zakon mogle čuti na sednici Odbora, a i u javnim debatama i diskusiji povodom ovog zakona, odnose se uglavnom na deklarativnost pojedinih odredaba, na opštost pojedinih članova zakona, na to da su pojedine odredbe zakona date u formi preporuka, na blagu kaznenu politiku i na nesankcionisanje nekih mera, koji ugrožavaju principe rodne ravnopravnosti.
Sasvim sam uverena da će usvajanjem pojedinih amandmana, kako je to ministar već naglasio, neke od ovih primedaba biti otklonjene.
Kada govorimo o opštosti zakona i o tome da on ne pokriva čitavu materiju rodne ravnopravnosti, treba da imamo u vidu da su ova skupština, kao i Vlada Republike Srbije, donele čitav niz zakona i propisa kojima se oblast ravnopravnosti polova reguliše; mislim na zakone i propise u oblasti rada i zapošljavanja, zdravstva, obrazovanja, na zakone koji se odnose na porodicu, brak, ali i na sve propise antidiskriminatorske prirode. Ovim zakonom formira se osnova za sveobuhvatnu politiku jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava na ravnopravnost, za preduzimanje posebnih mera u odnosu na žene, za bolje korišćenje stručnosti i kreativnosti i, naravno, za zaštitu od diskriminacije.
U odnosu na postojeće zakone, o kojima je bilo reči u uvodnom izlaganju, koje sam i ja pomenula govoreći o oblastima u kojima su doneti, ovaj zakon donosi neke bitne novine.
Neću pominjati one koje je pominjao ministar Ljajić, ukazaću samo na još dve-tri. Predviđene su posebne mere i garancije zaštite od diskriminacije na osnovu pripadnosti određenom polu, posebno zbog trudnoće, roditeljstva, a naročito mere zaštite od seksualnog uznemiravanja. Utvrđene su, kao što smo već čuli, mere socijalne i zdravstvene zaštite i potvrđen je još jednom, i u ovom zakonu, ravnopravni tretman u pravima i obavezama supružnika i vanbračnih partnera.
Ono što je bitno u oblasti i kulture i sporta, to je obaveza, koja se prvi put uvodi ovim zakonom, da se u sastavima upravnih i nadzornih odbora nađe 30% članova manje zastupljenog pola. Naravno, ova obaveza se odnosi i na druge javne službe.
Bez obzira na primedbu koja se odnosi na blagonaklonu, da kažem, kaznenu politiku, koja je u izvesnom smislu i ovim zakonom regulisana, ali i drugim propisima iz oblasti pravosuđa, deo zakona koji se na taj deo odnosi, u najvećem delu se tiče građansko-pravne zaštite. Posebno su predviđeni uslovi za ostvarivanje neophodne brzine u postupanju, naročito kada je reč o nasilju u porodici, ali i druge mere efikasne zaštite od diskriminacije.
Da zaključim, donošenjem ovog zakona, Srbija će biti korak bliže ostvarivanju jednog od osnovnih kriterijuma demokratije, a to je ravnopravnost žena i muškaraca. Taj cilj je prepoznala i većina u Odboru za ravnopravnost, a sasvim sam sigurna da će to učiniti i većina poslanika u Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem izvestiocu Odbora za ravnopravnost polova, gospođi Gorici Mojović.
Pitam poslanike koji su izdvojili mišljenje na odgovarajućim odborima, Gordanu Paunović-Milosavljević, Zlatu Đerić i Momira Markovića, da li žele reč?
Da, gospođa Gordana Paunović-Milosavljević, a zatim Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ravnopravnost polova izdvojila sam mišljenje povodom Predloga zakona o ravnopravnosti polova, iz više razloga.
Ovaj Predlog zakona je sve samo ne ono čime želite da ga predstavite. Niti je sistemski, niti je istorijska prekretnica, niti će predstavljati institucionalni okvir za unapređenje ravnopravnosti polova. On ne može da bude idealan, ne može rešiti sve probleme ravnopravnosti polova, ali ne može biti ni ovakav kakvog ste ga predložili. Nedonošenje jednog ovakvog zakona devet godina, od kada ste na vlasti, ne može biti nikako amnestiranje vaše odgovornosti za to.
SRS se ideološki i programski zalaže za ravnopravnost polova, kao i za eliminaciju svih oblika diskriminacije i nasilja, posebno nasilja u porodici, nad ženama, ali se zalaže i za sprovođenje istovetnih mera i aktivnosti ako su diskriminisana prava muškaraca.
Važnu ulogu i odgovornost u procesu ostvarivanja jednakosti i ravnopravnosti imaju muškarci. U zakonu ima dosta neusklađenosti, nepreciznosti i nejasnoća. Vi kažete da će se podzakonskim aktima to rešavati. Možete rešavati neke stvari podzakonskim aktima, ali ne možete ključne stvari rešiti. Imajući u vidu da je materija koju reguliše Predlog zakona multidisciplinarna i da zadire u raznovrsne društvene oblasti i odnose koji su već uređeni postojećim zakonima, pravne norme moraju biti usklađene i ne smeju biti u suprotnosti, kako bi se obezbedio pravni kontinuitet i pravna sigurnost, što kod ovog predloga zakona nije slučaj.
Poslanička grupa SRS-a je podnela veliki broj amandmana, što govori kakvo je naše mišljenje i stav. Neka građani Srbije znaju da svojim amandmanima želimo da doprinesemo da se ovaj zakon popravi i da može da se primeni u praksi, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru.
Posebnu pažnju mi je skrenuo član 24. ovog zakona, koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu. Citiram stav 2: ''Republika Srbija obezbeđuje zdravstvenu zaštitu žena osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou''.
Ovaj predlog zakona je izostavio jednu vrlo brojnu populaciju i, mogu reći, vrlo diskriminisanu, a to su muškarci. Žene u Srbiji čine 51,4% ukupne populacije. Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku, 2006. godine, prosečni životni vek za žene je bio 75,9 godina, a za muškarce pet godina manje – 70,6 godina.
Ono što je poražavajuće i zabrinjavajuće, to je da u životnoj dobi od 30 do 50 godina muškarci umiru duplo više nego žene. Jedna od mogućnosti da se smanji umiranje muškaraca je i ta da se njima, kao i ženama, obezbedi prevencija, rano otkrivanje bolesti, obezbeđivanje zdravstvene zaštite osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.
Istraživanja su pokazala da je u 2007. godini 35% stanovnika Srbije koristilo zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama. Ženska populacija ih je koristila mnogo više nego muška.
Ove kritike su usmerene na Predlog zakona u oblasti zdravstvene zaštite. Nemaju za cilj postizanje jednake stope morbiliteta i mortaliteta kod žena i muškaraca, već obezbeđivanje jednakih mogućnosti, u cilju očuvanja zdravlja i pristupa zdravstvenim službama.
Na kraju, ako želite da prvi put institucionalno uredite jednu osetljivu i važnu oblast ljudskih prava kao što je ravnopravnost polova, mislim da morate na mnogo odgovorniji način da formulišete tekst ovog zakonskog predloga. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Zlata Đerić ima reč, zatim Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, kada se jedan ovakav predlog zakona nađe pred poslanicima, prvo što moramo da se upitamo uvek je motivacija za donošenje ovakvog zakona, jer postoje zakoni koji su i sistemski, postoje zakoni koji su životni i odmah potrebni, i postoje zakoni koji su deklarativni. Ovo je jedan od onih deklarativnih zakona za koje nam je rečeno da su jedan od uslova da se uđe u EU. Pre bih rekla da je to jedan od izgovora, nikako uslov, jer sadržaj pojma koji podrazumeva uslov i sadržaj pojma koji podrazumeva izgovor su dva različita sadržaja i to svi dobro znamo.
Nije stvar u kvantitetu zakona, nego u njihovom kvalitetu. Ovaj zakon ima mnogo članova koji su, u osnovi, puni hipokrizije prema onima koje bi trebalo da štite. Mi smo na te članove stavili određene amandmane. Nadam se da će biti sluha da se usvoje, jer bez toga će zakon zaista ostati samo mrtvo slovo na papiru. Pre svega, zakon je sadržan od reči i svaka reč mora da bude jasna, precizna, tačna i primenljiva. Kada upotrebljavate, na primer, glagol "moći", on nikoga ne obavezuje. Mi smo tražili da se kod nekih odrednica upotrebljava glagol "morati". Onda je to zakon i onda je on obavezujući za sve. To je samo jedan od primera koje sam htela navesti. Već smo doneli jedan zakon protiv diskriminacije i on je trebalo da objedini sve oblike diskriminacije, rasizam, ejdidžizam, juvenizam, nacionalizam i konfesizam, seksizam, lingvicizam, pa i ovaj problem koji smo hteli posebno da izdvojimo i koji stalno tumačimo kao problem diskriminacije žena.
Prvo, polna ravnopravnost je trajna kategorija i trajna neravnopravnost, koju ne može nijedan zakon da izmeni. U stvari, treba zakonom da uredimo druge neravnopravnosti koje se pri organizaciji države javljaju i koje se na različite načine zloupotrebljavaju. Srbija nije imala do sada u svojoj istoriji, bar u svojoj novijoj istoriji, taj problem i uglavnom je kao država imala, bez obzira na to ko je bio na vlasti, jednak odnos prema muškarcima i ženama. Žene nikada nisu bile ugroženije, to vam govorim kao žena, do onog momenta od kada se počelo govoriti o njihovim pravima.
Sada, na istoj sednici, pogledajte cinizam i hipokriziju, govorimo o ovom zakonu i donosimo još dva zakona – o smanjenju administracije u republičkoj i lokalnoj samoupravi, a znamo da su najvećim delom tu zaposlene žene, jer su to one pretpostavljene razlike koje su dovele do nekih razlika u podelama rada, i da će upravo one u najvećem broju ostati bez posla, pa se nagoveštava neka restrikcija i u prosveti, gde su, takođe, žene.
Sada me zanima kako će ovaj zakon da zaštiti sve žene koje će doći pod udar tih zakona, a ti zakoni su, koliko sam videla, vrlo jasni, precizni i primenjivi, zaista, životni.
Ono što se ovim zakonom ne tretira, zato kažem da je deklarativan, to je da se nije bavio mnogo stvarnim položajem žena, jer da jeste, proizašle bi i neke druge analize koje moraju da proizađu iz jednog ovakvog zakona i bili bismo upoznati s tim da su žene najveće žrtve ove revolucije koju nazivamo tranzicija. Niko nikada nije upoznao javnost Srbije s tim koje su stvarne posledice po žene koje su iznudile i na neki način iznedrile ovakav zakon, a posledice su tranzicionog perioda.
Koliko je povećan broj malignih oboljenja među ženama, tačan procenat, tačan broj? To su brojke koje postoje, koje su nemilosrdne i konkretne. Od kada se taj broj povećava? Koliko je povećan broj obolelih od depresije? Koliki je broj žena koje svakodnevno ostaju bez posla, bez osnovne ekonomske sigurnosti, a znamo da je ženama ekonomska sigurnost veoma važna da bi se osećale ravnopravnim u društvu?
Još jedan zanimljiv podatak, o tome biste, gospodine ministre, mogli da razmislite i da obavestite javnost Srbije. Pošto smo u poslednje vreme svedoci toga da je od gladi napravljen brend i da se stalno reklamira kako nam je potreban duplo veći broj narodnih kuhinja, da je 700.000 gladnih, nažalost, u ovoj nesrećnoj Srbiji, koliko je žena koje idu u narodnu kuhinju? Zamislite kako se one osećaju kada idu sa čankom po neko sledovanje hrane. Zaista, možete li zamisliti taj osećaj za jednu ponosnu srpsku ženu?
Ovaj zakon ne rešava osnovna egzistencijalna pitanja i on će ostati do kraja samo deklarativan, ako ne reši pitanje egzistencije.

Vreme.
Gospodin Momir Marković ima reč. Izvolite.

Da je ovaj zakon kojim slučajem do sada usvojen, mislim da bi predsednik Skupštine gospođa Đukić-Dejanović odgovarala po ovom zakonu, jer ste prisustvovali tipičnom kršenju pravila ravnopravnosti polova. Od četvoro nas koji smo izdvojili mišljenje, tri dame i ja, sve tri su govorile pre mene. Mislim da je ovo tipičan primer kršenja zakona o ravnopravnosti polova.