Ministar je sigurno u zgradi, sve će mu biti preneto, doći će čim završi ono zbog čega je izašao na kratko.

Dobro, predsednice, pričaću kao da je ministar prisutan, pošto sam dobijao opomene i kazne zato što sam insistirao da ministri nisu prisutni, a obraća im se kao da su prisutni. Nema problema.
Što se tiče zakona o jedinstvenom biračkom spisku, on spada u onu grupu zakona, pričam o tajmingu kad se oni predlažu, kad građani opravdano, čini mi se, postavljaju pitanja – a zašto baš sad? Dakle, imalo je vremena nekoliko godina unazad. Čini mi se da je isti ovaj gospodin ministar držao resor koji ima sada. Zašto ga tada nije predložio?
Zanimljiva je istorija biračkih spiskova i manipulacije njima. Da li treba da podsetim građane Srbije da je na jednim izborima, možda, na prvim višestranačkim izborima, po zvaničnim pokazateljima i izveštajima tadašnjeg RIK-a, glasalo 104% građana Srbije?
Da li treba da podsećam ovde građane Srbije da je jedno albansko selo, čini mi se da se zvalo Junik, sa 100% glasalo za tadašnjeg izabranog predsednika Milana Milutinovića?
Prema tome, žao mi je, kažem ponovo, što ministar nije ovde. Imao bih zaista nekoliko pitanja, uzimajući u obzir važnost ovog zakona, što ne sporim, odnosno donošenja ovog zakona.
Pitanja su sledeća. Šta se radi ako su u isti dan zakazani predsednički, republički i lokalni izbori?
Jedan građanin kaže, ako je iz grada Čačka, pa student, kako je ministar rekao – treba omogućiti studentima, a on se prijavi da će za lokalne izbore da glasa u Čačku, a za republičke, recimo, u Beogradu ili u Novom Sadu, ako studira. Da li to piše u ovom zakonu? Šta on da radi? Zato kod opozicije ovaj zakon, ovako kako je sročen, ne sporeći važnost donošenja ovog zakona o jedinstvenom biračkom spisku, izaziva neke polemike i neka pitanja.
Dalje, u zakonu piše da su potrebna sredstva, ako sam dobro pročitao, ove godine 40 miliona, a sledeće – 170, pa 2011. godine – 40 miliona. Hteo sam da pitam ministra gde on vidi ta sredstva u budžetu za ovu godinu? Odakle će on da nađe tih 40 miliona?
Moram da ponovim građanima Srbije. U ovim danima su ofingeri plaćeni 12.000, a za vakcine, ne znamo. Koliko god vama ovo izgledalo da iskačem iz teme, želeo sam, direktno ovde sučeljen s ministrom, da proverim da li on zaista misli ozbiljno o ovome što priča, ili je ovo sada da popunimo ovaj dnevni red od nekih, ne znam koliko? Da li ovde pet poslanika ima koji znaju koliko tačaka ima dnevni red? Bezmalo svaki dan dolaze po dve-tri neke nove tačke, čini mi se, više od 60 tačaka.
Dakle, želeo sam lično s njim ovde, na jedan kulturan način, da komuniciram, ako on može da izdrži i trpi takvu komunikaciju. S obzirom na to da pripadam poslaničkoj grupi koja je manja od SRS-a, da li imam pravo uopšte, to je i vas trebalo da pitam pre nego što sam počeo da govorim kao narodni poslanik, da li smo mi ovde ravnopravni i da li poslanici Nove Srbije zastupaju neke građane, kao što mislim da svaki od poslanika ovde zastupa jedan broj građana? Oni koji su imali više, vlast su, a oni koji su imali manje, oni su opozicija. Da li to treba ministru objasniti?
Zatim bih hteo da reagujem na neke njegove izjave ovde, u polemikama s kolegama iz SRS-a, gde je on govorio o izbornom sistemu. Mislim da je i kolega Milićević dobro primetio da to nije tema. Ako je već ministar o tome govorio, red je da i mi kažemo nešto. Znači, pre nekoliko godina, kada je DS bio opozicija, a moja malenkost pripadala vladajućoj koaliciji, počeli su neki neformalni razgovori kod tadašnjeg predsednika Narodne skupštine, gospodina Markovića.
Hoću da izvestim javnost, a i neobaveštene poslanike DS-a, jedine dve stranke koje su bile za apsolutno većinski sistem na lokalnim izborima su DS i Nova Srbija. Kada je DS promenio svoj stav o sistemu izbora na lokalnim izborima, voleo bih da znam? Onda je, u saradnji sa CESID-om, ovde, tako da kažem, pušten probni balon u javnost – nije ni većinski, nije ni proporcionalni, nije ni kombinovani. Šta je onda?
To izaziva sumnju kod građana Srbije i zbog toga želim posebno da pozovem građane Leposavića da dobro pogledaju biračke spiskove, jer tamo su uskoro vanredni lokalni izbori, da dobro pogledaju biračke spiskove, da se njima ne manipuliše, utoliko više što je stanovnik opštine Leposavić sadašnji resorni ministar za KiM, gospodin Goran Bogdanović.
Dakle, pozivam građane Leposavića da u što većem broju izađu na izbore i dobro pogledaju biračke spiskove, da dobro iskontrolišu izbore u Leposaviću, da svi građani Leposavića shvate da ovo nisu izbori samo za lokalnu skupštinu u opštini Leposavić, da su ovo, tako da kažem, strateški važni izbori za odbranu severa na KiM-u, a najviše zbog sinoćne izjave gospodina ministra Bogdanovića.
Gostujući na emisiji B 92, želim da verujem, poznavajući njega, smem da kažem, i privatno, da je on čestit čovek, ali mu se nešto omaklo – nedopustivo. Dakle, resorni ministar za KiM nije smeo da izjavi ono što je izjavio. Šta je on rekao? Gospođo predsednice, pa i vi bi trabalo da reagujete. Znate šta je rekao? Pozivajući Srbe da ne izađu na izbore koje je zakazala tzv. vlada KiM-a, rekao im je da jedan građanin ne može za poslodavca da ima dve države, da se opredele.
Ja znam za Srbiju. U nedelju sam bio u Leposaviću; i mi iz Nove Srbije i oni građani, svi do jednoga, samo znaju za Srbiju. Oni ne znaju koja je to druga država.
Dakle, gospodin ministar Bogdanović bi trebalo da odgovori – koja je to druga država koja bi mogla da bude poslodavac građanima srpske nacionalnosti, da kažem, Srbima, pre svega, u Leposaviću? Ozbiljno postavljam pitanje – da li su njemu reči malo ispred pameti išle, da li je to lapsus, ili se iza toga nešto krije?
Ja mislim da se krije i uporno se na jednoj televiziji forsira da će 30% Srba izaći na, tako narod kaže, šiptarske izbore. Vrši se propaganda da što više Srba izađe na te izbore, pa da onda Vladi u Beogradu, Srpskoj vladi budu vezane ruke, da inostrani činioci i još poneki, koji sede u ovoj sali, kažu – pa dobro, eto Srbi su izašli na izbore u takvom i takvom procentu.
Neki koji su se prodali dole, na KiM-u, to treba otvoreno reći, koji će izaći na te izbore koje zakazuje lažna šiptarska država, znaju zašto su to radili, ali ministar mora da odmeri svaku reč.
Dakle, gospodo, rekao je – niko ne može imati dva poslodavca, niko ne može da radi za drugu državu, misleći, verovatno, da koristi pogodnosti iz budžeta. Ja ga pitam – a koja je to druga država na teritoriji južne srpske pokrajine, koja se zove Kosovo i Metohija?
Na to on mora da odgovori. To je vrlo opasan lapsus. Hoću i dalje da verujem da je to bio lapsus.
U vezi s tim, kada već pominjem KiM, pošto ministar ovde nije prisutan, imao bih da ga pitam – da li će u ovaj jedinstven birački spisak ući svi građani sa KiM-a? Na koji način će on da utvrdi koliko punoletnih građana ima na KiM-u? Rekao sam "građana", a mislim i na Albance, i na Rome, i na sve građane koji žive na KiM-u. Na koji način će njegovo ministarstvo, odnosno Vlada i on kao ministar utvrditi koliko stanovnika ima na KiM-u i da li će oni biti na ovom jedinstvenom biračkom spisku?
Povodom onog što su prethodno kolege rekle, a u vezi s ministrovom izjavom da stranke neće imati uvid u jedinstvene biračke spiskove, reći ću sledeće. Svi koji učestvuju, a svi mi ovde učestvujemo u lokalnim kampanjama, znaju da svaki opštinski odbor DS-a ima birački spisak i da po tom biračkom spisku idu od stana do stana i nude – prehrambene pakete, mobilne, prašak za pranje, sve nude. Istovremeno, ova vlada, kojoj je stožer DS, ostavlja 700.000 gladnih ljudi namerno, zato što neko isisava pare iz budžeta. Ostavlja građane gladnima i onda je lako njima manipulisati, lako je kupiti glas za jedan mobilni aparat. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Ima reč gospodin Mihailo Purić, narodni poslanik. Samo izvolite, gospodine Puriću.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, želim, pre svega, da govorim o Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Želim da kažem da je pred nama veoma značajan Predlog zakona, koji predviđa pravne pretpostavke za stvaranje jedinstvenog biračkog spiska koji će se voditi putem savremene tehnologije, kao elektronska baza podataka, na osnovu jedinstvene metodologije.
U članu 1. Predloga zakona se definiše da je jedinstveni birački spisak javna isprava, u kojoj se vodi evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo. Birački spisak je stalan i redovno se ažurira.
Upis u birački spisak je uslov za ostvarivanje biračkog prava. Predlogom zakona se jasno definiše da birač može biti samo jednom upisan u birački spisak i da se birački spisak vodi po službenoj dužnosti. Postojanje jedinstvenog biračkog spiska doprineće da Srbija konačno dobije informacije na jednom mestu o svim građanima Srbije koji imaju pravo glasa, što do sada nije bio slučaj.
Uvažavajući potrebu da sam postupak bude što ekonomičniji i efikasniji za građane, predviđeno je da jedinstveni birački spisak vodi samo jedan organ, a to je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je jasno definisano u članu 2. Predloga zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
U istom cilju je predviđeno da ažuriranje biračkih spiskova s područja lokalne samouprave, a tiče se promena u biračkom spisku, kao što su brisanje, izmena, dopuna ili ispravka, do zaključivanja jedinstvenog biračkog spiska vodi opštinska, odnosno gradska uprava, a nakon njegovog zaključivanja, pa sve do 72 časa pre dana izbora –Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Poštovane kolege, po članu 4. predloženog zakona, u birački spisak se upisuje lice koje ima biračko pravo, nakon donošenja odluke o raspisivanju izbora, i maloletna lica koja biračko pravo stiču najkasnije na dan izbora.
U članu 8. predloženog zakona je definisano da se uz birački spisak vodi posebna evidencija biračkih mesta, koja sadrži broj, adresu, opis i sedište biračkog mesta. Bliža pravila o načinu vođenja posebne evidencije biračkih mesta, kao i sadržaj te evidencije propisuje ministar nadležan za državnu upravu i lokalnu samoupravu, što je veoma značajna stvar kada je u pitanju jedinstveni birački spisak.
Jedna od zakonskih novina koja se predlaže Predlogom zakona je i ta da se biračima omogući glasanje u mestu boravišta u zemlji, ako se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta. Ovakvo zakonsko rešenje olakšava biračima da ostvare svoje biračko pravo, uvažavajući njihove lične, profesionalne obaveze i potrebe. Nakon održanih izbora, ovi podaci se brišu, po službenoj dužnosti, iz biračkog spiska, jer zakon stvara pretpostavku da će birač na svakim sledećim izborima glasati prema mestu prebivališta.
Predlogom zakona se precizira postupak i omogućava kasnija razmena podataka između nadležnih organa koji vode službene evidencije o građanima, koje sadrže podatke od značaja za vođenje biračkog spisaka, što je definisano u članu 11. Predloga zakona. Savremeni uslovi podrazumevaju da se ta razmena obezbedi korišćenjem savremenih tehnologija, elektronskim putem.
Takođe, Predlogom zakona je predviđeno da se birački spisak vodi kao elektronska baza podataka. Zato je neophodno uspostaviti adekvatan informacioni sistem, a nakon toga sprovesti proceduru objedinjavanja postojećih lokalnih biračkih spiskova u jedinstveni birački spisak, što zahteva određeno vreme i finansijska sredstva. Zbog toga je predviđeno da zakon o jedinstvenom biračkom spisku počne da se primenjuje po isteku godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Poštovana gospodo, želim da kažem da je Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku jedan od propisa iz seta zakona kojima će biti reformisano izborno zakonodavstvo u Republici Srbiji. Zbog toga će Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - Boris Tadić, u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Puriću.
Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.

Poštovane kolege narodni poslanici, s obzirom na to da ministar nije prisutan, ja ću se obratiti poštovanim građanima, koji nisu bili u prilici da pročitaju zakon o jedinstvenom biračkom spisku, i da pokušam da objasnim šta je to jedinstveni birački spisak, pa će građani sami moći da daju svoj sud o tome da li je potrebno ili ne u Republici Srbiji imati jedinstveni birački spisak.
Prvo, treba da znaju da je jedinstveni birački spisak javna isprava u kojoj se vodi evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo. Birački spisak se vodi po službenoj dužnosti. Birački spisak je jedinstven, stalan i redovno se ažurira. Birački spisak se koristi za vreme izbora.
Mi danas u Republici Srbiji nemamo jedinstveni birački spisak. Sada, da pitamo ministra – koliko u Srbiji ima građana s pravom glasa, ne bi vam mogao tačno odgovoriti, jer taj podatak nema i treba mu vremena da to prikupi. Razlog je taj što se birački spiskovi danas sastavljaju u lokalnim samoupravama, po biračkim mestima.
Svaka opština ima svoj birački spisak, a pre izbora taj spisak se šalje nadležnom ministarstvu u Beogradu. Kada se iz svih opština prikupe birački spiskovi, napravi se jedan objedinjeni, centralni birački spisak i tačnost tog objedinjenog, odnosno centralnog biračkog spiska zavisi od toga kakav je kvalitet pristiglih biračkih spiskova iz pojedinih lokalnih samouprava.
Centralni birački spisak, to što sada imamo, predstavlja prost zbir biračkih spiskova iz lokalnih samouprava. Često imamo slučajnu ili namernu neusklađenost broja birača s brojem birača u biračkim spiskovima.
Dešava se da, kada građanin promeni prebivalište, bude upisan na novoj adresi u birački spisak, a ne izbriše se sa stare adrese, ili da se izbriše prilikom odjave s dotadašnje adrese, a ne prijavi se na birački spisak na novoj adresi, ili se na biračkom spisku pojave ljudi koji su preminuli ili su trajno odseljeni.
(Predsednik: Molim vas, ponovo se prijavite.)
Danas se ne zna tačan broj birača u Republici Srbiji. To što nemamo jedinstveni birački spisak pokazuje koliko je naša administracija neefikasna, kao i Vlada koja vodi ovu zemlju.
Ni vlast pre 2000. godine, ni vlast posle 2000. godine nije htela da napravi jedinstveni birački spisak, iako se o tome govorilo još 2002-2003. godine, čak su bila izdvojena budžetska sredstva za te namene. Tako, već 20 godina od uvođenja višestranačkog sistema, Srbija još uvek nema jedinstveni birački spisak.
Kada se ne zna, a ne zna se tačan broj birača, zbog nepostojanja jedinstvenog biračkog spiska, postoji mogućnost lova u mutnom prilikom izbora. Nepropisan birački spisak na izborima omogućuje nekoliko procenata glasova više za one koji su na vlasti.
Dešavali su se razni prekršaji na izborima, postojali su nepravilni izborni spiskovi, nepravilni zapisnici s izbornih mesta, promene izbornih rezultata od strane izbornih komisija, poništavanje izbornih rezultata na sudovima, dopisivanje broja birača, glasanje lica koja su trajno odsutna ili umrla, pritisak na zaposlene da glasaju za određene stranke ili kandidate, organizovano ubacivanje popunjenih glasačkih listića u kutije. Ove nepravilnosti su moguće ukoliko vladajuće stranke, uz pomoć izborne administracije državnog aparata, povećavaju brojno stanje birača.
Mi iz SNS-a smo svakako za to da se ova materija oko biračkih spiskova uredi, jer propisno vođenje jedinstvenog biračkog spiska je od ključne važnosti za ostvarivanje opšteg prava glasa. Kada dobijemo jedinstveni birački spisak, tada ćemo imati uvid u to koliko ima birača i koliko građana izlazi na izbore.
Izrada jedinstvenog biračkog spiska je dug i komplikovan proces, odnosno nije nimalo lak posao. Baš zbog toga je trebalo mnogo ranije da se pristupi izradi jedinstvenog biračkog spiska. Da bi postojao jedinstveni birački spisak, mora da postoji dobra koordinacija i komunikacija između policije i opštinske uprave, koja danas nije kvalitetna.
Kvalitetni birački spiskovi zahtevaju i kvalitetne matične knjige, zbog čega one moraju biti urađene besprekorno i u elektronskoj formi. Postojanje jedinstvenog biračkog spiska će doprineti da Srbija konačno dobije na jednom mestu informaciju o svim ljudima u Srbiji koji imaju pravo glasa, što danas nije slučaj.
Da zaključimo, da bi se napravio kvalitetan birački spisak, potrebna je, pre svega, dobra volja Vlade, računari i računarski programi, kao i obučeni ljudi za korišćenje tih programa. To sve iziskuje vreme, mnogo novca, koji mi imamo, a možda i nemamo.
Dame i gospodo poslanici, i posle usvajanja ovog zakona, proći će još mnogo vremena i izbora dok dobijemo kvalitetan birački spisak, iako nam je on potreban. Potreban je, jer način sprovođenja izbora ne treba i ne sme da zavisi od dnevnih političkih interesa stranaka koje su na vlasti. Hvala. Sada možete da me isključite.

Po Poslovniku se javlja gospođa Vjerica Radeta.

Gospođo Đukić-Dejanović, podsećam vas na član 87. Poslovnika koji predviđa da na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju i članovi Vlade, da ne čitam dalje.
Vi ste već nekoliko puta prekidali sednicu, naravno, bili ste u pravu, zato što predstavnik Vlade nije sedeo ovde. Nigde u članu 87. ne piše da ministar, ako se naljuti ili ako mu se ne dopada ono što narodni poslanici govore o predlogu zakona koji ovde zastupa, može demonstrativno da napusti salu i da ostavi narodne poslanike bez odgovora na pitanja koja mu postavljaju u toku rasprave. Zato vas najlepše molim – ili obezbedite ministra, ili uradite ono što ste uradili do sada svaki put, odnosno u poslednje vreme, kada predstavnik Vlade nije bio prisutan u sali. Hvala.

Zahvaljujem. Poznato vam je da je gospodin ministar u zgradi i da će svakog momenta doći. Upravo novinarima daje izjavu o suštini zakona, koji je izuzetno važan. Obaveštava i javnost o tome.
Gospodin Slobodan Maraš, povreda Poslovnika.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, istim povodom, ali član 27.
Zaista nam treba gospodin Marković. Ovo je veoma značajan zakon. Mi iz LDP-a smo rekli da je neophodan itd., ali pitanje koje imam njemu da postavim, a ne mogu zato što nije u sali, jeste – da li će jedinstveni birački spisak voditi beogradska ''Informatika''?
Moram da vas podsetim da je beogradska ''Informatika'' kupljena od strane "Srbijagasa", koji je 170 miliona evra u gubitku, a naš dug Rusiji za gas iznosi otprilike toliko. Jednog dana, a veoma brzo, možda bude vlasnik beogradske ''Informatike'', pa će oni imati jedinstven birački spisak. Zato bi moje pitanje bilo upućeno, pre svega, ministru, ali kako da ga uputim kada nije tu?
Znači, da li će beogradska ''Informatika'' voditi jedinstveni birački spisak?