Gospodin ministar će svakog momenta, čim završi s predstavnicima sredstava informisanja, ući u salu.
Gospodin Mirko Čikiriz ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, SPO, kao desna strana liste ZES, još od osnivanja svoje političke stranke je tražio da u našoj zemlji postoji jedinstven birački spisak, kao osnovni preduslov da izbori i izborna volja građana budu na pravilan način izraženi na izborima, da bi izbori bili korektni i pošteni.
Mislim da je ministar Marković, koga mi iz SPO-a smatramo jednim od najboljih ministara, a njegovo ministarstvo, jednim od najaktivnijih ministarstava, pripremio dobar zakon. Analizom samog zakonskog rešenja, pitali smo se s koje će strane i kojom argumentacijom taj zakon biti osporavan.
Argumentacija je takva kakva je. Imali smo u našem političkom životu i osporavanje i raznorazne političke stavove, koji su imali za posledicu plaćanje veće cene, što se tiče građana Srbije, u odnosu na izjave koje danas imamo, ali je činjenica da, nažalost, mnogi koji pričaju o zakonu ne razumeju sam pojam javne isprave. Znači, javna isprava je isprava koju u okviru svojih zakonskih ovlašćenja sastavlja i izdaje nadležni državni organ, u koju svaki zainteresovani građanin, u svakom momentu, može da izvrši javni uvid.
Tako je jedinstveni birački spisak javna isprava u koju svakodnevno, tokom radnog vremena, svaki zainteresovani građanin ima uvid, a u konkretnom slučaju je sigurno zainteresovan da li je upisan u birački spisak, da li su tačni podaci.
Ovaj zakon omogućava i neke šire mogućnosti građanima, za razliku od prethodnih rešenja, da ako su trenutno van svog prebivališta, ili su u inostranstvu, ostvare svoje biračko pravo upisom u birački spisak.
Pošto nije postojao jedinstven zakon koji je regulisao ažuriranje biračkog spiska, koji je značajan ne samo za izbor narodnih poslanika, jer smo do sada ovu oblast regulisali Zakonom o izboru narodnih poslanika, već i za predsedničke i lokalne izbore, dosadašnja kompjuterska, ali odvojena evidencija, ovim zakonskim rešenjem je sistematizovana na jednom mestu.
Mislim da, u tehničkom smislu, građani treba da razumeju intenciju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koja je dobra.
Naravno da će opštinske i gradske uprave voditi evidenciju građana, odnosno vršiti izmenu u biračkom spisku, brisanje, upis, promene i tako dalje, jer ako bi taj posao organizovalo Ministarstvo, onda bi to značilo da Ministarstvo u svakoj opštini mora da osnuje svoje kancelarije, da zaposli određeni broj činovnika, što bi bili nepotrebni dodatni troškovi, jer te poslove su i do sada obavljale opštinske i gradske uprave i oni im se ovim zakonom i dalje ostavljaju kao povereni poslovi od strane nadležnog ministarstva.
Takođe, mislim da su mnogi narodni poslanici prevideli činjenicu da će ministar, posebnim uputstvom koje će izraditi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, urediti postupak objedinjavanja postojećih biračkih spiskova koji su u kompjuterskoj evidenciji, ali koji nisu objedinjeni na jednom mestu.
Možda je sada, u nekoliko članova, i taj zakon mogao da sadrži ovaj postupak, ili proceduru, ali verujem da će i to uputstvo biti javno i da će svako imati pravo da ga i kritikuje i osporava i da svakodnevno vrši uvid u birački spisak, posebno momentom raspisivanja izbora.
Ono što je značajno za naše građane, ipak su mnogi naši građani stalno ili privremeno van mesta svog prebivališta, to je da im se ovim zakonskim rešenjem omogućava da glasaju i tamo gde se privremeno nalaze. U pravnoj terminologiji se kaže – u mestu boravišta, a znamo da su mnogi građani, to je ministar juče pomenuo, posebno studenti i oni koji su stalno zaposleni, a bave se terenskim poslovima, bili često sprečeni da izraze svoju izbornu volju, zbog činjenice što su udaljeni često i po nekoliko stotina kilometara od mesta svog prebivališta i što bi način izražavanja njihove izborne volje bio za njih prvo skup, a, s druge strane, i dosta složen.
Ono što je bitno za naše građane koji žive van granica naše zemlje, to je da im zakon pruža još širu mogućnost u odnosu na postojeće stanje, da glasaju ne samo u zemlji u kojoj se nalaze na dan održavanja izbora, već i u našoj zemlji, ako se na dan održavanja izbora zateknu i ako se blagovremeno jave organu nadležnom za evidentiranje njihove volje da žele na taj dan da glasaju u našoj zemlji.
Srpski pokret obnove će u danu za glasanje dati punu podršku ovom zakonskom rešenju. Ne bismo sada pričali o drugim rešenjima, s obzirom na to da smo mlada demokratija, da smo u ovom višestranačkom životu, koji traje u obnovi 19 godina, videli sve i svašta, bilo je početkom devedesetih dosta zloupotreba u tom smislu, mislim da nisu dominantno uticale na izbornu volju građana, ali su jedno vreme i predsednici mesnih zajednica išli s nekom običnom sveskom od kuće do kuće, evidentirali nekoga, nekoga ne, itd., ali bih se složio sa procenom da je izborni sistem kod nas u stalnom usavršavanju i napredovanju.
Imamo, što se tiče izbornih rezultata, jednu pojavu koja je bila nezamisliva pre 2000. godine, da, recimo, reprezentativni uzorak od 2,5 ili 3% već u velikoj meri opredeljuje izbornu volju građana, čega nije bilo u nekim periodima, posebno prilikom sprovođenja izbora za predsednika Republike Srbije 1997. godine, kada je u terorističko gnezdo Adema Jašarija u Drenici glasalo za tadašnjeg protivkandidata SPO-a i kandidata vladajuće većine, oko 3.800, ili 3.700 kosovskih Albanaca. Oni su bojkotovali te izbore i bili smo ubeđeni da to nije bila njihova izborna volja, niti da je dobro urađen tadašnji izborni birački spisak.
Kažem, zbog svih razloga koje je izneo i ministar, i kolege koje podržavaju ovaj zakon, poslanici SPO-a, kao desna strana liste ZES, u danu za glasanje će podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Čikiriz.
Sada bi bio na redu gospodin Željko Tomić, koji nije tu, pa dajem reč gospođici Nataši Jovanović.

Gospođo predsednice, protestujem zbog toga što ministar nije u sali, zato što je ovo zakon koji je dugo najavljivan. Kada sam jutros pogledala svoj podsetnik, videla sam da je ministar, od vremena usvajanja zakona na sednici Vlade, do današnjeg dana, na ovu temu dao najmanje 30 - 50 izjava.
Nemam vremena da komentarišem njegove izjave. Veoma ozbiljno želim da razgovaram o ovoj temi, naročito zbog činjenice koja je poznata i vašem saradniku, zameniku sekretara, gospodinu Pudaru, da je parlamentarna delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, u organizaciji Saveta Evrope, pre mesec dana, u Finskom parlamentu vodila veoma ozbiljnu stručnu raspravu o biračkom pravu, biračkim spiskovima i o tome zašto Srbija nema jedinstveni birački spisak. Počeću onom teorijom koja je svima poznata iz parlamentarne prakse, da biračko telo, u skladu s teorijom narodne suverenosti, predstavlja i smatra se nosiocem suverene vlasti i birači na dan izbora, glasanjem za političke stranke, za predsednika države ili odbornike, deo svog suverenog prava prenose u parlamentarnom životu naše zemlje i svake demokratske zemlje, kakva Srbija, nažalost, nije iz mnogo razloga, na nosioce vlasti.
Ako uđemo u to šta predstavlja biračko telo i kako se ono registruje, a govorimo o jedinstvenom biračkom spisku, onda dolazimo do neke tri teorije koje su razvijene. To je ono prvo, osnovno, da je biračko pravo individualno pravo i da je dostupno svakome. Drugo je da je to ustavna kategorija i da samim tim i vi koja ste predsednik Narodne skupštine, i moja malenkost, i svako od ovih 250 kolega u sali, predstavljamo u pravom smislu reči, koristeći svoje pravo dobijeno od građana, ustavnu kategoriju. Treće je ono opšte, jednako, da je ono prihvatljivo i da je sama država demokratski razvijena ako u njoj postoji ona teorija koja se zasniva na tome da mora da bude ustanovljen princip jedan čovek – jedan glas.
U replikama na nervozno izlaganje ministra i u svojoj načelnoj diskusiji, i gospođa Radeta, kasnije i gospodin Krasić, napravili su jednu retrospektivu događaja od 1990. godine, kada je u Srbiji obnovljen parlamentarni višestranački sistem. Bilo je raznih zloupotreba i raznih nemogućnosti građana Srbije, kojih ima, otprilike, za sada upisanih u birački spisak, 6.725.157, to je poslednji podatak koji sam pronašla, da koriste svoje biračko pravo.
Kolega Markićević je malopre izrazio bojazan da svoje biračko pravo neće moći na Ustavom garantovan način, koje garantuje 52. član, njegov poslednji stav, da koriste naši sunarodnici na KiM-u za predstojeće izbore u Leposaviću, a da ne govorimo o činjenici da je prof. dr Vojislav Šešelj ubedljivo pobedio kandidata SPS-a Zorana Lilića na izborima 1997. godine za izbor predsednika Srbije. Kasnije, u ponovljenim izborima, i Milana Milutinovića, zbog činjenice da se manipulisalo sa oko 400.000 nepostojećih glasova sa područja naše južne pokrajine.
Moram da vas podsetim, jer vi to dobro znate, gospođo predsedniče, kao potpredsednik vaše stranke iz tog doba i narodni poslanik, da je u selu Prekaze zabeleženo da je negde oko 2.600 glasača, a tamo srpska vojska i policija do okupacije nisu mogle da uđe ni tenkom, a kamoli da se sprovede izborni postupak, glasalo za kandidata SPS-a, a prof. dr Vojislav Šešelj nije dobio nijedan glas.
Kada bismo se vratili unazad i govorili o manipulacijama od 2000. godine, prenesite gospodinu ministru koji je izašao, verovatno da se malo umiri zbog ovih činjenica koje mi iznosimo, DOS nikada ne bi mogao 5. oktobra, niti u periodu posle toga, da dokaže da je Vojislav Koštunica, kao kandidat tada jedinstvenog DOS-a, koji se ubrzo raspao i svako otišao na svoju stranu, kao rogovi u vreći, a tako su i funkcionisali, pobedio da nije bilo zapisnika srpskih radikala. I Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović i ostali predstavnici DOS-a su došli kod prof. Šešelja u SRS da mole da im damo zapisnike sa biračkih mesta, zbog toga što nisu bili sposobni da proprate izborni proces.
Ovaj "jedinstveni birački spisak", recimo, nije takav u Finskoj, zato što tamo postoji državna institucija koja se zove državni registar, koja je autonomna sama za sebe, zna gospodin Pudar, uz izvinjenje što ga drugi put pominjem, ili neko od kolega ko je bio s nama, čak direktor državnog registra gde se vrši registracija birača, koja se koristi ne samo u slučajevima kada je potrebno da se sprovede izborni proces, već kada se vrši, eventualno, mobilizacija u toj zemlji, ili za druge važne državne poslove, nije hteo s nama da se rukuje, ne zbog pandemije aktuelnog gripa, nego zbog toga što je to rizično, jer je državna institucija od velikog značaja. Ministar negira činjenicu koju je koleginica Radeta dva puta argumentovano ponovila – da ovo nije nikakav, doduše, jeste u nazivu, jedinstveni birački spisak, već samo predstavlja izvode iz evidencija, i pitanje je da li su i koliko ažurne i kako će to da rade jedinice lokalne samouprave, koje su zbir podataka koji postoje.
Ova "novina" da se glasa po mestu boravka, a ne prebivališta, i potrebna je, i nije potrebna. Potrebna je zbog činjenice da se uvek manipuliše, najčešće, studentima, što smo već pomenuli u načelnoj raspravi, ali, s druge strane, zakonodavac nije želeo da da veću asistenciju nego što je to samo u jednom delu jednog člana propisano, o čemu ćemo da govorimo povodom amandmana, MUP-u, koji je jedino u mogućnosti da proveri podatke, odnosno da vrši ažuriranje podataka, promene adrese iz lične karte, kada se vrši prijavljivanje za glasanje unapred.
Takođe, gospodin Marković nije imao jasan odgovor na primedbu zašto to nije bolje precizirano, jer i tu postoji veća mogućnost manipulacija.
Svako ko se bavi parlamentarnim životom u Srbiji zna, da li ste to vi koji predstavljate stranke, da li su to razni analitičari, da li su ovi iz CESID-a, kojima se iz raznih razloga, pre svega, finansijske prirode, poveravaju projekti, pa će tako oni, kako jutros reče zamenik ministra za ljudska i manjinska prava, biti nosioci izbora za Savet nacionalnih zajednica koji treba da se održe, i oni će jedini imati, cesidovci, kako reče dotični gospodin, ažurirani spisak birača koji predstavljaju nacionalne manjine, da mogu da zloupotrebljavaju, kao što zloupotrebljavaju, svoju funkciju i na dan samih izbora. Dakle, postoje veliki problemi u samom sistemu sprovođenja izbora.
Evo, sada smo apsolutno apsolvirali, ovo nije jedinstveni birački spisak. Da jeste, postojao bi centralni državni registar i, kao što smo rekli, u svakom trenutku bi taj birač, gde god da se nalazi, da li u Leposaviću, da li u Kragujevcu, ili u Beogradu, Subotici, u Odžacima, gde će uskoro biti održani izbori, morao da zna da je on samo tu upisan na birački spisak. Ovako, kroz prijave na različite adrese, bilo je mnogo zloupotreba, kao i u Crnoj Gori, znate kako je već Milo Đukanović, i lažnim ličnim kartama, i prijavama na više biračkih mesta, dobijao izbore, toga je isto bilo u Srbiji, pa tako, pošto neće postojati jedinstveni birački spisak, vraćam se na početak priče, onda se neće ni poštovati ono osnovno demokratsko načelo: jedan čovek – jedan glas, jer je i po ovom zakonu moguće da jedan čovek ima dva ili tri glasa.
Kako mi to možemo da znamo kada nismo umreženi i kada u nekim od ovih izjava, na koje sam se podsetila, ministar kaže da će takav sistem, o kome se govori u ovom zakonu, koji nije jedinstven, funkcionisati 2011, a moguće, čak, i 2012. godine?
Prema tome, i danas, 20 godina posle mnogobrojnih izbornih procesa, kako izbora za narodne poslanike, pa za poslanike one, sada već rasturene od strane mentora Borisa Tadića, državne zajednice, odnosno SRJ, vidim da se on diči time, pa i juče, na obeležavanju 20 godina pada Berlinskog zida, što je rasturena naša država, što su Srbi rasrbljeni, što nam je oteta teritorija, što je okupirana Republika Srpska Krajina.
Onda se stvarno postavlja pitanje – kako neko može da bude tako licemeran, da ne upotrebim gori izraz nego što je ministar Marković, kada se dobro zna, a trenutno nije u sali gospodin Buha, da vam to potvrdi kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, da i dan-danas mnogi naši sunarodnici iz okupirane najzapadnije srpske republike nemaju biračko pravo? Vi to vrlo dobro znate. Ne mogu u ovom trenutku da manipulišem brojem tih glasova. Zašto nemaju? Zato što nemaju ni državljanstvo.
Šta ćemo da radimo s onim našim sunarodnicima koji ne žele da trpe diktatorsku, separatističku, pre svega, kriminalnu vlast Mila Đukanovića, koji traže otpust iz državljanstva te crnogorske države i hoće da dođu ovde u Srbiju?
Kao prvo, oni mnogo čekaju na to a, drugo, dug je njihov put da ostvare to pravo da postanu državljani, a mogu da sanjaju o tome da dođu i da budu na biračkom spisku. Zato je jedan funkcioner DS-a mogao da glasa i za izbore u Crnoj Gori i za izbore u Srbiji. Gde je onda tu pravda i gde je tu opšta jednakost?
Da vi želite ovim zakonom, po ovoj trećoj teoriji koja je poznata u političkoj i pravnoj praksi, da ograničite pravo birača, govori i ovaj primer sa zatvorima i s pitomcima na Akademiji, s vojnicima. Zašto trostruki birački spiskovi?
Pošto član 52. Ustava garantuje da postoji mogućnost ustavno-pravne zaštite, a to je ta ustavna kategorija biračkog prava, objasnite mi, molim vas, vi, gospodine, ne možete, ali prenesite ministru koji ne želi da sluša našu argumentovanu raspravu – kako je moguće da se birač zaštiti kada u preko 8.000 biračkih mesta u Srbiji, to vam garantujem, na trećini, a to su uglavnom predsednici iz DS-a i iz drugih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, sede predsednici biračkih odbora koji su nesposobni da sprovedu izborni proces?
Vrlo dobro znate da je svaka manipulacija na biračkom mestu zaprećena, po Krivičnom zakoniku, kaznom od jedne do tri godine, a upravo su predsednici biračkih odbora iz DS-a, koje na tim svojim treninzima i kampovima niste naučili kako da sprovode izborni proces, već samo kako da dele one žute kese, paketiće, da vrše manipulaciju, da nasnime Tadićev glas, da uznemiravaju ljude u dva-tri sata noću, to je slučaj u Kragujevcu, pogrešno popunjavali zapisnik. To se desilo dva puta, u dva uzastopna izborna procesa.
Veoma često se dešava da naknadno opštinska ili gradska izborna komisija mora da utvrđuje ponovo rezultate glasanja. Znate zbog čega? Zato što demokrate, u sadejstvu sa G17 i ostalim strankama koje su na vlasti, vrše preglasavanje prilikom utvrđivanja rezultata na glasačkom listiću, pa onda imate tri procenta nevažećih glasačkih listića. Čak je i RIK izdao upozorenje o tome i to niko ne poštuje.
Biće i nevažećih glasačkih listića u tim procentima. Biće i glasanja jedne osobe na više biračkih mesta, to vam garantujem, sve dok ne budete spremni i sposobni da se suočite s tim da demokratija ne stoji samo u svom nazivu, već da ona mora da bude sprovedena onako kao što je to u svom delu, još 1748. godine, "Duhu zakona", Monteskje zamislio – da ne treba sve da bude u rukama jednog vladaoca, odnosno monarha, koji je sada u Srbiji Boris Tadić, već da više nas koji smo predstavničko telo države Srbije može više da misli.
Ministar je svojim nedemokratskim i netolerantnim ponašanjem, pre svega, neodgovornim, jer nije u sali, pokazao da on nije spreman za demokratske procese i da se njegova stranka samo zove demokratska. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bajram Šehović.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici Sandžačke demokratske partije, u okviru Poslaničke grupe ZES, podržavaju donošenje posebnog zakona o vođenju jedinstvenog biračkog spiska, prvo, zato što vođenje evidencije birača ne može biti kao do sada, deo zakona ili odredaba u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Evidencija birača mora biti odvojeni postupak regulisan posebnim zakonom, jer se evidencija birača koristi u postupku izbora kako za narodne poslanike, tako i za predsednika republike, kao i na lokalnim izborima.
Pored tog dosadašnjeg formalnog nedostatka, krajnje je vreme da se uspostavi ažurna i potpuna evidencija birača. Dosadašnji birački spiskovi, iako su se vremenom poboljšavali, imali su dosta nedostataka. Pomenuću samo neke, za koje dobro znaju i svi građani koji su na bilo koji način učestvovali u izbornom procesu, bilo da su glasanjem ostvarivali svoje građansko pravo, ili da su učestvovali u samom radu izbornih organa, kao članovi biračkih odbora, odnosno opštinskih i republičkih izbornih komisija.
Ako, na primer, saberemo broj građana s opštim biračkim pravom, tj. punoletnih građana, i broj maloletnih građana iz evidencije, i taj broj uporedimo s brojem stanovnika prema poslednjem popisu, taj broj bi trebalo da bude približno jednak, uz pretpostavku da je priraštaj stanovnika u posmatranom periodu bio jednak nuli. Međutim, to u praksi nije bio slučaj, upravo u opštinama gde je stopa mortaliteta i nataliteta bila približno jednaka, što na neki način govori o tome da su birački spiskovi do sada bili nepotpuni i da su imali nedostatke.
Podaci u biračkim spiskovima imali su nedostatke i u slučajevima promene prebivališta i promene prezimena kod žena. U biračkim spiskovima bilo je upisanih lica bez matičnog broja, što je stvaralo mogućnost da jedno lice bude dva puta upisano u birački spisak, jer program nije prepoznavao lice bez matičnog broja. Dakle, nema nikakve dileme da birački spiskovi nisu bili ažurni, a zbog toga što je birački spisak vođen separatno, po opštinama, ažuriranje izmena vršio je samo opštinski organ uprave, kao poverene poslove. U daljem postupku se nije mogao ustanoviti opšti jedinstveni birački spisak.
Ako se zna da je zakon dopuštao da se birački spisak vodi i u obliku kartoteka, jasno je da kompjuterski sistem nije mogao biti uspostavljen do kraja.
Zato je dobro što se ovim zakonom birački spisak proglašava javnom ispravom kao elektronska baza podataka i ažurira po jedinstvenoj metodologiji Ministarstva, koji će biti centralni državni organ za vođenje jedinstvenog biračkog spiska i odgovoran za tačnost i ažurnost podataka u njemu.
Pored dobrog programa za ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska, ne sme se zanemariti značaj uputstva ministra za državnu upravu, koji treba da propiše bliže način razmene podataka između organa koji vode službenu evidenciju o građanima, organa koji su nadležni za donošenje rešenja na kome se zasnivaju promene u biračkom spisku, između MUP-a i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i između Ministarstva za državnu upravu i opštinskih, odnosno gradskih uprava. Iz procedure ovog uputstva mora tačno da se utvrdi i da se vidi ko je načinio propust u slučaju da u spisak nije uneta potrebna promena.
Dosadašnje funkcionisanje i povezanost službi MUP-a i opštinskih uprava nisu bili dobri. Zato se mora uspostaviti baš takav elektronski sistem kakav je Predlogom ovog zakona propisan, ali tako da se uputstvom ministra uspostavi potpuna korelacija podataka, bez rupa i uz potpuno utvrđenu i propisanu odgovornost za onoga ko je dužan da dostavlja i unosi podatke.
Dobro rešenje u Predlogu zakona je što se biračima omogućava da glasaju i prema mestu boravišta ako se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta. Glasanje u inostranstvu je, takođe, Predlogom zakona bolje rešeno nego do sada. Dosadašnja praksa vođenja posebnih evidencija birača u inostranstvu kao pratećih evidencija bila je komplikovana.
Predlog zakona predviđa da će se podaci o biraču koji se odnose na njegovo boravište u inostranstvu voditi kao ostali i u birački spisak će se upisivati činjenica da će glasati prema mestu boravka u inostranstvu, što se posle izbora briše iz biračkog spiska.
Ovaj predlog zakona obećava veliki kvalitativan pomak kada je reč o izgledu, tačnosti i ažurnosti biračkog spiska. Takođe je značajno da u zakonskom roku ministar donese precizno uputstvo kojim će dosadašnje subjektivne grške biti otklonjene i kojim će biti uspostavljena odgovornost, jer nema nikakve sumnje da su manjkavi birački spiskovi, između ostalog, bili razlog za manji odziv birača na glasanju, kao što opšti jedinstveni birački spisak, potpun i ažuran, omogućava i sigurno daje veću izlaznost birača na narednim izborima.
Na kraju mog izlaganja bih postavio pitanje gospodinu ministru. Verujem da će mi odgovoriti kada bude bila rasprava u pojedinostima. Pitanje se odnosi na član 7. stav 2. ovog zakona.
Na koji će se način ovaj član 7. stav 2. sprovesti u praksi?
Citiraću član 7. stav 2: ''Ime i prezima birača koji je pripadnik nacionalne manjine dvojako se upisuje: prvo ćiriličkim pismom, prema pravopisu srpskog jezika, a potom pismom i prema pravopisu pripadnika nacionalne manjine''.
Dakle, na osnovu koje će javne isprave ili pravnog akta odgovorno lice koje vrši evidenciju i upis birača u birački spisak prepoznati birača pripadnika određene nacionalne manjine, da bi njegovo ime i prezime bilo upisano na jeziku i pismu te nacionalne manjine? Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Gospodin Mića Rogović nije tu, Jovan Palalić nije tu, Aleksandar Martinović, Tomislav Nikolić i Miroslav Petković, takođe.
Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Đukić-Dejanović, na početku ću da napravim jedan mali uvod, jer u Srbiji ima puno mladih ljudi koji studiraju pravo, pa treba da polažu ustavno pravo, a ceo izborni sistem je deo ustavnog prava, pa teško da mogu u knjigama da pronađu neke stvari koje su im baš potrebne kao životno iskustvo da bi lakše položili ispit. Verovatno sam i ovlašćen da napravim neki istorijski pregled kako se to kretalo kod nas otkad je krenuo višestranački sistem.
Prvi izbori su bili, znate i sami, 1990. godine, većinski izborni sistem, a onda je bio mešoviti izborni sistem, maja 1992. godine. Šta se tada dešavalo s biračkim spiskovima, možete samo da pretpostavite. Onda, u drugoj polovini 1992. godine, zablistala su dva dečka, Dačić Ivica i Goran Perčević, koji su na okruglom stolu razvalili Zorana Đinđića, profesora Mićunovića i ostale, jer je taj okrugli sto trebalo da predstavlja svojevrsni kompromis vlasti i opozicije, da bi opozicija izašla na decembarske izbore 1992. godine. Tada se birao i predsednik Srbije. Tada je vaš kandidat bio Milan Panić. Tada su se birali poslanici za Saveznu skupštinu, za Veće građana, i birali su se poslanici za Republički parlament.
Posle nekoliko godina se ustanovilo da taj izborni zakon nije dobar. Jeste on promovisao proporcionalni izborni sistem, što je bio zahtev svih političkih stranaka, osim SPS-a, ali se primetilo da, s velikim brojem izbornih jedinica, u Skupštini dolazi do nesrazmernog predstavljanja političkih opcija.
Kao rezultat svih tih promašaja i nedostataka zakona iz 1992. godine, 2000. godine je SRS preuzeo obavezu da bude svojevrsni lakmus između vlasti i opozicije, pa je u drugoj polovini 2000. godine donet Zakon o izboru narodnih poslanika koji je predstavljao punu saglasnost svih političkih činilaca, s obzirom na to da je već posle nekoliko meseci došlo do onoga do čega je došlo – 5. oktobar, Koštunica je izabran za predsednika i neminovno se išlo na republičke izbore.
Praktično, decembarski izbori 2000. godine su bili prvi test Zakona o izboru narodnih poslanika i ove materije koja je danas predmet, a to je jedinstveni birački spisak.
Radi vas, taze poslanika i mladih ljudi, moram da skrenem pažnju da se i decembra 2000. godine u opticaju pojavio jedan CD, kao odraz jedinstvenog biračkog spiska. Zamolio bih vas da ne padate u nesvest, taj birački spisak, taj CD je doneo i u to vreme RIK-u samo ovako pokazao direktor Državne bezbednosti, odnosno načelnik Državne bezbednosti Rade Marković.
Tada su nastupili i prigovori povodom jedinstvenog biračkog spiska. Doduše, moram da vam skrenem pažnju, tada demokrate nisu prigovarale. Na sledećim izborima, koji su bili predsednički, gde se shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o biračkom spisku, moram da vam kažem da su svi prigovarali Demokratskoj stranci, koja je tada bila na vlasti, što ne postoji jedinstveni birački spisak.
Jedinstveni birački spisak, onako kako je definisan s nekoliko članova Zakona o izboru narodnih poslanika, podrazumeva i jedinstveni informatički sistem i podrazumeva odgovornost nadležnog ministarstva za jedinstveni birački spisak. Zašto? Da se ne bi dešavalo to što se dešavalo u prošlosti.
Uzeću primer izbora na KiM-u, gde su birački spiskovi samo redni broj, ime i prezime. Kada posle završenih izbora pogledate kako su ljudi glasali, onda vidite zaokruženu telefonsku spiralu. Protagonisti takvog načina pravljenja biračkog spiska i glasanja i danas su prisutni u ovoj zgradi.
Šta se desilo 24. septembra 2000. godine? Bio sam u Crnoj Gori, kontrolisao sam biračka mesta, između ostalog, ona gde su glasali ljudi koji su izbegli sa KiM-a. Pošto nismo mogli da sprečimo falsifikat i kvazibiračke spiskove, koji su se, maltene, dopunjavali imenima i prezimenima na dan izbora, morao sam da polupam četiri kutije, da pokupim materijale i sreća me je spasila što su se tri službe –Mila Đukanovića, Vojske i Bulatovića, dogovarale koja će pre da me uhapsi itd., pa sam se ipak vratio u Beograd. Kod Brodareva je, navodno, zadržan šofer.
Pisali smo i ustavnu žalbu na preko 1.800 strana, s vrlo konkretnim primerima kršenja propisa povodom biračkog spiska za svako biračko mesto. To je prva ustavna žalba koja je u istoriji podneta Saveznom ustavnom sudu. Naravno, ona je odbačena zbog nekih potpuno drugačijih razloga, a ne pravnih.
Samo da vas podsetim, a ima veze s izborima, da je i Vojislav Šešelj jednostavno uhapšen u Gnjilanu. Radi vašeg saznanja, da znate ko je tada hapsio – specijalci sa Ajvalije. Tako je to s izborima u Srbiji.
Jedinstveni birački spisak treba da bude, pre svega, jedan kompjuterski obrađen dokument, u koji su upisani svi birači, svi građani Republike Srbije s biračkim pravom. Kako će izvod posle da izgleda, zavisi ne od ovog zakona, nego od odluka nadležnih organa gde će sve biti biračka mesta, raspored biračkih mesta itd.
Mi tako nešto nemamo. Godine 2002, izgovor zašto ne postoji jedinstveni birački spisak bio je da fali 16 kompjutera. Došla je i donacija kompjutera, ali mi nemamo jedinstveni birački spisak. Postoje i neki problemi, rešivi. Svako sedmo rešenje MUP-a o određivanju jedinstvenog matičnog broja građana je pogrešno. Pitanje je – da li opštinske uprave koje su zadužene da vode evidenciju o biračima to rade kvalitetno, kao povremeni državni posao?
Nadležno ministarstvo na republičkom nivou ima i sada obavezu da vrši ažuriranje tih biračkih spiskova i da vrši kontrolu. Ovaj zakon, ovako kako je predložen, nije potreban. Imamo propis koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, ali i druge podzakonske akte. Kada se uređuju neke stvari, onda se poštuje taj zakon.
Samo da vas podsetim, Bakarec je, navodno, uzeo to, pa su ga demokrate jurile po WC u Narodnoj skupštini. Kada se izvršila provera tog navodnog jedinstvenog biračkog spiska, kompjuterski obrađenog, da vam ne pričam koji su sve podaci izašli. Meni nisu dozvoljavali da to preuzmem, već sam mogao u službi da izvršim uvid, i da vam ne pričam šta se sve dešavalo.
Da li treba da vas podsetim na četiri kruga izbora iz 2002. godine, kada su kandidati za predsednika bili, zahvaljujući potpisima DS-a, i Pavković i neki drugi? Od 10 hiljada potpisa, niste mogli da nađete dve hiljade validnih.
Sve to može da prođe ukoliko ne postoji jedinstveni birački spisak. Jedinstveni birački spisak podrazumeva da jedno isto lice ne može biti upisano na više mesta, pa ni kasnije, kada se prave izvodi za svako biračko mesto iz jedinstvenog biračkog spiska. Ne postoji spremnost da se napravi takav jedinstveni kompjuterski dokument. To je osnovni problem. Zašto? Zato što treba da se vrše manipulacije.
Neko me je jutros optužio da govorim nešto što nije istina. Svi ste svedoci šta je bilo u Gračanici, šta je bilo u Peći na dopunskim izborima. Raspustili ste skupštine jedinica lokalne samouprave srpskih opština da biste sproveli izbore po nekoj svojoj zamisli i – četiri kruga izbora. Zašto? Oni koji su glasali u Kraljevu, sad su upisani i na poništenim biračkim mestima, da li u Gračanici, da li u nekom selu, nije ni bitno, možda i pogrešim u nazivu. Kako je to moguće? Sve je moguće kada DS to uzme u svoje ruke.
Malopre je neko rekao da se zalaže za neki izborni sistem po kome neće 249. sa liste da bude predsednik Narodne skupštine.
Ko je izabrao Natašu Mićić za predsednika Skupštine i na kom je mestu vaše lista ona bila? Što nama to pričate? To ste vi uradili. Ali, ne, ovde se baci laž i onda se tipuje da je to s neke druge strane.
Sve ste to vi radili. Zato vam je potrebna apsolutna kontrola biračkog spiska, a vi je imate. Kao što sada skupljate papire ko će biti sudija a ko tužilac, u zavisnosti od toga šta će da kaže vaš opštinski odbor, tako imate i potpune spiskove za sve birače u Republici Srbiji. I, nepogrešivo šaljete plave, žute pakete, verovatno sad s nekim virusom, a ovi vaši prijatelji zapošljavaju.
Zamislite kakve se stvari dešavaju u Srbiji? Iz najboljih namera uđete s nekom prijateljskom zemljom u neki drugi posao, a NIS je dobar posao. Onda vlast, ova naša ovde, preuzme, da kažem, ovlašćenja nad tim delom i odmah kreće sa zloupotrebama. Tamo u Vrbasu kažu – eto, 16 momaka smo sada zaposlili, zaposlićemo i ovih 60, samo vi glasajte. Navukli se na gas. Sad i strance zloupotrebljavate za vaše čisto političke potrebe.
Gde je tu pravo birača? Gde je tu princip – jednak glas svakog birača? Gde je tu slobodna volja?
Zakon o izboru narodnih poslanika ima i posebne odredbe o Nadzornom odboru, koji treba da kontroliše šta rade mediji, šta rade učesnici na izborima, kako bi se slobodno formirala volja svakog birača, bez bilo kakvog medijskog uticaja.
Prvo što ste uradili decembra 2000. godine je bilo – taj odbor ne postoji. I danas postoji u Zakonu obaveza, ali nikada nije formiran. Zašto? Da biste mogli u izbornoj tišini, na dva dana pre izbora, da krećete s onim vašim parolama, pre nekoliko meseci – te hapšenje, te onda idu bilbordi, dva Vojislava, pa onda ovo, onda ono.
Tako vi poštujete zakon, koliko vama odgovara. Da li može da se donese normalan zakon o jedinstvenom biračkom spisku? Nije potreban. Sve može da se reši podzakonskim aktima. Cela materija je materija podzakonskog akta.
Zašto? Biračko pravo je rešeno Ustavom i Zakonom o izboru narodnih poslanika. Šta je jedinstveni izborni spisak? Tehničko sredstvo, a oni se upustili u posebne izvode, pa izvode za biračka mesta u inostranstvu, a sada pokazuju veliku humanost prema licima koja na dan izbora nisu u mestu prebivališta, nego borave na nekoj teritoriji, pa bi mogli tamo da glasaju.
Šta se dešava kada je glasanje po kućama? Mogu da vam pričam 15 dana, mogu da vam pričam i o rakiji, i o kiselom kupusu na dan izbora na biračkom mestu, i o Tutinu, gde jedan čovek dođe i glasa za celu svoju porodicu. Sudski postupak, nadam se da je završen, ako nije završen, onda znate zašto nije.
Ko je odgovarao? Koliko je krivičnih prijava podneto za otvoreno kršenje Zakona o izboru narodnih poslanika? Ko je odgovarao? Bata Bane u Nišu.
Takve vi izbore želite, takve vi zakone hoćete, zakone sa rupom, zakone koji vam dozvoljavaju diskreciono ovlašćenje da ga tumačite kako hoćete.
Do pre nekoliko meseci, taj ministar se hvalio kako je izuzetno pametan bio kada je smislio čl. 47, 49. i 56. Zakona o lokalnim izborima. Šta sad priča? Sad priprema teren za Ustavni sud koji treba da donese jednu odluku. Kakvu? Kakvu ste vi zamislili, kako vama odgovara.
Gde je Ustav? Ovo je zemlja gde ministri daju sebi pravo da kažu – Skupština može da ima i 150 poslanika; iako je nešto ustavna norma, kaže – možemo sad da idemo i na većinske izbore, a u Ustavu je lepo napisano da je proporcionalni izborni sistem. Šta to vredi? Vas ništa ne obavezuje.
Gubite partnere, čak, iz inostranstva. Ko je bio prvi Srbin ministar u nekoj vladi separatističkog Kosova? Goran Bogdanović, to je prvi. Sećate li se 2004. godine, ko je pozivao Srbe da idu na te izbore? Boris Tadić, mimo Rezolucije i Deklaracije Narodne skupštine, pa je prošao sa 0,16%. Razmislite, taj Oliver Ivanović je nepogrešiv, on je u svim periodima tamo, sa svima sarađuje.
Što ne kažete ko je na vlasti u Gračanici? Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić. Što ne kažete javnosti zašto su raspisani izbori u Leposaviću? Ima li obrazloženja odluke? Nema. Zbog čega? Dva rođaka koja prate Gorana Bogdanovića provocirala ljude, neko bacio kamen, i on kaže – ma, raspisujem ovde izbore, raspuštam ovu skupštinu. To je zakon i to je propis.
Niti je zakon, niti je propis, nego samo vaša samovolja. Pokušavate da sejete strah prema građanima. Neće vam to proći. Čime možete još građane da uplašite? Šta to još mogu građani da izgube, a što već nisu izgubili? Gube zbog ove vlasti, zbog ove vrste manipulacija.
Pogledajte koliko ste tema otvorili, nijednu niste rešili, nego plivate na posebno formiranom javnom mnjenju koje bi bilo u stanju da proguta sve što vi predložite, pa, kao, nema druge alternative.
Svetska ekonomska kriza – nema druge alternative. Jedan ministar kaže – zaradićemo, drugi kaže – propašćemo, treći kaže – propašćemo na kašičicu.
Da li ste čuli šta vam je rekla vaša ministarka pre nekoliko dana? Ovaj sporazum s MMF-om je dobar, daje nam osnovu da 2010. krenemo da rešavamo ovu krizu, a prvi dobri rezultati osetiće se 2020. godine. Da li će neko da preživi vaše reforme? Šta vi reformišete? Čega ste se uhvatili, to se osušilo.
Dobro vam ide posao oko formiranja nezavisne države Kosovo. Pripremili ste startnu poziciju za Vojvodinu, i da ne širim dalje. Znaju već građani. Mislite da možete, sejući strah od SRS-a, da nešto napravite. Ne možete, građani neminovno moraju da se istrezne, da izađu iz te priče koja je promovisana 5. oktobra 2000. godine, moraju.
Da li postoji veće nasilje u Srbiji od 5. oktobra? Ne postoji. Ko vas stimuliše iz inostranstva? Onaj kome je stalo da bude loše u Srbiji, oni vas stimulišu, oni vas podržavaju, oni vas hvale. Zašto vas hvale? Zamislite se, hvali vas onaj što je bacio na hiljade tona bombi na Srbiju. On vas hvali. Zašto bi vas hvalio? Jeftiniji ste mu nego bombe. Zato vas hvale.
Ovaj zakon je nepotreban. Potreban je samo podzakonski propis kojim bi se uredili tehnički aspekti jednog kompjuterskog sistema i jednog kompjuterskog dokumenta, gde bi svaki građanin mogao da izvrši uvid, gde bi svaka politička stranka i svi učesnici na izborima mogli da izvrše promenu, a nadam se da ćemo uskoro biti u prilici da objasnimo i onaj drugi deo zamisli, koji se zasniva na tome da CESID preuzme izbore. Zapamtite, imali smo i državne komisije, imali smo izborne komisije u kojima su bili samo nosioci pravosudnih funkcija, pa je bilo najviše problema, pa ste palili ovu zgradu.
Setite se, uvek su iz tih komisija izbačeni ljudi koji su predloženi ispred SRS-a za prošireni sastav. Dana 25. septembra, ovde nije dato da uđu predstavnici SRS-a u proširenom sastavu. Setite se ko nije dao. Mogu da vam pokazujem i stenograme svih sednica, kako se razmatrao jedinstveni birački spisak. Onda nam dođe ovde neko s labudovom pesmom.
Kako možete nas da zavarate? Kako možete mene da prevarite, kad 20 godina najdirektnije učestvujem u ovim poslovima? Vi s vremena na vreme menjate svoja mišljenja, pa neki put podržavate moje stavove i stavove SRS-a, a neki put ne podržavate. Od čega to zavisi? Od vašeg trenutnog interesa.
Setite se, Zoran Anđelković, zvani Baki, lepo je rekao šta je bilo 24. septembra i kolika je greška što niste uzeli u obzir sve birače koji su bili upisani i koji su glasali na teritoriji KiM-a, ja moram da se setim, bez obzira na to da li mi neko odgovara ili ne odgovara. Rekao je veliku istinu. A ko se sad uortačio? Ko se sad uortačio? Eksperti za nameštene izbore.
Kad je to DS organizovao legalne izbore? Vi kod vas ne možete da sprovedete legalne izbore. Šest puta je u Kruševcu morao da odlučuje opštinski odbor ko će da bude od poslanika, jer je pet puta Tadić rekao da će sve da ih raspusti ukoliko njegov miljenik ne bude, njegov glavni ideolog.
Vi pričate o nekoj demokratiji. Kakva demokratija? Za vas je demokratija kada dete nacrta crtež, pa dole napiše – ovo je konj. Pošto ste sad u tom svojevrsnom teranju borbe protiv fašizma – smrt fašizmu - sloboda Šešelju!

Gospodin Vladan Batić ima reč.
Predsedništvo je prihvatilo gospodina Batića i gospodina Maraš Slobodana, koji su se jutros prijavili naknadno, ali da ne budu samo poslanici SRS-a, dajem sada reč, pa će gospodin Sreto Perić posle toga.
Izvolite, gospodine Batiću.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Demohrišćanske stranke Srbije, podržavam Predlog ovog zakona.
Vrlo mi je indikativan ovaj literarni nastup gospodina Krasića i njegovo poprilično selektivno pamćenje, pošto sam neko ko je na političkoj sceni poslednjih 20 godina i na neki način sam svedok istorije, bar kada su politički događaji u pitanju.
Želeo bih da podsetim na neke stvari i na neke propuste koje je, svesno ili nesvesno, učinio gospodin Krasić, ali ne da bih se bavio i negirao ovo što je on govorio, nego zato što za to postoje neke opštepoznate činjenice.
Pre svega, gospodine Krasiću, setićete se da ste svojevremeno govorili da je vaš potonji partner upravo na izborima 2000. godine bio ''najveći kriminalac'', ''izdajnik'', ''bračni par Čaušesku'', ''crvena veštica' sa Dedinja''; to su literarni sastavi predsednika vaše stranke i ja to u to vreme nisam osporavao. Problem je što ste posle s ''najvećim kriminalcem i izdajnikom'' i ''crvenom vešticom'' i svima ušli u koaliciju. To je donekle problem.
Vi ćete se, takođe, setiti, i to ste lepo pomenuli, da su postojali izbori na kojima je neko pobedio sa 100%, ili referendumi sa 104% glasova. Setićete se da je Milan Milutinović pobedio na predsedničkim izborima, tako što su za njega glasali svi birači u Drenici, Đakovici i na mestima gde, praktično, nije ni bilo nijednog Srbina, ili sasvim malo Srba.
(Zoran Krasić: Zašto sam ja kriv?)
Niste vi krivi, ali vi ste s njima ušli u koaliciju posle.
Takođe, ovo je jedina zemlja gde je morao da se umeša OEBS, gde je morala da se umeša međunarodna zajednica, gde je bio Gonzalesov izveštaj, gde je Parlament doneo lex specialis, gde se priznala krađa.
Meni je žao što su neki od tih ljudi, koji su bili simboli tih krađa, amnestirani, abolirani,. Neki od njih, čak, sede u ovoj sali. Meni to intimno smeta. Govorim u svoje ime i u ime Demohrišćanske stranke Srbije.
Uostalom, moramo da se setimo da je 5. oktobar organizovan zbog još jednog pokušaja izborne krađe, zbog još jednog pokušaja falsifikata, zbog još jednog pokušaja zloupotrebe, i to su činjenice. Ali, nemojte sada govoriti nešto, praveći paralelu s današnjim i onim vremenom, za šta i ptice na grani znaju da nije tačno. Setite se redova za mleko, za kafu, za najelementarnije životne namirnice, za hleb, u praskozorja. Setite se praznih rafova, setite se najveće hiperinflacije u istoriji čovečanstva – kantica i flaša s benzinom na svakom ćošku. Nije za to kriv DOS, za to su krvi neki drugi ljudi, neka druga vlast, i sada se ovde očekuje da svi mi to zaboravimo.
Već jednom sam rekao, oprostiti se može, ali zaboraviti se ne može, jer to su elementarne stvari. Kao da je zavladala kolektivna amnezija. Svi znamo kako je bilo. Niko ovde nije lud.
Kada je ovaj zakon u pitanju, apelovao bih na Ministarstvo u jednom segmentu i to je nešto što meni neprestano smeta kada je birački spisak u pitanju, koji treba da bude najzad evidentiran i doveden u red.
Da pomenem još jedanput, gospodine Krasiću, nažalost, za mene lično, kao učesnika svih događaja, 5. oktobar je poprilično izneverena revolucija, ne zato što se dogodio, nego zato što nije dovršen. Zato smatram da je izneverena, to je moj lični stav, ali jedna od najvećih tekovina 5. oktobra je što su izbori posle 5. oktobra postali slobodni, demokratski, što nema izbornih krađa.
Moj apel je da se pokuša da u tom jedinstvenom spisku budu i naši ljudi u inostranstvu. Tu imamo potpunu enigmu, potpunu zagonetku, a plašim se da ih već danas ima možda više tamo nego ovde. Hvala.