Gospođo predsednice, protestujem zbog toga što ministar nije u sali, zato što je ovo zakon koji je dugo najavljivan. Kada sam jutros pogledala svoj podsetnik, videla sam da je ministar, od vremena usvajanja zakona na sednici Vlade, do današnjeg dana, na ovu temu dao najmanje 30 - 50 izjava.
Nemam vremena da komentarišem njegove izjave. Veoma ozbiljno želim da razgovaram o ovoj temi, naročito zbog činjenice koja je poznata i vašem saradniku, zameniku sekretara, gospodinu Pudaru, da je parlamentarna delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, u organizaciji Saveta Evrope, pre mesec dana, u Finskom parlamentu vodila veoma ozbiljnu stručnu raspravu o biračkom pravu, biračkim spiskovima i o tome zašto Srbija nema jedinstveni birački spisak. Počeću onom teorijom koja je svima poznata iz parlamentarne prakse, da biračko telo, u skladu s teorijom narodne suverenosti, predstavlja i smatra se nosiocem suverene vlasti i birači na dan izbora, glasanjem za političke stranke, za predsednika države ili odbornike, deo svog suverenog prava prenose u parlamentarnom životu naše zemlje i svake demokratske zemlje, kakva Srbija, nažalost, nije iz mnogo razloga, na nosioce vlasti.
Ako uđemo u to šta predstavlja biračko telo i kako se ono registruje, a govorimo o jedinstvenom biračkom spisku, onda dolazimo do neke tri teorije koje su razvijene. To je ono prvo, osnovno, da je biračko pravo individualno pravo i da je dostupno svakome. Drugo je da je to ustavna kategorija i da samim tim i vi koja ste predsednik Narodne skupštine, i moja malenkost, i svako od ovih 250 kolega u sali, predstavljamo u pravom smislu reči, koristeći svoje pravo dobijeno od građana, ustavnu kategoriju. Treće je ono opšte, jednako, da je ono prihvatljivo i da je sama država demokratski razvijena ako u njoj postoji ona teorija koja se zasniva na tome da mora da bude ustanovljen princip jedan čovek – jedan glas.
U replikama na nervozno izlaganje ministra i u svojoj načelnoj diskusiji, i gospođa Radeta, kasnije i gospodin Krasić, napravili su jednu retrospektivu događaja od 1990. godine, kada je u Srbiji obnovljen parlamentarni višestranački sistem. Bilo je raznih zloupotreba i raznih nemogućnosti građana Srbije, kojih ima, otprilike, za sada upisanih u birački spisak, 6.725.157, to je poslednji podatak koji sam pronašla, da koriste svoje biračko pravo.
Kolega Markićević je malopre izrazio bojazan da svoje biračko pravo neće moći na Ustavom garantovan način, koje garantuje 52. član, njegov poslednji stav, da koriste naši sunarodnici na KiM-u za predstojeće izbore u Leposaviću, a da ne govorimo o činjenici da je prof. dr Vojislav Šešelj ubedljivo pobedio kandidata SPS-a Zorana Lilića na izborima 1997. godine za izbor predsednika Srbije. Kasnije, u ponovljenim izborima, i Milana Milutinovića, zbog činjenice da se manipulisalo sa oko 400.000 nepostojećih glasova sa područja naše južne pokrajine.
Moram da vas podsetim, jer vi to dobro znate, gospođo predsedniče, kao potpredsednik vaše stranke iz tog doba i narodni poslanik, da je u selu Prekaze zabeleženo da je negde oko 2.600 glasača, a tamo srpska vojska i policija do okupacije nisu mogle da uđe ni tenkom, a kamoli da se sprovede izborni postupak, glasalo za kandidata SPS-a, a prof. dr Vojislav Šešelj nije dobio nijedan glas.
Kada bismo se vratili unazad i govorili o manipulacijama od 2000. godine, prenesite gospodinu ministru koji je izašao, verovatno da se malo umiri zbog ovih činjenica koje mi iznosimo, DOS nikada ne bi mogao 5. oktobra, niti u periodu posle toga, da dokaže da je Vojislav Koštunica, kao kandidat tada jedinstvenog DOS-a, koji se ubrzo raspao i svako otišao na svoju stranu, kao rogovi u vreći, a tako su i funkcionisali, pobedio da nije bilo zapisnika srpskih radikala. I Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović i ostali predstavnici DOS-a su došli kod prof. Šešelja u SRS da mole da im damo zapisnike sa biračkih mesta, zbog toga što nisu bili sposobni da proprate izborni proces.
Ovaj "jedinstveni birački spisak", recimo, nije takav u Finskoj, zato što tamo postoji državna institucija koja se zove državni registar, koja je autonomna sama za sebe, zna gospodin Pudar, uz izvinjenje što ga drugi put pominjem, ili neko od kolega ko je bio s nama, čak direktor državnog registra gde se vrši registracija birača, koja se koristi ne samo u slučajevima kada je potrebno da se sprovede izborni proces, već kada se vrši, eventualno, mobilizacija u toj zemlji, ili za druge važne državne poslove, nije hteo s nama da se rukuje, ne zbog pandemije aktuelnog gripa, nego zbog toga što je to rizično, jer je državna institucija od velikog značaja. Ministar negira činjenicu koju je koleginica Radeta dva puta argumentovano ponovila – da ovo nije nikakav, doduše, jeste u nazivu, jedinstveni birački spisak, već samo predstavlja izvode iz evidencija, i pitanje je da li su i koliko ažurne i kako će to da rade jedinice lokalne samouprave, koje su zbir podataka koji postoje.
Ova "novina" da se glasa po mestu boravka, a ne prebivališta, i potrebna je, i nije potrebna. Potrebna je zbog činjenice da se uvek manipuliše, najčešće, studentima, što smo već pomenuli u načelnoj raspravi, ali, s druge strane, zakonodavac nije želeo da da veću asistenciju nego što je to samo u jednom delu jednog člana propisano, o čemu ćemo da govorimo povodom amandmana, MUP-u, koji je jedino u mogućnosti da proveri podatke, odnosno da vrši ažuriranje podataka, promene adrese iz lične karte, kada se vrši prijavljivanje za glasanje unapred.
Takođe, gospodin Marković nije imao jasan odgovor na primedbu zašto to nije bolje precizirano, jer i tu postoji veća mogućnost manipulacija.
Svako ko se bavi parlamentarnim životom u Srbiji zna, da li ste to vi koji predstavljate stranke, da li su to razni analitičari, da li su ovi iz CESID-a, kojima se iz raznih razloga, pre svega, finansijske prirode, poveravaju projekti, pa će tako oni, kako jutros reče zamenik ministra za ljudska i manjinska prava, biti nosioci izbora za Savet nacionalnih zajednica koji treba da se održe, i oni će jedini imati, cesidovci, kako reče dotični gospodin, ažurirani spisak birača koji predstavljaju nacionalne manjine, da mogu da zloupotrebljavaju, kao što zloupotrebljavaju, svoju funkciju i na dan samih izbora. Dakle, postoje veliki problemi u samom sistemu sprovođenja izbora.
Evo, sada smo apsolutno apsolvirali, ovo nije jedinstveni birački spisak. Da jeste, postojao bi centralni državni registar i, kao što smo rekli, u svakom trenutku bi taj birač, gde god da se nalazi, da li u Leposaviću, da li u Kragujevcu, ili u Beogradu, Subotici, u Odžacima, gde će uskoro biti održani izbori, morao da zna da je on samo tu upisan na birački spisak. Ovako, kroz prijave na različite adrese, bilo je mnogo zloupotreba, kao i u Crnoj Gori, znate kako je već Milo Đukanović, i lažnim ličnim kartama, i prijavama na više biračkih mesta, dobijao izbore, toga je isto bilo u Srbiji, pa tako, pošto neće postojati jedinstveni birački spisak, vraćam se na početak priče, onda se neće ni poštovati ono osnovno demokratsko načelo: jedan čovek – jedan glas, jer je i po ovom zakonu moguće da jedan čovek ima dva ili tri glasa.
Kako mi to možemo da znamo kada nismo umreženi i kada u nekim od ovih izjava, na koje sam se podsetila, ministar kaže da će takav sistem, o kome se govori u ovom zakonu, koji nije jedinstven, funkcionisati 2011, a moguće, čak, i 2012. godine?
Prema tome, i danas, 20 godina posle mnogobrojnih izbornih procesa, kako izbora za narodne poslanike, pa za poslanike one, sada već rasturene od strane mentora Borisa Tadića, državne zajednice, odnosno SRJ, vidim da se on diči time, pa i juče, na obeležavanju 20 godina pada Berlinskog zida, što je rasturena naša država, što su Srbi rasrbljeni, što nam je oteta teritorija, što je okupirana Republika Srpska Krajina.
Onda se stvarno postavlja pitanje – kako neko može da bude tako licemeran, da ne upotrebim gori izraz nego što je ministar Marković, kada se dobro zna, a trenutno nije u sali gospodin Buha, da vam to potvrdi kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, da i dan-danas mnogi naši sunarodnici iz okupirane najzapadnije srpske republike nemaju biračko pravo? Vi to vrlo dobro znate. Ne mogu u ovom trenutku da manipulišem brojem tih glasova. Zašto nemaju? Zato što nemaju ni državljanstvo.
Šta ćemo da radimo s onim našim sunarodnicima koji ne žele da trpe diktatorsku, separatističku, pre svega, kriminalnu vlast Mila Đukanovića, koji traže otpust iz državljanstva te crnogorske države i hoće da dođu ovde u Srbiju?
Kao prvo, oni mnogo čekaju na to a, drugo, dug je njihov put da ostvare to pravo da postanu državljani, a mogu da sanjaju o tome da dođu i da budu na biračkom spisku. Zato je jedan funkcioner DS-a mogao da glasa i za izbore u Crnoj Gori i za izbore u Srbiji. Gde je onda tu pravda i gde je tu opšta jednakost?
Da vi želite ovim zakonom, po ovoj trećoj teoriji koja je poznata u političkoj i pravnoj praksi, da ograničite pravo birača, govori i ovaj primer sa zatvorima i s pitomcima na Akademiji, s vojnicima. Zašto trostruki birački spiskovi?
Pošto član 52. Ustava garantuje da postoji mogućnost ustavno-pravne zaštite, a to je ta ustavna kategorija biračkog prava, objasnite mi, molim vas, vi, gospodine, ne možete, ali prenesite ministru koji ne želi da sluša našu argumentovanu raspravu – kako je moguće da se birač zaštiti kada u preko 8.000 biračkih mesta u Srbiji, to vam garantujem, na trećini, a to su uglavnom predsednici iz DS-a i iz drugih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, sede predsednici biračkih odbora koji su nesposobni da sprovedu izborni proces?
Vrlo dobro znate da je svaka manipulacija na biračkom mestu zaprećena, po Krivičnom zakoniku, kaznom od jedne do tri godine, a upravo su predsednici biračkih odbora iz DS-a, koje na tim svojim treninzima i kampovima niste naučili kako da sprovode izborni proces, već samo kako da dele one žute kese, paketiće, da vrše manipulaciju, da nasnime Tadićev glas, da uznemiravaju ljude u dva-tri sata noću, to je slučaj u Kragujevcu, pogrešno popunjavali zapisnik. To se desilo dva puta, u dva uzastopna izborna procesa.
Veoma često se dešava da naknadno opštinska ili gradska izborna komisija mora da utvrđuje ponovo rezultate glasanja. Znate zbog čega? Zato što demokrate, u sadejstvu sa G17 i ostalim strankama koje su na vlasti, vrše preglasavanje prilikom utvrđivanja rezultata na glasačkom listiću, pa onda imate tri procenta nevažećih glasačkih listića. Čak je i RIK izdao upozorenje o tome i to niko ne poštuje.
Biće i nevažećih glasačkih listića u tim procentima. Biće i glasanja jedne osobe na više biračkih mesta, to vam garantujem, sve dok ne budete spremni i sposobni da se suočite s tim da demokratija ne stoji samo u svom nazivu, već da ona mora da bude sprovedena onako kao što je to u svom delu, još 1748. godine, "Duhu zakona", Monteskje zamislio – da ne treba sve da bude u rukama jednog vladaoca, odnosno monarha, koji je sada u Srbiji Boris Tadić, već da više nas koji smo predstavničko telo države Srbije može više da misli.
Ministar je svojim nedemokratskim i netolerantnim ponašanjem, pre svega, neodgovornim, jer nije u sali, pokazao da on nije spreman za demokratske procese i da se njegova stranka samo zove demokratska. Hvala.