Narodni poslaniče, u obavezi ste da saslušate predsedavajuće kada vam daju uputstva o primeni Poslovnika. Dobićete reč ponovo da obrazložite svoje razloge za povredu Poslovnika, ali vas molim da poštujete član 104. i da ne izričete stavove o tome šta ko želi i šta ko ne želi, jer je to zabranjeno Poslovnikom. Ne možete znati šta neko drugi želi ili ne želi. Možete obrazlagati svoje stavove i procenjivati ono što je neko već rekao i uradio, a ne njegove želje, htenja i misli. Izvolite, nastavite.

Mnogo vam hvala, gospođo Čomić. Vi mene stvarno niste razumeli. Uopšte ne dajem vrednosni sud o tome šta gospodin Batić misli o drugim ljudima, niti iznosim nešto o privatnom životu gospodina Batića ili bilo koga drugog, ali iznosim činjenice koje su u sukobu sa tvrdnjama gospodina Batića, a tiču se dostojanstva ove Narodne skupštine.
Gospodine Batiću, morate da govorite istinu u Narodnoj skupštini. Narod vas je poslao ovde da govorite istinu. Istina je da je prilikom rebalansa budžeta 15 milijardi transfernih sredstava skinuto jedinicama lokalne samouprave. Činjenica je da su ta sredstva upotrebljena za plave, žute paketiće, asfaltiranje, žute ovce u Leposaviću itd. To su sredstva za prevaru. Baš njih briga, i Dianu Dragutinović, i Mirka Cvetkovića, i Demokratsku stranku, šta se dešava sa Kuršumlijom, Prokupljem, Lebanom itd. ...

Narodni poslaniče, upozoreni ste malopre. Dajem vam uputstva za obrazlaganje člana 104. Upozorila sam vas u prvom navratu da ne možete, poštujući član 104…
Molim narodnog poslanika Momira Markovića da svoje gestove rezerviše za privatnu komunikaciju van sale Narodne skupštine, a ovde da poštuje član 104.
Dakle, ne možete u obrazlaganju da tvrdite da li nekog za nešto baš briga ili nije, da kvalifikujete ponašanje bilo koga na taj način, te smatrajte ovo drugim upozorenjem.
Narodni poslanik Jovan Palalić, povreda Poslovnika, pa narodni poslanik Vladan Batić, replika.

Član 27. Gospođo predsedavajuća, grubo ste povredili Poslovnik. Vi ste ovde izneli jednu neistinu, da je održan sastanak između ministra finansija i predstavnika 40 najnerazvijenijih opština i da ja ovde obmanjujem javnost. Način na koji vodite ovu sednicu ukazuje na to da javnost ne treba da zna šta se zaista desilo.
Prošle nedelje je zakazan Odbor za lokalnu samoupravu. Svi su uredno obavešteni. Na sednicu Odbora juče su došli predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, državni sekretar i predstavnici Ministarstva finansija, ali nisu došli poslanici Poslaničke grupe ZES, a obrazložili su da će Vlada da reši taj problem i da Odbor nije potreban, a predstavnici Vlade su došli. Onda smo imali situaciju da jedno ministarstvo podržava 40 najnerazvijenijih opština, a drugo ne podržava. Sada se ovde iznose neistine i pokušava se pravdati činjenica da pojedini poslanici poslaničke grupe ne žele da saslušaju elementarno te ljude. Nadasve, pročitajte dopise, između ostalog i poslanika koji su tražili odlaganje sednice, gde se nigde ne spominje ministarka Diana Dragutinović, a vi ste mene optužili da sam ovde izneo neistinu.
Molim da se u danu za glasanje o vašoj povredi Poslovnika Narodna skupština izjasni.

Nema povrede člana 27. Kao što vidite, potpunom primenom odredaba Poslovnika sednica teče, a vaša primedba da su došli predstavnici Vlade na sednicu Odbora je deo obrazloženja koji ne razumem. Predstavnici Vlade moraju da dođu.
Molim vas da ne dobacujete. Vrlo pažljivo sam vas slušala i u zahtevu za reč i obrazlaganju povrede Poslovnika i ne tražim od vas ništa više od onoga što činim i ja, a to je poštovanje odredbe Poslovnika.
Narodna skupština će se o vašem obrazloženju povrede člana 27. izjasniti u danu za glasanje.
Narodni poslanik Vladan Batić, pravo na repliku narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.

Gospođo predsedavajuća, meni je žao, mi smo pričali o jednoj izuzetno teškoj, neprijatnoj i bolnoj temi za 800.000 ljudi koji žive u najnerazvijenijim opštinama. Sada ćaskate, a vi ste izazvali čitavu ovu polemiku, jer ste izneli tvrdnju da se ministarka finansija videla sa predstavnicima 40 najnerazvijenijih opština. Nije tačno. Malopre sam replicirao vama, jer ja kažem da oni šest meseci traže sastanak sa njom, a vi ste počeli da obrazlažete kako nema povrede Poslovnika. Hajde, pokušajte da se koncentrišete, da pratite šta poslanici traže i zahtevaju i da na to eventualno reagujete.
Samo sam spomenuo, gospodine Krasiću, prilikom mog obrazlaganja ove teške i neprijatne teme da zaista verujem da i gospođa Čomić i gospođa Kolundžija imaju dobre namere; samo sam rekao da to verujem. Vi ste neprestano galamili sa mesta kao da ste na mitingu ili na utakmici. Ne zaslužuje ova tema takvu reakciju. Slažem se da ima puno tema gde se može i ovako reagovati po slobodnom nahođenju, ali ovo je jedna bolna tema koja tišti i tiče se sudbine skoro 800.000 ljudi.
Upravo sam izneo potpunu istinu. Upravo sam citirao šta oni traže, koji su njihovi problemi, koji su njihovi zahtevi, a dozvolićete mi da verujem u dobre namere i gospođe Čomić i gospođe Kolundžije. To je moje pravo, to je moj osećaj. One su možda pogrešno informisane, mada ne pripadaju stranci pogrešno informisanih ili neinformisanih, ali i to se u životu događa. Hvala.

Na osnovu člana 88. stav 2. dajem potrebna obaveštenja i uputstva za primenu Poslovnika.
Dakle, član 100. služi tome da se dobije reč kada je uočena povreda Poslovnika koju predsedavajući nije uočio. Tome služe svi stavovi člana 100, i onaj najneprijatniji koji podrazumeva davanje kazni i izricanje mera za kršenje Poslovnika.
Ukoliko vas ometa bilo koji narodni poslanik, odnosno ukoliko bilo koji narodni poslanik krši odredbe Poslovnika koje zabranjuju dobacivanje, nepristojno ponašanje, bilo šta nepristojno, gestove i ugrožavanje dostojanstva, onda se obraćate predsedavajućem, ko god to bio, a ne poslaniku koji takvo kršenje Poslovnika demonstrira, ako već predsedavajući nije reagovao (ili reagovala) upozorenjem ili opomenom.
Da ne ostane bilo šta nejasno, uvidom u stenogram može se videti šta sam rekla u objašnjenju. Uputila sam na izjave narodne poslanice Nade Kolundžije i na stenogram i na izjave ministarke Diane Dragutinović. Rekla sam – sastanak je održan, ministarka nije prisustvovala u celosti, ali je sastanak održan.
Interpretacija o tome koliko, kada i gde treba da bude prisutan ministar ili ministarka... Meni će biti drago da podelim sa vama stav da i ministri, i svi drugi na javnim poslovima i mi moramo mnogo više da radimo ako hoćemo zaista da postignemo rezultate kakve obećavamo i kakve stanovništvo Srbije zaslužuje.
Imali ste dobacivanje – replika. Na repliku nemate pravo, ali po povredi Poslovnika izvolite.

Gospođo Čomić, otkad je ugrađen ovaj sistem, vidite da se uredno javljam, dajem vam signal da sam reklamirao povredu Poslovnika. Pozivam se na član 104.
Gospodine Batiću, molim vas da pravilno interpretirate ono što ja pričam. Nije ovo ni fudbalska utakmica, niti sportsko nadmetanje, ovde je pitanje da li će 40 opština da postoji, gospodine Batiću.
Ali, vi njih podržavate, vi glasate za sve što oni predlože. Meni je drago što ste uvideli gde vodi taj put. Nemam ništa protiv toga da neko veruje da postoji Deda Mraz ili da ne postoji, ali situacija je alarmantna i mora da se skrene pažnja građanima na one stvari koje su izuzetno važne.
Vi danas imate situaciju da u kampanji Demokratska stranka kaže – glasajte za nas, obezbedićemo i budžet, obezbedićemo ovo, obezbedićemo ono, a vidite, u opštinama gde su oni na vlasti nema ni transfernih sredstava.
To je neka nova prevara, koja se priprema zbog Kosova i Metohije, zbog Vojvodine i ko zna čega sve još. Vidite da se nijedna važna tema ne otvara ovde, nijedna tema se ne rešava. Posebno je pitanje kako se zakazuju sednice odbora, kako one protiču itd. i kako Demokratska stranka ne želi da rade odbori. Žele da izbace vlast iz Narodne skupštine, da bude kod Đilasa, kod Šapera ...

Narodni poslaniče, dva puta ste upozoreni da nemate prava da izričite vrednosne sudove o tome šta ko želi, za šta je koga baš briga, šta ko ne želi. Dva puta ste upozoreni, jednom s teškoćama, pošto niste dozvolili da primenjujem Poslovnik, te vam izričem prvu opomenu.
Narodni poslanik Kenan Hajdarević ima reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o stečaju.
Ovim zakonom se uređuje privredni i pravni ambijent za poslovanje privrednih društava u Republici Srbiji. Međutim, za LDP je izuzetno važno da se pored ovog zakona donesu i drugi zakoni koji treba da do kraja urede ovu problematiku stečaja.
Ovaj zakon je, kao što svi znamo, koncipiran tako da pod njegov udar dolaze ona privredna društva, one firme koje ne mogu da servisiraju svoje dugove. Juče smo od gospodina Dinkića čuli informaciju (i u javnosti postoji ta informacija) da je preko 60.000 preduzeća pod stalnom blokadom računa, ali nismo dobili informaciju, a mislim da je neophodno da je dobijemo, koliko od tih 60.000 preduzeća ima blokadu računa od strane države, odnosno njenih organa. To nam je važno zato što bismo onda uvideli da je država najskuplji organ u Republici Srbiji, odnosno da država svojim merama, svojom poreskom politikom na sve moguće načine urušava privredni ambijent u kojem posluju privredna društva u Republici Srbiji.
Takođe, kada govorimo o ovih 60.000 preduzeća, njih moramo da podelimo u dve velike grupe.
Prva grupa je lista od preko 300 preduzeća koja do sada nisu privatizovana, odnosno za koja nije postojao kupac. Ta preduzeća će najverovatnije u narednom periodu biti likvidirana ili na neki drugi način neće više postojati. Drugu grupu od tih 60.000 preduzeća predstavljaju male kompanije, kojima ovaj novi zakon o stečaju pruža mogućnost za normalno poslovanje u narednom periodu.
Kada govorimo o stečaju, u javnosti stečaj uvek asocira na likvidaciju. Do sada su od stečaja kod nas profitirali samo stečajni upravnici i stečajne sudije, koji su imovinu prodavali po veoma niskim cenama i na taj način sticali bogatstvo.
Kada govorimo o stečaju, kada uopšte govorimo o politici, ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije, mi iz LDP-a moramo da podsetimo Vladu i poslanike vladajuće koalicije na izveštaj Evropske komisije za koji su svi rekli da je odličan, najbolji izveštaj do sada od 2000. godine, ali svi zaboravljamo ekonomsku komponentu tog izveštaja gde se kaže da je u Republici Srbiji slabo otvoreno tržište, slaba konkurencija i da je nizak nivo finansijske odgovornosti. Za sve ove nivoe, za sve ove teme o kojima ovaj izveštaj govori odgovorna je Vlada, odnosno odgovorni su pojedini resori u Vladi Republike Srbije.
Takođe, ako govorimo o stečaju i poverenju u taj stečajni postupak koje ovaj zakon treba da omogući, kako možemo da govorimo o tom poverenju ako se kroz javna preduzeća urušava poverenje u završne račune, u poslovne knjige koje vode ta javna preduzeća?
Najbolji primer je u 2008. godini najjače javno preduzeće Republike Srbije, to je NIS, koji je prijavio prvo da je ostvario u 2008. godini dobitak od trideset miliona evra, a kada je izvršena ozbiljna revizija došlo se do gubitka od devedeset miliona evra. Takođe, to javno preduzeće je pet godina, od 2003. godine do 2008. godine, svake godine prijavljivalo dobitak, pa se postavlja pitanje da li je i u prethodnim godinama došlo do prevare, odnosno da li je došlo do gubitaka u poslovanju NIS-a?
Postavlja se pitanje na koji način može država da očekuje od privatnih firmi da pravilno vode svoje poslovne knjige kada to javna preduzeća, preduzeća u vlasništvu države, ne čine?
Cilj svakog stečaja jeste da ono preduzeće koje ne može da servisira svoje dugove omogući poveriocima da te dugove naplate, odnosno da se to preduzeće ili likvidira ili restrukturira. To se ovim predlogom zakona omogućava i mi podržavamo u tom smislu ovaj predlog zakona.
Međutim, izneću neke primedbe na ovaj predlog zakona, odnosno neke nedoumice koje LDP ima. To se prevashodno odnosi na čl. 11. i 12. gde su definisani stečajni razlozi i gde se kao jedan od razloga za pokretanje stečaja navodi pretpostavka preteće nesposobnosti plaćanja. Trebalo je da bliže definišete ko je kvalifikovan i stručan da oceni tu pretpostavku.
Kada govorimo o prioritetima namirivanja obaveza iz stečajne mase po isplatnim redovima, mislim da drugi isplatni red, gde spadaju potraživanja po osnovu javnih prihoda, treba da zauzme poziciju trećeg isplatnog reda, a da treći isplatni red zauzme poziciju drugog isplatnog reda.
Ovim zakonom nije precizirano šta činiti sa naknadno pronađenom imovinom dužnika. Mislim da kroz amandmane i ovo treba definisati. Ako govorimo o stečaju, ako govorimo uopšte o ekonomskoj situaciji u Republici Srbiji, neophodno je da ovoj raspravi vratimo malo života, odnosno trebalo je da čujemo juče od gospodina Dinkića ili danas od vas konkretne odgovore na konkretne probleme koji se tiču mnogih firmi u Republici Srbiji koje nisu privatizovane, koje su već dugo pod stečajem ili su na pragu stečaja. Šta će biti sa tim firmama? To je ono što interesuje građane onih opština u kojima se nalaze te firme.
Bili smo svedoci da je u javnosti postojala informacija da je čak jedan gradonačelnik, gradonačelnik Novog Pazara, smenjen zato što se nije slagao sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja oko uvođenja stečaja u jednu firmu, a to je firma „Raška“.
Kada već pominjemo Novi Pazar, dobili smo informacije da je nelegalno i na nezakonit način uveden stečajni postupak u holding kompaniji „Vojin Popović“.
Kada govorimo o Novom Pazaru i o Tutinu, onda moramo da govorimo i o fabrici obuće „Ras“, koja je od 2003. godine pod stečajem, a radnici nisu još primili ona sledovanja koja im je odredio sud, odnosno stečajni upravnik ne isplaćuje im one prinadležnosti koje im je opredelio Opštinski sud u Tutinu.
Kada govorimo o Sandžaku moramo da pomenemo i firmu „Ljubiša Miodragović“ u Prijepolju, koja je bila privatizovana. Privatizacija je raskinuta i sada je ta firma pod stečajem, a u predizbornim kampanjama smo čuli obećanja pojedinih ministara kako će da reše problem te firme.
Takođe, moramo da pomenemo i druge firme, naročito na području Sandžaka, jer nijedna druga oblast u Republici Srbiji nije u poslednjih dvadeset godina toliko ugrožena u ekonomskom smislu kao što je područje Sandžaka. Šta je sa fabrikom sedišta iz Priboja, koja se već nekoliko puta obraćala Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja za pomoć? Sve te firme koje posluju na području Sandžaka, koje su danas u izuzetno teškoj situaciji, u stečaju ili na pragu stečaja, nisu došle u tu situaciju zato što nisu znali da rade, već zbog politike koja je bila dominantna na prostoru Republike Srbije, odnosno zbog politike vlada Republike Srbije koje su onemogućile i te radnike i te firme da posluju onako kako su poslovale desetinama godina pre toga.
Sve ove odgovore trebalo je da čujemo od predstavnika ministarstava jer samo na taj način možemo da opravdamo naše bistvovanje ovde u Skupštini Srbije. Nemamo nikakvu obavezu prema samom zakonu koji donosimo, imamo prevashodno obavezu prema građanima koji su za nas glasali i koji su nam omogućili da sedimo ovde, u Skupštini Srbije. Hvala.