Narodni poslaniče, tokom 15 minuta nijednog trenutka niste poštovali odredbu člana 103. stav 1. Molim vas da ili sve navedeno i izrečeno tokom 15 minuta dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, a podsećam vas da raspravljamo o Predlogu zakona o stečaju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, ili da razumemo da mi ne ostavljate drugu mogućnost nego da postupam po Poslovniku, jer je obaveza poštovanje člana 103, odnosno obaveza svih nas je da govorimo o onome što je na dnevnom redu, što niste učinili nijednom rečenicom tokom prethodnih 15 minuta, te vas molim da sve izrečeno dovedete u vezu sa temom dnevnog reda. Nastavite.

Hvala, gospođo Čomić, na ovim iscrpnim informacijama. Ovo sam rekao pre svega zato što je ovo životna tema za Srbe koji žive u ovom delu Kosova i Metohije…

Narodni poslaniče, dala sam vam uputstvo kao upozorenje, te vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Vrlo pažljivo sam vas slušala 15 minuta. Zajedničkim uvidom u stenogram možete videti da ni u kom slučaju ne intervenišem, sem po onome što me Poslovnik obavezuje da radim.
Dakle, tema dnevnog reda je Predlog zakona o stečaju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Molim vas da svoje izlaganje posvetite temi dnevnog reda.

Opet se zahvaljujem, gospođo Čomić. Da bih mogao da poslušam vašu sugestiju, vi mene morate da saslušate i da mi dopustite da završim rečenicu. Ne možete me prekidati u pola rečenice zato što niste čuli do kraja šta imam da kažem. Imajte malo strpljenja.
Dakle, sekretar Narodne skupštine gospodin Veljko Odalović izuzetno dobro zna o čemu se ovde radi. Radi se o izuzetno važnoj temi za Srbe koji žive u ovom delu Kosova i Metohije. Zašto ovo govorim?

Narodni poslaniče, izrekla sam upozorenje.
Član 103. Poslovnika Narodne skupštine kaže da su govornici u obavezi da govore o temi dnevnog reda. Vaša jasna namera je da me prisilite da vam izričem mere. Ja sam vam na raspolaganju. Prvo sam pažljivo saslušala 15 minuta, zatim sam pažljivo saslušala, nakon uputstva, pa nakon upozorenja i vi ne pokazujete nameru da odustanete od kršenja Poslovnika, pri čemu vas molim da ljude koji ne mogu da se obrate Skupštini ne pominjete u svojim izlaganjima, pri tom kršeći član 103. stav 1.
Izričući vam upozorenje molim vas da ostatak vremena koje vam je na raspolaganju posvetite temi dnevnog reda – Predlog zakona o stečaju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Dakle, gospođo Čomić, o ovome sam pričao u sklopu rasprave o Predlogu zakona o stečaju, iz jednog jedinog razloga: u Republici Srbiji unazad nekoliko godina, otkako je DOS došao na vlast, stečaj je preki put za privatizaciju preduzeća. Nadam se da ste zadovoljni ovim odgovorom.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, a posle njega narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, probaću da u nekoliko reči vama i građanima Srbije ukažem na određene manjkavosti Predloga zakona o stečaju zbog kojih ovaj predlog zakona nije prihvatljiv za Poslaničku grupu Napred Srbijo Srpske napredne stranke.
Naime, vi ste u članu 2. naveli da je jedini cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, pri čemu ste prenebregli činjenicu da su za ishod stečaja zainteresovana i zaposlena lica kod stečajnog dužnika, ali i šira društvena zajednica.
Osnovni, klasični cilj stečajnog postupka se realizuje stvaranjem uslova za kolektivno namirenje poverilaca stečajnog dužnika kroz unovčenje njegove imovine i ravnomernu podelu prikupljenih sredstava poverilaca. Međutim, cilj stečajnog postupka ne bi trebalo da se iskazuje samo i jedino u zaštiti interesa stečajnih poverilaca. Naprotiv, pravnim institutom stečaja se moraju podjednako zaštititi i interesi drugih učesnika u tom postupku. To su interesi stečajnog dužnika, ali i šire društvene zajednice. Zato se postupak stečaja mora posmatrati u svetlu interesa poverilaca, ali i u svetlu interesa stečajnog dužnika i društva u celini.
Pravila stečajnog postupka moraju predstavljati izraz opšte zaštite interesa stečajnih poverilaca, ali i očuvanja preduzetničkog morala. Ona moraju stimulisati zasnivanje dužničko-poverilačkih odnosa i jačanje svesti o nužnosti njihovog poštovanja, jer ispunjenje preuzetih obaveza nije isključivo interes poverilaca, već i društva kao celine.
Aktivni učesnici postupka stečaja su i zaposlena lica kod stečajnog dužnika, koja vi tretirate samo kao statističku kategoriju. Zaposlena lica kod stečajnog dužnika treba da aktivno učestvuju u stečajnom postupku, sa ciljem da ostvare namirenje svojih neizmirenih potraživanja iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika.
To namirenje neizmirenih zarada i ostalih primanja zaposlenih iz radnog odnosa jeste prvi, ali ne i primarni cilj koji ta lica žele postići u stečaju. Njihov primarni cilj je podudaran sa društvenim interesom da se stečaj okonča očuvanjem pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika. Takvim okončanjem stečaja obezbeđuje se nastavak privredne aktivnosti stečajnog dužnika, a time i odgovarajuća uposlenost u obavljanju njegove delatnosti.
Zato su zaposlena lica kod stečajnog dužnika i te kako zainteresovana za sudbinu svog radnog odnosa posle okončanja stečaja, kao što su zainteresovana i za ovaj predlog zakona, iako predlagač zakona zaposlena lica kod stečajnog dužnika tretira jedino u članu 77. st. 1. i 2, kada propisuje da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima.
Namirenje neisplaćenih potraživanja iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika i očuvanje radnog odnosa predstavljaju dva osnovna cilja zaposlenih u odnosu na mogući ishod stečajnog postupka i oni za socijalno odgovornu vladu, kakvom se Vlada Republike Srbije samo medijski, ali ne i suštinski, prikazuje, moraju da budu ravnopravni ciljevi zakona o stečaju, a ne samo namirenje stečajnih poverilaca.
U članu 5. ste definisali načelo ekonomičnosti prema kojem se stečajni postupak sprovodi tako da omogućava ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.
Međutim, ovakvim predlogom zakona nas niste ubedili da će se stečajni postupak skratiti sa sadašnjih 2,7 godina, a ne 1,5 do dve godine, kako je juče rekao ministar za stečaj Srbije gospodin Mlađan Dinkić.
To je za nijansu kraće nego u Hrvatskoj gde traje 3,1 godinu, odnosno u Bugarskoj i Rumuniji gde traje 3,3 godine, ali i znatno duže od Nemačke gde stečajni postupak traje 1,2 godine.
Međutim, za sve privredne činioce u Srbiji, a naročito za stečajne dužnike i poverioce, izuzetno je poražavajuća činjenica da je stepen namirenja poverilaca u Srbiji 10%, dok troškovi stečajnih postupaka u ukupnoj stečajnoj masi čine 23%, što je maltene jedan prema dva.
Za Srbiju su poražavajuća iskustva iz okruženja gde je odnos namirenja poverilaca u odnosu na trošak stečajnog postupka u Hrvatskoj dva prema jedan, u Bugarskoj i Rumuniji 3,5:1, a u Nemačkoj čak 7:1.
Upoređujući ove podatke sa našom realnošću uviđamo da su stečajni postupci u Srbiji relativno spori, ali i izuzetno skupi.
Siguran sam da se ništa suštinski neće promeniti, jer ovaj predlog zakona je usmeren da omogući lakšu i bržu likvidaciju ili inicijativu za stečaj u više od 350, još uvek društvenih, preduzeća sa oko 5.000 zaposlenih, koje ćete poslati na ulicu i ništa više.
Nelogičnosti se vide i u članu 21. tačka 1) gde ste predvideli da za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut krivični postupak, kao i lice koje je pravosnažno osuđeno za krivično delo za koje je zaprećena kazna preko pet godina zatvora.
Šta to znači? Da ćete za stečajnog upravnika, shodno ovom predlogu zakona, iz tog vašeg „bubnja“, kako je izjavio ministar za stečaj Srbije, kao da je ovo neki loto ili bingo zakon, imenovati lica pravosnažno osuđivana na kaznu zatvora do pet godina zatvora. Možda će na ovaj način i Bojan Krišto, koji je potekao iz Narodne lutrije Srbije, pa preko Aerodroma, da aterira negde kao stečajni upravnik.
Mislio sam da će Zakon o komunalnoj policiji biti izuzetak, jer ste tu predvideli da komunalni policajac može biti lice osuđivano na pravosnažnu kaznu zatvora do pet godina, ali sada vidim da je to postalo pravilo Vlade Republike Srbije, da na veoma odgovorna mesta postavlja ljude kriminogene prošlosti.
Član 21. je u totalnoj koliziji sa članom 23. tač. 6) gde se kaže da se licenca stečajnog upravnika ne daje licu iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati poslove stečajnog upravnika. To je u redu, ali zar ima većeg dokaza nesavesnog obavljanja profesionalne delatnosti od pravosnažne osude za krivično delo, koja ne isključuje i privredni kriminal, a koje vi u članu 21. Predloga zakona tolerišete i predviđate?
Ovo nije odraz Vlade koja želi da se uhvati u koštac sa kriminalom, već je odraz Vlade koja taj kriminal toleriše. Hvala.

Ukupno vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno do u sekund.
Narodni poslanik Zoran Ostojić je trenutno u sali, ali s obzirom na to da niste bili prisutni kada je bio redosled, onda bi trebalo da pitam ostale poslanike da li vas sada propuštaju ili da čekate kraj liste.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, a posle njega narodni poslanik Nikola Savić.

Hvala kolegama i koleginicama. Poštovana potpredsednice, dame i gospodo, zakon o stečaju i zakon o licenciranju stečajnih upravnika su pomak u odnosu na prethodne zakone. Nažalost, sa naše tačke gledišta nedovoljan pomak. Mi bismo hteli da zakonodavstvo u ovoj materiji zaista bude na nivou Evropske unije, ako već ne može na nivou SAD, ali šta je, tu je. Ne očekujemo tu brzinu, pohvaljujemo pomake. Načelne primedbe na ovaj zakon su zaista načelne.
Nekako nam se čini da su se ovim zakonom više bavili ekonomisti nego pravnici. Iako sam ekonomista, to pozdravljam, ali ovde nalazim primedbu i otuda su neki članovi zaista zbrkano formulisani i nejasni, iako je intencija (posebno ciljevi) zakona dobra.
Što se tiče Zakona o licenciranju stečajnih upravnika, to rešenje da se stečajni upravnici izvlače iz bubnja je bolje nego ono koje je omogućavalo da nekolicina vodi dvadesetak stečaja, a mnogi nijedan, ali nekako nam se čini da je to formalistički pristup. Nismo sigurni da će se tu kvalitet ispoštovati, bez obzira na pojačane mere nadzora Agencije za licenciranje nad radom stečajnih upravnika. Mislimo da je, prema rešenjima koja su u zakonu data, taj nadzor na neki način birokratski, formalan, da taj nadzor ne može da uđe u suštinu.
Postoje neka druga rešenja u zakonodavstvima koja su između toga da sudija određuje stečajnog upravnika i ovog izvlačenja iz bubnja, ali, objektivno, nijedno nije savršeno. Neću reći da ima savršenog. Zato je i ovo korak napred, ali zaista mislimo da će Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kada su u pitanju mere nadzora koje predviđa zakon, morati sa mnogo više napora i stručnog ulaženja u suštinu onoga što rade stečajni upravnici da kontroliše njihov rad, a ne samo prema nekim pokazateljima koji su formalni i birokratski.
Nije dobro što se ovim zakonom o stečaju jedna velika oblast faktički izuzima, a to je ono što će najčešće ići u stečaj, a to su društvena preduzeća. Nažalost, stečaj nad društvenim preduzećima vodi i dalje, odnosno ima monopol Agencija za privatizaciju. Posle iskustva koje smo imali sa radom Agencije za privatizaciju, o tome svi pričaju, o broju neuspelih privatizacija, mislimo da to nije dobro. Činjenica je da je to regulisano drugim zakonom, Zakonom o privatizaciji, ali predlažemo i apelujemo da se razmisli o tom rešenju da Agencija za privatizaciju ima monopol u stečaju društvenih preduzeća.
Ako ćemo biti pošteni, koja će preduzeća najčešće ići u stečaj? Ipak ta društvena; ona su najčešće u stečaju i u problemima zato što je u ovom trenutku proces privatizacije zastao i, na kraju krajeva, ima i subjektivnih i objektivnih okolnosti.
U svakom slučaju, pomak napred, nedovoljan za LDP, ali dovoljan da to podržimo. Hvala.