Ostojić Zoran ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, koleginice i kolege, mislim da je povređen član 104, i to ne zbog pominjanja nekrsta u ovoj skupštini, nego zbog činjenice da ste čitali tačke dnevnog reda  objedinjene rasprave četiri minuta. Poslanička grupa LDP-a ukupno za raspravu o 26 tačaka dnevnog reda ima 14 minuta i 20 sekundi. Kada se podeli, to je po tački dnevnog reda 33 sekunde.
Ova skupština možda može da se pohvali brojem donetih zakona, ali mi mislimo da nije suština onoga što ovde radimo samo broj donetih zakona, nego i kvalitet tih zakona.
Molim vas da ubuduće ne objedinjavate ovoliki broj tačaka dnevnog reda, zato što to ide na uštrb diskusije i kvaliteta zakona.
Razmislite malo o činjenici da se 26 tačaka dnevnog reda stavi kao jedna i da neke poslaničke grupe imaju i manje vremena nego mi, po 30 sekundi.
Zaista, mi možemo da pričamo da smo za Evropu, sad su svi za Evropu, i krstovi i nekrsti i ostali, ali činjenica je da moramo ozbiljnije da svoj posao shvatimo. Na kraju krajeva, fingiranje evropskih poslova samo će dovesti do toga da građani Srbije ne veruju u boljitak koji evropske integracije donose Srbiji.
Molim vas, nemojte ovo da se ponovi, da 26 tačaka bude objedinjeno. Hvala.

Gospodine Ostojiću, Skupština se izjasnila o objedinjavanju tačaka. Danas nije bilo tog izjašnjavanja, pa i da je povređen Poslovnik, nije povređen tom prilikom, to se dogodilo pre nekoliko dana.
Po mojoj oceni, nema povrede Poslovnika, ali ako niste zadovoljni ovim odgovorom, može se Skupština u danu za glasanje izjasniti. (Ne)
Zahvaljujem.
Gospodin Tomislav Nikolić ima reč. izvolite.

Imate tu prednost da možete da izgovorite sve što želite i da niko ne može da vam na kraju kaže šta misli o tome što ste izgovorili.
Meni reći da sam prešao meru kada govorim o Njegovoj svetosti, koga poštujem kao svog oca, da mi to kažete vi koji ste pre njega imali Tita, pa Slobodana Miloševića, pa Njegovu svetost, a ja uvek samo Njegovu svetost.
To što ste na vlasti, gospodo iz DS-a, ne daje vam pravo da nama vernicima svojatate i otimate teške trenutke u kojima se Srbija danas nalazi.
Nisam imao nameru da bilo koga uvredim, samo da iznesem svoj stav, kao vernik SPC, da mi je veoma neprijatno kada koristite svaki trenutak, pa i jučerašnji dan, za reklamnu kampanju svojih političkih stranaka. Jučerašnji dan je protekao u pokazivanju moći predsednika Srbije, koju nisu mogli da izbegnu ni časne vladike; morali su da ga trpe u svojoj blizini, iako se znalo da nikome od nas tu tada nije bilo mesto.

Gospodine Nikoliću, nema povrede Poslovnika.
Inače, Srbiji je vaš odnos prema vašim idealima poznat.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima gospođa ministar Snežana Samardžić-Marković. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, pošto pretpostavljam da je većina poslanika detaljno upoznata sa svim elementima predloženih zakona, zbog njihovog značaja, zbog transparentnosti i javnosti, želela sam da pojedine detalje iznesem u uvodu ove rasprave.

Kao prvo, ono što je svima poznato, ustavni osnov za donošenje ovih zakona sadržan je u članu 97. tačka 1) Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, i u članu 99. stav 1. tačka 4) Ustava, prema kome Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

Povodom prve tačke današnjeg objedinjenog dnevnog reda, to je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji za vozna sredstva – višedelne elektromotorne garniture, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, umesno je reći da je Ugovor o garanciji potpisan 8. maja 2009. godine u Beogradu, a Ugovor o zajmu (vozna sredstva – višedelne elektromotorne garniture) između Evropske banke za obnovu i razvoj i Javnog preduzeća "Železnice Srbije" potpisan je, takođe, 8. maja 2009. godine u Beogradu.

Razlozi za donošenje zakona su činjenice da je Evropska banka za obnovu i razvoj spremna da odobri zajam od sto miliona evra za projekat nabavke voznih sredstava, elektromotornih garnitura, pod uslovom da Republika Srbija garantuje za obaveze JP "Železnice Srbije", kao zajmoprimca po ugovoru o zajmu. Uputno je dodati da je izdavanje garancije Republike Srbije na iznos zajma od sto miliona evra predviđen članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.

Namena ovoga jeste ta što JP "Železnice Srbije" planira da sprovede projekat nabavke voznih sredstava za unapređenje organizacije regionalnog i putničkog saobraćaja, a osnovni pravci u razvoju regionalnog saobraćaja su planirani na elektrificiranim prugama Beograd – Subotica, Beograd – Šid, Beograd – Niš, Beograd – Preševo, Beograd – Prijepolje i Beograd – Požarevac, kao i na prugama na kojima se planira elektrifikacija u narednom periodu, poput Požega – Kraljevo, Beograd – Lapovo – Kraljevo, Niš – Dimitrovgrad i Pančevo – Vršac.

Još malo o uslovima. Predmet projekta je nabavka do 30 višedelnih elektromotornih garnitura. Period trajanja zajma je 15 godina, uključujući i četiri godine počeka. Otplata zajma bi se vršila u 22 polugodišnje rate, a datumi plaćanja su 8. mart i 8. septembar. Rok za stupanje na snagu je 120 dana od datuma potpisivanja ugovora.

Povodom zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke za unapređenje elektromreže JP "Elektromreža Srbija", Ugovor je potpisan 12. juna 2009. godine u Beogradu.

Razlog za donošenje ovog zakona o potvrđivanju je to što je EIB spremna da odobri zajam od 24 miliona i 500 hiljada evra za projekat unapređenje mreže elektroenergije, pod uslovom da Republika Srbija garantuje za obaveze JP "Elektromreža Srbije", kao zajmoprimca po ugovoru o finansiranju.

Namena jeste da se sprovede projekat unapređenja mreže električne energije za rehabilitaciju ili izgradnju šest trafostanica, kao i izgradnju pratećih dalekovoda na području sledećih gradova i opština: Beograd, Bistrica, Vranje, Kruševac, Smederevo i Srbobran.

Važno je reći da se pristupna naknada ne plaća. Troškovi angažovanja se ne plaćaju. Period trajanja kredita je 20 godina, uključujući i period počeka od pet godina. Otplata zajma je polugodišnja. Zajmoprimac može da otplati zajam u jednoj rati, po isteku roka od tri godine od predviđenog datuma isplate tranše. Minimalni iznos tranše je četiri miliona evra. Poslednji datum za donošenje zahteva za isplatu je 31. decembar 2012. godine.

Povodom zakona o potvrđivanju sporazuma između RS i Republike Italije o kreditu za realizaciju Programa ''Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća'', ovaj sporazum je potpisan 18. oktobra 2004. godine, a ratifikovan je 17. novembra 2005. godine. Međutim, pošto su sredstva kredita Vlade Republike Italije od 33,25 miliona evra u potpunosti iskorišćena, ambasadi Republike Italije upućen je zahtev za drugi kredit i ovo se tiče upravo tog drugog kredita za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Uslovi su povoljni. Period trajanja je 13 godina. Rok otplate je sedam godina, a period počeka je šest godina. Kamatna stopa je 0,35% godišnje. Pojedinačni ugovor o nabavci potpisan za mala i srednja preduzeća u Srbiji ne može da bude zaključen na iznos veći od milion evra, ni manji od 50.000 evra.

Još jedna povoljnost u vezi s ovim zakonom je ta da će se prilikom davanja pozajmice malim i srednjim preduzećima i javnim komunalnim preduzećima od strane domaćih banaka primenjivati kamatna stopa koja za zajam dat u evrima ne sme biti veća od 4,85% godišnje.

Imamo zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke kojim se regulišu aktivnosti EIB u Republici Srbiji. Sporazum je okvirni i zaključen je 11. maja 2009. godine.

Zanimljiv je i Predlog zakona o potvrđivanju Predloga izmena Statuta MMF-a. Naime, MMF sprovodi sveobuhvatnu strategiju prilagođavanja svojih aktivnosti promenama u svetskoj ekonomiji. Ključni element Strategije odnosi se na reformu kvota i glasačke snage zemalja članica, kao i na utvrđivanje novog modela održivog i dugoročnog finansiranja.

Realizacija ovih elemenata Strategije zahteva izmene pojedinih odredaba Statuta MMF-a, te je odbor guvernera usvojio Predlog izmena Statuta, radi jačanja glasačke snage i načina predstavljanja zemalja članica u okviru Rezolucije broj 63-2.

Ono što je za našu zemlju interesantno, povećaće se osnovni glasovi, sa 250, na 750, čime će se povećati glasačko učešće zemalja s niskim dohotkom i biće obezbeđen konstantan udeo osnovnih glasova u ukupnoj glasačkoj snazi. Pored osnovnih glasova, članica ima po jedan glas na svaki deo kvote od 100.000 specijalnih prava vučenja.

Potom, imamo zakon o potvrđivanju Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Španijom. Poput sličnih ugovora, ovde imamo i sa Danskom, ono što je važno, jeste da se Ugovorom osigurava pozitivno dejstvo poreskih olakšica radi stimulisanja ulaganja rezidenata jedne države ugovornice u drugu državu ugovornicu i konkretna pomoć, odnosno korist za našu zemlju. Primer je da se obezbeđuje da dohodak koji srpski vazdušni prevoznici, na primer, ostvare u međunarodnom saobraćaju u Kraljevini Španiji ili Danskoj, ne podleže oporezivanju u toj zemlji, već u Srbiji. U ovim ugovorima se obezbeđuje i saradnja poreskih administracija Republike Srbije i Kraljevine Španije ili Danske u cilju efikasne primene Ugovora i sprečavanja poreske evazije od strane njihovih rezidenata.

Izlišno je posebno pominjati koliko ovakvi ugovori doprinose jačanju međusobne ekonomske saradnje.

Imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Švedske o opštim odredbama i uslovima za razvojnu saradnju. Kraljevina Švedska je dosadašnjim aktivnostima na polju razvoja saradnje s našom zemljom u značajnoj meri pomogla razvoj i stabilizaciju ekonomskog sistema u RS, a ukupna vrednost finansijske podrške Vlade Kraljevine Švedske Srbiji iznosila je oko 140 miliona evra bespovratne pomoći. U strukturi te razvojne pomoći dominira tehnička pomoć, koja je u prethodnom periodu bila usmerena na oblasti poljoprivrede, razvoja građanskog društva, energetike, saobraćaja, zaštite životne sredine, pravosuđa, privatnog sektora i državne uprave.

U perspektivi, kao osnovni cilj razvoja saradnje RS i Kraljevine Švedske određena je podrška reformskim procesima evropskih integracija i to, pre svega, podrazumeva usmeravanje razvojne pomoći na podršku procesima ojačavanja centralnih institucija Vlade RS.

Slično je i sa Slovačkom, okvirni sporazum o razvojnoj saradnji između naše vlade i Vlade Republike Slovačke. Ukupan iznos odobrenih sredstava je približno 12 miliona evra. U svojoj donatorskoj politici, Slovačka Republika potencira određeni broj oblasti u kojima raspolaže određenim potencijalima i ima srazmerne prednosti u poređenju sa drugim zemljama donatorima.

Do sada su, u okviru šest donatorskih ciklusa za RS, podržani projekti u oblasti zaštite životne sredine, zdravstva i socijalne zaštite, saobraćaja, unapređenja lokalne infrastrukture, kao i prenosa iskustava i podrške integracionim procesima RS, kroz obuku državne administracije.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o opštim odredbama i uslovima razvojne saradnje, sličan je kao i prethodna dva. Samo bih istakla da Austrija na godišnjem nivou namenjuje RS, kroz donacije, sredstva u proseku od oko dva miliona evra, a u perspektivi, program razvojne saradnje Republike Austrije posebno će se fokusirati na segment regionalnog razvoja u Srbiji, kao i na podršku razvoju malih i srednjih preduzeća.

Povodom Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Rrpublike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj trgovini između RS i Republike Belorusije, Sporazum predviđa međusobno ukidanje carina i ostalih dažbina za sve proizvode obuhvaćene carinskom tarifom, osim za nekoliko proizvoda za koje će se plaćati carina prilikom uvoza i izvoza u oba pravca, i to su šećer, alkohol, cigarete, upotrebljavani automobili, upotrebljavani traktori, upotrebljavani autobusi, pneumatske gume, nove i upotrebljavane, i ono što je pravilo za utvrđivanje zemlje porekla robe, zasnivaju se na principu pravila 50%. Vrednost svih upotrebljenih materijala bez porekla u izradi nekog proizvoda nije veća od 50% cene proizvoda franko fabrika.

Povodom Predloga zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade RS i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine, uz Sporazum između Savezne vlade SRJ i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između SRJ i Ruske Federacije, potpisanog 28. avgusta 2000. godine, važno je reći da su ukinute carine za najveći broj proizvoda poreklom sa teritorija dve države i liberalizovano je oko 95% međunarodne trgovine, odnosno međusobne trgovine. Sporazum se primenjuje još od dana potpisivanja, iako u Ruskoj Federaciji procedura ratifikacije još uvek nije okončana.

Ovim dokumentom, koji treba danas da se potvrdi, predviđa se bescarinski izvoz iz Republike Srbije u Rusku Federaciju, pored već navedenog, ovih 95%, i za sve lekove, klanične proizvode, konditorske proizvode, sok od jabuka, pivo od slada, vino od svežeg grožđa, sve sapune, tkanine od vlačene vune, frižidere, zamrzivače i ostale uređaje za hlađenje, mašine za pranje i sušenje, određene pozicije za tepihe, sedišta, drvena, tapacirana, drveni kancelarijski nameštaj, vreće za spavanje, madrace, predmete za posteljinu i sličnu robu, ukratko, još se proširuje spektar proizvoda koje možemo da izvezemo.

Povodom Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Veća ministara BiH, vredi reći da je ovaj sporazum potpisan 27. marta 2009. godine u Sarajevu i da je inicijativu za zaključivanje ovog sporazuma pokrenula srpska strana još početkom 2009. godine.

Slično je i sa Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o ekonomskoj saradnji. Tu je inicijativu pokrenula hrvatska strana, a Sporazum je potpisan 24. juna 2009. godine. Sadrži prioritetne oblasti saradnje, poput mašinogradnje, energetike, infrastrukture, brodogradnje, poljoprivrede, prehrambene industrije, farmaceutske industrije, duvanske industrije, hemijske industrije, drvne industrije, turizma, saradnje malih i srednjih preduzeća.

Sporazum o ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije potpisan je na inicijativu srpske strane, 22. 07. 2009. godine u Beogradu.

Još je možda zanimljivo, pored ostalog, pomenuti i ratifikaciju Statuta Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, skraćenica je IRENA, International Renewable Energy Agency. Republika Srbija je 26. januara 2009. godine u Bonu potpisala Statut i sa još 74 države postala osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, kao prve međunarodne, odnosno međuvladine organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju. Doprinos Srbije budžetu Međunarodne agencije za obnovljivu energiju se određuje prema UN skali, a u 2010. godini će iznositi 4.388 američkih dolara. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođi ministar.
Da li predstavnici, odnosno izvestioci odbora, žele reč? (Ne)
Da li narodni poslanik Lidija Dimitrijević, koja je na sednici Odbora za trgovinu i turizam izdvojila mišljenja o tačkama 50. i 51. dnevnog reda, želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ovog vremena od pet minuta, koje imam na raspolaganju kako bih obrazložila svoje izdvojeno mišljenje o dva predloga zakona, od ukupno 26, o kojima se sada vodi zajednički načelni pretres, počeću konstatacijom da je objedinjeno 26 tačaka dnevnog reda sa najrazličitijom sadržinom.
Ako ste već morali da vršite spajanje tačaka dnevnog reda, mogli ste to bar da učinite tako da se vodi rasprava posebno o ugovorima kojima zadužujete Srbiju, a da posebno izdvojite sporazume sa tradicionalnim prijateljskim državama, jer postoje države s kojima može da se sarađuje, a da to nisu vaši navodni prijatelji iz Zapadne i Srednje Evrope.
U ovu drugu grupu sporazuma – s prijateljskim zemljama, spadaju sporazumi o saradnji u oblasti turizma s Republikom Kipar i Sirijskom Arapskom Republikom. Što se tiče Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar, valja istaći da Srbija ima tradicionalno dobre prijateljske odnose s Kiprom, ali ono što je najvažnije u odnosima naših dveju država jeste to da Republika Kipar nije priznala nezavisnost samoproglašene Republike Kosovo.
Republika Kipar je doživela sudbinu sličnu sudbini Republike Srbije, da joj je deo teritorije pod okupacijom i oni znaju kako to izgleda.
Inače, Kipar je zemlja sa prilično visokim BDP-om po glavi stanovnika i svrstava se među razvijenije zemlje sveta. Na Kipru je turizam osnova ekonomskog razvoja. U BDP-u Kipra, tercijarni sektor učestvuje sa 75,5% i zapošljava 71,1% stanovništva.
U obrazloženju ovog sporazuma o saradnji u oblasti turizma piše da će se njegovom primenom stvoriti uslovi za doprinos bilateralno-ekonomskoj saradnji i da se ovo odnosi na iznalaženje mogućnosti u oblasti investicija, zajedničkih razvojnih projekata i podsticanja investitora da učestvuju u procesu privatizacije u oblasti turizma u našoj zemlji.
Nažalost, Srbija je u takvoj situaciji da mora pronalaziti inostrane investitore za sve oblasti, pa tako i u oblasti turizma, i bilo bi dobro da to budu partneri sa Kipra. Ono što kod nas predstavlja veliki problem jeste to što je turizam dugi niz godina zapostavljena grana. Ovome u prilog govori činjenica su najčešći turisti u Srbiji državljani nekadašnjih jugoslovenskih republika, a nije da Srbija nema šta da ponudi, naprotiv.
Kada ovo kažem, mislim prvenstveno na banjski turizam, koji, nažalost, zaista nije razvijen u dovoljnoj meri. Srbija ima banja koje imaju izuzetno lekovita svojstva. Međutim, njihovi kapaciteti nisu dovoljno iskorišćeni, jer se godinama ništa nije ulagalo. Recimo, u Jablaničkom okrugu, Sijarinska Banja je vrlo malo iskorišćena u odnosu na mogućnosti koje poseduje. U Topličkom okrugu, jedino je posećena Prolom Banja, dok su Kuršumlijska i Lukovska Banja skoro potpuno zapostavljene. Izvor mineralne vode u Viči, kod Prokuplja, otiče u reku Toplicu, a još davne 1933. godine, na međunarodnim izložbama u Londonu i Parizu, voda s ovog izvora osvojila je ''Grand pri'' za kvalitet.
Što se tiče Sporazuma sa Sirijom, ona spada u zemlje srednje razvijenosti, u tercijarnom sektoru radi 46% stanovništva i u ovom sektoru ostvaruje najveću dobit i devizni priliv. Međutim, kvalitet pitke vode u Siriji je nezadovoljavajući. S obzirom na to da je sirijska strana inicirala stvaranje novog pravnog okvira saradnje u oblasti turizma, iako postoji sporazum o saradnji u ovoj oblasti iz 1974. godine, doduše, između Vlade tadašnje SFRJ i Sirijske Arapske Republike, bilo bi dobro da sada Vlada Srbije inicira proširenje saradnje, pa da možda dočekamo da se jednog dana mineralna voda s izvora u Viči kod Prokuplja nađe na tržištu Sirije.
Na kraju, samo da podsetim predsednika Narodne skupštine. Iako Narodna skupština predstavlja najviše zakonodavno telo, imamo situaciju da se upravo ovde vrši najveće kršenje i Ustava i zakona. Naime, 31. avgusta predate su moja i ostavka koleginice Elene Božić-Talijan. Administrativni odbor je doneo odluku da ne postoje uslovi za prestanak mandata i na taj način osporio našu volju da nam prestanu mandati. Ostavke narodnih poslanika drugih stranaka su uvek bile prihvaćene i te su stranke mogle da izvrše zamenu narodnih poslanika. Jedino se SRS-u osporava ovo pravo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Od predstavnika poslaničkih grupa, najpre je reč tražio gospodin Miloš Radulović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Ovu raspravu vodimo u danu kada cela Srbija žali zbog smrti Njegove svetosti našeg patrijarha Pavla. Njegova mudrost, skromnost, poštenje, privrženost srpskom narodu, za sve nas treba da bude primer.
Gospođo predsedavajuća, mi smo očekivali da danas, zbog svih ovih značajnih tema, ovde imamo ministre koji će kompetentno i u jednoj demokratskoj raspravi da odgovore na sva pitanja koja traže ovi predlozi zakona. Međutim, mi smo ovde slušali ministra omladine i sporta, gospođu Samardžić, koja je iščitala već pripremljeni tekst i nismo sigurni da ona može da da obrazloženje za sve tačke dnevnog reda koje su danas pred nama.
Gospođo Dejanović, vi ste pre par dana dali jednu izjavu kojom hvalite izuzetnu efikasnost ovog doma, da je Skupština za vreme ovog mandata donela 227 zakona i 70 ratifikacija. Nije ni čudo da je uspela da donese toliko zakona i ratifikacija, kada ste za ovakvu raspravu, za ovakav dnevni red danas odredili 26 tačaka. Ako bismo samo uzeli vreme koje je dozvoljeno Poslaničkoj grupi DSS-a, mi imamo za svaku tačku mogućnost da pričamo manje od minuta. Tačke su izuzetno značajne i smatramo da je ovo degradacija ovog skupštinskog zdanja. Potrošili ste šest minuta samo da pročitate dnevni red,.
Gospođo Dejanović, vi ste najvlasniji i najodgovorniji da poštujete ovaj skupštinski dom, Poslovnik i zakone koje ova skupština donese. Mi smo još pre nešto više od mesec dana, 15. oktobra, ovde postavili pitanje premijeru Cvetkoviću – zašto Vlada krši Zakon o budžetu i zašto ne izađe pred Skupštinu da obrazloži prekoračenje dozvoljenog budžetskog deficita od 70 milijardi i 400 miliona dinara?
Zašto je prekoračen taj budžetski deficit za 3 milijarde i 800 miliona dinara, jer u tom trenutku je iznosio 74 milijarde i 200 miliona dinara? Zato nije dobio saglasnost. Za svako prekoračenje budžeta mora da se dobije saglasnost ove skupštine. To prekoračenje je 1. novembra iznosilo 75 milijardi i 100 miliona dinara.
Gospođa Dragutinović, ministar finansija, ovde je, odgovarajući na pitanja poslanika, rekla da je prekoračenje za minus u budžetu stvar trenutka, da jednog trenutka taj minus može da bude i preko dozvoljenog i da se onda vrati u normalne okvire. Međutim, taj trenutak očigledno je dugo trajao i očigledno je svakom građaninu i svakom poreskom obvezniku da će prilično vremena da prođe da se vrati u dozvoljene okvire, odnosno da se ne vrati, jer kako se ide s potrošnjom, očigledno je da će do kraja godine, a to je i procena mnogih, taj budžetski deficit da prekorači iznos i od 120 milijardi dinara.
Pitao sam tada – šta je s budžetskim kalendarom? Zašto ministar finansija Vladi nije dostavila predlog budžeta 15. oktobra, jer je to bio datum do koga je morala da dostavi predlog budžeta za 2010. godinu. Ono što je isto bitno i što građani treba da znaju, Vlada je morala ovom domu, najvišoj zakonodavnoj instituciji, da dostavi predlog budžeta za 2010. godinu do 1. novembra. Danas je 16. novembar, mi nismo još dobili predlog budžeta. Vi ste dužni da insistirate na poštovanju zakona.
Još nešto, gospođo Dejanović, zašto nismo dobili odgovor na naše poslaničko pitanje i kada ćemo da ga dobijemo?
Nego, da se vratimo na dnevni red od 26 tačaka. Zbog pomanjkanja vremena, nismo u mogućnosti da se bavimo svim tačkama ponaosob, zato ću da kažem nešto o kreditnim zaduženjima, o tri tačke koje se odnose na kreditna zaduženja, jer mi vreme dozvoljava da samo o tome pričam, iako ovde imamo veoma važne predloge zakona. To su predlozi zakona koji se bave regulisanjem odnosa s Evropskom investicionom bankom, s MMF-om i više ratifikacija.
Ovde imamo Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 100 miliona evra, Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke vrednog 24 miliona i 500 hiljada evra i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju Programa ''Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima od domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća'', u iznosu od 30 miliona evra. To je ukupno zaduženje o kojem mi danas raspravljamo – 154 miliona i 500 hiljada evra.
Samo pre neki dan ovde smo vodili raspravu i ratifikovali Zakon o zaduženju za Koridor 10 vredan 275 miliona i 200 hiljada evra i tzv. kineski kredit za most Beograd-Borča, koji je okvirne vrednosti od oko 200 do 230 miliona evra. Pri tom, mnogi detalji u tom ugovoru, odnosno u Sporazumu nisu do dana današnjeg poznati.
U toku godine, do sada smo imali raspravu o osam zakona o zaduženjima, i to je iznos od 640 miliona i 400 hiljada evra, kao i ratifikacije o specijalnom pravu učenja od MMF-a, u vrednosti od oko 620 miliona dolara. Samo u ovoj, 2009. godini, ova skupština je ratifikovala zakone i sporazume koji se odnose na kreditna zaduženja u iznosu od milijardu i 700 miliona evra.
Tu ne pominjem aranžman s MMF-om. Iako ste bili dužni, vi niste ušli u proceduru, iako je to ogroman aranžman od dve milijarde i 900 miliona evra; niste ušli u proceduru i nismo o njemu raspravljali. Pri tom, realizovana je jedna tranša od 788 miliona evra. O drugoj tranši, koja će da se vuče ili do kraja godine ili početkom godine, imaćemo nova zaduženja, i to je, okvirno, 700 miliona evra. Novu godinu ćemo dočekati sa tri milijarde evra novih zaduženja, tako da će ukupan javni dug do kraja godine da izađe na 11,5 milijardi evra.
Javni dug je na kraju 2008. godine iznosio 28% BDP-a, sada je trenutno 32,5%, a prema procenama svih stručnjaka, izaći će negde oko 42% BDP. Pri tom, ovde nisu uzeti privredni subjekti i banke, čija su zaduženja 14 milijardi i 850 miliona evra. Od toga, privredni subjekti duguju 10 milijardi i 900 miliona evra, a banke duguju tri milijarde i 950 miliona evra. Kada sve ovo saberete, jer sve ovo ulazi u spoljni dug, javni dug i dug privrednih subjekata i banaka, Srbija u ovom trenutku duguje negde oko 27 milijardi evra, ili preko 80% BDP-a.
Građanima Srbije ćete čestitati Novu godinu tako što će svako od njih da bude svestan da u toku iduće godine, samo na osnovu kratkoročnih obaveza koje ima, treba da plati 1.300 dolara. To je dug po glavi stanovnika i to moraju da znaju građani Srbije – poreski obveznici. Na svakog poreskog obveznika u Srbiji, svakog građanina Srbije, iduće godine pada teret od 1.300 dolara duga.
Sam guverner Jelašić je početkom ovog meseca izjavio da se prebrzo zadužujemo i da bi javni dug mogao da se duplira u odnosu na sadašnjih 32,5% BDP-a. Ono što nas sve brine je brzina i neselektivno zaduživanje, to što ova vlada postaje narkomanski zavisna od ino-kredita. U oktobru je spoljni dug opterećivao svakog građanina sa 2.893 evra. Do kraja godine, taj spoljni dug dostići će cifru od 4.000 evra po svakom stanovniku.
Premijer Cvetković je pre neki dan izjavio da mu se vratio osmeh na lice, jer prihodi prvi put od početka godine premašuju prilive, u odnosu na isti period prošle godine. Podsetiću vas da je premijer ovde, u Skupštini, odgovarajući na poslanička pitanja, izjavio da se aranžman s MMF-om ne tretira kao kredit, već kao sredstvo za dopunu deviznih rezervi, ne uzimajući u obzir činjenicu da ta sredstva plaćamo sa kamatom od 1,39%.
Sam njegov savetnik, Boško Živković, ukazao je koliko je nerealan premijerov optimizam. Citiram: „Još nema nijedne fundamentalne promene na osnovu koje bi se moglo utvrditi da je srpska privreda krenula uzlaznom putanjom. Bio bih zadovoljan ako 2010. ne bude gora od 2009. Zaduživanje radi pokrivanja budžetskog deficita i davanja raznoraznih subvencija je politički korisno na kratak rok, ali na duži rok je vrlo opasno“.
Mi imamo premijera Cvetkovića koji se smeje. Vratio mu se osmeh. Očigledno je da on, i pored upozorenja svojih saradnika, ne shvata sve teškoće ovakvog zaduživanja, ili je u pitanju nešto drugo.
Bez obzira na brojna upozorenja o rastu javne potrošnje od strane stručnjaka, premijer Cvetković je samo konstatovao suficit u javnoj potrošnji, zapamtite, suficit u javnoj potrošnji, za prvih sedam meseci, od 42 milijarde dinara. Javne nabavke vam učestvuju sa 16% u bruto društvenom proizvodu.
Ministar Dinkić, poznat svojim neodmerenim, isuviše optimističkim izjavama kada je u pitanju kriza, u petak, 23. oktobra je izjavio da su Srbiji potrebni povoljni krediti za pokrivanje budžetskog deficita i finansiranje razvojnih projekata. ''Svaki kredit koji se odobrava po povoljnim uslovima je dobar za Srbiju u ovom trenutku.''
Gospodo, očigledno je da je Srbija do guše u kreditnim zaduženjima i da postaje zavisna od njih, da svaki dobijeni kredit vi tretirate i predstavljate građanima Srbije kao uspeh vaše politike, vašeg programa i dobrog rada vaše vlade. Ne vodite računa o tome da nas ti krediti, u stvari, uvode u dužničko ropstvo i da će generacije i generacije da plaćaju te dugove.
Vi ste građanima obećali mnogo – 200.000 radnih mesta, privredni razvoj, socijalno odgovornu Vladu, porast životnog standarda i 1.000 evra besplatnih akcija. Takva obećanja može da da samo ovako neodgovorna Vlada, sklepana od političkih stranaka koje su pred građane izašle s lažnim obećanjima i raznim programima, koja bi se očas raspala da je ne drže tajkuni i ambasadori stranih zemalja, oni kojima ste vi i Boris Tadić obećali da ćete bespogovorno da ispunjavate njihove zahteve, koji vode ekonomskom propadanju i rastakanju Srbije.
Na jednoj televiziji se, čak, vrti spot gde se pozivaju dobronamerni za pomoć koja bi omogućila da se otvori još 50 narodnih kuhinja. Posledica ovako neodgovorne vlasti je činjenica da imamo sada mnogo više gladnih i preko 300.000 ljudi koji će ostati bez posla. Pad društvenog proizvoda je realno 12%, u odnosu na ona vaša obećanja. Krajem prošle godine ste obećavali rast društvenog proizvoda od 7,5%, do sada je pad društvenog proizvoda 4,5%, tako da je realni pad bruto društvenog proizvoda 12%.
Unutrašnja potraživanja su preko dve hiljade milijardi, što se i te kako odražava na poljoprivredu. Najveći dužnici su najveći sistemi, što javni, što privatni, oni koji su vas sastavili. Od 960 miliona subvencionisanih kredita, 774 miliona je otišlo za likvidnost preduzeća, a svega 2,1 milion evra je otišlo za investicije, odnosno za pokretanje proizvodnje.
Učešće agrara u budžetu Srbije je svega 2,2%, a 2005. godine je učešće agrara bilo preko 5%. Razvojna šansa, po mišljenju svih stručnjaka, upravo je poljoprivreda i Srbija treba da podstiče regionalni razvoj u poljoprivredi. To je jedina grana gde beležimo suficit i gde imamo perspektivu. Prošle godine smo imali suficit od 600 miliona dolara, a ove godine, za prvih devet meseci, 400 miliona dolara. Do kraja godine se očekuje suficit od 750 miliona dolara.
Međutim, ono što očigledno vi ne shvatate, to je da poljoprivreda mora da ima poseban tretman, a to je da su joj potrebna sredstva da se reši kreditiranje proizvodnje, redovna naplata poljoprivrednih proizvoda, premija i regresa, a ne da se s tim kasni, ili uopšte ne plati, da poljoprivrednici znaju šta će sa svojim proizvodima, kome da ih prodaju i gde da ih skladište.
Podsetiću vas samo na probleme koje su imali proizvođači kukuruza i pšenice, kada je u pitanju otkup i skladištenje. O proizvođačima malina i jabuka već svi znamo s kojim problemima su se oni susreli i imali smo masovne proteste. Jabuka je sada tri dinara, prodaje se za tri dinara i nema ko da je kupi.
Na kraju, gospođo Dejanović, hoću da vam postavim pitanje – šta ćete preduzeti zbog nepoštovanja zakona i kada će ova skupština Republike Srbije da dobije predlog budžeta za 2010. godinu? Rokovi su vam, gospođo Dejanović, odavno prošli. Hvala.