Četrdeset i tri sekunde je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ipak se obraćam građanima, pošto su oni veći eksperti za ustavno pravo od ljudi iz DS koji su ovo napisali. Vrlo jednostavno, gospođo Kolundžija, nije teško da se shvati, ne treba neki veliki napor, kao što nije potreban veliki napor da se bude fin, nije potrebno ni mnogo da se čovek muči da bi shvatio neke stvari.
Čitam vam opet Ustav, na način da ga svi shvate. „Građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju“. Ništa sporno. Član 177. kaže: „Pitanja…“, ne oblasti, nego pitanja, nešto pojedinačno iz neke velike oblasti, neka velika oblast ima 675 pitanja, Ustav kaže da nekoliko pitanja od tih 670 mogu da budu predmet ovakvog zakona, znači to pitanje ili skup tih pitanja koja se na svrsishodan način mogu ostvariti unutar AP. A koji je drugi uslov – u kojima nije nadležna Republika Srbija. Onda možemo pričati o nadležnosti za pojedinačna pitanja. Neko pitanje, jedno, dva, ali vi predajete 560 pitanja iz jedne oblasti. Vi celu oblast dajete. To je problem.
Vi pričate o poverenim poslovima. U ovom predlogu zakona na 40 mesta vi kažete da se radi o poveravanju poslova, republičkih, državnih, ali vi ne poveravate jedno pitanje nego predajete 40 oblasti. Vi dajte državnost, vi pišete Ustav ovakvim zakonom, vi od statuta pravite Ustav, bez naslova – Ustav. To je vrlo važno.
Dalje, da okrenem sad pitanje, gospođo Kolundžija. Konkretno, član 16. u prvom stavu je u šest tačaka nešto opisano, šta treba da bude pokrajinska nadležnost.
Ovaj zakon treba da se zove, da vas samo podsetim, zakon o određivanju pitanja od nadležnosti AP Vojvodina, jer član Ustava koji govori o statutu i član Ustava koji govori o poslovima iz nadležnosti AP, kaže da se zakonom određuju pitanja, a vi kažete da je ovo zakon o utvrđivanju nadležnosti.
Zato vas podsećam, nemojte da se igrate sinonimima, jer mangupi mogu pogrešno da protumače svaku reč. Neko je već protumačio da je ovo propis kojim se Republika Srbija odriče svoje vlasti i svoja državna ovlašćenja prenosi na AP, odnosno daje Pajtiću, Čanku i ovima kojima baš ne odgovara Ustav Republike Srbije.
Kažite mi, prema propisima Republike Srbije iz oblasti vodoprivrede, ako se ovih šest oblasti prenese AP, šta ostaje Republici Srbiji na teritoriji AP Vojvodina? Ništa. Sve ste preneli, apsolutno sve. Kod oblasti vodoprivrede, naravno, izbacujete mogućnost korišćenja prvostepenog i drugostepenog postupka, koji je eminentno upravni posao, ono što je državni posao. Malo i ima takvih pojedinačnih rešenja.
Kažite mi šta je ostalo da Republika Srbija ima kao nadležnost na teritoriji AP Vojvodina, ako se usvoji ovakav predlog zakona? Da se ne mučite, gospođo Kolundžija, ne ostaje ništa.

Ukupno je iskorišćeno 4,10 minuta, od toga 2,30 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, čime je to vreme u potpunosti iskorišćeno.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, ništa ovde ni sa kim ovde nemam, te tako nema uopšte potrebe da se vi sa mnom lično objašnjavate i obračunavate, jer to ne radim ni sa vama, niti sa bilo kim ovde. Ovde govorim o tekstu, govorim o zakonu i nikom se lično ne obraćam, govorim o argumentaciji.
Da li je previše oblasti povereno autonomnim pokrajinama, pitanje je da li su sve te oblasti od interesa za građane Vojvodine i da li u svim tim oblastima AP Vojvodina može na efikasniji način da odgovori interesima građana koji žive u AP Vojvodini. To je za nas pitanje.
Ne postoji mera šta je mnogo, šta je malo, da li je uzeto previše ili je nekome ostalo premalo.
Ceo koncept decentralizacije i približavanja vlasti građanima jeste, u suštini, u tome da se što više neposrednih životnih pitanja koja se tiču života građana u tim sredinama, regulišu na nivou te teritorije gde oni žive, dakle ili na nivou lokalne samouprave ili na nivou AP. To je ono kako mi razumemo stvari. Naravno, sa druge strane je da li je to predviđeno Ustavom. Dakle, naše polazište u punom sadržaju autonomije Vojvodine jeste Ustav, ali ono što ja za nas granica u davanju tog punog sadržaja jeste, takođe, Ustav Republike Srbije.

Iskorišćeno je jedan minut i 55 sekundi poslaničke grupe. Narodni poslanik Vlatko Ratković ima reč.

Neosnovane su tvrdnje i interpretacija da Ustav operiše terminom pitanja, samo pitanja. Dakle, ovde su relevantni članovi na prvom mestu 177. i 178. Ustava Republike Srbije. Istina je da Ustav u članu 177. stav 2. kaže jasno koja su pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja, određuje se zakonom.
Ali, isto tak u članu 178. stav 3. Ustav koristi termini „poverene nadležnosti“. Jednostavno moramo da imamo u vidu da Ustav koristi oba pojma, oba pravna termina, i pitanja i nadležnosti, zato se ovaj zakon zove Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti.
Što se tiče člana 16. Predloga ovog zakona, samo ću da apostrofiram član 1. taku 4. da AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti vodoprivrede u skladu sa zakonom donosi vodoprivrednu osnovu za teritoriju AP Vojvodine u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije. Zahvaljujem.

Iskorišćeno minut i 14 sekundi od poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivim čitanjem člana 16. vidi se da je predlagač zakona predvideo da u svim poslovima vezanim za vodoprivredu ostvareni prihod bude prihod samo budžeta AP Vojvodina. Tu ste predvideli da se ubiraju sredstva od naknada za korišćenje i upotrebu voda, zatim ste predvideli da vršite i inspekcijski nadzor, i ako je naše mišljenje da inspekcijske službe moraju da budu jedinstveni republički organ, a u Srbiji se zna – gde su inspekcije, tu su i kazne, gde su kazne, tu je i prihod.
Takođe ste predvideli i osnivanje javnog preduzeća za gazdovanje vodama na teritoriji AP Vojvodina, i ako to preduzeće već postoji i zove se „Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine“, koje je po izveštaju o radu samo u prošloj godini imalo prihod od 3,79, a rashod od 3,72 milijarde dinara, što znači da je imalo dobit od 70 miliona dinara.
Onda ste u članu 16. tačka 1. predvideli da AP Vojvodina uređuje vodoprivrednu delatnost za teritoriju AP Vojvodine, i to je u redu, osim u delu zaštite voda od zagađenja radi zaštite zdravlja ljudi, životinjskog i biljnog sveta i zaštite životne sredine.
Šta to zapravo znači? Kada se ubira prihod onda je to prihod samo AP Vojvodine, a kada treba da se investira onda se naslanjate na budžet Republike Srbije. Sada vas, kao lojalni građanin Republike Srbije iz Raške oblasti, sa punim pravom mogu otvoreno da pitam – a gde su naši novci?
Opština Vrnjačka Banja, turističko mesto prve kategorije, iz koje ja dolazim, deponuje smeće na obali Zapadne Morave u depresije nastale eksploatacijom šljunka i peska. Otpadne, fekalne vode se direktno izlivaju u korito Zapadne Morave bez ikakvog predtretmana, i ako nizvodno samo neka četiri kilometara naše komšije iz Trstenika piju tu vodu.
Zar ne mislite da i u drugim krajevima Srbije treba da se vrši zaštita vode od zagađenja radi zaštite zdravlja ljudi? Naravno da treba, ali se to ne radi zato što je prihod u Vojvodini samo vaš, a prihod u ostatku Srbije i vaš i naš.
Da li su to evropski principi i vrednosti koje vi tradicionalno negujete? Takva projekcija ovog zakona je neizdrživa. Zbog toga u danu za glasanje pozivam zaista sve narodne poslanike, bez obzira na političku orijentaciju i partijsku pripadnost, a koji dolaze iz mesta nerešenim ekološkim problemima da glasaju za ovaj amandman poslaničkog kluba Napred Srbijo SNS.

Iskorišćen jedan minut od poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, i u ovom amandmanu se radi oko vodoprivrede, i neću da ponavljam ista obrazloženja koja sam dao i na član 16, da se član 17. takođe briše. Nešto drugo je tu u pitanju, nadležnosti koje će dovesti nesumnjivo opet do problema u samoj vodoprivrednoj organizaciji jesu naravno evidentni i oni sada postoje, a biće još veći kada ove nadležnosti pređu u ruke pojedinaca.
AP Vojvodina je preko svojih organa u oblasti voda u skladu, kaže, sa zakonom ubira sredstva od naknade za korišćenje i upotrebu voda čiju visinu utvrđuje Vlada, izdaje vodoprivredne uslove, vodoprivrednu saglasnost i vodoprivrednu dozvolu za objekte i radove na teritoriji AP Vojvodine, a poslovi iz stava 1. ovog člana vrše se kao povereni. Tu će zaista da bude velikih problema, a sve ovo je planski i odavno namešteno.
Ljudi zaposleni u Vodama Vojvodine odavno govore da će biti pomeranja, da će biti viškova, da će biti restruktuiranja, čak i osnivanja nekih novih javnih preduzeća. Da se nešto sprema donošenjem ovog statuta i nadležnosti, Zakon o nadležnosti Vojvodine, lako može svako iz svoje sredine da prezentuje ovde, naravno ako mu bude dozvoljeno, jer su neki bili nestrpljivi ranijih godina.
Da se nešto sprema u paketu govori i jedna primer iz sredine iz koje dolazim, neverovatan ali istinit, da već unazad nekoliko godina ljudi, tj. pojedinci koji zajedno sa nekim nevladinim organizacijama, advokatima i lokalnim moćnicima, bliskim sudovima pronalaze naslednike Švaba koji su nekada živeli i preko gore pomenutih loših ljudi sudskim putem polako vraćaju imovinu naslednicima.
Neki od tih sada starih kuća i imanja su pripali ustanovama za socijalno staranje i u njima uglavnom žive socijalno ugroženi, znači sirotinja. Sudskim rešenjima njima se to oduzima, a ljudi, tj. ta sirotinja se izbacuje na ulicu da bi postali još veći problem za društvo, a pogotovo za sredinu u kojoj žive. To je jedna od primera šta nas čeka i šta se čini po nečijem scenariju, a sve vezano za ova dva zakona.
Naravno da posebnu zabrinutost izaziva kod nas, SRS, a čini mi se i kod cele opozicije i kod građana Srbije, posebno onih koji žive u Vojvodini, sve ovo što se priča ovih dana, a kako se vidi, osnovnim zakonom je AP Vojvodina ostala samo po imenu AP, a po suštini entitet sa statusom koji poseduju federalne jedinice u federalnoj državi. To su činjenice.
Moram da spomenem LS Vojvodine i tu našu zabrinutost koju iskazujemo svakodnevno, jer je nešto davno rečeno i to svi znaju i svima je dostupno ono što ću sada reći kao informacija i kao dokument. LS Vojvodine je prerano otišla predaleko, to je još davno rečeno. Nemačka i Vatikan zajedno su sa Velikom Britanijom i SAD odavno odredili plan za bivšu Jugoslaviju i drugu i treću.
Plan je otkrio, dame i gospodo, lord Karington još na Haškoj konferenciji 1991. godine. Republike bivše Jugoslavije treba da postanu države, za Srbiju su napravljena tri aneksa, jedan za KiM, drugi za Rašku oblast i treći za Vojvodinu. Aneksi daju veliku samostalnost navedenim oblastima.
Zamišljeno je da se Srbija konfederalizuje da bi se potom od nje odvojile navedene oblasti, a Srbija svela na pred Kumanovsku Srbiju, tj. na bivši Beogradski pašaluk. To je istina, to je dokument. Trebalo je prvo da Crna Gora izađe iz konfederalne zajednice, i to je učinjeno, sa Srbijom, a potom da se proglasi nezavisnost KiM, tj. da se na srpskom državnom prostoru stvori nova država Kosovo. I to je učinjeno. Kada se to sve obavi, trebalo je na dnevni red da dođe severna srpska pokrajina AP Vojvodina.
Naravno da postoji strah i zabrinutost kod svih nas, jer ovo je, kažem, otkrio lord Karington još na haškoj konferenciji 1991. godine. Ovo je dokument, ovo nisu laži. Kada sve to pogledamo, tužno je biti u poziciji i komentarisati ovo zamešateljstvo, znajući da stid nije politika ili politička kategorija, zbog verovanja u ono malo zadnjih snaga ili zrnca razuma koje je ostalo, koje može da spasi ove poteze vladajuće koalicije kada se radi o ova dva zakona.
Još nešto, kako da razvijemo ovu našu diskusiju, kada su mimo zakona ukinute replike, valjda su po Poslovniku gumicom izbrisali taj stav, jer replika je ostala samo na televiziji B 92 u onoj emisiji. Hvala lepo.