Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član ima veliki broj nadležnosti. U dva minuta je jako teško o svima njima govoriti. Ja ću govoriti o konceptu razvojne banke, pošto se daje mogućnost, odnosno ovim članom se otvara mogućnost da se formira razvojna banka. Postoje različiti tipovi banaka - komercijalne, investicione itd. Nije potpuno jasno, ali je očigledno da je krajnji cilj da se napravi jedna razvojna banka, koja će u stvari pod nekim povoljnim uslovima omogućiti kreditiranje. Ima dva aspekta o kojima ovde možemo da govorimo.
Prvo, koliko je to u skladu sa važećim aktima? Kada pogledate memorandume o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010, 2011. i 2012. godinu koji utvrđuje Vlada i koji definiše glavne smernice formiranja i vođenja ekonomske politike, u delu koji se bavi finansijskim sektorom kaže se - da je značajan napredak u tome što država više nema praktično svoje banke, odnosno što je smanjeno učešće državnih banaka, a da je država akcionar ili vlasnik ukupno devet banaka i da je većinski vlasnik u četiri banke, dok dugoročno se kao ozbiljna reforma sektora navodi da će se okončati privatizacija preostalih banaka, s tim da će država ostati većinski vlasnik jedino u Komercijalnoj i Poštanskoj štedionici. Ni jedne jedine reči nema o tome da država uopšte planira da napravi bilo kakvu svoju banku.
Druga stvar, u samom zakonu se kaže - da se planira osnivanje razvojne banke u skladu sa zakonom, koju uređuje osnivanje, poslovanje i organizaciju banke. Važeći zakon je Zakon o bankama. Kada pogledate taj zakon, taj zakon apsolutno daje mogućnost da se napravi samo komercijalna banka. Koji su problemi vezani za ovaj zakon? Jedna banka može da se napravi tako što ima minimum dva osnivača, znači AP ne može samo u skladu sa ovim zakonom da bude osnivač te banke.
Druga stvar, u ovom trenutku biti vlasnik banke nije ni malo jednostavna stvar. Apsolutno moraju da se primenjuju svi zakoni vezani i važe za akcionarska društva.
Vrlo su strogi uslovi koji važe za kapital. Kapital banke mora da bude 10 miliona evra i banka, odnosno osnivač nema nikakvu mogućnost da povlači taj osnivački kapital.
Narodna banka ima vrlo stroge uslove vezane za obaveznu rezervu. Značajan deo tih sredstava mora da bude u NB. Narodna banka sprovodi izuzetno rigorozne uslove kontrole. Mora da se poštuju vrlo strogi uslovi vezani za reviziju, moraju da se poštuju vrlo strogo uslovi za adekvatnost kapitala.
Član 23. je izuzetno strog, jer apsolutno uvodi jako stroge uslove pod kojima će se sredstva plasirati i kakav odnos plasiranih sredstava sa ukupnim kapitalom treba da bude.
Član 37. definiše na koji način banka posluje sa povezanim licima. Banka ne može ni pod kakvim povoljnijim uslovima odobriti kredite povezanim licima, koja su na bilo koji način povezana sa bankom. Prema tome, sve što je vezano za APV, sve čega je osnivač APV ne može da dobije nikakav povoljniji kredit od razvojne banke u odnosu na bilo kog drugog deponenta te banke.
Onda se postavlja osnovno pitanje - kako će ta banka uopšte da funkcioniše? Koja je svrha banka koja ne može da pomogne na realizaciji bilo kog od ovih ciljeva, osim da to budu neki subvencionisani krediti, a to valjda radi Vlada Republike Srbije. Jedini zaključak je - da će ta banka biti likvidirana i pre nego što počne da radi.